ALI, MARŠAL JE NAJBOLJI...

Džim Maršal osnivač "Marshall amplification" preselio se u legendu juče (5. aprila) u 89 godini. Ne tako davno, kada je Džim imao 65 godina, ja sam mesec dana radio u Londonu kod njegovog zastupnika za istočnu Evropu, Tome Radulovica - vlasnika Toma & Co, koji je snabdeo pojačalima i muzičkim instrumentima pola SFRJ, deo Istočnog Bloka, pa i Afrike. Kroz njegovu malu radnju na 38 Kenway Road, pretrpanu opremom prodefilovali su brojni, više ili manje poznati muzičari, manje ili više cenjkajući se, i odlazili zadovoljni mogućnošću da uštede 20% (VAT), odnoseći najnovije modele Marshalla, Yamahe, Fendera, Gibsona... U Džuboksu je, još od kraja sedamdesetih, redovno izlazio njegov oglas sa parolom "Ludi Toma", a u sezoni velikih sniženja "Ludi Toma je još luđi".
Pronašavši rupe u britanskom poreskom zakonodavstvu, Toma je niskim cenama potisnuo konkurencuju i stekao, i za britanske prilike, prilično bogatstvo. Tih dana je naručio samo za njega napravljen mercedes, a na Jadranu ga je čekala usidrena jahta. Poslednjih godina je posao sa pojačalima i instrumentima posustajao, pa je deo bogatstva izdvojio za trgovinu nekretninama. Kupovao je ruinirane kuće u boljim Londonskim kvartovima i angažovao majstoričave "jugoviće", tako da bi posle nekoliko meseci te kuće zasijale novim sjajem i ekstra novom cenom. Manje stručne poslove obavljali bi često muzičari iz Srbije u nadi da će u dogledno vreme rešiti radnu vizu. Kratko vreme svoje majstorsko umeće pokazivao je neuspešno i Boris, prvi pevač grupe Smak.
Tomi sam se dopao jer nisam želeo radnu vizu i imao sam "normalan" posao u Srbiji, za kojom je on tajno patio od dana kada je odbio da služi Jugoslovensku narodnu armiju. Posao u prodavnici se osetno smanjio, pa mi je ponudio da farbam razne ormane, vrata i prozore u tek kupljenoj kući. U popodnevnim satima, prenervozan od posle, dolazio je da popije samnom čaj sa mlekom i da sazna šta se događa u Srbiji, pri tom obilato psujući političare. Posebno je bio kivan na jednog drugog Maršala, tada već pokojnog Josipa Broza, čije je slike skidao po kafanama Jugoslavije i policija ga je zbog toga privodila. Svoj latentni nacionalizam često je "istresao" na mušterijama i kupcima iz Hrvatske, i kroz šalu im poručivao: " Hrvati, hrvati...al ćemo vas klati". Meni, odraslom na doktrini bratstva i jedinstva, izgledalo je tada nerealno njegovo predvidjanje da će se "Juga uskoro raspasti, a narodi medjusobno poklati".
Ispričao mi je nekolko detalja iz svog poslovnog uspona od kojih mi je bilo najzanimljivije dobijanje zastupništva prodaje Maršal pojačala. Sa puno entuzijazma otišao je na razgovor sa Džimom Maršalom, tada vlasnikom velikog brenda čiji su promoteri bili Hendriks, Klepton, Bek, Pejdž.........Dao je sve od sebe da ostavi utisak sposobnog menadžera dostojnog tako velike firme, ali ga je vlasnik nemilosrdno odbio pozivajući se na slabe finansijske bilanse njegove mlade firme. Razočaran Toma je ustao i suznih ociju rekao Džimu " Vi ste me odbili ali da znate da je za mene Maršal i dalje najbolje pojačalo na svetu ".
Džim Maršal ga je istog trena pozvao da se vrati i potpisao je ugovor sa njim. Kasnije je zahvaljujući ovome uspeo da potpiše ugovore i sa drugim velikim kompanijama: Fenderom, Yamahom, Ludwigom, Premierom...
Poslednjih dana mog boravka u Londonu česće smo pili čaj sa mlekom jer sam manje radio, a puno smo pričali. Verovatno su mu nedostajali naši razgovori jer me je često zvao da pričamo telefonom mesecima i nakon mog povratka u Srbiju. A zatim je usledila pauza i nekoliko meseci se nije javljao, a i ja nisam uspevao da ga dobijem. Kada se konačno javio, govorio je prilično usporeno i rekao mi je da ima rak i da mu nema spasa. Pitao sam ga da li je konsultovao lekare, rekao je da jeste i to one najčuvenije i najskuplje na svetu, a među njima i tada čuvenog Medenicu. Tada mi je rekao da je posredstvom nekih prijatelja stupio u kontakt sa jednim vidovitim portugalskim Romom, koji mu je tražio da mu samo pošalje svoju fotografiju. Uskoro je dobio odgovor da mu nema pomoći i da ne troši novac na doktore. I zaista, vrlo brzo je u Politici osvanula čitulja sa njegovom slikom.
Svake godine muzičari koji nastupaju na Nišvilu šalju nam svoje rajder liste sa spiskom opreme koju moramo da im obezbedimo za nastup na festivalu. Na tom spisku je nezaobilazno i Maršalovo pojačalo i zato ih uvek imamo nekoliko.
Kako ništa nije slučajno, pre par meseci odobrio sam idejno rešenje kataloga Nišville jazz festivala na kome je niška Tvrdjava u obliku Maršal pojačala. Na ovaj način nesvesno sam podsetio sebe da treba da odam počast dvojici zaljubljenika u Maršal pojačala...njegovom tvorcu i njegovom distibuteru...
Toma odavno negde na nebu ispija čaj sa mlekom. Ne bi me čudilo da je tamo gore uspešno razvio distribuciju Maršal pojačala i da je sad dočekao svog idola Džima Maršala izveštajem o novom osvojenom tržištu i šoljom čaja sa mlekom.... jer kako je na svom Twiteru na vest o Maršalovoj smrti napisao Sleš, bivši gitarista Guns N'Roses, ".... njegova pojačala će živeti ZAUVEK"!