Janko nema nikog na celom svetu. Samo nas.

Jednom mi je baka dala pare da kupim album sa sličicama, to mi je bila želja, al' kad je otac video šta sam kupio, počeo je da me udara i cepa album. Celog ga je iscepao i zgužvane listove mi gurao u usta. Hteo je da me kazni.

Znam, nagledali smo se i naslušali svega ovih godina. I znam, prevarili su nas nebrojeno puta. Oguglali smo i na svoju, kamoli tuđu nesreću. Živimo u zemlji gde je malo kome lepo, i gde je pomoći nekom, s ono malo čime se raspolaže, ko navodnjavati Saharu s dve kofe vode.

Živimo u tolikom materijalnom i duhovnom mraku da čoveku dođe da digne ruke od bilo kakvog pokušaja da nešto učini. Ali, jednom sam u jednoj kabalističkoj knjizi pročitao ovu divnu misao:

Mali Janko nema nikog na celom svetu. Njegovu priču možete pročitati ovde, ja sam gore izdvojio deo kod koga su mi suze udarile na oči i gde sam odlučio da nešto moram da učinim, i to odmah.

Odreknite se jedne kafe u gradu, pakle cigareta, nedeljnih novina ... niko od nas sa 200, 300 rsd ništa neće promeniti u svom životu. U Jankovom hoće.

Uplatite prilog ma koliko skroman bio. Učinite to za sebe. Najbolja stvar koju za sebe možete učiniti, posebno onda kad vam je loše, jeste da učinite nešto za nekog drugog. Provereno.

A možda se nađe i neko ko može da mu napravi kupatilo. Bilo bi divno. Ne pominjem ni državu, ni institucije ni tajkune, ni sponzorisanje cajki za vašarske zabave ... hoću da se nadam da će neko kome kada, bojler i pločice nisu naučna fantastika da ode i da plati da mu se to uradi.

Da ne zna desnica, šta daje levica.

Ide Uskrs. U zemlji u kojoj su svima puna usta hrišćanskih vrednosti a tako malo solidarnosti i gde se Biblija citira samo kad neko treba da se maltretira, evo jednog stiha koji vas poziva da nešto učinite

 

Uplatite koliko možete, Janko nema nikog na celom svetu. Samo nas.