NS vodič za kladioničare, edicija 2012.

A tema je - procena rezultata predstojećih lokalnih izbora u Novom Sadu. Novi Sad, podsetiću, ima četvrti po veličini budžet u ovoj zemlji (iza Republike, Beograda i Vojvodine), drugi je grad po veličini i po uticaju u zemlji, glavni je grad jedine Pokrajine koja i dalje priznaje da je u Srbiji ili - ko tako više voli - jednog od jedina dva funkcionalna regiona u aktuelnoj državi. Dešavanja u Novom Sadu se stoga itekako osete u celoj Vojvodini ali i u Beogradu, pa su i uticaji u suprotnom smeru snažni i neprestani. To je okvir zbog koga je ono što će se 6. maja u Novom Sadu desiti važno i izvan njega. A konkretnih bitnih događaja i razloga će se u tom okviru svakako već naći. U tom smislu, ono čega se novosađani u principu plaše je da se ne dogode zanimljive igre zadovoljavanja koalicionih partnera i kupovine lojalnosti razumne opozicije na republičkom nivou a preko Novog Sada - ono što se, zla usta eto i dalje uvereno tvrde, navodno već desilo 2004., i ono što je, pre početka kampanje, u pola glasa najavljivano ali ovaj put za Beograd.

Moram da priznam da sam, kreirajući procenu pre četiri godine, imao mnogo više konkretnih podataka i validnih parametara nego danas. Da podsetim, to su bile godine neprestanog izlaska na birališta, biranja ovog-i-onog, ustavotvorisanja, bojkotovanja i noćnog namigivanja. Po tim parametrima, protekle četiri godine su protekle savršeno mirno, bez izbornih - direktnih ili indirektnih - pokazatelja promene snage igrača na političkoj sceni. Neću baš unapred da se vadim, ali to moj današnji pokušaj čini realno težim, jer je oslonjen samo na psihološke elemente i tenedencije koje pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Kažem tendencije a ne procente, jer je iskustvo pokazalo da su tendencije apsolutno najviše što se iz takvih istraživanja može izvući, pa čak i onda kada se ona rade sa stručne strane korektno i bez unapred datog rezultata koji istraživanjem treba, kao, otkriti.

Logično, prva stranka čiji ću lokalni rejting ovde analizirati je DS. Ova stranka je u tekućem mandatu davala gradonačelnika, koji je i sada prvi na predatoj odborničkoj listi. U odnosu na 33% osvojenih pre četiri godine, DS ima plus što u izbornu trku ovaj put kreće sa pozicionog a ne sa opozicionog mesta. Kome je u ova smutna vremena do sigurnosti te vrste, taj će verovatno glasati za DS, što u ovoj stranci jako dobro i znaju: reč sigurnost zauzima počasno mesto na njihovim bilbordima. Pomalo zbunjuje to što se nigde na nazivima lista ne spominje i naziv stranke, a u Novom Sadu čak ni Tadića nema: nosilac liste je Bojan Pajtić a prvi na listi je aktuelni gradonačelnik, sa kojim je navedeni nosilac u kumskoj vezi, Pavličić. I tu kreću problemi za ovu listu: ljudi u osnovi to smatraju nepotizmom, a tome se ne veruje; Pavličić je - koliko me sećanje služi - jedini gradonačelnik koji je po istraživanjima u poslednjoj godini svog gradonačelnikovanja imao lošiji rejting od matične stranke i to za čitavih 4%; koaliciju koju predvode - za razliku od one 2008. - niko ne vidi kao pravu koaliciju, već je većina birača smatra drugim i to ne baš privlačnim imenom za DS; konačno, ovako frustrirani dugotrajno očajnim kvalitetom života, birači imaju neugodan ali nesporno opravdan običaj da za to stanje optužuju stranku predvodnicu dotadašnje vlasti, što je sada nesumnjivo DS. Čak, može se reći da je sama stranka medijskim manipulacijama uspela da deo frustracije birača prebaci sa sebe na neke druge adrese (o tome malo kasnije), ali da Pavličiću lično čak ni to nije uspelo. U ovakvim uslovima, a uz odličnu infrastukturu kakvu imaju, DS može osvojiti 23-26% glasova u Novom Sadu, ako uspeju da do kraja zadrže sadašnju "meku" kontrolu koju imaju nad medijima.

Naprednjaci iz raznih razloga u Novom Sadu (takođe i na nivou Vojvodine, ali to je neka druga priča) stoje lošije nego u užoj Srbiji. Ispitivanja javnog mnjenja im doduše predskazuju uspeh koji je tek malo slabiji od uspeha DS, ali treba znati da im je infrastuktura koja treba taj uspeh da iznese lošija nego u stranaka sa dužom tradicijom (interesantno, obzirom da je organizaciono nasleđena iz vremena ujedinjenog SRS, poznatog po gvozdenoj disciplini). Podela na bivše i sadašnje radikale u ovim ravničarskim krajevima se odvijala tako, da su onima koji ostaju pravi radikali ostajali veći komadi biračkog tela, kadrova i infrastukture nego južnije od Save i Dunava. Ukoliko se do izbornog dana ne dogodi ništa politički veliko - tipa povratak Šešelja - SNS-u na lokalnim izborima predviđam 21-24% glasova novosađana.

Ukoliko sam uspešno predvideo rejting SNS-a, i uz isti uslov (bez velikih političkih zemljotresa, molim!) snagu SRS u Novom Sadu cenim na između 9 i 12% glasova. Naravno, njihov zvanični cilj će i dalje biti 51%, što im je neophodno za preuzimanje vlasti zbog koalicionog kapaciteta koji se u ovom trenutku svodi (eventualno) na Dveri i Koštunicu. 2008., iz pozicije vlasti a pre raskola, uzeli su skoro 27%, što je tada predstavljalo iznenađujuće loš rezultat.

Liga je poslednjih godina učvrstila svoje pozicije: Čanak je očigledno napravio dobar dil sa Tadićem. LSV je postala drugi, nezvanični pokrajinski odbor republičkog DS, a zauzvrat je dobila ne samo prestanak otvorene medijske opstrukcije, nego i njihovu tihu podršku. U tom svetlu treba posmatrati i "kandidovanje" Nenada Čanka za mesto pokrajinskog premijera. Već pre toga, LSV je preostala kao jedina ozbiljna autonomistička stranka, bez prirodne konkurencije vredne spominjanja, i to na političkom području koje u ideološkom smislu samo sebe hrani i koje je i dalje daleko veće od same LSV. Iz te lagodne pozicije, Liga je još ponosno i mislim ispravno odlučila da prvi put na izborima nastupa pod svojim imenom. To sve zajedno prosto mora doneti rezultat bolji nego prošli put, a ja predviđam treću poziciju sa 11% do 14%. Da u poslednjih godinu dana nije bilo nekih po LSV sramotnih činodejstvovanja, pre svega u Skupštini Srbije - a čime je plaćana naklonost Velikog brata, taj procenat bi bio i veći. Podsećanja radi, prošli put su imali nekih 10%.

Suprotno od LSV, G17+ tj. URS se već neko vreme prži na vatri negativne kampanje vođene iz sveg oruđa. Ona (kamapanja) je gotovo izvesno razvijena na podlozi žute boje; i pored toga što i na ovom blogu ima autora za koje sam, sa druge strane, uveren da iskreno i iz najčistijih pobuda učestvuju u njoj, ključ daljeg razvoja ove priče nije u takvima već u u odnosu Tadić - Dinkić. DS inače ima jednu razumnu politiku kod negativnih kampanja: kada procene da će napadnuti da preživi, i da neće biti željene lešinarske gozbe njegovim glasovima a da nakon izbora može biti važan za konstituisanje većine, i to baš sa DS; i kada procene da je maksimalni domet kampanje da će protivnik u samoodbrani u velikom broju poneti glasove praktično neupotrebljene, sa sobom ispod cenzusa - oni se iz takve kampanje polako povlače. Pošto URS-u predizborna kampanja ide neočekivano dobro (najiskrenije, za sada izgleda kao jedina kampanja na centralnom nivou koja ima neki koncept i smisao) lako je moguće i da će 1000 evra prestati da se malo-malo spominje. Ako tako bude, u Novom Sadu će to omogućiti prelazak cenzusa ovoj grupaciji. Ukoliko pak negativna kampanja ne prestane, nade URS se polažu u ex gradonačelnicu Maju Gojković, koja je nosilac lokalne liste. Ovo samo po sebi nije potpuno lišeno zdrave logike, međutim, postoji trenutak u kojem Maja može postati i ograničavajući faktor. Ako se dobrom centralnom kampanjom pređe 7-8% glasova, na lokalnom nivou u Novom Sadu URS će ostati zakucan na toj cifri, jer će tada naleteti na birače u kojima "radi" ona negativna prepoznatljivost nekadašnje Šešeljeve advokatice. Sve u svemu, ova grupacija verovatno prelazi lokalni cenzus, uz procenu 4-7% osvojenih glasova. Prošli put, G17+ je doprinosio rejtingu DS, a Maja je neočekivano uzela skoro 8%, ali igrajući iz tada povlaštene pozicije aktuelnog gradonačelnika, naše Maje koja je radikalima pred izbore rekla ne. Ništa više nije tako kao što je onda bilo: niti je ona u svežem sećanju kao gradonačelnik, niti se mnogo ljudi tog vremena sa lepom setom seća, a i većina onih radikala sa kojima je ona imala nesporazume je sada u SNS.

A, što novosađani ne vole SPS ! To je već tradicija. SPS je maltene oduvek imao bolji rezultat gotovo svuda sem u Novom Sadu, pa je u njemu 2008. čak ostao ispod cenzusa. Tome su doduše doprineli i interni raskoli u stranci na nekoliko meseci pred same izbore, a dokosurila ih je pojava lokalne penzionerske stranke koja je tada uzela čak 3% glasova, što se ovaj put verovatno neće ponoviti. Pomireni sa DS, a čežnjivo gledani od strane naprednjaka, imaju samo jedan potencijalni problem da bez obzira na rezultate ostalih uđu u gradsku vlast: prelazak cenzusa. Mislim da će ga u ovom pokušaju preći. Kao i URS, cenim ih na 4-7% glasova.

Sasvim suprotnu procenu bih mogao dati za DSS i za LDP, iz međusobno različitih razloga. DSS jednostavno nema ni ljude ni program prihvatljiv za Novi Sad. Bilo ih je (ljudi) ranije, ne kažem, ali su se sistematski odlivali kako je Koštunica više brinuo o Kosovu, a manje o Srbiji. Koliko čujem, poslednjih godina su malo pročistili i na skromnijim osnovama postavili organizaciju, ali to i dalje ne znači da u Novom Sadu mogu dohvatiti propisanih 5%.
U isto vreme, sa LDP postoji jedna čudna stvar, a to je da na republičkim izborima u Novom Sadu dobijaju više nego duplo veću podršku nego za svoju lokalnu listu, i to na izborima održanim istog dana, na istim biračkim mestima, sa istim biračima. Nije stvar samo u kvalitetu te lokalne liste, mada je, ruku na srce, i ona pomalo u političkom smislu tanka i nepotpuna. Problem je što u Novom Sadu naprosto nema više od 3-4% birača kojima je LDP prva opcija. Oni dodatni procenti koji se javljaju kada su republički izbori u pitanju, su zapravo Ligaši kojima je DS toliko mrzak da neće da glasaju za njih čak ni kada je Čanak na toj listi. Oni se onda okreću svom drugom izboru, a to je LDP. Ali, kao što rekoh, ne i na lokalu.

Od manjinskih stranaka, sa njihovih redovnih 1,5-2% i uz nepostojanje cenzusa, bar jedan mandat će pripasti SVM.

Na kraju, ostaje pitanje onoga što se u desničarskim krugovima tako pompezno najavljuje, ekipe koja na ovim izborima gubi jumf pravedne nepolitičke organizacije, a koju zovu Dveri. Oni će, koliko vidim, proći otprilike kao svojevremeno Otpor kada je učestvovao na izborima, samo procentualno još gore, jer Dveri nikad nisu imale snagu Otpora u njegovim najboljim danima. Niti će je, verujem u to, ikada imati. Da bi Dveri u Novom Sadu prešle 2% (a ne 5% !), morale bi jasno i glasno da napadnu i da se distanciraju od sebi sličnih organizacija koje imaju takoreći dverske ciljeve ali se pri tome pre služe bejzbol palicom nego političkim kandidovanjem i porodičnom šetnjom. Morale bi, takođe, da jasno povuku granicu između svojih paraosnivača - SPC - i sebe. Budući da one to izvesno neće uraditi, ni jedno ni drugo, moja procena njihove novosadske izborne snage je 1-2% glasova.

***

Ovako kako je navedeno, i ako sam iole u pravu, ispada da praktično ništa ne može stati na put novosadskoj postizbornoj koaliciji DS - LSV - SPS - URS - SVM. I, da je Novi Sad pravi reper onoga što se dešava na republičkom nivou, tako bi verovatno i bilo. No, formiranje znatno drugačije Vlade RS od ove može imati uticaja i na lokalni nivo, što smo uostalom viđali i u ovom mandatu, a najuočljivije kroz kadrove SPS koji su svoje parče vlasti (i pored sopstvenog neprelaska cenzusa) dobijali iz kvote DS. Moguće su čak i varijante u kojima bi novosadska skupština, posle duže vremena, bila u pravoj opoziciji u odnosu na republičku. No, to bi moralo da se odvija bez SPS, i to je ujedno jedina kombinacija u kojoj SPS ne bi bila na vlasti u Gradu. Skoro neverovatno zvuči, posle Deklaracije o pomirenju... Ali vremena se menjaju, a ovo izborno je pravo doba za to. Izbori za takve stvari i služe. Mene brine nešto drugo: imam utisak da, kako god se završili izbori, da će to doneti vlast čijim sastavom od samog starta neće biti zadovoljni čak ni oni koji su za te stranke glasali; a pri tome će vlasti imati visok prividni legitimitet, jer se, izgleda, visok odziv sprema.
Pa se plašim da nove vlasti, tako zbunjene otkud sad to da im narod toliko namah veruje, ne poveruju u to, da ne pomisle neku glupost i ne izvedu je. Pre nego što shvate gde su im granice.