Rehabilitacija = Autogolotinja

expolicajac

Čujemo himnu i postupimo ovako

nisi ni svestan koliko si u pravu.

expolicajac

nisi ni svestan koliko si u pravu.Svestan sam ja odavno, nego me niko ne jebava

Vasa S Tajcic

Све си рекао. Треба бити опуштен.
Какви црни четници, какви партизани и једни други су нам дошли главе. Доста ми је више оваквих глупости. Ајде више да завршимо са другим светским ратом.

mariopan

Vasa S Tajcic

Све си рекао. Треба бити опуштен.
Какви црни четници, какви партизани и једни други су нам дошли главе. Доста ми је више оваквих глупости. Ајде више да завршимо са другим светским ратом.

Čekaj Vaso da vidim najzad ko je pobedio.

Ja GESTAPO-u piso četr pisma

milisav68

Prvi komandant Legije zaslužnih postao je brazilski brigadni general Amaro Suares Betankur 1942. godine, dok je britanski general ser Kenet Anderson, zapovednik oružanih snaga u Severnoj Africi 1943. godine prvi poneo odlikovanje Glavnokomandujućeg Legije zaslužnih koje je dodeljeno i kominternovskom generalu Čang Kaj Šeku.

Za spasavanje oko 500 američkih vazduhoplovaca tokom 1944. godine generalu Mihailoviću je dodeljen najviši stepen ovog odlikovanja – Glavnokomandujući Legije zaslužnih.

zadnjapetoletka

Ne znam da li se zezas ili si ozbiljan al ajde - americke vazduhoplovce su spasavale i francuske babe bez da idu u sumu. Ako neka i nije bila voljna to da radi ranije, 44-te su i lude babe shvatile da je to dobar potez. A oni koji su jos i pucali na nemce su dobile i prave ordene.

Majku mu a niste se tako zabrinuli kada je Papa beatifikovao zlocinca Stepinca. To je mnogo mnogo gore.

zadnjapetoletka

Majku mu a niste se tako zabrinuli kada je Papa beatifikovao zlocinca Stepinca. To je mnogo mnogo gore.

Vatikan i Amerika. Da ih nema morali bi ih izmisliti. Sta bi mi bez njih? Ne bi imali ni jedan argument u rukama.

Ne vidim gde sam to spomenuo Ameriku pa je tvoj spin bez osnove.

Vuče, vuče, bubo lenja...

Naša povest nikada nije toliko jednostavna koliko bi mi to hteli i koliko nam je jednostavnom lepopovesničari nastoje prikazati. Pa ta njena zamršenost ume i da nas smešnima načini, kao što je to slučaj s onim dečkom preterano ižđikljalim, koji je voleo loptu više od knjige i koji je sa likom poraženog istetoviranim na mišici došao da igra u klubu što su ga osnovali pobednici. Međutim, neću o tome da pišem, iako moram priznati da sam uživao u visprenosti kojom su beogradski i zagrebački, pa čak i oni, ničim izazvani, sarajevski, političari i mediji, požurili da iskoriste šarenu kožu Gurovićevu, koja će, pre ili kasnije, završiti kod dermatologa, gde joj je već odavno mesto. Bili su dirljivi srpski argumenti po kojima je general Mihailović bio heroj i zaslužan za poraz Wermachta i SS trupa na Balkanu, kao što je bila smešna zagrebačka i sarajevska zapenjenost i režanje na ovdašnji fašizam. Jer, niti je Čiča antifašist, premda baš ni fašist nije bio (par čarki s Nemcima 41-ve i račundžijsko spasavanje pilota u drugoj polovini rata ne svrstava ga u velikane otpora), niti su Zagreb i Sarajevo gradovi koji bi smeli sebi dopustiti ovakvu zluradost. A da i ne govorim kako skoro mučninu izaziva otimanje balkanskih prestonica za tekovine antifašizma, pri čemu se najviše energije troši na to da se onima drugima pravo na te tekovine ospori. Zaboravilo se, ili to niko ne sme da kaže, da je laž da su Srbi, Hrvati, Muslimani i ostali bili na strani pobedničke koalicije u Drugom svetskom ratu. Istina je da je svaki narod balkanski pojedinačno bio kolaboracionistički ili čak i otvoreno fašistički, dok je na strani pobednika bila jedino Jugoslavija, i to ona Titova. Ova prosta formula istorijska teža je za svariti no za razumeti. Zaboravlja se i to da je kolektivno znanje i svest o Drugom svetskom ratu utemeljeno ne na komunističkim ili nekim drugim udžbenicima, već na sudskim presudama, pri čemu su na optuženičkim klupama uvek sedeli pobeđeni, a sudili su im oni koji su osetili varljivu i tako privremenu slast pobede. Pa je tako u najmanju ruku smešno današnje vrištanje Beograda da Draža nije bio zločinac i zagrebačko podvriskivanje da Pavelić nije bio fašist već državnik uhvaćen u vrtlog nenaklonjenih mu povesnih zbivanja. Obojici ovih junoša i mnogim njihovim sledbenicima presudio je isti sud, sud pobedničke Jugoslavije, po istom zakonu, pobedničkom, jer, da su oni kojim čudom svoje države uspeli sačuvati, pred sudom bi se pojavljivali u drugačijim ulogama, a zakoni bi bili temeljeni na DNK.

Nama ostaje nejasno po kojem se to kriteriju jedna presuda prihvata jednakim žarom kojim se druga odbacuje, izuzev ako kriterij naš jedini nije pleme u kojem smo se rodili, pleme koje nam daruje samo poraze i paranoju. Pa uz pomoć te paranoje stvaramo novu realnost, onako, po našoj meri. Realnost u kojoj je Čiča pobednik, a partizani tek obične vucibatine i ološ koji se borio samo da bi posle rata imao partizansku spomenicu, stanove i privilegovane penzije. Takva je realnost i onih spadala zadarskih, kojima je talijanska Dalmacija tek dokaz Poglavnikove veleumne politike i vrhnaravnog domoljublja.

Politička, ili pre politikantska odluka srpske Skupštine, doneta na inicijativu čoveka koji već deceniju i po svoju karijeru gradi na okajavanju starih grehova, pri čemu dozirano producira nove grehe, e da bi i dalje imao šta okajavati, neće ni za jotu promeniti šarenu i grubu tkaninu povesti balkanske. Jer, mi nikada nismo ono što o sebi uobičavamo misliti, kao što nismo ni samo ono što drugi o nama misle. Ono što mi zaista jesmo negde je na sredini između ova dva mišljenja, za čije je približavanje potrebno umeće kojem mi ovde na Balkanu nismo vični. Novi će zakon malo toga popraviti, neće čak izmeniti ni sliku o ravnogorcima, jer već odavno i najokoreliji novopartizani razumeju da oni nisu bili bradate spodobe sa celuloida „Zastava filma“ i iz feljtona nekoć pravoverne štampe, i da je među njima svakako bio veliki broj ljudi nimalo odogovornih za dela i odluke svojih vođa (ne bi li se ovo opravdanje zgodno moglo upotrebiti i za apologiju bilo kojeg drugog poraženog pokreta na svegu). Izuzev što će doneti nešto crkavice ljudima od kojih mnogi zbog demencije više i ne znaju da li su se borili pod Čičom ili Titom (neki i pod obojicom), ovaj će zakon osnažiti pseudoprogresivne struje u Zagrebu i Sarajevu, čije je mišljenje, htela to Srbija prihvatiti ili ne, ipak bitno, jer su četnici delovali i u Hrvatskoj i BiH i u tamošnjoj svesti ostavili značajan trag svog delovanja. I Beograd će se opet naći na početku, jer je, nasilno ulepšavajući sliku o sebi, tu sliku u drugima opet naružio. Četnici će ostati tamo gde su i bili, u zapećku istorije, ne fašistički, ali ni antifašistički pokret, reakcionaran i poražen (i vojno i politički). Jedini koji će nešto iščupati iz ovog rašomona ministar je spoljni, koji je napokon uspeo progurati jedan bučan, njemu bitan zakon i koji se, računajući valjda i na našu demenciju, nada da će biti zaboravljeno njegovo nimalo lepo jednoumovanje od pre dve decenije, kada su mu četnici bili zločesti i neprihvatljivi.

Povest se zakonima može stvarati, ali se ne može ispravljati, jer zakoni, ako su dobri, služe za budućnost, a ne za prošla vremena. No, zakon je donešen i sad ga valja poštovati, premda će biti zanimljivo videti kako će to izgledati u praksi. Zbog onih koji su se borili pod dve kape, zbog onih koji su pravomoćnim, nikad poništenim presudama osuđeni zbog kojekakvih nepodopština, zbog onih koji su četnikovali po Hrvatskoj i BiH, a danas nisu državljani Srbije, za čiju su se slobodu borili. Da li će biti mudrosti da se ovakve zavrzlame reše, ne znam, ali znam da će biti smešnih situacija, sigurno.

I za kraj jedan savet navijačima Partizana: kad Cibona bude naredni put gostovala u Pioniru razvijte Titovu sliku i zapevajte Druže Tito, ljubičice bela. Za razliku od Čiče, on je znao kako ustašama uterati strah u kosti. Možda i pobedimo.

(Tekst je napisan u vreme kada je skupština Srbije izglasala zakon o izjednačavanju prava boraca za kralja i boraca za Tita, a Cibona redovno mlatila Partizana, uprkos Gurovićevim suzama)

elis

(Tekst je napisan u vreme kada je skupština Srbije izglasala zakon o izjednačavanju prava boraca za kralja i boraca za Tita, a Cibona redovno mlatila Partizana, uprkos Gurovićevim suzama)

Boris Drenca

U bar dva teksta sam pokušao da obrazložim svoj stav o rehabilitaciji.

Jučerašnji je zaključan iz istog razloga iz kog je posle 60 komentara zaključan i tekst o Srebrenici.

Verbalne ... (ne znam politički korektnu reč) napade zadržavam za sebe.

sevarlica

Nikada vi komunisti nećete shvatiti šta znači poniznost pred žrtvama, to je problem.
Svi su činili zločine, ali su samo jedni o zločinima lagali 50 godina

Kako da razumem ovaj post? Anti-komunisti će rehabilitovati svoje i tako pokazati poniznost pred njihovim žrtvama?

sevarlica

T.j. biće rehabilitovana njihova borba protiv okupatora i njihovi

deset_slukom

sevarlica

T.j. biće rehabilitovana njihova borba protiv okupatora i njihovi

Bilo je i toga, nešto na početku, ali, u svakom slučaju, nije im se zbog toga ni sudilo, pa se ni rehabilitacija ne odnosi na to. Kamo poniznost prema civilnim žrtvama?

sevarlica

To i ja pitam.

Šumadinci, Negotinci, Južnjaci, Užičani, Rašani će biti rehabilitovani.

Oni koji su se borili protiv okupatora, a to su bili svi oni koji su bili u redovima NOV, nema potrebe da iko rehabilituje oni su kao pripadnici velike antihitlerovske koalicije osvetlali obraz Srbiji

sevarlica

Oni koji su se borili protiv okupatora, a to su bili svi oni koji su bili u redovima NOV, nema potrebe da iko rehabilituje oni su kao pripadnici velike antihitlerovske koalicije osvetlali obraz Srbiji

SKUPŠTINSKO PITANJE

"A ovamo, na čelu tog ustanka stoje oni koji su na vas pucali četrnaeste, dabome, oni, šta se čudite. I vi se ne pitate što taj ustanak nije poveden u Zagorju, pa da Nemci u Varaždinu streljaju petnaest iljada đaka i mladića, ko u Kragujevcu i Kraljevu, dragi roditelji otadžbine! Što to vrzino kolo nije tamo zaigralo, nego drugovi iz Zagorja došli ovde, u Šumadiju da se životima vaše dece i unučadi poigravaju."

Milan Karagaća

Velika je sramota što vi sada hoćete da lažima i prekrajanjem istorije rehabilitujete one koji su bili na strani okupatora na kraju rata a tokom rata nisu se borili protiv njega.

"Vilson, komandant Sredozemlja, tražio je da Tito zajedno sa ruskim snagama spreči bekstvo nemačkih snaga iz Grčke.
Međutim, Tito se tada radije obrušio na četnike nego na Nemce, tako da su oni mogli nesmetano da se povuku i postave novu liniju odbrane, koja je za pola godine produžila okupaciju severnog dela Jugoslavije."

To bi ti bilo kao kada bi očekivao da neko ko je bio na visokom položaju u NOV pred i tokom Sremskog fronta dovodi u pitanje da li je baš bilo pametno otvaranje SF tada ili još malo sačekati jer se Nmci ionako povlače.

Infiormiši se malo. Nije Aleksandar Ranković iz Zagorja, nije Krcun, Žikica, nije Dobrica Ćosić,nisu stotine beogradskih ilegalaca,nije Koča Popović,...

Jedan od retkih a šire poznatih komunista kojima skidam kapu je Koča.

Lično sam iznerviran zabludama koje su mi servirane kao zvanična istorija tokom mog školovanja.

Goran Vučković
i gledajući ovako unazad, poprilično sam srećan što sam otišao u zanatlije, a ne popove

Milan Karagaća

Milisave, a ko je obezbeđivao komunikacije kojima su se Nemci povlačili.Nadam se da znaš da su to radili četnici na osnovu sporazuma sa Nemcima.
E da bi sprečio povlačenje nemačke grupe armija iz Grčke moraš da zauzmeš komunikacije a to znači borbu sa četnicima kao snagama nemačkog osiguranja.

Inače, smatram te razumnim čovekom pa me čudi kako možeš očekivati da čovek koji je bio pripadnik jednog pokreta kaže bilo šta loše o njemu jer bi govorio onda i o svojim greškama i zabludama.

Goran Vučković

Mene je nerviralo, kad sam bio đak, što je bila bolja klopa za užinu na takmičenjima Tito-revolucija-mir, nego na onima iz matematike i fizike, na koje sam ja išao - ali posle, kad odrasteš, shvatiš kako društva funkcionišu generalno - i gledajući ovako unazad, poprilično sam srećan što sam otišao u zanatlije, a ne popove

Na 35 kilometara jugozapadno od Beograda, sa desne strane Ibarske magistrale, nalazi se partizansko selo Vranić, u kome živi više od tri hiljade stanovnika.

Vranić se ubraja u veća sela Srbije. Prostire se na trideset kvadratnih kilometetara, a njegovi žitelji poseduju oko 2.900 hektara zemlje.

Selo Vranić spada u najstarija naselja beogradskog područja. Tragovi sežu do bronzanog doba. Još za vreme Ilira, Rimljana, Varvara i Slovena u ovim krajevima nalazila su se veća naselja.

Atar sela Vranića pripada severnom delu šumadijske Kolubare. Graniči se selima: Meljakom, Baćevcem, Šiljakovcem, Baljevcem, Draževcem, Jasenkom i Malom Moštanicom. Vranić se nalazi u opštini Barajevo, koja je u sastavu grada Beograda.

Selo Vranić se sastoji od četiri zaseoka: Crkveni kraj, Piperija, Rašić kraj i Taraiš.

Vranić je izuzetno bezvodno područje; površinske vode skoro da i nema. Postoje, doduše, dve reke - Marica i Vrbovica - koje paralelno teku kroz Vranić, od istoka prema zapadu, ali u njima ima vode samo kada padaju jake kiše ili kada se tope snegovi, što znači da su dobar deo godine njihova korita suva.

Pre rata, Vranić nije bio povezan nikakvim saobraćajem. Za Beograd se odlazilo pešice ili zapregom. Nešto kasnije, od Umke se za Beograd putovalo lađom, a uoči rata od Male Moštanice vozom. Kako nije bilo ni električne struje, slobodno se može reći da su tada u Vraniću ljudi živeli u blatu i mraku, odsečeni od ostalog sveta.

U tom i takvom selu živeli su izuzetno vredni i napredni ljudi, koji su bili svesni položaja u kojem se nalaze. Zato su vrlo jasno izražaval spremnost da se bore protiv zaostalosti, za bolji i brži ekonomski, kulturni, politički i svaki drugi napredak.

Tako se već na prvim izborima posle Prvog svetskog rata, 1920. godine, ogromna većina ljudi iz Vranića izjasnila za komunističkog kandidata. A kada je Komunistička partija zabranjena, ljudi su svoju aktivnost nastavil kroz Seljačku stranku, koja je tada bila najbliža KPJ. U tom periodu osnovan su zemljoradnička i potrošačka zadruga, kao i zdravstvena zadruga, pri kojoj je naročito bio aktivan odeljak zdravstvene omladine, koji je obuhvatao najnaprednije omladince u selu. Oni su 1941. godine, skoro svi, bez kolebanja, stupili u partizane.

I pored izuzetno teških uslova, u tom periodu je povremeno radilo i Kulturno-umetničko društvo Vranić.

Kroz zadruge i društva, KPJ je ostvarivala svoj uticaj, povezivala s sa širokim slojevima naroda i borila za ostvarivanje opšteg napretka kulture.

Ta povezanost naroda i Partije najsnažnije je došla do izražaj 1941. godine, kada je, na poziv KPJ, iz Vranića stupilo u narodnooslobodilačku vojsku 280 boraca, od kojih su 62 dali svoje živote za oslobođenje zemlje.

Opšte je mišljenje da ovo ustaničko selo, zbog svoje slavne prošlosti, treba da ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Tome u prilog govore mnogi argumenti:

Slobodarsko selo Vranić je u Prvom srpskom ustanku dalo ogroman doprinos razvoju ustanka i konsolidovanju srpske vlasti, preko svog zemljaka Pavla Popovića, koji je bio jedan od najbližih Karađorđevih saradnika.

Iz oslobodilačkih ratova, od 1912. do 1918. godine, 327 ratnika iz Vranića nisu se vratili svojim kućama, junački su pali na bojnom polju, braneći čast i ponos svoje otadžbine.

U Drugom svetskom ratu, od 1941. do 1945. godine, partizansko selo Vranić ponovo piše zavet slobodi sa 177 položenih života.

Dana 15. oktobra 1941. godine, nemačka kaznena ekspedicija opkolila je selo Vranić, pohvatala i u selu streljala 38 rodoljuba i popalila više od 50 kuća.

Najveći broj žrtava pao je prilikom četničkog pokolja, koji je izvršen 20. decembra 1943. godine. Taj užasni zločin ne može i ne sme da se zaboravi, prikriva ili pravda gnusnim lažima.

Jer istina je sledeća:

U noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića okupili su se u susednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, mučki su upali u selo Vranić i zverski, na spavanju, poklali čitave porodice parti-zanskih saradnika. U četrnaest porodica, ko god se te noći zatekao u kući - nije preživeo.

Te stravične noći, zločinci su zaklali sedamdeset dva rodoljuba, među kojima trideset pet žena i devojaka i desetoro nedužne dece, od kojih dvoje u kolevkama. Četiri devojke, bolje reći devojčice, bile su pred roditeljima silovane pa zaklane, a jedan mladić je bio kastriran pa zaklan.

Pored toga, četnici su zarobili sedam boraca NOR-a iz Vranića. Četvoricu su, posle strahovitih mučenja, zaklali u selu, a tri borca su ustupili nemačkom Gestapou. Posle mučenja u logoru na Banjici, obešeni su u selu Čumiću kod Kragujevca.

Međutim, ovo nije kraj četničkog divljanja. Oni su doveli još jedanaest građana, koji nisu bili iz Vranića i nad njima izvršili pokolj.

Iz ovih podataka se vidi da je u selu Vraniću, od četničke kame, zaklano ukupno devedeset građana, što je najveći četnički zločin učinjen prema stanovnicima jednog sela u Srbiji, i po broju i po strukturi žrtava i po svireposti.

Nekoliko dana je trajala sahrana. Poklane žrtve nisu imale u šta da se obuku i po narodnom običaju sahrane, jer su četnici, prilikom pokolja, opljačkali sve vredne stvari, odela, nameštaj i novac, čak su iz mnogih domaćinstava oterali i stoku, koju su kasnije klali i pekli za proslave, koje su organizovali u čast uspešno izvršenog pokolja nad nedužnim stanovnici Vranića.

Kolevke u kojima su deca zaklana, nošene su kao dokazni materijal suđenje ratnom zločincu Draži Mihailoviću, koji je tada, za izvršene rat zločine prema svom narodu, osuđen na smrt, a sada mu neki, bez stida, podižu spomenike i traže da bude rehabilitovan.,

Narod smatra da najveći zločin prema poklanim žrtvama i preživelim članovima porodica, kao i prema svom narodu, čine oni koji traže rehabilitaciju ratnih zločinaca i koji koljaše i saradnike okupatora hoće silu da proglase borcima za slobodu.

U kući Stevana Pantića, četnici su poklali najviše - deset članova porodice. Takva strašna sudbina, znamo iz istorije, zadesila je samo porodicu deset Jugovića. S tom razlikom, što su oni svi bili za borbu sposobni ljudi i što su pali na bojnom polju. Narod ih je, zbog velikog broja žrtava jedne porodice, u pesmi opevao i do naših dana sačuvao trajnu uspomenu.

Iz porodice Pantić je i najstarija žrtva pokolja - deda Joksim imao je 87 godina. Pored njega, zaklane su tri žene i četvoro dece. Najmlađe - jednogodišnji Ljuba zaklan je u kolevci i na osam mesta izboden nožem. Od deset članova porodice, samo su Stevan, nosilac Albanske spomenice i njegov sin Dragomir bili za vojsku sposobni ljudi i verovatno su mogli biti opasni četnički pokret i nemačkog okupatora.

Oni koji su preživeli taj strašni pokolj, kakav istorija ne pamti je jedna nacija izvršila nad sopstvenom nacijom, najbolje znaju ko se za vre rata borio protiv okupatora i domaćih izdajnika, a ko je sve vreme rata sarađivao sa okupatorom u borbi protiv svog naroda. Sve to narod zna i pamti. O tome postoje i brojni dokumenti.

U selu Vraniću postoje Spomen dom i dve spomen sobe, gde se čuvaju dokumenti i spiskovi imena svih ratnika i boraca iz oba svetska rata i spis žrtava četničkog pokolja. Takođe, spisak žrtava četničkog pokolja nalazi se u Spomen sobi porodice Pantić kao i u seoskoj crkvi, čijeg su sveštenika popa Boru Gavrilovića četnici zaklali u aprilu 1944. godine, kao zarobljenog partizana.

Kao nemi svedoci, na tri groblja u selu Vraniću, rasuti su grobo masovnog pokolja iz 1943. godine, koji i danas stravično podsećaju i ukazuju četnički zločin.

Čineći nečuvene zločine nad nedužnim narodom i sopstvenom nacijom, kakve nisu činili ni Turci ni Nemci, četnici su želeli da unište slobodarski duh Vranićana

U tome nisu uspeli. Vranić je jedinstveno osudio počinjena zverst i još se odlučnije svrstao pod zastavu slobode, koju je tako gordo nosio još početka ustanka

Tim ponosnim i nepokornim ljudima, njihovoj herojskoj borbi i gavnom umiranju posvećena je ova knjiga.

Na njihovim svetlim i slavnim primerima treba da uče nove generacije kako se voli i brani sloboda i kako se treba žrtvovati za svoj narod.

Da bi se istinito prikazalo ko je i kakav doprinos dao narodnooslobodilačkoj borbi, ko je i kakve žrtve podneo u toku rata, ko je sve četiri ratne adine bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani, mora se, pre svega, krenuti od 1941. godine.

i što si ih nabrojao su pretežno bili fukara i barabe

A gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?

Milan Karagaća

i što si ih nabrojao su pretežno bili fukara i barabe

tako neko možda kaže i za tebe što ne znači da je tačno, mada onaj ko tako naziva ljude više govori o sebi.

Milan Karagaća

A gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?

a jel znaš da je i na Sremskom frontu poginulo najviše Ličana i Krajišnika.
Plitko je to podmetanje o namernom slanju Srba iz Srbije da izginu, a da su ih tamo slali prekodrinski Srbi.Otrovno, mnogo otrovno.

Milan Karagaća

A gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?

a jel znaš da je i na Sremskom frontu poginulo najviše Ličana i Krajišnika.
Plitko je to podmetanje o namernom slanju Srba iz Srbije da izginu, a da su ih tamo slali prekodrinski Srbi.Otrovno, mnogo otrovno.

Reci mi ko je bio Žikica Jovanović Španac pre rata

Lenčuga najobičnija koja je pijančila po kafanama na crtu

pa je zato mrzeo vredne, radne i bogate

Ličani i Kraišnici su birali da budu u ratu

beogradsku decu nije pitao niko

Ko vas je bre zvao da dolazite uopšte, nismo vas trebali?

Što su ubijali po Banatu i otimali imanja?

Otrovno al' istinito. Ličani i Kraišnici su birali da budu u ratu, beogradsku decu nije pitao niko.

Ko vas je bre zvao da dolazite uopšte, nismo vas trebali?

da cestit covek vise ne moze da ti poverujes ni da kazes da je trava zelena.

Otkud u Srbiji bez Kosova i Vojvodine 292.000 članova SUBNOR-a prema zvaničnim statističkim podacima za 1982.godinu, ako nisu bili u partizanima.

a koga su to ubijali u Banatu.?

ti si rođen koliko vidim 1982. godine pa te nisu mogli pitati za dozvolu. A to što mlatiš po istoriji pričaš priče iz izvora kazalamibaba.

sevarlica

Milan Karagaća
A gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?a jel znaš da je i na Sremskom frontu poginulo najviše Ličana i Krajišnika.Plitko je to podmetanje o namernom slanju Srba iz Srbije da izginu, a da su ih tamo slali prekodrinski Srbi.Otrovno, mnogo otrovno.Otrovno al' istinito. Ličani i Kraišnici su birali da budu u ratu, beogradsku decu nije pitao niko. Što su komunjare upadale i otimale kuće i stoku?Što su ubijali po Banatu i otimali imanja?Što su svi naguzili po Beogradu kad ga mrze i dan danas(npr.Kapičić)Ko vas je bre zvao da dolazite uopšte, nismo vas trebali?Srbija je 1945-e doživela novu okupaciju koja traje i danas.

sevarlica

Infiormiši se malo. Nije Aleksandar Ranković iz Zagorja, nije Krcun, Žikica, nije Dobrica Ćosić,nisu stotine beogradskih ilegalaca,nije Koča Popović,...Nabroja 5 ljudi od milion. Ti što si ih nabrojao su pretežno bili fukara i barabe. Kao Španac koji je bio najobičnija seoska pijandura, Ranković koji je organizovao istrage sistemom "dva bez duše-jedan bez glave", Krcun koji je ubijao ljude za vreme Užičke republike bez suđenja, o Ćosiću bolje da ne počinjem(poznajem čoveka). Jedan od retkih a šire poznatih komunista kojima skidam kapu je Koča.

Nije obican svet kriv za politiku da se probija Sremski front dok Nemci vec beze,a nazalost- u tom trenutku- Jasenovac jos radi

dextera

sevarlica

Milan Karagaća
A gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?a jel znaš da je i na Sremskom frontu poginulo najviše Ličana i Krajišnika.Plitko je to podmetanje o namernom slanju Srba iz Srbije da izginu, a da su ih tamo slali prekodrinski Srbi.Otrovno, mnogo otrovno.Otrovno al' istinito. Ličani i Kraišnici su birali da budu u ratu, beogradsku decu nije pitao niko. Što su komunjare upadale i otimale kuće i stoku?Što su ubijali po Banatu i otimali imanja?Što su svi naguzili po Beogradu kad ga mrze i dan danas(npr.Kapičić)Ko vas je bre zvao da dolazite uopšte, nismo vas trebali?Srbija je 1945-e doživela novu okupaciju koja traje i danas.

E,sevarlica,preterujes gadno ! I sama se zalazem za rehabilitaciju Draze i JVuO, ali nemoj sve Licane,Krajisnike,Bosance,Dalmatince,Hercegovce i Crnogorce u isti kosh ! Prvo,to je nisko. Drugo, jednako su bili ideoloski podeljeni kao i Srbi iz Sumadije. Nije obican svet kriv za politiku da se probija Sremski front dok Nemci vec beze,a nazalost- u tom trenutku- Jasenovac jos radi, da ne pominjem Saveznicko bombardovanje odredjenih gradova i mesta...itd.itd.; niti su svi ti borci bili Peko Dapcevic ili Jovo Kapicic.

Drugo, ti ljudi nisu imali izbora , zaista je smesno tvoje poznavanje istorije..Tu je gospodin Karagaca u pravu, prilicno u fazonu "rekla mi baba".

sevarlica

dextera

sevarlicaMilan KaragaćaA gde bi onda populacija ,za koju je procenjeno da nije naklonjena novim vlastima,hrabro dala život za socijalističku zajednicu?a jel znaš da je i na Sremskom frontu poginulo najviše Ličana i Krajišnika.Plitko je to podmetanje o namernom slanju Srba iz Srbije da izginu, a da su ih tamo slali prekodrinski Srbi.Otrovno, mnogo otrovno.Otrovno al' istinito. Ličani i Kraišnici su birali da budu u ratu, beogradsku decu nije pitao niko. Što su komunjare upadale i otimale kuće i stoku?Što su ubijali po Banatu i otimali imanja?Što su svi naguzili po Beogradu kad ga mrze i dan danas(npr.Kapičić)Ko vas je bre zvao da dolazite uopšte, nismo vas trebali?Srbija je 1945-e doživela novu okupaciju koja traje i danas.E,sevarlica,preterujes gadno ! I sama se zalazem za rehabilitaciju Draze i JVuO, ali nemoj sve Licane,Krajisnike,Bosance,Dalmatince,Hercegovce i Crnogorce u isti kosh ! Prvo,to je nisko. Drugo, jednako su bili ideoloski podeljeni kao i Srbi iz Sumadije. Nije obican svet kriv za politiku da se probija Sremski front dok Nemci vec beze,a nazalost- u tom trenutku- Jasenovac jos radi, da ne pominjem Saveznicko bombardovanje odredjenih gradova i mesta...itd.itd.; niti su svi ti borci bili Peko Dapcevic ili Jovo Kapicic. Drugo, ti ljudi nisu imali izbora , zaista je smesno tvoje poznavanje istorije..Tu je gospodin Karagaca u pravu, prilicno u fazonu "rekla mi baba".Da si pročitala sve komentare videla bi da sam navodio sve te elemente(bombardovanje gradova, sremski front, itd.). Istoriju znam onoliko kioliko ima informacija, ali su sve informacije kod nas, i sa jedne i sa druge strane, pristrasne."Rekla mi baba" mi je najobjektivniji pogled na prošlost.Drugo, ne stavljam ja sve u isti koš, ali činjenice su činjenice. Dosta je više prećutkivanja i savijanja glave. Meni je baba Ličanka a roditelji i cela familija joj je zaklana za vreme NDH, ali to ne umanjuje činjenicu da partizani koji su došli u Srbiju nisu razmišljali o lokalnom stanovništvu. Da li iz zle namere ili iz neznanja ili slepog slušanja naređenja, satrtoj Srbiji nije ni bitno. Više nije ni važno, ali ne dozvoljavam da me potomci tih ljudi nazivaju potomkom izdajica i zločinaca i da mi drže vakelu. Isti oni koji su sve zločine koje pripisuju četnicima za vreme rata, radili nakon rata.

Ciljevi naših odreda jesu:

Milan Karagaća
Borba za slobodu
Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima
Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.

7.-da se svi datumi iz antifašističke borbe marginalizuju, umanjuje se značaj NOB a onda izjednače četnici i partizani, da Srbija nema Dan ustanka a kada treba busamo se borbom protiv fašizma , pa još čak da smo imali, čuj , DVA antifašistička pokreta.

kukusigameni

Auuuuuu! Radila je istorijska metla tolerancije. Nestade Alseloneov komentar.

kukusigameni

Auuuuuu! Radila je istorijska metla tolerancije. Nestade Alseloneov komentar.

U tom komentaru je bio sadržaj sa autorskom zaštitom, zato je nestao.

alselone

Volis karagacu vise od mene. You broke my heart.

moderator05

Uzgred, Vas je teško ne voleti više...

moderator05

alseloneVolis karagacu vise od mene. You broke my heart.Nisam Vas videla on line. Uzgred - pogrešno - Vas je teško voleti manje...

Jukie

moderator05

alseloneVolis karagacu vise od mene. You broke my heart.Nisam Vas videla on line. Uzgred - pogrešno - Vas je teško voleti manje...

Ja bih očekivao da moderator izbriše sliku i ispod napiše

(slika uklonjena zbog autorskih prava. Moderator)

a da ostane tekst ili bar poruka, da se zna da je tu bila.

Recimo, da komentatori (posebno oni koji su već dugo na Blogu) sami vode računa o sadržajima koje ostavljaju u komentarima.

kukusigameni

Milan Karagaća
Borba za slobodu
Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima
Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.

Što ovo ne podvuče?

Petica

Što se očekivanja tiče, i ja bih svašta očekivala. Recimo, da komentatori (posebno oni koji su već dugo na Blogu) sami vode računa o sadržajima koje ostavljaju u komentarima.

Milan Karagaća

Gorski štab
Str. Pov. Dj. Br. 370 20 decembra 1941 god.

milisav68

Milan Karagaća

Gorski štab
Str. Pov. Dj. Br. 370 20 decembra 1941 god.

Jel može ovo da se dokumentuje originalima, ili ću i dalje da čekam obećanje da se sve nalazi u Americi na mikrofilmovima, pa da verujem na reč, dok se taj mikrofilm ne pojavi u Beogradu.

srdjan.pajic

A ko igra u tom mikrofilmu?

Milan Karagaća

kukusigameni

Milan Karagaća
Borba za slobodu
Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima
Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.

Što ovo ne podvuče?

pa valjda se to podrazumeva ako se radi o oslobodilačkom pokretu, a ono što je podvučeno govori o njegovom drugačijem karakteru.I to su sami napisali, pa i sprovodili i zbog toga je sramota za Srbiju da takvu politiku rehabilituje.

milisav68

Milan Karagaća

Gorski štab
Str. Pov. Dj. Br. 370 20 decembra 1941 god.

Jel može ovo da se dokumentuje originalima, ili ću i dalje da čekam obećanje da se sve nalazi u Americi na mikrofilmovima, pa da verujem na reč, dok se taj mikrofilm ne pojavi u Beogradu.

Milan Karagaća

javascript:;
u Vojnom arhivu u Beogradu, prijavi se tamo i slobodno ćeš moći sve da pročitaš.
No izgleda tebi ne vredi jer i kada bi otišao i video svojim očima veroivatno bi rekao da su to komunisti podmetnuli.

Voleo bih da neko od ovih koji ga brane, pokusa da opovrgne onu sramnu listu zlocina protiv civilnog stanovnistva na blogu B. Drence.

Dr Mebius

Voleo bih da neko od ovih koji ga brane, pokusa da opovrgne onu sramnu listu zlocina protiv civilnog stanovnistva na blogu B. Drence.

Konkretno, u "staroj Srbiji" su bile dve grupe, jedna pod komandom Koste Pećanca (koji je bio uz Nedića), i druga pod komandom Mihailovića.

Evo, ja ću...

sevarlica

Mali Edit, Pećanac je imao dil sa Nemcima i Ljotićem, Nedić je morao da ga prizna i sarađuje zbog Nemaca.

Četnici su za Srbiju ratovali...

Четврти пут, у II светском рату, нису ратовали за Србију, него су клали Српкиње и Србе