Crnac, dama u godinama i trudnica – priča iz autobusa

"Ne znam iz kojeg ste sela vi gospođo, ali u mom se selu takve stare i zajedljive babe jedu za večeru!"

:))))

hihihiihi:)

mene je jednom kćerka izbrukala u autobusu 26, imala je oko pet godina.

Elem, ulazi u autobus lepa žena, doterana, oko vrata vise kune sa sve nožicama i obešenom glavom. Moje pile sedi mi u krilu i zine, oči ne skida, pa će glasno:

- Mamaaa, a zašto ova tetka nosi mrtve lavove oko vrata?
Ja joj šapućem u uvo, "šššŠŠŠššš, nisu lavovi nego kune".
- A jel ih ova tetka sama ubila?- nastavlja moja mala isto glasno. Pa još glasnije: - A jel joj nije bilo žaaao?! Jaaadni kuje-lavovi...

Elem, ceo autobus vrištao od smeha, ja u fazonu "zemljo otvori se", a tetka s kunama besna ko ris, gunđa glasno o "nevaspitanoj dečurliji".

a kao komentar jedan svoj post od sredine septembra:

"Danas sam opet poželela da su mi nešto pod rukom ovi što misle da je majkama sa decom i trudnicama tako lako, i sve im je dozvoljeno, i kolače oči da im se ustupi jebeno mesto u autobusu i čik da ih neko pipne i uvredi - to je tabu...

Uđem lepo u bus sa sve stomakom i detetom u rukama, vraćamo se iz vrtića je l'te, malo je žvagu, ali bože moj tri stanice, bolje nego da stojimo na ovom suncu koje je rešilo za sve pare da nas ogreje ove godine. Uđemo mi, kako i gde smo mogli, svi sede, jedna gospoŽa, onako po godinama kao moja mama, polovina pedestih, pita

- A vi biste da sednete?

-Pa bilo bi dobro ako mogu. Hvala.

-Bilo bi dobro i da ste ušli na prednja vrata. - reče meni gospoŽa i osta' živa.

Uglavnom odćutim, ali ovo je već drugi put da se slično događa pa mi je malo dopizdelo.

-Gospođo, ušla sam tamo gde sam mogla, a Vi ako ste mi ustali, nemojte da mi držite slovo.

Posle više nije nište rekla, izašla je na istoj stanici kao i mi, veselo otklipsala na Adu. I mi kući, još veseliji. Što reče jedna žena - Nemojte se nervirati, važno je da ste seli.

Pre jedno mesec dana mi je slično objašnjavala jedna gospoŽa kojoj je ćerka zauzela (!?WTF) mesto u busu da je nevaspitano što ne sedim na mestu rezervisanom za trudnice nego sa sela na njeno (!?). Pri tom, kad je ušla kontrola ispostavilo se da ni ona, ni ćerka nemaju kartu.

Prosto ne verujem.. a iskreno mi se čini da su u poslednje vreme ljudi malko podivljali, i to ne u onom smislu - ju, deca su nevaspitana, već matori ljudi. Drugarici koja je sad već mama jednog malog D. je neki čiča rekao - Pa nećeš da pobaciš! (ako mi ustaneš). Svastika je bila svedok scene u kojoj vozač insistira da se majci sa detetom ustupi mesto da sedne, da bi mu opet neka gospoŽa - ja sam pravnik i ja to znam, objasnjavala kako on nema pravo da to radi. Ja sam slusala kako gospoŽa - tip bakuta sa torbom (ko se vozi redovno GSP-om tačno zna profil) odbija da se premesti pozadi i ustupi mesto majci sa dva klinca. -Može jedan da sedne! -Ali gospođo ja sam majka sa dva deteta! -Pa šta, ja sam rodila četvoro! Vrhunac mi je komentar vozača na molbu trudnice kojoj se slošilo da nekog zamoli da joj ustane: - Nisam ti ga ja ni pravio, pa da dižem ljude po autobusu! (ovo poslednje još iz '83. kaže ta majka da je i danas sramota kad se seti.. a što nju da bude sramota!?)



I da ne grešim dušu, češće mi ustanu nego što mi ne ustanu (u par navrata je vozač čim uđem uzivikivao - oslobodite mesto za trudnicu, malo mi bude i neprijatno, i smešno i slatko). Ali svaki put kad meni ili nekom drugom sa stomakom ili detetom niko ne ustane ja se začudim. Jer, stvarno zar to nije osnovno vaspitanje i ništa drugo?"

Sto je kulturan.

Bravo Dzouzefe!

Uzasavam se beogradskog javnog prevoza.
Ne samo zbog putnika nego i nacina voznje.

Jos imam oziljak na bradi koji sam zaradila kada je tramvaj "dvojka" naglo zakocio a ja "poljubila" staklo iza vozaca i razbila bradu. I nikom nista, (sto se nisi drzala)....a tada je popadalo pola ljudi u tramvaju.
U mom gradu jos se zivi lagano, Lalinski

Ulazi se polako, kod vozaca, tu se plati i karta, nema kontrolora jer niko ne moze ni da udje ako nije platio. Tu se odmah vide trudnice i stari i njima se ustupa mesto dok jos stoji autobus....ako ne, neko ce intervenisati, da li putnici ili vozac.
Jos se nije desilo da ja znam da je neko odbio da ustane.
Veci problem su redovi u posti.
Poslednji put usla je mlada trudna Romkinja, sa malim detetom u rukama.....i stala u red, a reeed trostruk, ima da ceka sat vremena, i svi se prave da je nevidljiva.

Kazem njoj ali glasno da svi cuju, da ona treba da ide preko reda i da je zato na salteru nelepljena nalepnica majke sa detetom...svi cute...ali je propustaju i ona obavi sta ima za dva minuta.

Dok neko ne zatrazi svoja prava, dok ne sazna da mu pripadaju, bice uvek onih koji ce da ih ignorisu. Mislim da zato treba sve trudnice i mlade majke, sve vreme, (i ako moze da stoji i ako joj nije tesko), da koriste ta svoja prava da bi se ljudi navikli da ih ne ignorisu. Radi nekih drugih majki koje ne mogu da stoje i koje niko nece propustiti zato sto su naviknuti da neka pravila lepog ponasanja ne moraju uvek da postuju.

Za blog

Da vidis kakvi smo. Mozda sam vec pricala, izvinjavam se ako jesam, ali licno sam inflatorne '93. imala priliku da se uverim u "vaspitanje" starijih generacija.

Dogodilo se da sam bila u VI-VII mesecu, lepo se to videlo jer je bilo leto, i da sam morala da stanem u jedan od cuvenih redova za mleko.

Sto je podrazumevalo zauzimanje mesta pred lokalnom samoposlugom vec oko 5.

Posto sam znala da nema sanse da prestojim do otvaranja iste, ponela sam od kuce onu ribolovacku stolicicu na sklapanje i knjigu - da ubijem vreme dok cekam.

I sedim tako, okruzena penzosima, citam svoju knjigu i nikog ne diram, kad mi prilazi jedna u ranim sezdesetim i otpocinje vakelu o nevaspitanim mladjim generacijama koje, eto, sede, dok stari i bolesni oko njih stoje.

Ukapiram da prica o meni i lepo joj napomenem (za slucaj da nije ponela cvike) da sam trudna i da ne mogu da stojim.

Na to dobijem odgovor kako je i gospoDZa, jel' te, nekad bila trudna al' je znala sta je red i ustupala je mesto starijima.

Konacno ukapiram i upitam je da li bi to ona, mozda, htela da sedne?

- Pa naravno! uvredi se "dama"

- Pa onda ste trebali da ponesete svoju stolicu od kuce, kao sto sam i ja uradila!

Nastavila sam da nevaspitano citam knjigu.

najtoplija preporuka!

Dobri živci majstora Đoke

Vr'!

mislim da ste ovom recenicom "..Istina je da se u tome najviše ističu mladi i penzioneri, dame i gospoda u godinama.." pokrili sve uzraste i polove, tj. sve gradjane, izvinjavam se - stanovnike Beograda, i to je nazalost tacno.

Sjajno! Preporuka za tekst. :)

"Ne znam iz kojeg ste sela vi gospođo, ali u mom se selu takve stare i zajedljive babe jedu za večeru!"

Majstorski!

A stvarnoi, ne treba mnogo pa da se svi osećaju prijatnije i veselije i da se umesto namrgođenih faca gledamo kao ljudi. Svima je teško ali nismo krivi jedni drugima pa nemojmo se ni kinjiti.

Druže Karagaća, odličan tekst i poruka

Upadam 7 ne znam gde sam od temperature...dobijam komentare da sam drogirant jer mi oči imaju radnu crvenu temperaturu. Prestajao i otišao do stana. Od tada, primena slobodne volje i slobodnog izbora i procene ljudi. Kako su sejali, tkao žanju.

GSP Sebično koristim za prevoz od jednog do drugog željenog mesta. Bez davanja 5% za sve prisutne. Bez ugrožavanja vazdušnog prostora ispraznim razgovorima telefonom, bez muzike kroz slušalice, uživam u vožnji.


Arogantno oslobađam životni prostor, koristeći to što me gaze, kao ružan izgovor da bez reči napravim prostor za dvoje. Lažno glumeći zaštitnika babe, tete, seke/deteta pravim prostor za dvoje+ ignorišem nedojbne koji vode tuđu brigu, sa zavaljenim rčovima u sedišta. Uživam u vožnji.

Sedišta po pravilu izbegavam kad je bus prazan a sedim kad je krcat devojka ne mora da bude mnogo trudna da bih pitao da sedne. Kako se osećam u tom trenutku. Ako mučim svoju muku a olovka mi ne treba, što da ne. Ako muka mora da se šara ili nešto računa, glasno reknem da se neko bliži digne

Kažu da je reakcia u autobusu bila neopisiva.
Dalje si trebao komentarima da kažu to šta si dalje pisao...Ovo za drugi put-u dobroj
nameri...Inače crnac -lafčina...

99 stilskih varijacija na jednu temu, prevod Danila Kiša, nezaobilazna knjiga (delove pokupih na internetu, nemam vremena da uporedjujem da li je ok)




U autobusu S za vreme najvece guzve. Jedan tip od svojih dvadesetsest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa sesirom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prodje. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u drustvu nekog druga koji mu kaze: "Trebalo bi da das da ti se prisije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zasto.

DVOSTRUKO

Oko podne i oko dvanaest nasao sam se i popeo na platformu i na zadnju terasu jednog autobusa i jednog automobila za prevoz putnika koji je bio popunjen i krcat na liniji S, koja vodi od Kontreskarpa do Šamprea. Tada videh i spazih jednog mladica i jednog momka dosta smesnog i prilicno grotesknog: vrat dug i izduzena sija, traka i pantljika oko sesira i klobuka. Posle meteza i guzve on rece i prosikta glasom i tonom placljivim i bolecivim da ga njegov sused i saputnik namerno i iz inata gurka i udara kada putnici silaze i izlaze. Izgovorivsi i rekavsi ovo, on se uputi i krenu prema jednom slobodnom i nezauzetom mestu i sedistu.

Dva sata kasnije i sto dvadeset minuta zatim ponovo ga opet sretoh i spazih kod Kur de Roma i ispred stanice Sen Lazar. Nalazi se sa i u drustvu s jednim prijateljem i drugom koji mu savetuje i koji ga upucuje da bi trebaloi da doda i prisije jedno dugme i jedno puce na svoj kaput i gunj.

METAFORICNO

U srcu dana, bacen u gomilu sardina koje se muce u utrobi tvrdokrilca s belom ljusturom, jedan golovrati curan sruci odjednom svoj bes na neko mirno stvorenje, i njegov govor zapara vazduh jos vlazan od prigovora. Zatim, povucena kovitlacom praznine, ptica se strmoglavi.

Videh je ponovo jos istog dana u sumornoj pustinji gradskoj, gde je ljudska nadmenost prekorevala zbog nekog bednog dugmeta.

RETROGRADNO

Trebalo bi da prisijes jedno dugme na kaput, rece mu njegov prijatelj. Sreo sam ga na Kur de Romu, videvsi ga prethodno kako se ustremljuje na jedno slobodno mesto u autobusu. Protestvovao je protiv nekog putnika koji ga je, kako rece, gurkao svaki put kada bi neko prosao. Ovaj je mrsavi mladic nosio nekakav smesan sesir. To se dogodilo na platformi punog autobusa S danas u podne.

IZNENADJENJA

A kako smo tek bili stesnjeni na platformi! A kako je taj momak imao glup i smesan izgled! A sta je tek uradio! Odjednom tek dodje mu zelja da se svadja s jednim starkeljom koji ga je – zamisli! tog ficfirica – navodno gurkao! A onda ti, molim te, nadje za shodno da se svali na jedno slobodno mesto! Umesto da ga ustupi nekoj dami!

A posle dva sata, zamislite, koga sretnem pred stanicom Sen Lazar?! Tog istog lafa! I to bas kad se raspitivao za neke modne novosti! I to kod jednog druga!

Neverovatno!

SAN

mao sam utisak da je sve oko mene zavijeno nekom sedefastom maglom i da stvari zadobijaju neodredjeno i dvostruko znacenje. A iz te mutne realnosti izdvajao se dosta jasno jedino lik jednog mladog coveka ciji je vrat vec sam po sebi nagovestavao neki u isto vreme bedan i bundzijski karakter. Traku na njegovom sesiru zamenjivala je pletena uzica. On je posle poceo da se svadja s nekim koga nisam mogao da vidim, a zatim je, kao ponesen strahom, jurnuo u neki mracan hodnik.

Malo kasnije ga ponovo vidim u snu kako, toboze, koraca po suncanom danu negde oko stanice Sen Lazar. Nalazi se kao u drustvu nekog svog kompanjona koji mu kaze: «Trebalo bi da das da ti se prisije jedno dugme na kaput».

Tu sam se onda probudio.

PROPORCIJE

Videces, cim dodje podne, naci ces se na zadnjoj platformi nekog autobusa u kome ce da se stiskaju putnici među kojima ces ugledati jednog smesnog dugajliju: vrat kao u kostura, a sesir bez pantljike. Ovaj momak nece biti dobre volje. Imace utisak da ga jedan gospodin gurne svaki put kada neko prodje. Ovaj ce to da mu i kaze, a ovaj drugi, iznenadjen, nece cak ni da mu odgovori. Tada ce smesni dugajlija kao u panici da se pred samim nosom ovog drugog stusti na jedno slobodno sediste.

Malo kasnije opet ces ga ugledati, kod Kur de Roma, kraj stanice Sen Lazar. S njim ce biti jedan njegov prijatelj i cuces ove reci: «Tvoj se kaput ne zakopcava dobro; treba da das da ti se doda na njega jedno dugme».

ŠIZIČKI

Smešnog mladića, nađoh se jednog dana na autobusu sa linije S, krcatom od teglenja možda duga vrata, sa šeširom traku, ja spazih. Arogantnim i plačljivim tonom, koji se našao pored njega, protiv tog gospodina on se bunio. Jer ga je gurao, put svaki kada ljudi on silazi. Slobodno on sede i približi se jedno mesto, ovaj reče. Rom (Kur de) ja ga ponovo sretoh kasnije dva sata na njegovom kaputu dugme da se doda jedan prijatelj ga je savetovao.

KOLRBANJE

Nisam bas siguran gde se sve to dogodilo... u crkvi, u kanti za djubre, u susnici za meso? Mozda u nekom autobusu? Bilo je tamo... sta je ono bilo tamo? Bilo je jaja, dzakova, rotkvica? Ili su tamo bili kosturi, sta li? Da, ali oblozeni mesom i zivi. Cini mi se da su bas oni bili u pitanju. Neki ljudi u autobusu. Ali medju njima bio je jedan covek (ili dva?) koji se po necemu isticao, ne znam bas sigurno po cemu. Po svojoj megalomaniji? Pre ce biti... i tacnije... po svojoj mladosti koju je krasio dug... nos li? brada li? palac li? ne: vrat i jedan sesir, cudan cudan, cudan. On poce da se svadja, da, tacno, secam se, upravo tako, s jednim drugim putnikom (covek ili zena, dete ili starac?). To se zavrsilo, to mora da se vec nekako zavrsilo, verovatno time sto se jedan od suparnika povukao, sta li.

Mislim da je to isto lice koje sam vec negde morao sresti, ali gde? Pred nekom crkvom? Pred nekom susnicom za meso? Pred nekom kantom za djubre? Bio je, cini mi se, s nekim drugom koji mu je, po svoj prilici, govorio nesto, ali sta, o cemu i kako?

PRECIZNO

U autobusu na liniji S, dugom 10 metara, sirokom 3 metra, visokom 6, na 3 km i 60 m od polazne stanice, u trenutku kada je bio pod opterecenjem od 48 licnosti, tacno u 12 casova i 17 minuta, jedna licnost muskog roda, stara 27 godina 3 meseca i 8 dana, visine 1 m i 72 cm, tezine 65 kg, broj seira 35 cm, duzina pantljike 60 cm, obrati se jednom coveku od 48 godina, 4 meseca i 3 dana, visine do 1 m i 68 cm, tezine 77 kg, sa 14 reci cije je ukupno trajanje bilo 5 sekundi i koje su aludirale na prisilno premestanje od 15 do 20 cm. On zatim sede na nekih 1 m i 10 cm dalje.

SUBJEKTIVNO

Toga dana nisam bio baš loše obučen. Lansirao sam jedan nov šešir, dosta zgodan, i obukao mantil koji je, verujte mi, bio perfektan. Sretoh onog tipa pred Stanicom Sen Lazar, a on je hteo da mi pokvari zadovoljstvo, dokazujući da mi je na tom mantilu i suviše veliki razrez i da bi stoga trebalo da dodam na njega još jedno dugme.

Nešto malo pre toga pošteno sam začepio gubicu jednom izlapelcu koji me je namerno gazio po nogama svaki put kada bi neko prošao. To se dogodilo u jednom ogavnom autobusu koji se napunio rajom upravo u ono vreme kada mi je najpotrebnije da se negde prebacim.

SUBJEKTIVNO II

Danas u autobusu bio je pored mene na platformi jedan od onih šmokljana kojih, srećom, nema mnogo, inače bih ubio nekog od njih. Ovaj mi je, jedan fakin od svojih dvadesetpet - trideset godina, bio naročito odvratan, ne toliko zbog svog vrata, golog kao u ćurana, koliko zbog pantljike boje patlidžana koju je dasa vezao oko šešira. Ah! Taj vašljivac! Kako mi se bio smučio! Pošto je u autobusu u to vreme bilo mnogo sveta, koristio sam gužvu koja je bila nastala na stanicama da ga s vremena na vreme gurnem laktom u rebra. Laf je, naravno, strugnuo čim mu se dala prilika, tako da nisam stigao još da ga i pošteno očepim po papcima. A na kraju sam mu rekao, kako bih ga malo zeznuo, da mu fali jedno dugme na mantilu s vekilim razrezom.

грацки бус, једни на другимa,општа чепачина, чова средњих година ,седећи, уочи једног срозаног старца у близини где стоји залепљен од масе уз штанглу рукохвата па ће, устајући
- стари дођи да сместиш кости
утом из гужве чује се глас
- пази само да ти Коста неби 'ебо матер

...te nakinđurene sa bundama i prstenjem, pa uđe u bus i, onako sa visine, pljucka na sirotinju raju!
Da pogled ubija - ona bi ostavila u životu samo vozača, iz ličnih interesa!

E, pajz sad!

U ono vreme, kad se kod vozača kupovala karta, ulazi baba, mandovka (pojam polit. korekt. nepoznat mi!) i počinje da otvara maramicu i vadi kojekakve dinarčiće e da bi kupila katru.
Tu, odmah do vozača, stoji gore pomenuti praziluk u dlakama, koji, jel'te, počinje da serucka u smislu -
"jao, pa kad će da krene ovaj autobus...
pa kasnimo ionako...
samo nam je ova trebala, sa sitnišem...
ko zna gde je to isprosila..."

I, o'ma čuješ babu -
"Pa, vidi gospoja...u pravu si...
dinar po dinar - kartica...
qrac po qrac - bundica!!!"

PS Autobus pun smajlija koji vrište i upišavaju se od smeha!!

Joj, boli! Slično je i u Novom Sadu, koji odavno, na moju ogromnu žalost nije onakav fini, kao što ljudi misle...

Контролори фирме Apex Solution Technology- руковаоца система бус+, у возилима јавног превоза у Београду, приликом контроле персоналних карата, користећи своје портабл валидаторе противзаконито прикупљају личне податке више од пола милиона Београђанки и Београђана. и то још на бахате+ начине.
Наиме, 1. фебруара ове године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, наш колега блогер Freedom of Information, je Решењем број:164-00-00025/2012-07, ПРИВРЕМЕНО ЗАБРАНИО поменутом Апексу ПРИКУПЉАЊЕ И ЧУВАЊЕ серијског и алијас броја персонализованих смарт картица, што је и супротно члану 8. тачка 1. и 3. Закона о заштити података о личности.
Поменутим масовним противправним радњама контролора, Апекс може на посредан или непосредан начин користити податке о личностима које би извршиле валидацију персонализованих бус+ карата. Обзиром да се не може јасно утврдити права сврха коришћења: прикупљања и обраде личних података стотина хиљада грађанки и грађана Београда, не може се, такође ни констатовати да ли је обрада личних података: непотребна, неподесна или, пак прекомерна .

Бахатост Апекса у односу на пола милиона људи, инструментализује се свакодневним свађама и сукобима контролора са старим, немоћним, младим, основкама, средњошколкама, студенткињама, незапосленим и запосленим, трудним Београђанкама којима ће данас бахато и честитати празник. Те непријатности ће доживети и остали Београђани, а вероватно да већ и јесу.

Пре неколико година (имала сам тад четрдесет и неку) доживела сам у аутобусу 26 да се бака од неких седамдесет година извиче на мене зато што сам устала да би она села. Све уз тираду – није она матора, тек је коју годину старија од мене, срам ме било и слично! Никад се глупље нисам осећала – ни да се вратим да седнем, ни да останем да стојим! Ни да јој се извиним, јер немам разлог за то, ни да јој одговорим дрско, што је заслужила, јер је ипак много старија од мене

И даље увек уступим место трудницама, мајкама са децом, инвалидима. Што се старих људи тиче, правим строгу селекцију коме ћу устати. И питам: „Смем ли да Вам понудим да седнете?“ Што је сигурно – сигурно.