Otvoreno o drogi

Sva ova prašina (zlobnici bi rekli bela k'o sneg), koja se posljednjih dana podigla na blogu, a i šire, u vezi sa slučajem (?) Biljane Srbljanović, na svjetlo naših ekrana izbacila je i jednu, rekao bih uvijek jako aktuelnu temu - DROGU!
A ona za sobom automatski povlači gomilu pojmova, termina, fenomena, koji kako vidim nisu baš svima najjasniji, iako je droga praktično svuda oko nas.
Sumnjam da ima ikog na ovom virtuelnom mjestu ko ne zna bar nekog narkomana, vikend uživaoca, ili da nema lična iskustva u toj oblasti.
Narkomani, teške & lake droge, dekriminalizacija, legalizacija, sloboda drogiranja za umjetnike ( znači li to i licenca za nesmetano obavljanje posla za njihove dilere?), ko šta troši i kako se od toga  raspada, drogiranje - javna sramota ili privatna stvar?
Pa ajd' da počnem od ovog zadnjeg. Po meni svako ima pravo da sa sobom radi ono šta god hoće, sve dok to ne ugrožava druge, bili ti drugi njihova dijeca, učesnici u saobraćaju, bračni partner, slučajni prolaznik, pacijent kojeg upravo operišu. Mislim, sve ono što važi i za alkohol, ni manje ni više.

Naravno i da bavljenje javnim funkcijama povlači za sobom povišen stepen odgovornosti. To bi bar trebalo  da bude jasno svima koji se na njih odlučuju. Mada nije zgoreg spomenuti na ono tajno sprovedeno istraživanje, odnosno prikupljanje i analiziranje korišćenih papirnih maramica i ubrusa u italijanskom parlamentu, a koje je pokazalo da zavidan broj inih parlamentaraca uživa kokain. A u Italiji je i trava ilegal. Ne znam zašto me to ne čudi. Politika je keva svekolikog licimurstva.

No, otkud stvarno sva ta droga u Srba i ostatka čovječanstva? Jednom rječju - Odvajkada !
Poznato je da na Andima domicijalno stanovništvo vjekovima unazad žvaće listove koke da bi izdržalo napore fizičkog rada na velikim nadmorskim visinama. U drevnoj Kini postojale su pušionice opijuma u kojima je ulaz bio dozvoljen samo umjetnicima i filozofima, što bi se reklo ljudima od duha (odakle mi ovo poznato ;)), iako, sumnjam da su mogli nekom lokalnom moćniku da zabrane ulaz ;)))
Najranija pisani pomeni o psihoaktivnim svojstvima marihuane se nalaze u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina. Šamani u amazoniji, u civilizaciji koja se nije mjenjala eonima unazad, tradicionalno posežu za savjetima magičnih biljaka (uključujući i duvan, kao veoma značajnu obrednu kulturu) .

Pa u čemu onda sva ta frka oko gudre?

Rekao bih da problem nastaje kad je ista došla u kontakt sa zapadnom civilizacijom, koja ju je, kao i moge druge stvari kojih se dočepala, integrisala u svoju vavilonsku šemu, izopačila i načinila od nje pakao na zemlji.
U burnim danima svoje mladosti negledao sam se svega i svačega, "bio sam svugdje i radio sam svašta i svako mi je bio dobar drug "... Heroin je učinio da nekih od tih drugova više nema, a neki mi više nisu drugovi. Ništa tako ne uništi čovjekovu ličnost kao to smeće. Kakav god da je lik na početku priče, na kraju postaje osoba bez karaktera. To je jednostavno simptom te bolesti, baš kao što slinjenje ide uz prehladu.
Mislim da je jedan od najgorih pakLova na zemlji pakao majke čije je dijete navučeno na heroin.
A opet znam i ljude koji su se izvukli (čisti sad već bogami i punih 15 godina). Neki uz pomoć vjere, da ne kažem religije, neki uz snagu ljubavi svojih najbližih, a neki su se bogami iščupali sami. Samo oni znaju koliko patnje, volje i snage im je za to bilo potrebno.

I baš zato je floskula - nema lakih i teških droga, sve droge su iste - tako pogubna. Ne, nisu iste! Ponavljajući tu debilnu mantru, vi ustvari trasirate prečicu nekoj od budućih žrtava heroina. Jer već sutra će neki klinac probati travu i rezonovati - pa, ok. znači ni taj heroin nije ništa strašno.
Generalno, naša društva su nafilovana iskrivljenim predstavama o svijetu uživalaca narkotika.
Nisu svi koji konzumiraju drogu narkomani. Po toj logici bi i svak ko tu i tamo popije po čašu vina ili pivo bio alkoholičar.
Poznajem puno ljudi koji tu i tamo popuše džoint. Neki od njih neće odbiti ako im ponudite lajnu koksa. Pa opet sumnjam da će iko od njih postati ovisnik. Dovoljno su matori, da ako to dosad nisu postali, bilo bi enormno tupavo da to sada učine. Mada , realno govoreći, ta vrata su uvijek otvorena.

I da rezimiramo, marihuanu nesporno treba dekriminalizovati. To bi bio neki podnošljivi pravni minimum. Legalizacija je prava mjera.
U tradiciji u kojoj je konzumiranje alkohola maltene svjedočanstvo o normalnosti neke osobe, tretirat travu kao ilegalnu supstancu u rangu heroina, kokain, metaamfitamina je, pa najblaže rečeno apsurDNO.

Princi je u jednom od ovih iz serijala BS postova, imao komentar kako i kokain treba legalizovati, staviti ga pod kontrolu države i oporezovati. Ja odavno mislim  isto ...  i to za sve narkotike.
Time se automatski ukida razlog za postojanje narko-mafije, a samim tim i perfidni sistem regrutovanja novih zavisnika. Sadašnja situacija, stvarno ne znam kome drugom ide na ruku. Kao, zaplijeni se ovamo 100 tamo 50 kila (nebitno čega) a ono ... kila padaju, a tone prolaze.
I svi su nešto bogznakako zabrinuti, svjesni opasnosti, angažovani u svedruštvenoj akciji borbe protiv droge. Ne bi me čudilo da se svi  ti bilbordi i spotovi rade upravo novcem dobijenim od prodaje iste.
Ok, znam da je ovo kontroverzno stajalište, zato je i blog otvoren za komentare.

Po meni, ako želite da djeci približite opasnosti koje im narkosfera sprema, izvedite jedan dan tu djecu iz škole i odvedite ih tamo gdje se liječe (još) živi narkomani. Nek čuju iz prve ruke kakav je to jebeni horor - biti rob jurnjave za sledećom dozom, svesti život na opsluživanje receptora i suziti svjest na par mića dnevno.

Usadite im autentični užas u kosti !