U jednom dahu

Hodam polako ulicom, zastajuci ispred svakog izloga. Okrecem se oko sebe, iz straha ili zelje da me neko prati. Ni sama nisam sigurna kuda me ovo vodi, ali znam da moram nastaviti dalje. Ni po cenu sopstvenog bitka ne smem zastati, ni za tren ne smem odustati. Pokunjene glave, ili visoko dignutog cela, pokusavam da napravim uspeh od sopstvene senke.

 

Okrenuo si se oko svoje ose. Mislis da cu tu se ponovo vratiti u zagrljaj iz kog nisi nikada ni trebao da me pustis. Onoga trenutka kada je tvoj stisak popustio, shvatila sam koliko je ubitacna njegova snaga. Koliko sam se gusila i ostajala bez daha. Ne, nije to bila greska, bilo je izbavljenje ili cak otreznjenje iz sopstvene tuposti. Mislio si da si pobednik, vladar univerzuma. Gresis, ti si samo jedna stanica na ovom putu koji sam morala proci. Ne, nemoj pokusavati da dozoves moje ime kroz maglu. Nisam tu, ne vidis me, jer vise ne postojim, otisla sam iz tvog sveta. Ko zna, mozda se jednom opet sretnemo, ali tad cu grabljivica biti ja, a ti samo zrtveno jagnje na mom zrtveniku...