Srećna nova 2013. godina

Novogodišnji praznici su vreme kada se ljudi sreću. Pijuckaju, neki jedu neki žderu, ispiraju usta politikom ili poznatima i kao se zabavljaju... Dvadesetak prazničnih dana prošlo je i u takvim pričama. Zašto je 2012. godina postojeća samo u kalendaru i šta očekujemo, obično su glavne teme. Želimo jedni drugima dobro zdravlje i da 2013. najzad počne.

Izbori, pa šta?

Uznemirenje dela javnosti zbog najavljenih izbora pomalo gubi smisao. Izbori su, mislim, normalna, periodična pojava u partijskim demokratijama. Isti igrači izađu pred birače, ponude im svoje programe, neko obećanje i na osnovu broja glasova koji osvoje rasporede se u skupštini. Posle, iz te skupštine, političke partije koje imaju većinu (u slučaju Srbije od 250) poslanika formiraju vladu. Deluje tako obično i dosadno.

U Srbiji, međutim, imamo slučaj koji kaže da je ova, 2012., godina, blago rečeno, izgubljena. Naime, izbori su najavljeni za maj. To nekako znači da će do tada godina biti posvećena predizbornoj kampanji.

Očekujemo mnogo poteza vladajućih i ostalih stranaka koji će biti više ocenjeni kao popularni i u kampanji korisni, nego poteza koji će biti zaista korisni i koji će učiniti život podnošljivijim. I opet će na izborima pobediti oni koji se više svide glasačima. Slika je važna. Ta ideologija vlada.

Posle tih izbora počinju „rokovi". Prvo za formiranje skupštine a posle za formiranje vlade. A posle još jedni izbori, ovog puta predsednički. Koja god stranka bude glavna u vladi imaće i predsedničkog kandidata. To nekako znači da će do izbora vlada ponovo činiti popularne poteze. I eto nama decembra...i 2013. godine.

Mogu se očekivati rehabilitacije, naftne bušotine, putevi, mostovi, otvaranje dosijea, hapšenja, ostavke, akcioni planovi...možda i onaj Zakon o železnici usvoje....

Nisam protiv izbora, više sam nekako protiv partijskog sistema. Mislim da svakome treba omogućiti da glasa za koga on hoće, makar to značilo 250 predstavnika 250 različitih političkih opcija u skupštini. Isto tako mislim i da nije ništa strašno dozvoliti mogućnost „belih" ili precrtanih glasačkih listića. To je pohvalno za demokratiju. To pokazuje koliki broj građana je spreman da učestvuje u političkom životu Srbije glasajući. Istina, ni za jednu ponuđenu političku opciju.

Kosovo

Južna srpska pokrajina, ili Republika Kosovo će svakako još jednu godinu života onih koji žive u Srbiji okupirati. Da li će se kočiti , čekati ili uslovljavati (dečiji dodatak, tako predvidivo) nije bitno. Kosovo će nam udarati u „male sive ćelije", što bi rekao Poaro.

Srbi na severu Kosova će organizovati neki referendum, koji deluje više kao već viđen pokušaj kupovine vremena nego kao nešto što ima konkretan cilj. U zavisnosti od, glavne verske knjige u srpskih političkih stranaka, istraživanja rejtinga, Srbija će manje ili više otvoreno muljati sa tim referendumom i njegovim, nazovimo ih, rezultatima.

Izbori su pa će nekima glupe izjave i potezi biti oprošteni, a nekima ne. Lično mi je muka od te priče.

Četvrta republika

Prva Republika Srbija začeta je u Jajcu 1943. i trajala je negde do 60-ih kada su „očevi republike" rešili da od partizana i oslobodilaca postanu establišment. To je trajalo do kraja Miloševićeve vladavine. Treba reći da je Miloševićev period bio samo terminalna faza Druge republike uz neuspešne pokušaje veštačkog održavanja položaja establišmenta. Treća Republika koja je nastala posle toga jeste zamenila deo igrača u establišmentu koji se trudio da ustoliči nove ljude i da pokuša makar slikom da ponovi uspešne godine Druge republike.

Treća republika se polako bliži svome kraju. U nekim delovima se može čak uporediti sa Vajmarskom republikom na njenom kraju, ali ima i sasvim lokalnih specijaliteta, kao što je na primer pucanje u sopstvenu zdravu nogu.

Na kraju bi trebalo da usledi formiranje Četvrte republike. Možda posle sledećeg predsedničkog ciklusa. Za to bi mogla da postoje dva scenarija. Jedna ozbiljna politička i teritorijlna reorganozacija koja bi tu tranziciju ka četvrtoj republici izvela mirno, za šta navijam, ili potpuni raspad uz haos i iznuđena i nasilna rešenja.

Medijiski biseri

„Mnoge kompanije su spojile praznike zbog ekonomičnosti poslovanja" (RTS, Jutarnji dnevnik 3.01. 2012.), a ja mislio zbog toga što smo tako navikli. Od kada znam za sebe od 19.12. do 15.01. besmisleno je pokušavati nešto u zemlji Srbiji. Osim da se zaljubiš. To je vazda lepo i nije potrebna dozvola.