Početak

Velika je i značajna stvar doneti odluku o odlasku pogotovo u situaciji nemanja osnovnih prihoda i krova nad glavom. Iskustvo pokazuje da žene žrtve nasilja više puta odlaze i vraćaju se nasilniku

Zahvaljujem se na podršci.

To što je tvoj sin reagovao, spaslo je i tebe (fizički) i njega (psihički).

U pravu ste. Zahvaljujem na rečima ohrabrenja.

dobice novcanu kaznu i/ili uslovnu kaznu zatvora od mesec dana

Videla sam izmenu krivičnog, gde je za porodično nasilje predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 3 godine, otuda moje pitanje. Sigurna sam da moje dete nikako ne treba da laže, naročito ne da je krao novac. Ako je tačno da gospodin neće ići u zatvor zbog svog dela onda to nas raduje, ne želim da im tata bude u zatvoru, želim da se što pre rasteretimo svih negativnosti i počnemo novi život. Hvala za savet.

arianna

Пажљиво сам прочитала текст више пута, а и коментаре, па рекох да вас питам: где вам је ћерка сада? Са вама или са мужем?

anchi evo ja ću ti odgovoriti -ćerka joj je na sigurnom

Добро је!!! Само да није код њега и да су за сада све троје збринути!

anchiba

arianna

Пажљиво сам прочитала текст више пута, а и коментаре, па рекох да вас питам: где вам је ћерка сада? Са вама или са мужем?

anchi evo ja ću ti odgovoriti -ćerka joj je na sigurnom

Добро је!!! Само да није код њега и да су за сада све троје збринути!

To da 'sigurnost' oznacava da nije kod oca je samo tvoja interpretacija sigurnosti. Ne bih ja bila sigurna s obzirom na stavove majke.

kukusigameni

U jbt, ja ne znam šta da kažem. Rekao bih nešto, ali da to bude baš ono što treba da kažem. A ne znam šta je to. Ne znam.

isti slucaj je i kod mene. cini mi se da bi ladylight volela neko idealno resenje, ali se plasim da idealnog resenja nema. mislim da bi suprug ladylight morao da ide na neku psihoterapiju, da resi taj svoj problem sa agresivnoscu, niskim pragom tolerancije na frustraciju, besom... mozda bi mogla i neka porodicna terapija da bi se i nakon razvoda odrzali barem nekakvi uravnotezeni (ne mogu da se setim boljeg izraza) odnosi. ali, tu postoji mnogo pitanja. jedno je teorija a drugo je praksa. u svakom slucaju, zelim Vam svako dobro i da se pronadje najboji izlaz iz ove zapetljane situacije. za mene su zivot i zdravlje najvazniji. za druge ne znam pa ne mogu ni da sudim ali ni da savetujem. odluka ce, na kraju, biti ipak, samo Vasa, ladylight. zelim Vam sve najbolje. kao i Vasoj deci.

da ti neko ponudi stalan posao sa platom od koje moze se mogu platiti svi racuni... kako bi se onda postavila u ovoj situaciji

Otišla bih glavom bez obzira, mogo bi i dalje da bude otac ali pod mojim uslovima.

Vi imate pravo na alimentaciju, a i sud zna da uvaži vaše stanje i tako nasilnika oslobodi zatvora.

novine u brakorazvodnim parnicama

Jedan od predloga prednacrta Građanskog zakonika je osnivanje alimentacionog fonda za decu čiji roditelji ne plaćaju izdržavanje

Veliki broj roditelja nakon razvoda izbegava plaćanje izdržavanja. Svake godine u Srbiji se razvede oko osam hiljada parova, a svaki drugi muškarac smatra da prestankom bračnog prestaje i njegov roditeljski status i – odbija da plaća alimentaciju. Uvid u podatke Republičkog zavoda za statistiku svedoči da oko hiljadu majki godišnje preko suda „podseti” nesavesne očeve da treba da izmire svoje obaveze prema naslednicima.

Sve su to razlozi zbog kojih je najava kreatora prednacrta Građanskog zakonika da će biti formiran alimentacioni fond izazvala veliko interesovanje javnosti. Iz ovog fonda treba da se pokriju sve zaostale alimentacije, koje će dužnici na kraju morati da vrate, i to uz kamatu.

Kako za „Politiku” objašnjava Olga Cvejić Jančić, profesor porodičnog prava i član radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog prednacrta Građanskog zakonika, cilj osnivanja alimentacionog fonda je efikasnije ostvarivanje prava na izdržavanje, a prednacrtom ovog zakonika predviđeno je da se sredstva za početak rada fonda obezbeđuju prvenstveno iz budžeta. Takođe je predviđeno da ministar nadležan za porodičnu zaštitu bliže propisuje uslove za korišćenje sredstava i pravila o radu fonda.

Citirajući članove prednacrta ovog Zakonika, naša sagovornica objašnjava da dete ima pravo na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda ako roditelj ne ispunjava svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci s prekidima. Da bi dete dobilo sredstva iz ovog fonda, treba da se podnese dokaz da je prinudno izvršenje alimentacije ostalo bezuspešno. Ovu vrstu dokaza u detetovo ime treba da obezbedi roditelj kome je povereno starateljstvo.

„Prednacrtom zakona takođe je predviđeno da je alimentacioni fond dužan da počne sa isplatom izdržavanja u roku od 15 dana od dana prijema predloga i da fond ima pravo regresa isplaćenog iznosa izdržavanja od dužnika, uvećanog za deset odsto na ime troškova postupka. Ako dužnik izdržavanja ponovo izbegava redovno izvršenje svoje obaveze poverilac može podneti novi predlog za isplatu izdržavanja iz fonda“, ističe Olga Cvejić Jančić.

Vera Totić, predsednik Udruženja samohranih roditelja, koje broji više od 750 članova, ističe da više od 60 odsto roditelja, kojima dete nije pripalo nakon razvoda braka, izbegava plaćanje alimentacije i ocenjuje da ovu roditeljsku obavezu izbegavaju i imućni i siromašni. Mnogi roditelji su u stanju da promene život iz korena kako bi izbegli da daju novac za izdržavanje sopstvenog deteta, ističe naša sagovornica.

„Nisu samo očevi ti koji nakon brakorazvodne parnice „zaboravljaju“ na decu. U Udruženju samohranih roditelja, koje broji 750 članova, čak 182 samohrana oca vode sudske sporove protiv nesavesnih majki”, kaže Vera Totić.

Ona objašnjava da će država biti u stanju da sprovede naplatu alimentacije mnogo bolje, brže i jednostavnije od tužilaštva.

– Dovoljno je da država izdvoji neki početni kapital za alimentacioni fond, da sprovede krivični postupak protiv roditelja koji ne plaćaju alimentaciju i da formira jedno odeljenje pri sudu koje će pozivati neuredne platiše da donesu dokaz da (li) su platili alimentaciju. S obzirom na to da su po novom Porodičnim zakonu babe i dede obavezni da plaćaju obaveze svog sina ili kćerke koji nisu u stanju da plaćaju alimentaciju, dovoljno je da država sprovodi zakon koji je donela i da od baba i deda „naplaćuje“ alimentaciju za unuke. Ukoliko je odlučna u svojoj nameri da od nesavesnih roditelja naplati alimentaciju, država može da sprovede i javnu prodaju imovine ili stana dužnika – zaključuje Vera Totić.

Zar je trebalo 20 godina da ukapiraš da živiš sa ludakom? Zbog dobre plate? Prvo fizičko nasilje bi trebalo da bude jasan znak.

U pravu ste, moje gaženje sebe nije dalo rezultate, ali kad ste mladi imate u sebi želju da uspete, da ne odustanete tako lako i dete ostavite bez oca. Kad je taj svoj bes usmerio na dete više nemam čemu da se nadam. Moja žrtva gubi smisao, deca od toga ne da nemaju koristi već i sama postaju žrtve, a za to se nisam borila.

Pogrešno razmišljate, ali trebaće vremena da shvatite: Nije jedini problem što je nasilnik digao ruku na vašeg sina, shvatite da ste i vi ljudsko biće i niko nema prava da vrši nasilje nad vama. "Trpeću nasilje samo da bi mojoj deci bilo dobro" je pogrešno razmišljanje. Imamo jedan život i treba da ga proživimo što lepše. Prekinite svaki kontakt sa nasilnikom, ne branite ga, ne tražite opravdanja za njega.
Proći će vremena, pred vama je trnovit put, ali sam siguran da ćete znati da se izborite sa problemima i uskoro vidite da život može biti i lep.

Proći će vremena, pred vama je trnovit put, ali sam siguran da ćete znati da se izborite sa problemima i uskoro vidite da život može biti i lep.

Zvuči tako optimistički, hvala vam.

Onako kako ti budes resila, tako ce biti

Odluka je na meni, imam odgovornost za svoju decu i moram da nađem najbolje rešenje.

arianna

meni ovo jako lici na tesku zaj..anciju. neko te ceo zivot maltretira, bije decu, a ti razmisljas o parama. idi nadnici na njivu, okreci nepokretne babe i dede, bilo sta. hajde da se zamenimo malo, pa da vidis sta su pravi problemi, bolesti i umiranja. skupi to malo hrabrosti tj, muda pa okreni stranu. sta si koji andrak radjala tu decu ako ne umes da ih zastitis? uopste nemam sazaljenja za ovakve gluposti.

osim što si palasmarsa i to evo baš juče,pitala bih te imaš li ti decu i znaš li gde je Srbija?

sem toga zanima me postoji li nasilje u prodici, tamo kod vas, na Marsu, i kako ga rešavate? Bilo bi dragoceno da razmenimo iskustva

neke zene jednostavno vole da biju bijene

uopste nemam sazaljenja za ovakve gluposti.

ne treba imati sazaljenje, saosecanje je ok.

zena bez prihoda, koja skuplja hrabrost da ostavi nasilnika, normalno je da razmislja o parama. zato sto zivot kosta, sto se tesko dolazi do posla, zato sto je naucena da misli "ja te hranim".

prva stvar koja biva ubijena u ovakvim vezama je samopouzdanje.

nasa sagovornica tek treba da dodje do toga da ce sigurno moci nesto da zaradi.

ne treba i mi da je ubijamo u pojam i narusavamo joj i onako sjebanu samosvest.

ne samo zbog eticnosti, nego sto mora da skupi snagu i krene. a pare su tu jos kako bitne. savet "idi prevrci babe" je jako grub. i kontraporduktivan.

da bi neko "prevrtao babe", mora da bude stabilan, da se prezentuje. niko nece da pusti u kucu prestravljenu zenu koja ne moze da se koncentrise na "prevrtanje baba".

neke zene jednostavno vole da biju bijene

to obicno kazu siledzije. kako ona to voli, jel. a on ne voli, nego samo vaspitava nesrecnicu.

cak i da je tacno to sto pricas, nije normalno. neko ni ne zna za drugo nego za batine. neko ima poremecen sistem vrednosti pa ih vidi kao paznju, edukativno sredstvo, trudoljublje, zasluzenu kaznu...

dakle, to tvoje "neke zene jednostavno vole da biju bijene" moze da bude uslovno "tacno", ali to nije stav, nego dijagnoza koja se leci.

hocu da kazem ima ljudi za koje bi ti rekao "da vole da jedu staklo", ali to samo znaci da imaju problem za koji ima treba strucna pomoc.

Vesna Knežević Ćosić

neke zene jednostavno vole da biju bijene

to obicno kazu siledzije. kako ona to voli, jel. a on ne voli, nego samo vaspitava nesrecnicu.

cak i da je tacno to sto pricas, nije normalno. neko ni ne zna za drugo nego za batine. neko ima poremecen sistem vrednosti pa ih vidi kao paznju, edukativno sredstvo, trudoljublje, zasluzenu kaznu...

dakle, to tvoje "neke zene jednostavno vole da biju bijene" moze da bude uslovno "tacno", ali to nije stav, nego dijagnoza koja se leci.

hocu da kazem ima ljudi za koje bi ti rekao "da vole da jedu staklo", ali to samo znaci da imaju problem za koji ima treba strucna pomoc.

Наравно. Постоји, верујем и на Интернету, обиље стручне литературе који се бави баш тим феноменом. Вероватно свако од нас познаје некога који се увек, под разним изговорима, враћа своме мучитељу.

a ti razmisljas o parama. idi nadnici na njivu, okreci nepokretne babe i dede, bilo sta. hajde da se zamenimo malo,

Ne stidim se nikakvog posla, da se razumemo, sve ću učiniti za svoju decu. Bile za vas gluposti ili ne to je stvarnost i moja i na žalost mnogih drugih.

Sta reci? Sokantan izostanak empatije od strane nekih...
Davno je bilo ... ucenica (17 - 18 godina) se posle neopravdanih sedam dana pojavljuje u skoli sva izubijana...kaze imala saobracajku, dobro je, doci ce majka da opravda. Kazem - ok. Majka se pojavi, prica, nedavno joj je izasao muz iz zatvora, a mala je zakasnila iz grada, pa ju je on ubio od batina. Nisu znale sta da kazu, bilo ih sramota od sveta pa su izmislile pricu. Prijavljivanje nasilja jednostavno nije dolazilo u obzir. Kako je mala izgledala, ja sam 'ladno kupila fazon da je saobracajka. Je l' mogu da opravdam casove i da ne pricam okolo? Kazem - mogu. I samo da kazem da devojka uopste nije bila problematicna. Fino dete i solidan djak.
Doda ona jos par detalja o tome kao nju tretira ... ja nju nista nisam pitala i nisam joj nikakav savet dala, bila je zena dosta starija od mene. To je bio moj prvi susret u zivotu sa takvim necim. I nisam znala sta je pametno ciniti, jer me tome nisu ucili na fakultetu.
Nemam nista pametno da kazem osim da bih na prvom mestu uvek zastitila svoju decu i nikad ih ne bih izlagala ni najmanjem riziku. Drago mi je da ste ovde dobili reci uehe, pa cak i korisne preporuke. Verujem da resenje postoji i da niste pogresili sto ste trazili savet na netu.
Sve najbolje i srecan pocetak.

Razmišljao sam danas o fenomenologiji pogrešnog izbora

prica o "pogresnim izborima" ima smisla kao preventiva, ali kad je nabacis zrtvi, onda pravis gresku u koracima i nabacujes joj krivicu, a zrtvi je nasilnik vec usadio matricu krivice, pa ne dobijas nista, ili jos gore, dobijas jos sjebaniju zrtvu.

prica o pogresnim izborima ima smisla kad zrtva prodje par prvih koraka izlaska iz dramaticne veze i malo stane na noge, moze da razume i analizira bet padanja u procep "ja sam kriva".

To prebacivanje odgovornosti na djecu,da se djeca školuju,zbog djece,da tata ne bude u zatvoru je bezobrazno,licemjerno,neetično i vrijeđa čitače ovoga bloga.

Pogresno je zrtvi deliti etikete da je bezobrazna, neeticna, licemerna. Zato sto nije nista od toga. Ona je samo zrtva, koja tek treba da izgradi sistem vrednosti, koji joj je ruiniran ili potpuno sjeban.

Odselite se,odselite se u Ameriku,zakoljite siledžiju na spavanju,pošaljite ga u zatvor ili se svi zajedno samoukinite i učinite uslugu sebi a i čitavom društvu.

Ovaj izliv gneva ne pomaze.

Zrtva cesto nema ni za autobusku kartu do susednog mesta, a kamoli do Amerike, da ne pominjem da iseljavanje trazi mnogo posla s neizvesnim rezultatom, koje je uglavnom negativan ako zrtva nema edukaciju, znanje jezika i spremnost. Klanje siledzije je budalastina, jer majka odlazi u zatvor s maksimalnom kaznom, a deca su najcesne prepustena ocu siledziji.

Kako to da se zrtva samoukine i tako ucini uslugu drustvu, ne razumem. A cak i kad bi ova glupost bila moguca, bice da bi "drustvo" bilo desetkovano.

Umesto samoukidanja, bolje je podrzati zrtvu da javno govori o bracnom hororu, pa tako, mic po mic, mozda o tom hororu progovore i one zene koje jos uvek cute kao zalivene i tako pokrivaju nasilnika.

Fora je da se siledzijama suzi zivotni prostor, a ne zrtvama.

Весна, хвала на оволиком срцу и разуму.

Блогери очито нису схватили да ово овде није Тема, већ Ситуација и да овде нема места за "Ја" већ је важна само Ladylight. Неки блогери хтедоше да инстистирају на ономе што њихово "Ја" мисли, а неки чак на сопственом естетском доживљају блога. Кога брига шта је чији суд? У овом тренутку је важна само Ladylight.

ПС: За оне који се плаше да не испадну "глупи у друштву" - све и да ово јесте експерименат, опет има сврху да покаже какав је ко. Можда се више треба плашити да се не испадне "лош у друштву", него да се зарад угледа своје интелигенције овде пишу бљувотине.

ППС: Хтео сам да почнем коментар са "Овај блог је отишао у qрац." кад неко може да напише коментар какав је написала nani.bacciabiggia и да он при том добије 7 препорука. Али тренутно ни блог није важан.

ПППС: Arianna, она пријављивања коментара су добрим делом од мене и жао ми је што их ниси брисала, јер овде треба да остану само коментари какви су нпр. Веснини, они који одлично описују Ситуацију.

Sokantan izostanak empatije od strane nekih...

Uh, to nešto što pročitasmo ne deluje samo kao izostanak empatije, nažalost.

Može se, istina, imati i empatija a različito misliti od žrtve.

A možda, da udahnemo malo optimizma, možda su blogeri "samo" ljuti na ladylight upravo zbog svoje empatije koju ne mogu da podnesu? Malo ironično, nekad možda i stvarno, makar teško shvatljivo - kao kada roditelji kažu da su strogi prema deci jer ih vole?!

izostanak empatije

kao sto je tabu tema kada diskriminisani ljudi diskriminisu druge, tako isto i oni koji trpe zlostavljanje i cute umeju da budu na recima vrlo rigidni kada neko drugi obelodani da trpi zlostavljanje.

to cak i nije nedostatak emaptije, vise je slepilo, odbacivanje i negiranje svoje bede preko gazenja drugoga.

dug je put do samopomoci i odatle ka pomoci drugome. za to treba imati snage. zato postoje i udruzenja u kojima zrve pomazu zrtvama. pomazuci drugome u nevolji, pomazes i sebi.

Odselite se,odselite se u Ameriku,zakoljite siledžiju na spavanju,pošaljite ga u zatvor ili se svi zajedno samoukinite i učinite uslugu sebi a i čitavom društvu.

Čudim se... Neću da uzimam pravdu u svoje ruke i ne želim da iko strada. Sigurna sam da društvo u celini ne deli mišljenje vas kao pojedinca, na sreću nas koji po vama treba da se samoukinu.

Vesna Knežević Ćosić

izostanak empatije

kao sto je tabu tema kada diskriminisani ljudi diskriminisu druge, tako isto i oni koji trpe zlostavljanje i cute umeju da budu na recima vrlo rigidni kada neko drugi obelodani da trpi zlostavljanje.

Vesna, veoma gresis.

A sad cu ti objiasniti i zasto. Nisu sve zrtve ustrasene.
Licno znam slucaj gde se terapeut (psihijatar) narugao zeni zrtvi u gipsu koja je ućopala u savetovaliste sa nosem dignutim visoko u vazduh sve uzivajuci kako je ona velika zrtva, kako je ona odgovorna, kako ona mora da odnosi odluke... ona je uzivala u tome. I gisp joj nije smetao. Niti deca koju napada. Kakva cena da zadovolji svoju potrebu da bude bolja.

E onda joj se psihijatar narugao: "pa, pa zato ste sa njime, svidja vam se" itd


Ona je prvo pobesnela ne te reci, pa se posle razvela.
Naravno, nije tu samo virtuelni "šamar" terapeuta pomogao, vec i poodrasla deca koja su bila beskrajno uporna da se izbaci kucni nasilnik.

Nazalost, Arianna, se protivi takvim izjavama koje kritikuju žrtvu. I nasuprot tebi, smatra da iosuđuju ne oni koji su diskriminisani, vec blogeri kojima se to nikada nije desilo.
Uz stav da se to svakom moze desiti. Kao da ne da postoji celi niz POGREŠNIH odluka zbog koji se uopšte dođe u situaicju da se sa takvim nasilnikom zivi. A iza tih odluka stoji potpuno pogresan pogled na stvari. I zato i žrtva treba da ide na terpaiju. Da vidi koliko je kompromitovala i isprodavala sebe.

Zao mi je sto je ovo objavljeno na B92, jer B92 i dalje vazi za drustveno odgovornan medij. Zrtve, stvare ustrašene zrtve, ce dolaziti ovde da gledaju nesto sto nije dobar savet.

arianna

Nazalost, Arianna, se protivi takvim izjavama koje kritikuju žrtvu. I nasuprot tebi, smatra da iosuđuju ne oni koji su diskriminisani, vec blogeri kojima se to nikada nije desilo.

ajd sad lepo argumentuj ovu tvrdnju

Naprimer ovo, a treba daću još:

osim što si palasmarsa i to evo baš juče,pitala bih te imaš li ti decu i znaš li gde je Srbija?

Meni si objasnjavala da je ovo porodicna drama sa neizvesnim krajem. To veoma opasna izjava. Jer nije tačna. Kraj je izvestan i siguran. Žena odlazi u novi život. Kada kažeš da je kraj neizvestan, ti žrtvi unosiš strah i odmažeš joj.

zakoljite siledžiju na spavanju,pošaljite ga u zatvor ili se svi zajedno samoukinite i učinite uslugu sebi a i čitavom društvu.

Izvini, da li si dobro?
Ajde molim te pročitaj ponovo šta savetuješ. Odseliti se nije lako. I ja bih , ali nisam uspela. Ubiti nekoga je nikakav savet. Eto ja i bubu ne mogu da zgazim. A čoveka...nedao Bog!

Verujem da i autorka ovog bloga nije željna ubijanja.

KOje ste vi to i kakvo društvo pa da Vam se čini usluga? Ne razumem....

Žena želi da živi zato se buni....Alo, u njoj se život pobunio.

A sad o parama.
Koliko od vas nije bar jedan dan imalo šta da jede? I šta ste mislili tada? I šta ste mislili šta i od čega ćete kupiti sutra da jedete?

A tek kako reći detetu da nemate za hleb.

A sad o poslu?
Koliko vas ovde palamudi, dok mu pare za život zarađuje neko drugi?
Koliko se ljudi danas muči da nađe i zadrži neki posao....?Koliko ljudi radi, a ne dobija platu?

Kad je moju sestru muž pretukao, policajac se pravio lud i cepao se od smeha. U Dz nisu hteli da je prime, jer je na šalteru rekla da je muž pretukao, jer ne pripada tom dz.

Niko joj nije ponudio od za ovo nadležnih službi nikakvu pomoć. SMEJALI SU JOJ SE. Svojim očima sam videla.

Pritom, moja sestra je obrazovana, normalna, požrtvovana majka, dobra drugarica, vredna (zarađuje više od muža) prelepo izgleda itd.

Curo glavu gore i preživi!Nađi načina da preživiš, jer moraš.
I nemoj da te je stid što si živela takav život. Zbog ovog ili onog zadesilo te to.

Pre desetak godina bio sam zaprepašćen kad mi je jedna prijateljica pričala kako je potpala pod uticaj sadiste koji ju je pre svega psihički maltretirao. Neverovatno mi je bilo znajući koliko je inteligentna, pa i samosvesna, otresita - "drčna", što bi se reklo, u nekoj meri.

Ne, ona nijednog trenutka nije bila mazohista, ona je htela iz toga da izađe, ali nije imala hrabrosti jer ju je zastrašivao. Na kraju je privremeno otišla iz grada u kojoj se to dešavalo, otišla svojima, on je uporno zvao, ona pripremila neki tekst kad god pozove (savetovao je otac) i uvek isti tekst čitala kad je ovaj pozove, ne slušajući ga. Prestao je da zove.

Ovde se umnogome radi o "kuvanju žabe" - iz dana u dan se tone, neosetno. Ne znam autorkinu priču u detalje, ali psihopate se obično ne otkrivaju odmah.

I, pravo da kažem, i ja sam zaprepašćen (ne mislim na tebe, tysone) nekim obrušavanjima (pa još ovako intenzivnim) na ženu koja je žrtva, kako god da se okrene. Dotle da joj se i deca oduzmu, kao da ne zavređuje pomoć, kao da je izgubljen slučaj. Zanimljivo je koliko je ladyligt verbalno racionalna. Pošto nema države koja bi joj pomogla, ona mora u svakom smislu da razmišlja o potomstvu - čudi me da kritičari nisu primetili da je ona otišla od supruga, ona se njemu ne vraća, ona samo razmišlja kako da se situacija reši na najracionalniji način.

A za ono "(is)pražnjenje negativne energije" ne bih bio nikad siguran, naročito kad se nasilnik ne poznaje. Ume to da bude kao kod zemljotresa - nekad i posle jakog nastupi još jači udar, ali hvala Bogu da su se u ovom slučaju procena i stvarnost poklopile.

I, baš se nešto pitam da li predmet "građansko vaspitanje" obrazuje decu da se pravilno postave u budućim ovakvim situacijama, da prepoznaju i na vreme se odupru nasilju, a o uticaju na potencijalne nasilnike da i ne pričam - vidi se po školama i na ulicama kako stoje stvari...

Ladylight, srećan početak! Arianna i ostali s kojima se nisam "video" na drugim blogovima - sve najbolje u 2012-oj!

Ovde se umnogome radi o "kuvanju žabe" - iz dana u dan se tone, neosetno. Ne znam autorkinu priču u detalje, ali psihopate se obično ne otkrivaju odmah.

Za fizičke nasilnike, patološke tipove - čisto sumnjam.

Oni su jednostavno toliko ludi i nesposobni da kontrolišu te iracionalne izlive besa i nasilja, da se jako brzo uoče elementi takve izopačenosti. Samo ako se gleda. Ne mora to nužno da bude odmah šaka u glavu ili slično; takvu vrstu patologije veoma često prati čitav niz oblika ponašanja koji su poprilično samoobjašnjavajući, uključujući - mada ne nužno - i razne oblike verbalnog nasilja.

Što se tiče psihičkog maltretiranja, kako si ga nazvao, ono zna da se ispoljava postepeno ali opet, govorimo o mesecima a ne godinama. Čak i kada se govori o metodi kuvanja žabe, stvar je samo u tome koliko je žrtva spremna da podnosi, i da prepozna elemente postojanosti i pogoršavanja (da se razumemo, žrtve mogu biti oba pola).

Elem, iako je čovek neverovatno prilagodljiva živuljka, izlaz iz veze sa psihičkim maltretmanom je relativno lak u oba slučaja razrešavanja situacije - racionalnom i (relativno) iracionalno-instinktivnom.

U racionalnom slučaju, posle određenog vremena shvati se da se u vezi daleko više pati nego što prija, sumiraju se svi slučajevi maltretmana, i donese se racionalna odluka da se sa vezom prekine koliko god tu još uvek bilo ljubavi.

U iracionalno-instinktivnoj varijanti, čoveku jednostavno prekipi, proradi inat i ponos, i uz klasično "more, jebi se više mamu ti kretensku" se iz takve veze izađe. Isti taj inat i ponos onda obično sprečavaju obnavljanje veze.

Strah je pak druga dimenzija; strah podrazumeva da je žrtva najzad shvatila o čemu se radi i želi da takvu vezu prekine. Tu se onda samo radi o tehnikama obuzdavanja nasilnika, uključujući zakonske i vannastavne metode.

Summa summarum, veza kao veza, tjah - ne vidim razloga da se u istoj ostaje od onog trenutka kada se shvati da ti jednostavno više ne prija, ne pričinjava zadovoljstvo. Jako jednostavno. Uz prisustvo nasilja u bilo kom obliku ili bez istog.

tyson

Ovde se umnogome radi o "kuvanju žabe" - iz dana u dan se tone, neosetno. Ne znam autorkinu priču u detalje, ali psihopate se obično ne otkrivaju odmah.

Za fizičke nasilnike, patološke tipove - čisto sumnjam.

Da je tačno to što pričaš, ne bi bilo nasilja u porodici (bilo gde u svetu, pa i kod nas), niti bi čitao vesti - ubila/o muža/ženu/oca/sina/ćerku.....

Summa summarum, veza kao veza, tjah - ne vidim razloga da se u istoj ostaje od onog trenutka kada se shvati da ti jednostavno više ne prija, ne pričinjava zadovoljstvo. Jako jednostavno. Uz prisustvo nasilja u bilo kom obliku ili bez istog.

Nisu svi ljudi isti, niti su sposobni da razmišljaju hiper-racionalno, plus što ni sve životne situacije nisu iste.

A naročito je sve to zajebano danas u Srbiji....

"Točkići" mi ne rade najbolje jutros, napisao sam bio da je prijateljica potpala pod usticaj mazohiste, ispravio sam.

Šta jednu ljudsku jedinku uvede u emotivnu vezu sa takvom osobom? Kakvo slepilo, odsustvo poimanja stvarnosti učini da se karakteristike patološkog tipa svesno ignorišu, te da se na kraju završi ni manje ni više nego - u braku?

Kad bi sve to bilo tako transparentno i jasno, svet bi bio savršen. S prvim znacima da ste ipak pogrešili sami sebi ne verujete. Ako se već rodilo dete ili je na putu dodatno te koleba, da li se i kolko truditi da porodica opstane, pa zar nas vazdan ne savetuju, mire itd. Incidenti su najpre retki i blaži, mislite da nešto može da se promeni na bolje itd. Verujte, to je začaran krug, noćna mora, zona sumraka iz koje je mnogo teško iskobeljati se.

kada se shvati da ti jednostavno više ne prija, ne pričinjava zadovoljstvo.

Brak nije baš to što vi mislite, već jedna prostoproširena ekonomska zajednica, koja i traje sve te godine zbog dece, da bi ih zajedno odgajali, školovali itd. Kada deca od toga počnu da imaju samo štetu nema šta više da se spašava.

ladylight

da li se i kolko truditi da porodica opstane, pa zar nas vazdan ne savetuju, mire itd.

To je nasa kultura. Stetna.

Nego, ovde ima dosta o psihologiji naslnika i zrtve, pogledajte
http://www.drirene.com/victimpages.php

muž joj izgleda sasvim pristojno i obrazovano. Čovek je završio postdiplomske studije i radno je uspešan. Nikad se ne bi moglo reći za njega da je psihopatološki lik, a kamo li da je "klasičan"

To nema ama baš nikakve, nikake veze. Ja ne znam kako ti zamišljaš nasilnike, mogu samo da pretpostavim na osnovu ovog apsurdnog promašaja gore citiranog. Izgleda pristojno, obrazovan, završio postdiplomske studije, radno uspešan... ajde?! Kakve to ima veze sa nekontrolisanom potrebom da se fizički maltretira drugo biće, i to ni manje ni više nego članovi najbliže porodice?! Očigledno, kako možemo videti na ovom blogu - nikakve. Dobro jutro!

Nije bitan izgled, poreklo, obrazovanje, posao, novac. Bitno je ponašanje.

Ako hoćemo savete, evo saveta: posle prvog, ma kako na izgled bezazlenog izliva nekontrolisanog besa ili nasilja - odmah prekidati bilo kakav odnos. Jednostavno. Ovde pričamo o iole odraslim ljudima, ne adolescentima sklonim teatralnosti i egzibicionizmu.

Svako se iznervira, parovi se posvađaju, ali se upravo u takvim situacijama prepozna kako se ko snalazi sa trenucima sopstvenih prenaglašenih emocija (ljutnja, bes, itd.) Ako i u post festum periodu, periodu mirenja i kajanja, izlivi emocija - često groteskno patetični - budu prenaglašeni, to je još jedan signal da se od takve osobe sklanja.

(da se razumemo, ni potpuno zatvaranje i ekstremna inhibicija u trenucima kada bi se 'normalna' osoba nervirala nisu dobar signal, ali da ne širimo temu)

Brak nije baš to što vi mislite, već jedna prostoproširena ekonomska zajednica, koja i traje sve te godine zbog dece, da bi ih zajedno odgajali, školovali itd. Kada deca od toga počnu da imaju samo štetu nema šta više da se spašava.

O bože, koliko je ovo pogrešno.

Brak - ekonomska zajednica? Koja postoji samo zbog dece, da bi se ona 'izvela na put'?

Jezušmarija...

Ja ne znam ženo šta da mislim o tebi, da li da te žalim zbog deceniju i po očigledno mučenja i izgubljenog života u ekonomskoj zajednici sa patološkim nasilnikom, ili tvoju sudbinu da naprosto prihvatim kao nešto neminovno - sa ovakvim, citiranim, stavom - što je vodilo jednom jedinom mogućem epilogu.

Pardon, ima još jedan - da neko na kraju ostane osakaćen ili lišen života.

Nisu svi ljudi isti, niti su sposobni da razmišljaju hiper-racionalno, plus što ni sve životne situacije nisu iste.

Pa ja sam svestan činjenice da ima ljudi ovakvih i onakvih, ali računam da su čitaoci i komentatori Bloga B92 koliko-toliko normalni, trezveni i obrazovani ljudi (ne nužno sve nabrojano )

Zapravo je prepoznavanje nekih anomalija ličnosti relativno lako, samo kada bi se gledalo, a trebalo bi da se gleda i pored blentave zaljubljenosti ili napaljenosti, ako se planira bilo kakav oblik veze ili nedajbože brak.

Posle toga je sve stvar spremnosti na pravljenje kompromisa i snošenje rizika.

Ako hoćemo savete, evo saveta: posle prvog, ma kako na izgled bezazlenog izliva nekontrolisanog besa ili nasilja - odmah prekidati bilo kakav odnos. Jednostavno. Ovde pričamo o iole odraslim ljudima, ne adolescentima sklonim teatralnošću i egzibicionizmu.

Svako se iznervira, parovi se posvađaju, ali se upravo u takvim situacijama prepozna kako se ko snalazi sa trenucima sopstvenih prenaglašenih emocija )ljutnja, bes, itd.) Ako i u post festum periodu, periodu mirenja i kajanja, izlivi emocija - često groteskno patetični - budu prenaglašeni, to je još jedan signal da se od takve osobe sklanja.

Ako je osoba odrasla sa ovakvim roditeljima moguće je da ovakvo ponašanje ne prepoznaje kao anomaliju već ga prihvata kao normalno.

tyson

O bože, koliko je ovo pogrešno.Brak - ekonomska zajednica? Koja postoji samo zbog dece, da bi se ona 'izvela na put'?Jezušmarija... Ja ne znam ženo šta da mislim o tebi

Zar ne znaš koliko je gledište o braku kao ekonomskoj zajednici često - u svetu, ne samo kod nas? Ako ne znaš, rekao bih da si srećan čovek. Ozbiljno!

Zar ne znaš koliko je gledište o braku kao ekonomskoj zajednici često - u svetu, ne samo kod nas?

Svašta; budibogsnama!

Pa im posle đavo kriv zbog propalih godina koje se ne mogu vratiti.

tyson

Zapravo je prepoznavanje nekih anomalija ličnosti relativno lako, samo kada bi se gledalo, a trebalo bi da se gleda i pored blentave zaljubljenosti ili napaljenosti, ako se planira bilo kakav oblik veze ili nedajbože brak.

Nemoj samo da mi kažeš, da nikad nisi imao nijednu lošu procenu u životu - u vezi bilo čega....

milisav68

tyson

Zapravo je prepoznavanje nekih anomalija ličnosti relativno lako, samo kada bi se gledalo, a trebalo bi da se gleda i pored blentave zaljubljenosti ili napaljenosti, ako se planira bilo kakav oblik veze ili nedajbože brak.

Nemoj samo da mi kažeš, da nikad nisi imao nijednu lošu procenu u životu - u vezi bilo čega....

Brak sa ovakvom osobom nije jedna losa procena.

To je sistematsko svakodnevno visegodisnje lose procenjivanje.

ona nijednog trenutka nije bila mazohista,

Kad je žena sama, spakuje se i ode, gde god pa i to može da bude teško. Daleko od toga da sam mazohista, shvatite da treba nas troje čitav dosadašnji život da predefinišemo i počnemo iznova.

maca22

milisav68

tyson

Zapravo je prepoznavanje nekih anomalija ličnosti relativno lako, samo kada bi se gledalo, a trebalo bi da se gleda i pored blentave zaljubljenosti ili napaljenosti, ako se planira bilo kakav oblik veze ili nedajbože brak.

Nemoj samo da mi kažeš, da nikad nisi imao nijednu lošu procenu u životu - u vezi bilo čega....

Brak sa ovakvom osobom nije jedna losa procena.

To je sistematsko svakodnevno visegodisnje lose procenjivanje.

Kad udješ u pogrešan voz, svaka sledeća stanica je pogrešna.

Razumem. Pokusajte da potegnete svu pomoc koje centri, institucije i organizacije nude. Ako institucije ne rade, javljajte TO na blog. Da institucije prorade. To je važno i za vas i za sve koji će se naći u vašoj koži.



A da pitam za cerku. Grozno zvuči, da napomenem unapred. Dakle, da li je ona, iz straha, krenula da se identifikuje sa nasilnikom i, u to ime, smatra kako su mama i brat zaslužili batine?

Nemoj samo da mi kažeš, da nikad nisi imao nijednu lošu procenu u životu - u vezi bilo čega....

Ama ne radi se o kupoivini cipela koje žuljaju, već o odnosu, puštanju u život nekoga, pa vezi, pa na kraju braku.

Pa takve odluke se ne donose naprečac, nismo više i XIX veku i vremenu dogovorenih brakova.

Prvo treba verovati svom instinktu, a onda i posmatrati i analizirati ličnost te osobe, i biti iskren prema sebi kada ti nešto smeta ili ne odgovara (pa onda doneti odluku da li da se pravi kompromis itd, da ne idemo sada u tom pravcu).

To su obiljne stvari i potreban je ozbiljan pristup i razmišljanje odraslog čoveka.

A ladylight počinje od trudnoće Pa šta je bilo pre te trudnoće jebote?!

milisav68

Brak sa ovakvom osobom nije jedna losa procena.

To je sistematsko svakodnevno visegodisnje lose procenjivanje.

Kad udješ u pogrešan voz, svaka sledeća stanica je pogrešna.

Ne. Svaki sledeći put se donese nova pogrešna odluka koja stvorena u istoj pogrešnoj šemi u razmišljanju. Zato i žrtve moraju na terapiju.

tyson

Ama ne radi se o kupoivini cipela koje žuljaju, već o odnosu, puštanju u život nekoga, pa vezi, pa na kraju braku.

Naravno da ne, ali postoji mogućnost da ćeš da kupiš cipele koje će da te žuljaju, jer si loše procenio prodavca.....

Šta hoću da kažem, ljudi se menjaju, okolnosti se menjaju, i dolazi do promena u razmišljanju i ponašanju - svako sa svoje strane (u jednoj bračnoj vezi).

Lako je biti general posle bitke, ali mi nismo bili u koži @ladynight.
Jeste ona nezgrapno napisala tekst, ali onaj ko je imao dodir sa takvim stvarima u stvarnom životu - lako kapira suštinu - a to je da je došla do tačke prekida, i da trenuntno ima nerešiv problem, pa traži savet kako da izadje iz tog problema.
Pišanje po njoj, u stilu, gde ti je bila pamet/oči, neće ni malo da joj pomogne......

Čak i da je ova priča izmišljena, mnoge takve nisu, pa i ovakva moždana fiskultura može nekome da pomogne.....

maca22

Zato i žrtve moraju na terapiju.

Misliš da postoji takva mogućnost za @ladynight?

Svako selo ima svog bračnog savetnika....ajde

Zapravo je prepoznavanje nekih anomalija ličnosti relativno lako, samo kada bi se gledalo, a trebalo bi da se gleda i pored blentave zaljubljenosti ili napaljenosti, ako se planira bilo kakav oblik veze ili nedajbože brak.

Тајсоне, мислим да то уочавање насилника ``на време`` не мора да буде лако. Гледала сам на телевизији исповести неких жена жртава насиља у породици. Говориле су како су ти мушкарци у почетку везе били дивни, пажљиви, нежни. Ступивши у брак са њима, жене су добиле нервозног мужа, који је временом нервозу испољавао кроз безразложну вику, неосновану љубомору, па једним шамаром, а онда, ваљда видевши да им се може да дивљају, сваки следећи испад завршавао батинама.

А жене? У међувремену, док је све било иоле нормално, жене су остајале у другом стању, рађале децу, чувале их, и трпеле батине, што из страха од мужевљеве одмазде, што од срамоте да буду извргнуте руглу јер су погрешно изабрале сапутника (где ти је била памет, где си гледала, што ниси одмах напустила насилника код првог шамара,.....), што због материјалне ситуације, пошто су ти мужеви бранили женама да раде (јер је њима место у кући) и тако стварали ситуацију у којој су жене биле у финансијски потпуно зависном положају.

Било је ту још детаља, али се не могу свега сетити. Знам само да животи тих жена нису нимало лаки, а још је теже ставити се у њихов положај и покушати расплести и појмити клупко односа насилник-жртва насиља.

Тако да мислим да је осуда ових жена ван сваке памети. Ако им не можемо помоћи, немојмо им одмагати осудама.

milisav68

maca22

Zato i žrtve moraju na terapiju.

Misliš da postoji takva mogućnost za @ladynight?

Svako selo ima svog bračnog savetnika....ajde

Terapija podrazumeva licnu terapiju, a ne podrazumeva nikakvog bracnog savetnika.

anchiba

А жене? У међувремену, док је све било иоле нормално, жене су остајале у другом стању, рађале децу, чувале их, и трпеле батине, што из страха од мужевљеве одмазде, што од срамоте да буду извргнуте руглу јер су погрешно изабрале сапутника

maca22

Мацо, препричавам шта сам чула. Не цитирам, него препричавам. Овде, где ти болдујеш, препричавам след догађаја који има већи временски распон.

Ok.

maca22

milisav68

maca22

Zato i žrtve moraju na terapiju.

Misliš da postoji takva mogućnost za @ladynight?

Svako selo ima svog bračnog savetnika....ajde

Terapija podrazumeva licnu terapiju, a ne podrazumeva nikakvog bracnog savetnika.

Kakva je to lična terapija?

mislite da nešto može da se promeni na bolje itd. Verujte, to je začaran krug, noćna mora, zona sumraka iz koje je mnogo teško iskobeljati se.

mislite da nešto može da se promeni na bolje itd. Verujte, to je začaran krug, noćna mora, zona sumraka iz koje je mnogo teško iskobeljati se.

Ovo nije prvi put da čujem iz ženskih usta. Neke žene su vaspitane da ćute i ne talasaju, da budu poslušne i da misle da će tako svet postati bolji.
Njima je trpnja u stvari akcija. Tu troše energiju.Obično vole da se druže s nekim od,, akcije,,. I kad pričaju obično kažu:,,Ali to mora neko drugi da uradi.Ja to prosto ne umem , ja nisam za to.,,

Mislim da ovaj blog jeste eksperiment na ovaj ili onaj način. Mislim , bilo bi bolje da je eksperiment.

freehand

U prolazu

200
ajd i ja jednom :)

ispravka:
E ne da mi se pa to ti je
Bilo 200, sad neko nesto obrisa i....jbg :)

a što se tiče ovog teksta i njegovog postavljenja, zarad neke protivteže objaviću u neko dogledno vreme blog o palačinkama ili šne noklama, pa da se siti ispodogovaramo i složimo u svemu

arianna, zar stvarno veruješ da iko prigovara temi? razmisli o načinu na koji je tema nasilja ispisana...
i ponovo pročitaj šta je snežana napisala

kako ste našli vremena, živaca za ispisivanje detalja?

Pa, u novogodišnjoj noći dok je pucalo od veselja na sve strane, a meni mozak oticao od problema dobila sam konstruktivni savet prijateljice arianne da sve to hronološki opišem što mi je moram priznati mnogo pomoglo u slaganju kockica i sagledavanju problema. Ja definitivno nisam bila dovoljno jaka do sada i to nema opravdanja. Nadam se da ću ovaj put uspeti da se izborim do kraja sa problemima.

a što se tiče ovog teksta i njegovog postavljenja, zarad neke protivteže objaviću u neko dogledno vreme blog o palačinkama ili šne noklama, pa da se siti ispodogovaramo i složimo u svemu

protivteža nasilju nisu kolači, mada je, slažem se, protivteža ovoj ovde priči, budimčev blog koji je o svemu samo ne o baklavama.

daklem,
ironija u pokušaju. ne biva. (© gordanac)

pa da pokušam opet,
a malo direktnije.

o ispodogovaranju:

Evo, ćerkica osnovac je super u školi, vredna, samostalna... i sin, gimnazijalac, je poprilično ispeglao uspeh... Deca su mi zdrava, lepa, pametna. Ma da smo živi i zdravi, biće bolje. Suprug solidno zarađuje, nekako ćemo premostiti... Pravim tortu i presabiram u sebi za i protiv, uporno potiskujući ono što me izjeda svaki dan, misao s kojom ležem i ustajem i ono što me čini istinski nesrećnom i nezadovoljnom... Ta nije Nova godina za takve misli. Al' ne lezi vraže...

dečiji osmesi se ne mere odličnim uspehom.
ja bix volela da se odrasli (koji na kraju i odlučuju o detinjim životima) oko toga slože.

dečiji osmesi se ne mere odličnim uspehom.

Pa... život nije bajka, u slučaju realnih problema nijedno rešenje nije savršeno. Većina nas nije vidovita pa da unapred zna šta ga čeka i da predupredi baš sve negativne situacije. Onda bi svet bio savršen. U pravu ste da smo moj suprug i ja zajedno zlostavljali decu, on zato što je agresivan a ja zato što nisam bila dovoljno jaka.

znam da je ovaj način jako surov ali i efektan, pamti se i upada u oči.... sudbine, reakcije okoline, odgovor društva, rešenja

ja se izvinjavam,
arianna,
šta je ovde (tj. u ovom aka načinu) efektno?
mislim,
prihvatam ja da je za tebe efektno to što smo mi na uvid dobili sekvencu iz nečijeg života, gde je savetovana žena hronološki prikazala stvari, sa sve voćem, poslovnim predlogom, pritiskom i vratancima, ali ne prihvatam da je to ono što treba da odjekuje i da se pamti.

Gordana Mitić:

„Ono je prisutno u svim kategorijama stanovništva. I kod onih koji su vrlo socijalno funkcionalni, kada je reč o zlostavljačima, i vrlo poštovani u društvu i svojim socijalnim sredinama - najčešće se ni ne zna da oni zlostavljaju nekoga u svojim porodicama. To je jedan problem koji je vrlo skriven, nasilnici van porodice prikrivaju tu svoju aktivnost, dok je žrtva, s druge strane, zbog nedostatka samopoštovanja i stida koji oseća često nespremna da to prizna drugima i da potraži pomoć."

Istraživanje Viktimološkog društva Srbije koje je rađeno u Srbiji, Mađarskoj, Makedoniji i Bugarskoj pokazalo je da je u svim bivšim komunističkim društvima, koja se danas nalaze u tranziciji, došlo do retradicionalizacije rodnih uloga, što je uzrokovalo veću izloženost žena nasilju. Statistike takođe potvrđuju da najmanju stopu porodičnog nasilja beleže one zemlje u kojima su muškarci i žene ekonomski i socijalno izjednačeni - kao što je to slučaj sa skandinavskim zemljama .

Vesna Nikolić-Ristanović:

Nasilje u porodici nije opasno samo za direktnu žrtvu. Istraživanja pokazuju da su deca, iako posmatrači, takođe izuzetno pogođena nasiljem. Dokazano je da postoji izuzetno jaka korelacija između posmatranja nasilja i kasnije nasilničkog ponašanja u porodici, kao i šire, kroz razne oblike delinkvencije. Nasilje stvara nasilje. To je začarani krug. Ne može se govoriti o suzbijanju nasilja u društvu druge vrste ako se najpre ne krene od sprečavanja nasilja u porodici.

Ali, pre svega ostalog, mi imamo problem sa statistikom o mnogo čemu a pogotovo o kriminalitetu. Jako je, pri tome, teško doći do pouzdane statistike o nasilju u porodicama jer se ono mnogo ređe prijavljuje nego drugi oblici nasilja, i to svuda u svetu. Da bi se ta crna brojka premostila, u svetu je tokom šezdesetih godina prošlog veka uvedena praksa paralelnog praćenja podataka o svim oblicima kriminaliteta za koje je karakterističan visok nivo neprijavljenih slučajeva. Država na jednoj strani registruje slučajeve koji se prijavljuju policiji ili dospevaju do suda, a na drugoj strani se redovno rade ankete sa građanima gde se oni pitaju da li su bili žrtve nekog oblika kriminaliteta, i kakvog. Tako se dobila izuzetno važna dopuna zvaničnoj statistici. Jako je važno da država podrži kontinuirano istraživanje u ovoj oblasti.

Šta preporučujete, koje su to mere koje treba preduzeti i kakva prezentacija problema bi mogla da izazove veću senzibilizaciju društva?

Mislim da bi pomoglo navođenje vrlo kontretnih iskustava, a i prikazivanje nasilja na kompleksniji način od navođenja povreda takođe bi doprinelo tome da se problem ozbiljnije shvati. Nasilje u porodici uvek pogađa mnogo ljudi i najčešće se prenosi generacijama, i upravo to i treba pokazati. Kod nas se, nažalost, o tome mnogo priča u brojkama, ili se iznose priče žrtava koje se svode na senzacionalizam: on me je prebio, uradio mi ovo i ono. Ne daje se slika tog odnosa, i ono što je naročito važno, ne vidi se nasilnik. Mediji su fokusirani na žrtve i to je dobro, ali nije dovoljno i ne doprinosi pravom uvidu u problem.

Pa... život nije bajka, u slučaju realnih problema nijedno rešenje nije savršeno

aux, lepo nisam htela da komentarišem.
gospodjo ladylight. kad pričam o dečijim osmesima, pričam iz nekoliko perspektiva:

kao dete koje je bilo izloženo dugogodišnjem nasilju u porodici
i
kao roditelj kome je dete zbog bolesti u jednom trenutku prestalo da se smeje i priča

tako da, kako da vam kažem: znam da život nije bajka,
ali znam i da se dečiji osmesi ne mere odličnim uspehom.
odnosno, da pojasnim: to što su vaša deca dobri djaci ne treba da stoji na kantaru gde biste vi eventualno premeravali njihov emotivni status.
a složićemo se da je to bitno.

i da, nastupam pomalo ostrašćeno i to vama može izgledati nepošteno.
ali meni su na pameti samo ta deca. preduslov da oni budu srećni (a za mene je to uvek na svakakvom tasu) je da ne žive sa nekim kome je nasilje modus za komunikaciju.

ladylight

dečiji osmesi se ne mere odličnim uspehom.

Pa... život nije bajka, u slučaju realnih problema nijedno rešenje nije savršeno.

Ne ziveti sa nekim ko vas batina i ne traumira vasu decu je minimum na koji ne smete pristati, zar ne?