Nevidljiva letelica, prizemljenje i posledice

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje ovu "nevidljivu" bespilotnu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. U svetskim medijima se, povodom tog i daljih događaja, postavljaju brojna pitanja kao što su:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?
• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?
• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?
• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?
• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

Sentinel je američka bespilotna letelica (engl. unmanned aerial vehicle, UAV, često se koristi i naziv drone) čije je puno ime RQ-170 Sentinel, a nadimak Beast of Kandahar (Kandaharska zver?), razvijen od strane čuvenog snabdevača američke vojske Lockheed Martina, a koga koriste United States Air Force (USAF) za Central Intelligence Agency (CIA). Iako je USAF otkrio neke detalje dizajna i mogućnosti ove letelice, odbrambeni analitičari veruju da je ova „nevidljiva" letelica primarno tj. čak isključivo namenjena izviđanju tj. špijuniranju.

Želim odmah na početku da napomenem da nisam stručnjak za avijaciju i slične oblasti, ali me ovaj događaj zainteresovao prvenstveno zbog značajne uloge i aspekta bezbednosti računarskih sistema i telekomunikacija, kao i novog sajber rata (Cyberwar) „u najavi". Ovaj tekst je skup različitih informacija koje sam našao na Internetu i nekih od mojih razmišljanja oko toga šta se tačno moglo desiti, šta su moguće akcije kratkoročno i šta mogu biti dugoročne posledice. Iako je bilo puno tekstova, uglavnom senzacionalističkih, detaljnijih tehničkih informacija i nema baš puno ili ih ja nisam uspešno pronašao. Zato ovaj tekst shvatite kao poziv na razgovor i razmenu mišeljenja, kojim pokušavamo da rasvetlimo dešavanja i posledice tih dešavanja.

Šta se desilo i kako?

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje nevidljivu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. Još uvek nije jasno šta se tačno desilo, iako se u javnosti pojavilo nekoliko teorija.

Američka bespilotna letelica ili kako se često u žargonu zove drone je, po svemu sudeći, prizemljena tj. lagano se spustila na zemlju. Na ovaj zaključak brojni mediji su došli, obzirom da nema značajnih oštećenja na trupu letelice, barem prema slikama koje su prikazali Iranci. Kako se to odigralo i dalje je misterija. Jedna od teorija kaže da su uradili "spoofing" GPS-a i time upravljanja. Navodno su podmetnuli podatke o koordinatama (geografskoj dužini, širini i nadmorskoj visini) i naveli bespilotnu letelicu da sleti tamo gde su oni želeli, dok je letelica „mislila" da ide na svoj domaći aerodrom. To bi moglo objasniti zašto je letelica uglavnom neoštećena, sudeći po slikama koje su se pojavile u medijima. Ipak, pažljivijim analizama slika, neki analitičari tvrde da su vidljiva sitna oštećenja, što može biti indikacija da sletanje nije bila baš „mekano".

Pre dve godine se bila pojavila priča da je Alkaida uspela da presretne video signal sa bespilotnih letelica koji je, navodno, prenošen u otvorenom formatu tj. nije bio šifrovan. Ovakav propust, ako se desio, deluje potpuno neverovatno.

Interesantna je i vest koja se pojavila pre par meseci da je virus "zarazio" neke od letelica tj. "The virus, which records the keystrokes of remote pilots as their drones fly over places like Afghanistan, is now receiving attention at the highest levels; the four-star general who oversees the Air Force's networks".

Posle početne neverice i čak odbijanja da priznaju da je letelica izgubljena, američki izvori su potvrdili gubitak kontrole nad njom i zatražili od Iranaca da je vrate. Zahtev je izrečen na najvišem nivou tj. od strane američkog predsednika Obame. Bilo je dosta zapaljivih izjava sa jedne i druge strane da se radi o činu rata. Interesantno je da je jedan broj američkih medija počeo da objavljuje tekstove koji su imali naslove u stilu „Već smo u ratu sa Iranom" i slično.

Iranski predsednik je bio vrlo ponosan na uspeh i saopštio je: Ahmadinejad: Iran has 'been able to control' U.S. drone. Sa druge strane su stigle izjave različitog tipa, kao što je npr. It Won't Be Easy for Iran to Dissect, Copy U.S. Drone.

Na Internetu su se pojavile spekulacije da možda i događaj sa RSA tokenima iz marta ove godine može da ima veze sa provaljivanjem u tajne Lockheed Martina (o tome sam ranije pisao ovde na blogu) i da je ta „provala" možda bila prethodnica ovom i možda nekim drugim događajima.

Takođe, neki analitičari pominju da je to „niz događaja u kojima su Iranci imali sreće, a Amerikanci nisu".

Da napomenem da je ovaj događaj mnoge kod nas odmah podsetio na obaranje nevidljivog bombardera F-117 kod Buđanovaca, obzirom da se radi takođe o nevidljivoj letelici, tj. letelici koju radarski sistemi ne bi trebali da otkriju ili je to barem maksimalno otežano. Ovih dana se pojavile vesti i snimci susreta pilota toga aviona i našeg pekara, ranije oficira koji je oborio njegov avion.

Čemu će poslužiti zarobljena letelica?

Ubrzo nakon što je letelica pala u ruke Iranaca, došlo je do spekulacija o tome čemu letelica, bazirana na naprednoj vojnoj tehnologiji, može poslužiti i koliko će Iranci biti u stanju da izvrše analizu i reverzni inženjering letelice i tako dođu do podataka o brojnim sistemima najnovije tehnologije. Ocene su išle od toga da Iranci neće uspeti da saznaju bilo šta značajno, do izjava iranskih zvaničnika da su analiza i reverzni inženjering završeni u svega nekoliko dana.

Takođe, pojavile su se spekulacije da će u postupak analize biti uključene i druge zemlje i to, pre svega, Rusija i Kina. Neki mediji su objavili spekulacije da su „avionske linije na relacijama Peking - Teheran i Moskva - Teheran naglo postale prebukirane".

Bespilotne letelice ovog tipa su opremljene velikim brojem različitih senzora, kamera i sličnih uređaja koji treba da prikupe što više detaljnih podataka o teritoriji koju izviđaju. One mogu imati i ulogu u nadzoru komunikacija i prisluškivanju. Obzirom na udaljenost, to zahteva vrlo osetljive i precizne uređaje koji su poslednja reč tehnike. Takođe, značajan deo čine i računarski i komunikacioni sistemi za prenos slike, zvuka (verovatno), kao i za upravljanje letom, zaštitu komunikacija i slično.

Posebna pažnja je posvećena materijalima, oblicima i bojama koje treba da obezbede nevidljivost letelica od strane radara i to je verovatno jedna od značajnijih tajni do koje će Iranci (i drugi) pokušati da dođu, na bazi ovog plena. Na temu korišćenih materijala, pojavila se interesantna i pomalo šaljiva priča o tome kako Iranci neće biti u stanju da otkriju kako se ti materijali prave, čak i ako otkriju njihov hemijski sastav. Jedan analitičar je upotrebio analogiju sa domaćicom koja jede perfektan kolač koji je napravila druga vrsna domaćica. Ona može, po ukusu i analizom utvrditi sastojke tog kolača, ali ne i način tj. recepturu i postupak kojim se dolazi do istog takvog kolača.

Teško je poverovati da su Amerikanci bili toliko neoprezni i da nisu predvideli mogućnost da letelica, koja je jedan od ponosa vojne industrije, u nekim okolnostima neće dospeti u tuđe ruke. Kao rezultat analize rizika i plana kontrole štete za takvu situaciju, sigurno su predviđeni (barem bi trebali biti) i neki načini da se daljinski ili automatski unište podaci ili barem neki deo onoga što je na letelici. Danas i obični mobilni telefoni imaju mehanizme da se sadržaj obriše daljinski ili automatski, u slučaju gubitka ili krađe. Ali, propusti se dešavaju, pa ko zna...

Sa druge strane, neke nipodaštavajuće izjave u odnosu na sposobnost iranskih inženjera i drugih stručnjaka da bilo šta saznaju o zarobljenoj letelici su preterane. Činjenica jeste da Iran ima vrlo jak naučni i stručni potencijal i da će sigurno da se ozbiljno potrude i saznaju što više. Samo prizemljenje letelice pokazuje sposobnost koju Iranci imaju. Iran je čak požurio da saopšti da su skoro završili dekodiranje.

Jedan verovatno umeren i realan tekst ovde kaže da postoji potencijal za reverzni inženjering, da taj napor neće biti ni mali ni jednostavan, a veruje da će Irancima biti potrebna pomoć Rusa i Kineza.

Na jednom od Web sajtova sa ovom vešću video sam i ovakav komentar: Ahmadinejad će sigurno želeti lično da vidi letelicu i onda će amerikanci da je eksplodiraju i tako ga likvidiraju.

Mašta čini čuda. :)
 

Kako će se dalje odvijati stvari?

Veoma bitno je i to kako će se ovo odraziti na veoma loše odnose Irana i USA i mnogih drugih zemalja, koje, kao što je poznato, optužuju Iran za razvijanje nuklearnog oružja. Osim propagandnih poruka koje su poslate od obe strane i namenjene javnosti (domaćoj i međunarodnoj), interesantno je pratiti i neke druge poteze.

Baš tokom decembra se pojavio izveštaj koji je pripremio INSS (Institute for National Strategic Studies) i čija su tema "Strateške perspektive Kine u oblasti avijacije". Izveštaj nosi naziv „Buy, Build, or Steal: China's Quest for Advanced Military Aviation Technologies". Većim delom izveštaja dominiraju upravo ključne reči iz naslova („kupi, izgradi, ukradi"). Tipičan pogled na Kinu kao zemlju koja kopira strane tehnologije takvom brzinom i sa neverovatnih entuzijazmom i uspešnošću je upravo detaljno opisan sa posebnim osvrtom na istoriju razvoja kineskih programa u oblasti avijacije. Izveštaj konstatuje da će, sa napretkom koji ima, Kina više i jače da koristi mehanizme špijunaže da bi se domogla zapadnih i posebno američkih tehnoloških tajni u oblasti avijacije.

Obzirom na posebne relacije između Kine i Irana, može se očekivati da je ova letelica već postala predmet svojevrsne trgovine među njima. Zanimljiv je ovaj tekst u kome se govori o tome kako će prizemljenje ove letelice pomoći Kini.

Nekako u slično vreme sa zarobljavanjem bespilotne letelice, Iran je objavio otkriće velikih rezervi prirodnog gasa u iranskim teritorijalnim vodama Kaspijskog mora. Povodom toga, pojavili su se brojni komentari na forumima i vestima na Internetu, ali posebnu pažnju si izazvali oni koji kažu da je sada jasno da će biti rata, jer će Amerika želeti da ovlada tim rezervama na bilo koji način.

Da „nešto nije u redu" sa dronovima, nekima je kao dokaz poslužio i događaj koji se desio nedugo nakon iranskog „zarobljavanja". Naime, na Sejšelima se srušila druga bespilotna letelica možda svega desetak dana nakon iranske epizode.

Beleška na margini
(po ugledu na Bojana Budimca)

Nova bespilotna letelica Vojske Srbije