Relativizacija

vidim te povremeno tamo:)
opasno si počeo da pretiš brisanjem...

ali imaš dobre živce, moram da priznam,
oni redovni diskutanti su ti fa nta sti čni:)

Partizani-cetnici i vernici-bezboznici da se ne zaborave nikako. Ali nikako.

Kazu da je bila odredjena spisateljica koja je najbolje volela da lezi u kadi, gricka jabuke i tipka po pisacemu stroju...

Daklem, Jaksa, kad mozemo ocekivati prvi roman?

Читам овај блог о релативизацији свега и свачега, па се присетих једног текста одакле је и овај цитат:


"Mi ćemo pridavati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdijevaćemo njome i oratore, koji će toliko govoriti da će dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti i prema govornicima.
Da bi se javno mišljenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana toliko protivriječnih mišljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom lavirintu i ne shvate da je najbolje ne imati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije ni dano da ih zna, nego ih zna samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna."


Неки тврде да је тај текст фалсификат. Не знам, можда и јесте, можда и није, пошто је и то питање релативизовано. Али баш добро належе на овај Јакшин блог о релативизацији свега и свачега.

Relativizacija je najbolja stvar da se odrzi status quo. Ponekad pomislim da politicari imaju neko hemijsko ili biolosko sredstvo koje podmecu gradjanima kako bi ovi bili obuzeti analizama i medjusobnim raspravama o raznim mogucim uzrocima svoga nezadovoljstva, dok se oni baskare i cekaju preizborni momenat kada ce opet krenuti u akciju.

nase drustvo je farbalo u sobu i zafarbalo se u cosak kao paja patak.

iz coska moze da se izadje samo na dva nacina:

prvi je da sedis dok se farba ne osusi, gledas svet kako prolazi mimo tebe i reskiras da crknes od gladi

drugi je da skupis hrabrost i krenes preko mokre farbe i da se usljiskas tom prilikom, ali si fakat onda napolju...

Otvarajući priču o relativizaciji verovatno nesvesno, a možda ipak sa namerom otvorili ste kutiju i nemojte se iznenaditi njenim sadržajem.
Relativnost podrazumeva postojanje dve paralelne, realne stvarnosti(prema Ajnštajnu ne radi se o prividu). I mada Vam se čini takva činjenica verovatnom, gotovo izvesnom, ona ipak vodi apsurdu. Osoba čiji se sistem referencije kreće 1000 km/h (beli avion sa naslikanim dvoglavim orlom) svakako ima utisak o milini života u prostorvremenu, koordinatama unutar kojih živi.
Slika ipak je sasvim drugačija za osobu iz tramvaja za 21 vek koja u pola šest hita svojim novim radnim pobedama. Nisam siguran koliko je Ajnštajn u pravu kad kaže da gospoda iz aviona ili crnih limuzina sa lajtšou efektima žive duže, ali verujem da je njihova slika realnosti svakako drugačija od naše slike sivila i beznađa. Ajnštajn je svojevremeno tvrdio da su ovi efekti relativnosti realni.
Dakle Njutn ili Ajnštajn, realnost ili privid pitanje je sad.
Njutn je jedna od retkih osoba u istoriji civilizacije koja je uspela da postigne konsenzus u nauci, bar za neko vreme. Sa druge strane relativistička priča o dve paralelne realnosti deluje jako zanimljivo, a na ovim prostorima i relativno blisko i realistično, imajući u vidu ponašanje našeg državnog(partijskog) vođstva. Ipak Ajnštajnova teza, u toku ovih 106 godina više puta je dovedena u pitanje. Ponekad je to bilo neozbiljno, praćeno željom za obaranjem, a ponekad sasvim argumentovana kritika pojedinih stavova.
No vratimo se na relativističku temu, analizirajući tezu o dve simultane realne stvarnosti. Ako su parametri za procenu, po slobodnom izboru(bilo to ma koji od ekonomskih parametara, zaposlenost, nezaposlenost, inflacija, nacionalni dohodak, zaduženost, izvoz, ...)onda oni mogu izgledati iz ugla elite kako god oni žele da izgledaju. Može se beda proglasiti vrhunskim dostignućem demokratije, mogu se kazani proglasiti Hiltonom, mogu se postaviti slike 5 zvezdica na kontejneru ili bilo šta slično, pa ipak za konzumente takvih blagodeti slika se neće promeniti niti se može nametnuti zakonom, pendrekom...
Dakle imamo dva ugla, dve slike ali bojim se samo jednu realnost. Bojim se da je Njutn ovde bio u pravu. Realnost je jedna i jedina a slika te realnosti zavisi od ugla iz koga posmatraš.
Da pojasnim, Dva čoveka u pustinji jedan u tački A a drugi u tački B. Onaj iz tačke A vidi u tački B fatamorganu pa hita tamo da se bućne. Onaj iz B saopštava onom iz A da ne žuri, da stvarnost nije tako lepa kako se osobi A čini. Ipak privid je privid, lepa, poželjna i osoba A ne sluša savet. Kada se sretnu koju će stvarnost zajedno konstatovati? Inflaciju, najveću u Evropi, korupciju među najjačim na svetu, broj nepismenih za divljenje, privredu u rasulu, ropsku prezaduženost privrede i gradjana, školstvo u stanju u kome je, zdravstvo u još gorem stanju, sudstvo koje to nije, privredu koja je zbrisana, stelt akademiju nauka, velelepne preskupe mostove koje grade gladni proleteri, bele vile i crveno-crne drugove u njima,130 agencija za zaposlenje partijskih kadrovika, a i još svašta lepog da ne nižem(poput ishrane u kontejnerima koja postaje sve frekventnija. Naime pre neki dan sam izbrojao 5 konzumenata na sat što je ravno 2,5 puta više no u miloševićevo doba mraka)
Dakle možemo mi relativizovati koliko god hoćemo ali crno je i dalje crno ma kako to nekome izgledalo.

da mahnem Jakši.

Lepo te je opet čitati i videti među nama.