Besmisao smrti Pajti Montona

Ovaj tekst je inspirisan pojedinim komentarima sa gordančevog bloga o Higsovom bozonu, i to onima koji su se onako više pobočno oslanjali na temu.
Samo što ovo nije blog o "božjoj čestici" , ovo je blog o bogu samom.

Ambiciozno, nema šta ;)

Možda ste pomislili - Da nisu i njega našli ? Ili su tamo gdje su ga očekivali zatekli poruku - "Hvala vam na pažnji koju ste mi poklanjali sve ove godine, ali mene zaista nema", u potpisu - Bog.

Nažalost, ništa od toga.

Na prvu, ovakva postavka sigurno djeluje pretenciozno i preambiciozno, ali namjera s kojom je tekst pisan uopšte nije da pokreće "ima ga - nema ga" diskusiju, a koja je opet neizbježna, ili da (ne daj bože :)) arbitrira u tom odvajkadašnjem sporu.
Ideja mi je bila da čujem vaša lična promišljanja, nedoumice, stavove, (ako ih uopšte i imate), bez obzira na to da li ste ubjeđeni ateista, koji  smatra da su ovakve teme čisto gubljenje vremena, da li ste agnostik koji se po prirodi stvari i ne upušta u dublje razmatranje ili se možda pak stalno nalazi raspet u intezivnom unutrašnjem dijalogu sopstvenih suprostavljenih mišljenja, da li možda imate neku svoju ličnu predstavu o bogu, moguće da ga i zovete drugačije, da li ste panteista, deista, politeista, transteista (?!), praktikujući vjernik, satanista ... svejedno. Respect for any aspect.
.
Ne zanimam me toliko sam vaš stav već način na koji ste došli do njega. Sistem ideja na kojem se on zasniva. Samo promišljanje. Akcenat je na postupku, a ne na rješenju zadatka, koje je već ionako poznato (jelte) i iznosi 42.

Dakle - filozofirajmo!

Prisustvovao sam, i učestvovao na ovom blogu u par (žešćih) diskusija na slične teme, i koliko se sjećam veća je konfrotacija nastajala između ateista i agnostika nego ateista i teista. Što bi se reklo - prokletstvo malih razlika.

Ako vam baš volja - sukobljavajte se i dalje. Samo bez niskih udaraca u glavu, molim :)

Red je da kao domaćin prvi iznesam svoje glediište. Dakle, sebe smatram agnostikom otvorenim za oba krajnja gledišta. Striktno gledano - za apatetičnog (apatičnog) agnostika. Onog koji smatra da je postojanje ili nepostojanje boga nebitno za naša ovozemaljska činjenja.
Bio sam, svojevremeno, i ateista i panteista ... nikad formalno religiozan.
Lutao sam i pitao sam, mjenjao svoja stajališta, ne tako često, shodno saznanjima, životnom iskustvu, pod određenim uticajem mislioca koje sam čitao ,,, Više puta sam vodio duge, žustre, debate sličnog tipa, uvijek kulturne i fer, bez obzira da l' su bile vođenje sa sveštenim licima, sa doktorima nauka, sa drugovima koji su uglavnom ateisti, pojedinim blogerima. Istini za volju, nikad u njima nije dolazilo do pomjeranja stavova. Jedino možda do njihovog dodatnog  preformulisanja.                                                                                                                                

Po difoltu, u samoj diskusiji, naginjem ka suprotnim stavovima od radikalno pozicioniranog sagovornika ;). Nazovimo to funkcionalnim opozitizmom.
A ako naletim na nekog sa meni bliskim gledištima, paa ... onda valjda i nemamo baš o čemu da palamudimo. Po mome, mudar i inteligentan neistomišljenik je prava dragocjenost.

I sasvim mi je razumljivo eventaualno pitanje - a što će ti sve to (ovo)? Kao što i sam sebe često upitam - a što će ti to blogovanje ?

Nema tog pitanja koje nije za priupitati. Jedino poneki odgovori nisu za sasvim malu djecu.

Zbog moje poslovične slabosti prema fizičarima diskusiju otvaram prigodnim klipovima :