TETO, KAD ĆE DOĆI MAMA I TATA

expolicajac

Ništa mi ne govori...

Samo onaj ko je gledao patnje ljudi i sam bio akter ludila može da shvati koliko ta račenica u sebi sadrži bola.

expolicajac

Prođeš štošta, jebi ga moralo se. Ovakva vest te pokosi. I vrati na neke druge, slične priče.

A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

expolicajac

Ništa mi ne govori...

Samo onaj ko je gledao patnje ljudi i sam bio akter ludila može da shvati koliko ta račenica u sebi sadrži bola.

expolicajac

Prođeš štošta, jebi ga moralo se. Ovakva vest te pokosi. I vrati na neke druge, slične priče.

A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

kriv si ministre vojske , zato što je čovek, ljudsko biće, penzionisano vojno lice, koji je nakon OSAMNAEST godina nade dobio dete živeo i u smrt otišao iz PETNAEST kvadrata samačkog vojnog hotela.

Citat: Svega dvesta metara od okretnice 26 na Dorćolu u Beogradu nalazi se stara zgrada nekada vojne škole, sada hotela. Na maloj, pravouganoj limenoj tabli kraj ulaza piše "Vojno samački hotel Dorćol".



Petnaestu godinu zaredom on je jedini dom za porodice vojnika koje su se ni krive ni dužne bežeći pred ratnim vihorom stigle do prestonice Srbije. Ova iznutra oronula trospratnica decenijama nije renovirana. Bar tako izgleda. Ni po koji komad zelenog saksijskog cveća ne može da udahne život ovoj zgradi. Hodnici su mračni, a tek s kraja svakog kroz maleni prozor dopire zračak dnevne svetlosti. Prenatrpani su stvarima ljudi koji su veći deo svog života pokušali da smeste u tih dvadestak kvadratnih metara jedne sobe bez kupatila. Sve što im je preteklo bivalo je smeštano u taj uzani hodnik.
- Došao sam u prekomandu iz Splita u Beograd 1989. i živeli smo tada kao podstanari na Vračaru. Kada više nismo mogli da plaćamo, zatražio sam od vojske neki smeštaj, ali ništa. U međuvremenu se bilo zaratilo. Napisao sam bar deset molbi da dobijemo neku sobu, ali ništa dok Zorica nije sela na klupu u vojno-stambenom i zaplakala. Onda nas je neki čovek doveo ovde - priča nam Josip Varljen, čija je porodica "gost" ovog "hotela" već 15 godina.

Ovaj kapetan vojnog broda i njegova žena Zorica, rođena Kruševljanka, vode se kao izbeglice, a njihove kćerke koje su sada otišle svaka svojim putem, odrasle su u sobi od 18 kvadratnih metara, sa kupatilom koje je zajedničko za ceo sprat.
- Šetali su nas na rang-listi za stan od prvog do poslednjeg mesta, ali uvek su nekako neki drugi imali prioritet. Celog života mi je odvajano od plate za stan, a evo gde smo završili - jada se Varljen, a njegova supruga dodaje da joj je najžalije bilo da gleda decu kako se muče.
- Ćerka je fakultet ovde završila. Jedino u WC-u nije učila - ističe Zorica Varljen.
- Prava adresa za sve naše probleme je Ministarstvo odbrane, ali smo mi gotovo 20 godina u nemilosti VU "Dedinje". Oni vam dođu kao neka turistička agencija, koja nas smatra turistima i tako nam naplaćuje ovaj smeštaj. Pokretali smo peticiju i ni od koga nismo dobili odgovor, ni od ministra, ja sam osam puta pisala lično premijeru Koštunici, ali ništa - priča nam Fata Kocić, predsednica Udruženja vojnih beskućnika.

Njena soba je puna veselih boja, raznih sitnih komada nameštaja, malih jastuka, cveća i fotografija. Mnogo fotografija kćerke Aleksandre i unuka Mirne i Filipa, koji su već godinama u Kanadi. Fatin muž Aleksandar umro je od raka u 56. godini. U toj istoj sobi.
- Dugo sam mislila da nisu hteli da ga leče kako treba zbog mene. Nismo imali gde i zato su nas smestili u ovu sobu, koju sada plaćam 7.000 dinara. Pitam se, šta li košta toliko. Nemate vodu u sobi, 90 ljudi na jedan WC i kupatilo, šest soba na jedan osigurač, a da operem sudove treba da pređem 150 koraka - priča Kocićeva.
Pre godinu i po dana ona je operisana od raka dojke, ali energija i pozitivan duh koji ovu ženu krase ne odaju utisak da joj bilo šta nedostaje u životu. I zato joj smeta apatija i zagriženost i nedovoljna spremnost njenih sapatnika iz ovog hotela da učine nešto sa svojim životima.
- Pre ovoga imala sam normalan život i ne mogu da se pomirim sa tim da živim kao stoka. Ljudi me ovde po hodinicima pitaju često da li znam nešto novo, gunđaju, bune se, ali kad treba da učine nešto za sebe onda ih nema nigde - ističe ona.
Ni njenom komšiji Zoranu nije dobro ovde, ali kaže neće "da se eksponira, jer ionako od nekog tamo pisanja neće biti velike koristi". - Eto, takvi su oni, bar većina - napominje Kocićeva, dok nam pokazuje gomile pisama, žalbi, papira. Malo je ko čuo vojne beskućnike kako vape u pomoć. Jedan deo njih se, kaže Kocićeva, u međuvremenu snašao, neki su dobili stanove, a pojedini bili i dovoljno bezobrazni da ostanu u onom što oni nazivaju ćumezom, dok dobijeni stan izdaju i tako zarađuju. Ima u "Dorćolu" svega.
- Posebna priča je to što osim nas četrdesetak vojnih beskućnika ovde ima i studenata u prolazu, a domaćica hotela je dobila u prizemlju kompletno uređenu garsonjeru. Nekadašnja kantina koja ima nekih 150 kvadratnih metara komplet je preuređena i tu živi jedna gospođa. Za sve to plaća svega 4.700 dinara. Samo u našoj zgradi su tri takva stana, dok ih ukupno u svim ostalim zgradama u kojima žive vojni beskućnici ima 36 - napominje Fata Kocić.

Za to vreme, ističe ona, u "Galebu" ili u depadansu na Zvezdari ljudi sa malom decom žive u devet kvadratnih metara, u vlažnim podrumima i sobama u koje ne znate da se vratite kad jednom iz njih izađete. I zato, kaže ona, uopšte ne čudi to što ljudi ovde oboljevaju i umiru.
- Mnogo njih je izvršilo samoubistvo, 20 je umrlo od raka, dosta njih od srčanog udara, a da ne govorimo koliko njih su postali alkoholičari - priča Fata Kocić.
U njenom malom carstvu je toplo. Ali sve kao da nestaje kada se otvore vrata. U teškom zadahu grobne tišine iz predsoblja teško je razabrati malo vazduha. Čovek ne može a da ne poželi da jedva napusti tu predratnu zgradu teških, memljivih zidova. Napolju je svuda zelenilo, sunce, graja dece sa igrališta od preko puta. Tek tada počinje život.

Koncentracioni logor

U prijatnoj atmosferi sobe Varljenovih nemate osećaj da se oni tuširaju u jednoj od dve ispravne kabine u kupatilu zajedničkom za ceo sprat. Sve te zajedničke prostorije više podsećaju na scenografiju nekog lošeg ratnog filma. Komisija koja je jednom svraćala, kažu stanari ovog hotela, ocenila je stanje kao "katastrofalnije od onog u koncentracionim logorima". Nije daleko. Sa plafona kupatila malter je davno otpao, niz gole žice kaplje voda, jedan bojler je pokvaren, slavine na lavaboima ručni su rad jednog od bivših ukućana. Kao da je svemu istekao rok.

..ti ne osećaš očaj tih pet (ili možda samo tri, a može biti i čitavih šest) kvadrata po glavi?

..ti ne osećaš očaj tih pet (ili možda samo tri, a može biti i čitavih šest) kvadrata po glavi?


kako si to zakljucila? time sto necu drzavu optuziti sto je on bacio dete?
i pazi - ne zato sto je skocio (sta je sa zenom ne znam) vec zato sto je njegovo dete koje je cekao 18 godina...

antioksidant

i hajde reci mi - kako to da ti osecas ocaj tih pet kvadrata a sigurna si da ja ne osecam?

i pazi - ne zato sto je skocio (sta je sa zenom ne znam) vec zato sto je njegovo dete koje je cekao 18 godina...

yugaya

antioksidant

i hajde reci mi - kako to da ti osecas ocaj tih pet kvadrata a sigurna si da ja ne osecam?

Da li osećaš? Ne znam, pitam.

- mislim da je tako da bi bio možda i tebi ministar vojske kriv što je mali rođen i živeo u toj sobici. I država. I svaki političar na vlasti za te tri godine od 2008. naovamo jer su tri godine kasnije i dalje u tim sobicama samačkih hotela porodice sa malom decom. I samoubistva.

Edit- neću. Izvinjavam se ako sam preterala. Nadam se da će neko odogovoran nešto za ostale porodice koje tamo žive učiniti.

priča nam Fata Kocić, predsednica Udruženja vojnih beskućnika.

Koncentracioni logor

expolicajac

.A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

p.s. uzgred ja samatram da covek treba da zivi dok hoce, a ne dok "mora."

antioksidant

kriv si ministre vojske , zato što je čovek, ljudsko biće, penzionisano vojno lice, koji je nakon OSAMNAEST godina nade dobio dete živeo i u smrt otišao iz PETNAEST kvadrata samačkog vojnog hotela.

i dete je bacio
to, koje je cekao OSAMNAEST godina
bacio ga je sa sestog sprata

-čin koji vrši nesretno ili očajno ljudsko biće koje u datoj situaciji ne vidi drugi izlaz sem samoubistva

To je u našoj tradiciji. Dve do tri godine posle rata srpska vlast odjebe srpskog vojnika. Bez obzira na ishod rata, srpski borac postaje višak i na proslavama.

.ti ne osećaš očaj tih pet (ili možda samo tri, a može biti i čitavih šest) kvadrata po glavi?

i dete je bacio
to, koje je cekao OSAMNAEST godina
bacio ga je sa sestog sprata

Uzroke njegovog stanja stvorila je Država koju je služio a ona ga se odrekla, odbacila kao staru

To je u našoj tradiciji. Dve do tri godine posle rata srpska vlast odjebe srpskog vojnika. Bez obzira na ishod rata, srpski borac postaje višak i na proslavama.

Nije sam to u pitanju! Vojna lica su postala malo razmazena! Naucili smo iz JNA da se dobije stan, da se ima velika plata,

predatortz

expolicajac

Prođeš štošta, jebi ga moralo se. Ovakva vest te pokosi. I vrati na neke druge, slične priče.

A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

To je u našoj tradiciji. Dve do tri godine posle rata srpska vlast odjebe srpskog vojnika. Bez obzira na ishod rata, srpski borac postaje višak i na proslavama.

vojnicic: Potpuno tacno!!!

Vojska je svom personalu duzna da obezbedi stan jer se radi o persnalu visokog stepena mobilnosti.

Kada su plate vojnog personala u pitanju one moraju da budu visoke jer je u pitanju personal sa visokim nivoom obrazovanja i posebnim specijalizovanim znanjima i sposobnostima, koji za to mora da bude placen.

Rat su izgubili politikanti od kojih su iz tog vremena skoro svi na vlasti ili imaju toliko bogatstvo i privilegije da im vlast nije ni potrebna.

I ovo nije tacno, po zavrsetku WW II vojska nije odjebana vec je bila cenjena i postovana ustanova drzave SFRJ

dragan7557

I ovo nije tacno, po zavrsetku WW II vojska nije odjebana vec je bila cenjena i postovana

Netacno! Samo kod nas. Mozda jos negde, ali nebitno. Ali lepo zvuci.

Rat vode politicari.

milisav68

dragan7557

I ovo nije tacno, po zavrsetku WW II vojska nije odjebana vec je bila cenjena i postovana

Čak i previše, pa su svi ti "borci" imali pravo da se "pitaju" za sve i svašta.Od moralnosti tekstova rok grupa, do prava prvenstva postavljanja garaža na zajedničkom prostoru.

Njihova "deca" nam danas "kroje" sudbinu.

Међу женским припадницима овог покрета Веселинка је била најрадикалнија, најхрабрија и врло образована. Њен отац је у то време био заставник у ЈНА.

Захваљујући својој девојци Весели, Борис Тадић је уживао поштовање прекаљених дисидената. Њихову везу нису одобравали Борисови родитељи, нарочито његова мајка Невенка. Борис је био у сенци своје девојке и дисидентске вође су га прихватале искључиво по том основу, јер је био млак, детињаст, болешљив, а и долазио је из боље стојеће породице.

Скоро анатемисан од родитеља због везе с кћерком из подофицирске породице, која је три године старија (отац Љубомир је рат завршио у чину капетана, а догурао до пуковника Озне), Борис одлази од куће. Дисиденти га примају као свог друга и 1981. године Борис и Весела станују у изнајмљеном стану у сутерену заједно с Горданом Јовановићем, који је у то време с Драгомиром Олујићем радио у одељењу контраобавештајне заштите дисидентског покрета.

link

vojnicic: Komunisticka doktrina.

I posle IWW je srpski vojnik bio zaboravljen

Vojska ratuje, komandni kadar rukovodi ratnim operacijama.

Politicari lajanjem, nesposobnoscu i pohlepom izazivaju rat, kad se kraj priblizi oni se samonamecu kao "mirovni"Faktor.

A stanje je bilo kao i danas ratni profiteri, spekulanti, magnati vode kolo.

dragan7557

p.s. SFRJ je imao samo jednog disidenta (priznatog i nepriznatog) Milovan Djilas i NIJEDNOG VISE. Ostalo su besposlene salonske gospodjice.

expolicajac

Prođeš štošta, jebi ga moralo se. Ovakva vest te pokosi. I vrati na neke druge, slične priče.

A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

milisav68

dragan7557

p.s. SFRJ je imao samo jednog disidenta (priznatog i nepriznatog) Milovan Djilas i NIJEDNOG VISE. Ostalo su besposlene salonske gospodjice.

Ja bih samo dodao - preživelog disidenta - odnosno - on je jedini umro prirodnom smrću.

Борис Тадић је уживао поштовање прекаљених дисидената.

dragan7557

Bas vala milisave ove ostale sve od reda je licno Tito streljao

Ne vidim kako ćemo izaći iz ovog jada.

predatortz

Ispizdeo sam zbog brzine kojom su počeli da peru ruke i preturaju po novčaniku nesrećne porodice.
Ljigavo, nisko,jadno!

expolicajac

Prođeš štošta, jebi ga moralo se. Ovakva vest te pokosi. I vrati na neke druge, slične priče.

A onda kad još čuješ da su Hrvati "posttraumatskisindrom" svrstali u profesionalno oboljenje, a ovi naši ga ne tretiraju kao profesionalno oboljenje nego kao situacionu bolest i time onemogućili dobijanje penzije na osnovu toga, sve ti postaje jasno.

mariopan

javascript:;
Ima danas malo više podataka o tome po medijima, (kojima inače ne verujem), ali ako su to istinite vesti, ako je tačno da je nesrećni Ponjiger sam o tome govorio na sastanku vojnih beskućnika letos, i vapio za pomoć plačući, onda mi je sasvim razumljivo da od toga neko postane psihički labilan.

milisav68

mariopan: I ti bi psihički oboleo da ti vojne vlasti zatraže da vratiš 500 000 dinara retroaktvno koje si nekada dobijao za "odvojen život" a sada ti traže da vratiš i to na gomilu?
A to ministar ne pominje?

expolicajac

Ne vidim kako ćemo izaći iz ovog jada.

Verom, nadom i ljubavlju

U gornjem klipu covek dodaje osim sume od 500.000 i sumu od 370.000 kamate, koju su mu trazili da vrati!!!! I pita se uz plac: "odakle ja njima to da vratim.???????
Jedina moja reakcija:


cerski

dragan7557

mariopan: I ti bi psihički oboleo da ti vojne vlasti zatraže da vratiš 500 000 dinara retroaktvno koje si nekada dobijao za "odvojen život" a sada ti traže da vratiš i to na gomilu?
A to ministar ne pominje?

U gornjem klipu covek dodaje osim sume od 500.000 i sumu od 370.000 kamate, koju su mu trazili da vrati!!!! I pita se uz plac: "odakle ja njima to da vratim.???????
Jedina moja reakcija:


cerski

milisav68

noob92

milisav68

E moj Pal'o načo ti to bolo? Načo si bol v srpskom vojsku? Sama reč ti vravela že je to ni tvoje vojsko.....

Siguran sam da bi jedna stručna analiza psihološkog profila Palka Ponjigera dala odogovor na tvoje pitanje

Siguran sam da bi jedna stručna analiza psihološkog profila Palka Ponjigera dala odogovor na tvoje pitanje.

Kako se kriza tek razbuktava ovako strašnih situacija bez izlaza biće sve više.

To nisu suicidi, to je tiha eutanazija najslabijih od strane Države, koja ne rešava nagomilane probleme koje je sama stvarala, i ne daje šanse za miran život, ili bar golo preživljavanje, sve većem broju ljudi..

Nismo svi isti i nemamo ni blizu istu - univerzalnu granicu iza koje je pakao, očaj i bezizlaz.
Pri tome najmanje mislim na naviku i socijalno poreklo, nego na snagu koju smo u stanju da uložimo u preživljavanje.

kad sam procitala sutanovcevu izjavu samo su mi se oci cudno zacaklile. da je meni (a novinar sam) dao takvu izjavu bez razmisljanja bih mu drknula samarcinu. na jedan.

Ali, koliko govno čovek mora da bude da da onakvu izjavu sa sve procentima!?

Kakav je bio dok je Đinđić bio živ

izracunao da su u stvari ziveli u blagostanju i izobilju

Njegov automobil ima vise kvadrata nego stan u kome je ova nesrecna porodica zivela.

nsarski

izracunao da su u stvari ziveli u blagostanju i izobilju

Njegov automobil ima vise kvadrata nego stan u kome je ova nesrecna porodica zivela.

veliko. upravo ogromno... pazi, istog dana je sve odradio, izracunao, smislio zvaku, sazvao neki od kontrolisanih medija i oprao ruke... i to je to... kapiram da minut nije proveo razmisljajuchi o jadu ovog bracnog para... odmah je, valjda u panici da che da mu izmakne fotelja pod debelom guzicom, izracunao da su u stvari ziveli u blagostanju i izobilju a da su se ubili zbog sira i vojne muzike... ne pamtim toliku bahatost, veruj mi, ni za vreme slobe a svi znamo sa kakvim bahatim krmcima smo povazda imali posla na vlasti.

Tsunade, mislila sam da neću komentarisati.

Šta se sve zbivalo u duši nesrećnog čoveka možemo samo da pretpostavljamo. Možemo i da budemo sigurni da u trenutku kada je skakao sa detetom nije bio mentalno zdrav.

Ali OVO ministarsko ne mogu da razumem. TO je fenomen. Pitam se koja bi humana ekspertiza mogla da dosegne neko objašnjenje.

eh da nisu milione spiskali na miladina kovacevicha, davinicheve satelite, dulicheve kozne jakne, masne i tasne, bilbord ocistimo srbiju... mozda bi se koja crkavica nasla i za stan nekom ocajniku. ovako, mozemo samo da gledamo i da se zgrazamo nad samoubistvima kojih ce, tu greske u proceni nema, biti sve vise.

+ spremaju i penzije za popove, olosi

,oni se iživljavaju dok ona deca gladuju?

arianna

Koliko će njih još morati da skoči zbog života koji nije dostojan čoveka?

Da ne spominjem plate od preko € 10.000 kojekakvih partiskih funkcionera, sa nekoliko funkcija (ova gore navedena je Bajatoviceva), o kojoj je cak i rezimska stampa pisala, i nikom nista. I dalje jasi kó da nista nije ni pisano.
cerski

Jelica Greganović

Trudim se da razumem i čini mi se da mogu da razumem, ne i odobrim, da neko odluči da se ubije...čak i da tako načini svoje dete siročetom...ali ne mogu ni da razumem da neko sebi uzme za pravo da ubije i dete.

Jelica Greganović

Trudim se da razumem i čini mi se da mogu da razumem, ne i odobrim, da neko odluči da se ubije...čak i da tako načini svoje dete siročetom...ali ne mogu ni da razumem da neko sebi uzme za pravo da ubije i dete.

outcast

Ljudi koji su suicidalni imaju poremecaj u percepciji stvarnosti i iskreno veruju da niko nece moci da vodi racuna o njihovom detetu ako oni umru. I svojoj smrti vide "spas", a ubijajuci i dete, vide "spas" za dete od okrutnosti koja ih je naterala na taj cin.

mlekac

Nema tu sta da se razume ili ne razume - jednostavno, ako se ubio zbog toga sto je smatrao da vise niodkuda nema podrske, zasto bi ocekivao da ce to dete koje ostaje za njima negde naci podrsku?

jedan.kub

Da ne spominjem plate od preko € 10.000 kojekakvih partiskih funkcionera, sa nekoliko funkcija (ova gore navedena je Bajatoviceva), o kojoj je cak i rezimska stampa pisala, i nikom nista. I dalje jasi kó da nista nije ni pisano.
cerski

Bajatović je u današnjim vestima izjavio kako su radnici javnih preduzeća socijalni slučajevi.

janeznam

Sta ce biti sa detetom kad bude izleceno? Gde ce biti smesteno? Sta mu reci kad bude pitao gde su mu mama i tata? Da li ce kad poodraste osudjivati oca ili sistem koji ga je naterao da ucini to sto je ucinio? Ili ce decija zla sudbina dobro doci nekoj stranci da dobije koji glas vise?

...da počnu da sagledavaju život a ne da čuvaju svoje činove i fotelje.

generali i pukovnici policije

Pa ni Amerika nema bre, Generale Policije,

vojnicic

Pa ni Amerika nema bre, Generale Policije,

Ti nisi gledao Policijsku Akademiju?

Postupak depolitizacije policije počinje 2001 godine, ali je u tom trenutku dat prioritet depolitizaciji vojske.