Dobro jedenje, dobro seksanje i još ponešto

/ 01.12.2011. u 17:55

Komentari: 76
Čitanost: 12935
/
Preporuke: 1320
/

Svi koji me znaju - znaju da ja volim Umberta Eka, jer sam opčinjen njegovom velikom erudicijom, pošto mi se čini da taj čovek mnogo zna i lepo piše. Naročito to znaju oni moji drugari s kojima povremeno navratim na piće, jer to sam im rekao više nego jedanput.

Kažu da Englezi, čim uđu u pab, najviše vole da pričaju o seksu. Ja nisam Englez, pa pokušavam da pričam i o drugim stvarima, nastojeći da politiku i seks ostavim po strani, ali često biva tako da se bez toga ne može. Da se većina kafanskih razgovora, ipak, završi tlapnjama o politici i seksu. Dobro, za ovo drugo mi nije krivo, jer ako moram da biram između politike i seksa, ja ipak preferiram - seks. Šta ima bolje od dobrog seksa(nja)?

A kada sam već pomenuo Umberta Eka, reći ću da sam nedavno (najzad) završio njegovo „Praško groblje" (Umberto Eco: Il cimitero di Praga), u izvrsnom prevodu Mirele Radosavljević i Aleksandra Levija.

Naravno da vam ja sada neću govoriti o toj najnovijoj Ekovoj knjizi, jer nisam plaćen da pišem kritiku. Takođe, baš me briga i da li je ta knjiga i njegova najbolja - neki kažu da nije, ali se svi slažu da se, odmah po objavljivanju, prevodila na sve važnije evropske jezike i prodavala u milionskim tiražima (Blago autoru!). Tako da je teško da onaj ko je iole intelektualan bude - izvan trenda i da ignoriše tu knjigu. Drugim rečima, ako još niste kupili „Praško groblje", kupite ga, makar išli i u minus, jer sam siguran da idete u minus i zbog manje važnih stvari.

Dakle, neću govoriti o celovitosti knjige, već ću, izvan konteksta, izvaditi dva opaske vrlog Umberta Eka, koje su mi se, među mnogima, veoma dojmile.

Na jednom mestu, negde na početku, Eko piše: „Dobro jelo mi je uvek pružalo više zadovoljstva nego seks... Budalama je potrebno da pod pokrivačem imaju ženu, ili mladića, samo da ne budu sami. Ne znaju da osećaj kad ti poteče voda na usta nadmašuje bilo koju erekciju".

Opa! Ispade da je kunst u tome - da se dobro jede. Naime, na mnogim mestima u knjizi Eko priča o dobrim jelima, odnosno o kafanama u kojma se može bogovski jesti i piti; pritom navodi imena jela, prepisuje jelovnike (obavezno na francuskom jeziku, comme il faut) i ne krije divljenje prema užitku koji proizvodi dobro jedenje. A lepo je videti da i neko ko uživa glas ultraintelektualca uživa u - dobrom jedenju.

Moj drugar Dušan, koji, onako uz piće, voli da meni kontrira čim mu se za to ukaže prilika, kaže : „Ma, u redu je što Eko ima takav odnos prema jelu. Ja na stvari gledam, ipak, malo drukčije - da dobro jedenje ne treba obavezno da se upoređuje sa dobrim seksom, već da se jedno s drugim - nadopunjuje; ima li šta bolje nego izvrsna večera, nakon koje dođe dobar seks, a može i obrnuto! (Ne pominjem doručak ili ručak, jer to onda asocira na kancelarijski seks, koji je pre „gimnastika, na brzaka" nego prava stvar kao ona koja dolazi pre ili posle dobre večere).

A kada tako Dušan kaže, spreman sam da mu poverujem, naročito kada se nađemo na mestu sa tako poetičnim nazivom Bistro vina koje pleše („Du-Vin-qui-Dance")! Englezi, a još manje Amerikanci, nikada ne bi mogli dati baš tako živopisno ime nekom njihovom pabu/kafani. Ima nečega u dobroj francuštini, jer samo se Francuzi mogu oduševljavati „vinom koje pleše".

Kada već pominjem nazive, ja se svaki put začudim inventivnosti i duhu Francuza kada daju lepa imena i - ulicama. Tako u Parizu postoji jedna kratka ulica koji nosi naziv: Ulica mačke koja peca (Rue du Chat-qui-Pêche)!

Dušan: Nisi ti jedini kome se sviđa ime te poznate pariske ulice, ma koliko je kratka. Mađarska spisateljica Jolan Feldeš (Jolán Földes) je neko vreme stanovala u toj uličici, pa je jedan svoj roman nazvala po njoj, što je na mađarskom "A halászó macska uccája".

Ja: To pokazuje da su Mađari od nas pozajmili reč "mačka", he, he, he... (Naravno, moguće je i da je obrnuto).

Dušan: Tačno je da u Parizu ima mnogo ulica sa zanimljivim imenima. Ja sam se, kao dečko, uvek smejao kada sam nailazio na Ulicu rđavih dečaka (Rue des mauvais garçons), ili Ulicu podnevaša (Rue cherche-midi), tj. onih koji se raduju pauzi u podne, da odahnu malo od napornog rada i nešto prezalogaje, odnosno popiju. Čisto - južnjački.

Vraćam se Ekovoj knjizi „Praško groblje".

U mnogim intervjuima koje je Eko dao povodom te knjige, čija se radnja dešava u drugoj polovini XIX veka, navodi da su sve ličnosti u knjizi istinite, osim - glavnog junaka. I još dodaje da je taj glavni junak nesimpatična ličnost, skroz na skroz, zapravo čudak svoje vrste, koga ne treba uzimati ozbiljno.

Uvek se nelagodno osetim kada autor pravi sprdačine sa svojim glavnim junakom. Ono u stilu - ja nisam takav, baš hoću da pokažem kako je on rđav čovek. Ma, hajde, svaki glavni junak je, na ovaj ili onaj način, drag svom stvaraocu, i on u njega obavezno unosi, svesno ili nesvesno, nešto od sopstvenog životnog iskustva.

Ali, da budem konkretan. Negde pri kraju, meni je palo u oči ovo: „Dijana je postala deo naše družine kada joj je bilo tek dvadesetak godina, a sada je već prevalila trideset i petu. Ipak Taksil je govorio, sa sve lascivnijim osmehom na licu, kako je zrelost čini još privlačnijom, kao da žena može da bude poželjna i kad ima preko trideset godina".

E ovo „... kao da žena može da bude poželjna i kad ima preko trideset godina" mi je baš bio turnoff. Zar neko može verovati da žena koja je prešla tridesetu godinu prestaje biti poželjna?

Znam, neko će pokušati da objasni da je Eko pisao o situaciji krajem XIX veka, da su se u međuvremenu, nakon jednog veka, prilike promenile, te da su danas žene poželjne i u četrdesetoj, a neke čak i u pedesetoj godini, i tako to.

Ja: Mislim da se Eko zezao, namerno se trudeći da deluje pomalo - mizogino.

Dušan: Vladimire, ne uzimaj k srcu sve šta pisci kažu. Dobro, Eko jeste jedna respektabilna osoba, ali se ne sme smetnuti s uma da je on, u privatnom životu, na pragu osamdesete godine. Ti stari ljudi, čak i kada su dobronamerni, ne mogu (više) realno sagledavati neke stvari koje se tiču seksanja, te im dobro jedenje više leži. (A pada u oči i da, iako je star čovek, nije homofob, te dozvoljava i situaciju da čovek ispod čaršava ima i mladića. Italijanska lukavost!). Uostalom, kažu da je jedan od razloga što je Tolstojevo „Vaskrsenje" manje kvalitetno od njegovih drugih dela jeste to što ga je pisao onda kada je bio prešao sedamdesetu godinu, pa u tim godinama se na ljubav i seksualnu privlačnost gleda (pomalo) drukčije nego dok je čovek mlad. Živeli!

Ja: Živeli! Za dobro jedenje i dobro seksanje!

Atačmenti

Grafiti sa mačkom koja peca u pariskoj Ulici mačke koja peca.jpg / 16.3 / KB image/pjpeg
le-bistrot-du-vin-qui-danse.jpg / 36.66 / KB image/pjpeg
Ulica rđavih dečaka.jpg / 3.67 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (76)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

reanimator 18:01 01.12.2011

...

Velimir Mladenovic 18:09 01.12.2011

:)

savrsen tekst. ulica-macka koja peca
je zaista neobicna i svako treba da je poseti. ja sam za nju saznao iz jednog francuskog udzbenika. :)

vladimir petrovic 19:00 01.12.2011

Re: :)

Velimir Mladenović
... savrsen tekst.
ulica-macka koja peca
je zaista neobicna i svako treba da je poseti. ja sam za nju saznao iz jednog francuskog udzbenika. :)

Hvala.

Velimir Mladenovic 21:06 01.12.2011

Re: :)

volim ovu pesmu.
kako si znao?:)

Sepulturero 12:05 02.12.2011

Re: :)

Velimir Mladenovic
savrsen tekst. ulica-macka koja peca
je zaista neobicna i svako treba da je poseti. ja sam za nju saznao iz jednog francuskog udzbenika. :)

Да, али што се тиче "улице Подневаша" рекао бих да ју је аутор погрешно интерпретирао. Мислим да се ради о француској пословици "Chercher midi au quatorze heures". Нажалост, никако да пронађем добар превод на српски. То је и иначе врло тешко са пословицама. Можда неко на блогу?

vladimir petrovic 12:57 02.12.2011

Svakog dana, u svakom pogledu...

Sepulturero
,,, али што се тиче "улице Подневаша" рекао бих да ју је аутор погрешно интерпретирао.

Moguće je da nije najbolja interpretacija.

To sam ja, onako, iz glave, slobodno interpretirao, nisam pre toga nigde našao šta bi to sve moglo značiti. Svaki put kada sam prolazio tom ulicom bilo mi je prijatno što se baš tako zove, a da nisam osetio potrebu da istražujem zašto je to tako, niti sam čuo nečije objašnjenje. Ipak, pošao sam od idioma "chercher midi" shvatajući ga kao priželjkivanje da dođe podne, odnosno pauza. S tim u vezi, sam sam i smislio prevod "podnevaš". Ovo sam uradio zato što mi je u datom trenutku iz malog mozga dolazilo da je podnevaš (onaj ko traži, čeka podne) ne baš vredna osoba, koja priželjkuje pauzu, naročito u toplim (mediteranskim) krajevima.

Pokušao sam sada da vidim šta kaže Wikipedia, a ona daje pomalo starinsko objašnjenje, pozivajući se na XVII vek, po kome onaj koji "cherche midi" ide kod nekoga u goste baš u podne, kako bi namestio da bude (neplanirano) pozvan, odnosno zadržan na ručak (Au XVIIe siècle, un cherche-midi était quelqu'un qui venait visiter ses amis peu avant midi, pour pouvoir être invité à participer à leur repas).

Мислим да се ради о француској пословици "Chercher midi au quatorze heures". Нажалост, никако да пронађем добар превод на српски. То је и иначе врло тешко са пословицама

Čini mi se da poslovica "Chercher midi au quatorze heures" znači nešto posve drugo, zapravo znači bespotrebno komplikovanje proste stvari (Compliquer inutilement une question simple) što nije daleko ni od bukvalnog prevoda - tvrditi da je podne u četrnaest časova!

Postoji jedan izdavač "Le cherche midi", a i muzička grupa "Les cherche midi". To pokazuje da su termini vezani za "cherche-midi" u francuskom prilično prisutni.

Hvala što si se javio.
Nešto sam naučio, svakako.

Sepulturero 20:35 02.12.2011

Re: Svakog dana, u svakom pogledu...

Ха, ха, па ни ова интерпретација из деветнаестог века није тако лоша. Ако је ово врло стари назив, а то је у Паризу врло могуће, онда се вероватно стварно односи на оне који сами себе позову на ручак.
У међувремену сам и сам мало прогугловао и стварно француска изрека "Тражити подне у четрнаест часова" се односи на оне који исувише компликују ствари. Код нас би то ваљда било "Тражити длаку у јајету".
Одувек ме је интересовало како преводиоци преводе пословице са страних језика. Да ли буквално са објашњењем у дну стране?

oddworld 23:48 02.12.2011

Re: :)

RUE DU CHERCHE-MIDI
VIe, XVe arrondissements de Paris

(Histoire de Paris rue par rue, maison par maison, Charles Lefeuve, 1875)

Voie mentionnée aussi dans d'anciens textes sous le nom de Chasse Midi.
Origine du nom : dénomination tirée vraisemblablement d'une enseigne représentant un cadran solaire.

Obrni-okreni, traži se, lovi se podne. Recimo: "Potraga za podnevom",- meni lepo zvuči. A oni koji to rade?! Pa zašto da ne?! Podnevaši.

Što se tiče izraza:

Expression
« Chercher midi à quatorze heures »

Signification
« Compliquer inutilement une chose très simple »
(kao što reče autor)

Origine
« Certes, Einstein nous a appris que le temps est très relatif, mais de là à vouloir chercher une heure particulière à un emplacement qui n'est pas le sien, c'est quand même un peu stupide.

Sous sa forme actuelle, cette expression date du XVIIe siècle, mais on a utilisé auparavant "chercher midi à onze heures" et "chercher midi si loin".
Si l'utilisation de midi est compréhensible par sa position très repérable en milieu de journée, il n'y a pas d'explication satisfaisante pour justifier le quatorze, ou le onze auparavant.

Le sens de l'expression qui montre la bêtise de vouloir chercher une chose à un endroit où elle ne peut pas être (à rapprocher du "va voir là-bas si j'y suis !" a évolué de manière compréhensible vers celui d'aujourd'hui »

Sledi, da bi bukvalan prevod bio: "Traži podne u četrnaest časova".

Po mom mišljenju bi to bilo najbliže našem: "Traži dlaku u jajetu".

U smislu: "Ostavi se toga", "U redu je", "Završili smo", "To je to",- nemoj da tražiš dlaku u jajetu!

vladimir petrovic 10:06 03.12.2011

Re: :)

oddworld
... Histoire de Paris rue par rue, maison par maison, Charles Lefeuve, 1875

Hvala.

Evo još nekih zanimljivih naziva pariskih ulica

Rue Passe-Vite (Ulica Brzo-prođi)
Rue Princesse (Ulica princeze)
Rue des Coquilles. (Ulica školjki)
Rue des deux Portes. (ulica dvoja vrata)
Rue des Poupées (Ulica lutaka)
Rue des Boulets (Ulica topovskih zrna)

A postoji i Ulica pižona, doduše u Briselu:

nsarski 18:10 01.12.2011

Citam ovo, Horatio,

pa svako malo procitam "Dusan ovo", pa "Dusan ono", pa "Dusan, Dusan, Dusan"...
Ima li Mo jos uvek mesto u tvojim uzivanjima?

Za tebe, jedna prigodna pesma o vinu, francuskim kafeima i zimskoj ljubavi (kazu da je velika Isidora volela ovu pesmu):

reanimator 18:39 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Ima li Mo jos uvek mesto u tvojim uzivanjima

Vojislav Stojković 18:45 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

nsarski
pa svako malo procitam "Dusan ovo", pa "Dusan ono", pa "Dusan, Dusan, Dusan"...
Ima li Mo jos uvek mesto u tvojim uzivanjima?

Profesore, ne mešaj Mo i Dušana, jer Dušan je ustvari Kožo.

A kad je već reč o francuskim kafeima:

vladimir petrovic 19:06 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Nsarski
... pa svako malo procitam "Dusan ovo", pa "Dusan ono", pa "Dusan, Dusan, Dusan"...
Ima li Mo jos uvek mesto u tvojim uzivanjima?

Hm. Svaki put kada je Mo malo duže odsutna, a to se povremeno događa, ja ne žurim kući, a smatram i da ne bi bilo dobro da kafei i druga lepa mesta pored kojih prolazim - zvrje prazna! Valjda su ih zato i napravili, da se ljudi u njima opuste.
A Dušan je OK tip.

Mo je dobro.

----------------------------

P. S.

Jedeš li ti dobro?

nsarski 19:19 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Jedeš li ti dobro?

Oh, da! Ja jedem izvrsno jer sam sebi kuvam

I dok si ti sedeo sa Dusanom i razgovarao o "Praskom groblju", nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Prvo, moje najiskrenije cestitke Mireli!

(I Aleksandru koga ne znam, nazalost).

Drugo, eto vidis kakve se vazne stvari desavaju dok ti blejis po kafanama?! Dotako si dno zivota, ha?

mariopan 19:28 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

I dok si ti sedeo sa Dusanom i razgovarao o "Praskom groblju", nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije za prevod te knjige.

Prvo, moje najiskrenije cestitke Mireli!

(I Aleksandru koga ne znam, nazalost).

Sve čestitke Mireli i Aleksandru

...............

A o seksu, rekla bih da su te priče više kao ribolovačke.
Znaš ono kada dvojica ribolovaca pričaju koliku je ko ribu uhvatio...a jedan raširi ruke koliko god može pa kaže :" Ovoliko joj je...oko bilo.."

A tek u poznim godinama, ne verujem da se baš verno sećaju svega?

vladimir petrovic 19:31 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Nsarski
... dok si ti sedeo sa Dusanom i razgovarao o "Praskom groblju", nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Drago mi je da ovo čujem.

Pa ja sam pohvalio prevod Praškog groblja pre nego što sam čuo ovu lepu vest, jer je stvarno napravljen par excellence.

Bravo, Mirela!
Čestitke i saborcu Aleksandru, naravno.

blejis po kafanama?! Dotako si dno zivota, ha?

Nisam bio taki ranije, a vremenom dosade finoća i uglađenost, zar ne?
Uostalom, sve je relativno (ovo oko finoće u izbegavanju kafana)

Nisam verovao da ću ovu pesmu ikada kačiti, he, he, he...

Vojislav Stojković 19:35 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Zašto?
Pa, ja sam ovu kačio sto puta na blogu:

Tomica je OK. Ili ti, možda, i u kafani slušaš samo Vagnera?

Unfuckable 19:43 01.12.2011

Re: Čestitam

nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Bravo, iskrene čestitke blogodrugarici Mireli

(nači komplimenti tipa extra)

antioksidant 20:20 01.12.2011

Re: Čestitam

Unfuckable
nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Bravo, iskrene čestitke blogodrugarici Mireli
(nači komplimenti tipa extra)

JJ Beba 20:24 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Prvo, moje najiskrenije cestitke Mireli!

JJ Beba 20:26 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

A o seksu, rekla bih da su te priče više kao ribolovačke.

apropo jela i seksa, poznata je ona stara kako jede, tako jebe, dizvinete

maksa83 20:31 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Nisam bio taki ranije, a vremenom dosade finoća i uglađenost, zar ne?

Znači posle posla u fićka, šakom o astal i drekneš - "dupli espreso!". "Bez mleka!"

Pižone, životinjo.

trener92 20:37 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

nsarski

nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Hvala profo na ovim informacijama.

Mireli čestitke i

(I Aleksandru koga ne znamo

Takodže se pridružujem čestitkama

trener92 20:58 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Vladimire kad već pominješ seks, pretpostavljam da znaš nije baš uvek i svaki seks prijatan i dobar;
ovaj jučerašnji, na primer, je bio seks iz neke druge dimenzije, rekao bih trodimenzionalni seks, ali svakako onako žešći seks je u pitanju, ili kako čovek preferira basket, nadam se da je ukapirao bananu koju je popio

freehand 20:59 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

maksa83
Nisam bio taki ranije, a vremenom dosade finoća i uglađenost, zar ne?

Znači posle posla u fićka, šakom o astal i drekneš - "dupli espreso!". "Bez mleka!"

Pižone, životinjo.

A popa preko puta, svešteno lice, vinjak&rogonja, armira pa betonira, kolenice i kavurma, kiso kupus i pohovani papci.

jasnaz 21:06 01.12.2011

: slavlje?

nsarski

I dok si ti sedeo sa Dusanom i razgovarao o "Praskom groblju", nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

čestitkee , najnajnaj ! od

Gospodja Klara 21:17 01.12.2011

Re: Čestitam

Mirela, nači dominiraš, čestitka kategorije najiskrenije, pa još i VIP, nevera, koma.

Inače, jednom prilikom se poveo razgovor o imenima ulica (živela sam u Chemin de la Planche Brûlée:))), i tada čujem ovaj naziv:

Rue des Corps Nus Sans Tête.

Umeju braća Francuzi, umeju.

niccolo 21:19 01.12.2011

Re: : slavlje?

nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric

Čestitke Mireli i Aleksandru

Milan Novković 21:33 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Dotako si dno zivota, ha

vladimir petrovic 21:43 01.12.2011

Re: Čestitam

Gospodja Klara
... živela sam u Chemin de la Planche Brûlée:))),
i tada čujem ovaj naziv: Rue des Corps Nus Sans Têtes.

Zanimljivo.
Nisam znao za te nazive, hvala.

vladimir petrovic 22:05 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Maksa83
... Znači posle posla u fićka, šakom o astal i drekneš - "dupli espreso!". "Bez mleka!"

Pižone, životinjo.

Hm. Svi imamo svoje trenutke!

Sećam se da je na mom prošlom blogu (o navodnoj ugroženosti žena, koja tema tebe, čini mi se, nije interesovala), blogokolega Nikola_Kovač, u jednom širom komentaru, pomenuo da "čovek postoji isključivo u okvirima animalnih poriva".
To sam, eto, zapamtio!

maksa83 22:13 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Sećam se da je na mom prošlom blogu (o navodnoj ugroženosti žena, koja tema tebe, čini mi se, nije interesovala)

Ne tako obrađena, bojim se.

To je ozbiljna stvar i nije podložna neozbiljnom tretiranju, a meni je teško da dugo ostanem ozbiljan.

blogokolega Nikola_Kovač, u jednom širom komentaru, pomenuo da "čovek postoji isključivo u okvirima animalnih poriva".

blogokolega nikola_kovač je neoborivo 100% pravu. Intelekt je tanka fasada oko životinje. Kad nije samo tanka fasada onda je kavez.

margos 22:40 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

nsarski

I dok si ti sedeo sa Dusanom i razgovarao o "Praskom groblju", nasa blogokoleginica Mirela Radosavljevic i Aleksandar Levi upravo su dobili nagradu Milos Djuric, Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, za prevod te knjige.

Prvo, moje najiskrenije cestitke Mireli!

Nači, Profo, sa'ču te utepam metodom svojeručno tipa načisto!

Maznu mi muštuluk.
Tutim tri dana, čekam da zvanično objave, svaki čas guglam najnovije vesti iz kulture, uzvrteli se Mikele i ja, spremamo feštu, a ti tako...

Nači nevera.

mariopan 22:47 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Tutim tri dana,

Crna ti, pa kako si izdžala?

maksa83 22:47 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Tutim tri dana, čekam da zvanično objave, svaki čas guglam najnovije vesti iz kulture, uzvrteli se Mikele i ja, spremamo feštu, a ti tako...

Начи издо Станкела. Пантела кома!

nsarski 22:48 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Nači, Profo, sa'ču te utepam metodom svojeručno tipa načisto!

E, jbg.! Nemoj samo da bude da pevac koji prvi kukurikne zavrsi u loncu! Ja saznao veceras, veceras i rekao - mislim svi cute, pa reko.

Da ne ispadnem coq au vin kako bi rekao Horatio.

margos 22:50 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

mariopan
Tutim tri dana,

Crna ti, pa kako si izdžala?

Teško, zato i pretim Profi

mirelarado 23:27 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

nsarski

mariopan

vladimir petrovic

Unfuckable

Gospodja Klara

antioksidant

JJ Beba

trener92

jasnaz

niccolo

margos

Хвала вам свима на честиткама и похвалама, у Александрово и моје име.

Овај Еков роман одиста заслужује читалачку пажњу. Бави се коренима зла којег се ни данашњи свет, на жалост, није ослободио. То зло, човекова склоност да подлеже поривима мржње према другом и другачијем, било да је то народ, раса, сусед, одувек злоупотребљавају они који желе да владају. Роман јесте исконтруисана прича о настанку фалсификата познатог под називом Протоколи сионских мудраца, насталог крајем деветнаестог века, који ће доцније допринети погрому Јевреја у нацистичкој Немачкој. Све што пише у роману, па и одломци које је Војислав овде навео, људи су говорили и писали у деветнаестом веку. Чини се да се Европа многих тих заблуда и предрасуда ослободила, али да ли је то стварно тако?

Vojislav Stojković 23:46 01.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Ja sam Eka u "Praškom groblju" otprilike tako i shvatio. Međutim, ima onih koji su ga drugačije čitali.

Npr. Lučeta Skarafja, profesorka na rimskom univerzitetu La Sapinza, negoduje jer, po njenim rečima postojano opisivanje jevrejske podmuklosti u romanu izaziva podozrenje o dvoličnosti autora, a beskonačni pasaži o gnusnim crtama jevrejskog karaktera mogu podstaći čitaoce da u njih poveruju. "Uobličavati antisemitizam tako što će sebe pozicionirati na njegovoj strani - ne može značiti njegovo razobličavanje, nego jedino može izazvati rastuću odvratnost prema takvoj prozi". ("Posmatrač", Osservatore romana).

PS: Mirela, čestitao sam ti kod mikele, pa ne bih da se ponavljam.

vladimir petrovic 00:15 02.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Mirelarado
... Овај Еков роман одиста заслужује читалачку пажњу.

Pritom, knjiga jeste DEMANDING, što neko već ranije ovde pomenu, ali izazov je u tome, jer je autor vešto vodio radnju (ta ideja sa "dvojnikom", na primer, je dobar spisateljski trik).

"Praško groblje" se čita širom Evrope.

Hvala, Mirela, još jednom tebi i kolegi AL za izvrsnu prezentaciju Ekovog višeznačnog teksta na našem jeziku.

freehand 01:13 02.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Овај Еков роман одиста заслужује читалачку пажњу. Бави се коренима зла којег се ни данашњи свет, на жалост, није ослободио. То зло, човекова склоност да подлеже поривима мржње према другом и другачијем, било да је то народ, раса, сусед, одувек злоупотребљавају они који желе да владају. Роман јесте исконтруисана прича о настанку фалсификата познатог под називом Протоколи сионских мудраца, насталог крајем деветнаестог века, који ће доцније допринети погрому Јевреја у нацистичкој Немачкој. Све што пише у роману, па и одломци које је Војислав овде навео, људи су говорили и писали у деветнаестом веку. Чини се да се Европа многих тих заблуда и предрасуда ослободила, али да ли је то стварно тако?

Ima li šta da se kaže o tome posle "Grobnice za Borisa Davidoviča"?
Mislim, znam da ima, ali je meni Kiš tu temu nekako zapečatio svojom erudicijom i svojim izrazom.
Nekako imam osećaj da je sve rekao?

mirelarado 01:32 02.12.2011

Re: Citam ovo, Horatio,

Npr. Lučeta Skarafja

Ех, Јеремија, па бар ти знаш како су неки књижевни критичари "објективни" у тумачењу појединих дела. Никаквих симпатија за главног јунака (антијунака, заправо) у роману нема. Како ћеш разумети и препознати зло ако га не оголиш и не пустиш да се само искаже као такво? И не пустиш саучеснике да их одају и разоткрију властите речи и дела? Тај се део историје, иначе, углавном прикрива Тако барем ја мислим.

П.С. Хвала за честитке.

vladimir petrovic 09:42 03.12.2011

Kakav Vagner, Madona rulz

Vojislav Stojkovic
... Tomica je OK. Ili ti, možda, i u kafani slušaš samo Vagnera?

E, moj nesuđeni kume. Odavno ja ne slušam Vagnera.
Slušam Madonu.
Evo zašto.

Ja sam prilično povodljiv kada je muzika u pitanju. Drugim rečima, ako mi neko (kome verujem) kaže šta je dobro ili loše u muzici, ja mu poverujem.

Tako, kada sam pročitao famozni Tolstojev esej „Šta je to umetnost“ (Что такое искусство?) shvatio sam da su Vagner, Betoven i drugi – osrednji, te da su neka njihova dela nakaradna.

Tolstoj, pored toga što je bio genijalni pisac, bio je i veoma muzički obdaren i znao je o čemu govori. Tako za Betovena kaže da „svaki muzičar mora čuti svoje delo da bi bio u stanju da ga usavrši... Betoven nije mogao čuti, nije mogao doterivati i zato je izdavao ta dela koja predstavljaju umetničko bulažnjenje“. Konkretno kaže da je Deveta simfonija loša umetnost. A nema lepih reči ni za Vagnera, koji je isprva hvalio Betovena, a kasnije i sam komponovao svoju muziku „povezanu s još više veštačkim sistemom sjedinjavanja svih umetnosti; a za Vagnerom već pristižu novi podržavaoci koji se još više udaljuju od umetnosti: Bramsi, Štrausi i drugi“.

A onda nam je jednom blogokolega AL ukazao na veličinu Madone (da je kod nje sve veliko) i ja od tada samo nju slušam. Madonna rules.

A naročito sam je zavoleo od onog: Like a Virgin... jer ja sam ponekad od onih koji veruju „da je sve u dobrom naslovu“.

Poslušaj ovu stvarčicu koju je na Jutjubu slušalo preko 26 miliona ljudi:

Vojislav Stojković 18:19 01.12.2011

vladimire, opet si nešto pobrkao

na mnogim mestima u knjizi Eko priča o dobrim jelima... A lepo je videti da i neko ko uživa glas ultraintelektualca uživa u - dobrom jedenju.

Na mnogim mestima u "Praškom groblju" Eko priča mnogo toga.

Npr. o Nemcima kaže:

"... najniži ljudski soj koji se zamisliti može. Nemac u proseku proizvodi dvostruko više izmeta od Francuza. Ta prekomerna aktivnost debelog creva odvija se na uštrb moždanog rada, što je dokaz njihove fiziološke niže vrednosti...."

A ono što piše o Jevrejima, ne usuđujem se ni da citiram.

Međutim, vladimire, da li u "Praškom groblju" tako misli i govori Eko ili njegov fiktivni junak kapetan Simonini, bez obzira da li je reč o jedenju, sranju, Nemcima ili Jevrejima?

vladimir petrovic 18:49 01.12.2011

Re: vladimire, opet si nešto pobrkao

Vojislave, ništa nisam pobrkao, nego sam pokušao da na stvari gledam sa svetlije strane.

Znaš ono

Stoga sam nasumce uzeo ta dva pasusa - o uživanju u dobrom jedenju i
izostatku uživanja u seksu.

O tome šta kaže Eko o raznim narodima (ne samo Nemcima, Talijanima, Špancima, Rusima, već i o Hrvatima - Neznalice kao Hrvati), a naročito o Jevrejima, zatim o masonima i generalno o katolicima, ostavio sam drugima, odnosno za drugu priliku.

Drugo, Umberto Eko ne piše romane da zabavi široko čitateljstvo, ti to bolje znaš od mene, već da proturi neke svoje mnogoznačne poruke.

Pa kom kapa, kom obojci, što bi narod rekao.

Pratim kako francuska javnost prima ovu knjigu, jer se radnja pretežno događa u Francuskoj. Knjiga se prodaje kao alva, a Eko ne stiže da odgovori na zahteve za intervjue.

C'est la vie.

mariopan 18:24 01.12.2011

...

Tek nameravam da čitam "Praško groblje". Kupili smo i dete odnelo, zna se ko prvi čita, nemamo para za duple biblioteke, pa tako za koju nedelju, kada odem kod dece, čitam ...ali delove mi je i ona, oduševljena, već prepričala, što ne volim, hoću ja da čitam.
O utiscima tek ondak.

Colin_bgd 18:50 01.12.2011

Tea for two...

Englezi, ..., nikada ne bi mogli dati baš tako živopisno ime nekom njihovom pabu/kafani.

Uuuuffff, da nije kraj radnog vremena, pa da ti odgovorim malo duze... Ali, zurim u pab, nazalost...

Cheers!

Milan Novković 19:30 01.12.2011

Re: Tea for two...

da nije kraj radnog vremena, pa da ti odgovorim malo duze

Vladimir se malo zaleteo :) Treba da mu kupimo knjigu o imenima engleskih pabova

....
The Duke without a Head
The Bucket of Blood
The Inn Next Door Burnt Down
The Cat & Custard Pot
The Jolly Taxpayer
Bull & Spectacles
Bull & Bladder
....
..pa da Dirty Dicks i ostale ne navodimo ovom prilikom

vladimir petrovic 21:55 01.12.2011

Re: Tea for two...

Milan Novković....
The Duke without a Head
The Bucket of Blood
The Inn Next Door Burnt Down
The Cat & Custard Pot
The Jolly Taxpayer
Bull & Spectacles
Bull & Bladder

Da, ali ovde nema kod Piva koje igra u čaši, Viskija koji daje krila i slični fazoni.
Šalim se, baš dobro što sam te naveo da daš neke zanimljive nazive.

Iz mog razgovora sa Dušanom proizilazi da smo hteli da prozovemo - naše, iz Beograda, pa nam je onda bilo lakše, pošto se radi o Francuzima, da ih postavimo u odnosu na Engleze/Amere, nego u odnosu na Srbe, pa čak i kada su u pitanju takve stvarčice kao nazivi kafana i ulica.

Milan Novković 19:41 01.12.2011

Kad sam dobio ...

..u izvrsnom prevodu Mirele Radosavljević i Aleksandra Levija...

... Bodulina što su njih dvoje preveli, pa počeo da čitam!

Ok, to prvo poglavlje je specijalno i mene, dete sa sela i raznih "zabiti" posećenih za vreme letnjih raspusta, je toliko bacilo u prošlost na lep način da sam odmah primetio da mi doživljaj na engleskom nije bio ni nalik tom novom čitanju.

Pa uzmem i englesku knjigu, počnem od početka uporedo da čitam nekoliko po nekoliko rečenica i zaključim:

- Mirela i Aleksandar jesu majstori. Ovi enlezi su ok uradili posao, ali naši su napravili remek delo od toga.

- Naši jezici su, nesumnjivo, lideri u regionu (Evropa i okolina)

Jelica Greganović 21:05 01.12.2011

Re: Kad sam dobio ...

A kamo ga - čemu?

Milan Novković 21:16 01.12.2011

Re: Kad sam dobio ...

A kamo ga - čemu?

... kad možemo samo da mislimo, pa, dakle, postojimo!

vladimir petrovic 21:34 01.12.2011

Re: Kad sam dobio ...

Jelica Greganović
... A kamo ga - čemu?

Nije sramota uživati u dobrom jedenju.
Nije sramota uživati u dobrom seksanju.
Sve mi je tu jasno. Nema mesta pitanju: čemu?

Malo se šalim, ali sam hteo da skrenem pažnju na knjigu i pohvalim Umberta Eka.
(i prevodioce njegove knjige).

U knjizi ima toliko konstatacija, kvalifikacija, ogovaranja, podmetanja, nadmudrivanja i ne znam sve čega još - a sve pod plaštom: tako su se pisali feljtoni krajem XIX veka, da mi je bilo teško da ulazim u te stvarčice za ovaj blog, pa sam krenuo zaobilazno, da iznesem jedan citat o dobrom jedenju (toga nikad nije dosta), i drugi o ne baš dobrim muškim naklapanjima o seksanju, čemu mnogi drugi čitaoci verovatno neće pridavati značaja.

Međutim, Eko je to sve vraški dobro smislio, da mnoge stvari deluju verodostojno, mada neverovantno, naročito oko famoznog Drajfusovog procesa, Protokola sionskih mudraca, itd. Ujedno, stvar tako vešto prezentira da se ne zna da li su stavovi njegovog glavnog junaka samo fikcija, ili iza njih stoji i autor.

Ali knjiga jeste dobro napisana.

A o dobrom jedenju se zaista govori tokom cele knjige;

vladimir petrovic 22:10 01.12.2011

Re: Kad sam dobio ...

Milan Novković
... Bodulina što su njih dvoje preveli, pa počeo da čitam!

Izvini, ovde ću te ispraviti. Na italijanskom (a i na srpskom) naziv je Baudolino.
(Znam kako se au čita u engleskom, ali to je njihov problem).

Milan Novković 23:57 01.12.2011

Re: Kad sam dobio ...

Izvini, ovde ću te ispraviti. Na italijanskom (a i na srpskom) naziv je Baudolino.
(Znam kako se au čita u engleskom, ali to je njihov problem)

U pravu si Vladimire, sorry

Imam još dve meni interesantne sitnice:

- Kad sam ubrzo posle tvog bloga rekao ženi da sam kupio Kindle verziju Praškog Groblja ona je odmah pitala jel ima srpska verzija, da li je Mirela (singular includes the plural, tj mislimo i na Aleksandra) prevela i kako se nabavlja :)

- Još važnija sitnica: Kad sam jednom bivšem blogeru rekao kako je on na blogu bio jedan od etalona za poznavanje i "vlast" nad jezikom on me je nežno posavetovao da obratim još više pažnje na to kako to sve Mirela radi

Genijalna u svakom smislu, bez ikakve sumnje!

mrale54 21:20 01.12.2011

O jedenju i seksanju

TROLUJEM domaćine!!!
Izvini, ali...

Krkarov post POJEDOŠE, a, njega IZJE..ŠE!!

Zašto????

Znam da će i ovo biti izbrisano, ali eto... ja prob'o!

I, molim te ne ljuti se na mene, nemam drugog načina!!

JJ Beba 21:24 01.12.2011

Re: O jedenju i seksanju

I, molim te ne ljuti se na mene, nemam drugog načina!!

uvek ima drugog načina

maksa83 21:26 01.12.2011

Re: O jedenju i seksanju

uvek ima drugog načina

JJ Beba 21:30 01.12.2011

Re: O jedenju i seksanju

prođe ovaj dan

jaoooo ne pitaj

ali da ima uvek ima drugog načina, ima

vladimir petrovic 21:57 01.12.2011

Re: O jedenju i seksanju

Mrale54
... I, molim te ne ljuti se na mene, nemam drugog načina!!

JJ Beba
uvek ima drugog načina

Naravno da ima drugog načina.

mrale54 22:45 01.12.2011

Re: O jedenju i seksanju

vladimir petrovic
Naravno da ima drugog načina.

A, 'el vi to znate nešto što mi, novi, ne znamo?
Jel' to neka viša matematika?
Mislim, samo pitam, onako - u prolazu.

kick68 23:19 01.12.2011

.

Kažu da Englezi, čim uđu u pab, najviše vole da pričaju o seksu.

Nista im drugo ne preostaje.
Cadbury Chocolate did a survey, and announced with great fanfare that more than half the women in the UK would rather curl up with chocolate bar than let a man get a leg over. That’s not good news for those British men who like to boast that they’ve got more than a stiff upper lip!

Seems the researchers asked 1,524 adults how they like to treat themselves. About 66 percent of the women saw chocolate as a “mood enhancer,” and the 18-24 year old women even knew industry buzz about chocolate “releasing mood enhancing endorphins.”

The most startling find was 52 percent of the women said they’d choose chocolate over sex. As one of the women put it, “Chocolate provides guaranteed pleasure.”

vladimir petrovic 23:31 01.12.2011

Re: .

kick68
,,, 52 percent of the women said they’d choose chocolate over sex. As one of the women put it, “Chocolate provides guaranteed pleasure.”

Ja nisam žena, ali i ja volim - čokoladu.

a kažu da su i Maje volele čokoladu

A Mayan chief forbids a person to touch a jar of chocolate

cult 07:16 02.12.2011

Re: .

Nista im drugo ne preostaje.

Čudi me. Anglosaxonci su snalažljivi ljudi.
Mogu da unesu čokoladu kao spicey momenat u sex. I svima dobro.

kick68 01:00 03.12.2011

Re: .

Čudi me. Anglosaxonci su snalažljivi ljudi.
Mogu da unesu čokoladu kao spicey momenat u sex. I svima dobro.

Ma to je tebi palo na pamet zato sto nisi Anglo-Saksonac:) Njih bije glas da su prakticni, nisam bas sigurna da li su i koliko snalazljivi:)

omega68 23:37 01.12.2011

nije tačno

ovo

Eko pisao o situaciji krajem XIX veka, da su se u međuvremenu, nakon jednog veka, prilike promenile, te da su danas žene poželjne i u četrdesetoj, a neke čak i u pedesetoj godini, i tako to.

jer,
Stara srpska narodna , još jednom naglašavam - stara, poslovica kaže da '' od puške šesneskinje i od žene četreskinje '', nema boljeg.

vladimir petrovic 00:07 02.12.2011

Re: nije tačno

Omega
... jer,
Stara srpska narodna , još jednom naglašavam - stara, poslovica kaže da '' od puške šesneskinje i od žene četreskinje '', nema boljeg.

Cenimo iskustvo drugih!

nikola_kovac 00:39 02.12.2011

Читање, Владимире, читање...

A pada u oči i da, iako je star čovek, nije homofob, te dozvoljava i situaciju da čovek ispod čaršava ima i mladića.

Промиче ти, губиш кондицију!

Zar neko može verovati da žena koja je prešla tridesetu godinu prestaje biti poželjna?

Ако си ово уочио, како ти је промакло питање "Зар неко може веровати да човек који је прешао тридесету престаје бити пожељан?"

vladimir petrovic 16:54 02.12.2011

Re: Читање, Владимире, читање...

A pada u oči i da, iako je star čovek, nije homofob, te dozvoljava i situaciju da čovek ispod čaršava ima i mladića.

nikola_kovac
... Промиче ти, губиш кондицију!

Zar neko može verovati da žena koja je prešla tridesetu godinu prestaje biti poželjna?

Ако си ово уочио, како ти је промакло питање "Зар неко може веровати да човек који је прешао тридесету престаје бити пожељан?"

Priznajem, nisam razumeo šta si hteo da kažeš.

Izgleda da je to što ti govoriš malo prekomplikovano za moju pamet.

docsumann 06:13 02.12.2011

seks-smrt-jelo

neraskodivo povezani sa supremacijom zelenih ženki ...

metuzalo 11:49 02.12.2011

Vjecita tema i...

Ja: Živeli! Za dobro jedenje i dobro seksanje!

Ipak si umjesto tog mutavog seksanja mogao upotrijebiti opstenarodni pojam - jebacina...

No mnogo toga je u inoj i virtualnoj stvarnosti pobrkano; idi na Google i utipkaj - fotosi kurca - pojavice se mnostvo cura ali od pomenutog objekta ni traga...
- M -[b][/b]

Milan Novković 11:55 02.12.2011

Re: Vjecita tema i...

umjesto tog mutavog seksanja mogao upotrijebiti opstenarodni pojam - jebacina.

Misliš seksanje kao reč zvuči suviše veselo, šareno, pastelno, ko prosta poezija, apstraktno i too high pitched za aktivnost gde čovek može da naj*be u vrlo teškim uslovima za rad

metuzalo 12:51 02.12.2011

Dosljednost...

E bas tako lijepi moj, otprilike kad umjesto opstenarodnog - kurac - upotrijebis onog "diplomatu" po imenu - penis... Nemoj misliti da zelim shokirati vulgarnostima, ali sam se, u svojim najboljim godinama (1964-71) uspaljeno motao ulicama latinskog kvarta, kojee ti malocas pomenu, ali mi je trebalo par decenija dok nijesm shvatio potresnu cinjenicu da ni Njemci ni Francuzi, u svojim jezicima, nemaju posebnu rijec za ovaj zivotni (hm!)objekat, koji u nasem jeziku sluzi cak i za veoma izrazajnu - interpunkciju. Poznato je da je Jaques Prevert sakupljao nase psovke, smatrajuci ih poezijom a najpoeticnijom proglasio onu:
"E jebo sliku svoju..." u cemu mu se pridruzujem.
Prije neko vrijeme jedan me Njemac zamoli da mu prevedem sto znaci ono:
"da ce od njega dobiti - kurac od ovce!
Ovo sam mu preveo sa onim uobicajenim da ce dobiti: "Schwanz von einem Schaaf" stodoslovno znaci da ce dobiti - rep od ovce - koje ga nije mnogo potreslo dok mu, umjesto rep (Schwanz) nijesam namjestio onog latinski pristojnog jokera, po imenu - penis... da bi tek tada shvatio poruku..
- M -[b][/b]

aleksanadar 16:17 02.12.2011

Elementary, my dear!

I don't know the question, but sex is definitely the answer!*

*Woody Allen

sokodbuba 19:21 02.12.2011

Nyotaimori

Ja na stvari gledam, ipak, malo drukčije - da dobro jedenje ne treba obavezno da se upoređuje sa dobrim seksom, već da se jedno s drugim - nadopunjuje

Ja mogu imat' sve što želim, sesti, piti, jesti grožđe

metuzalo 12:35 05.12.2011

Zabran divljih rijeci

Kad narod, naprimjer, pomene „stidne usne“ on time ne daje samo opis ovog zanosnog dijela ženske anatomije, već i na veoma dubokoosjećajan način poziva na neodoljiv – poljubac!

Ovim svojim neobičnim otkrićem sam jednako neobično zadovoljan, jer mi je pomoglo da izađem iz zabrana stvaralačke pristojnosti i konačnu usudim zaći u prećutanu izražajnu „džunglu“, kojom se slobodno motaju izražajne „zvijeri“ poput našeg opštenarodnog pojma – kurac - koji bi u ovoj pojmovnoj „zoologiji“ zauzeo mjesto, naprimjer – bengalskog tigra...

No zašto bih ja nanovo izmišljao „toplu vodu“ nekog novog kodeksa, kad ga možemo naći u nezaboravnom djelu R. Kiplinga, ne baš slučajno naslovljenog „Kniga o džungli“ jer izgleda da je i on imao, ne malih problema, sa opšteprihvaćenim literarnim izrazom ali je on tim svojim sumnjama dao vrhunski stvaralački izraz a koji ću ja prostački zloupotrijebiti, da bih ovaj moj zabran mogao promovisati na način koji odgovara opštenarodnoj – (ne)kulturi... no, uostalom, neće mi biti ni prvi put, da ispanem dripac poput onoga cetinjskog momka...

Dakle!

Da bi ovaj naš zabran i literarno sistematizovali, dovoljno je ovo Kiplingovo djelo nominativno primijeniti i to na način koji se neodoljivo nudi time što bi, naprimjer, opštenarodni pojam: KURAC, pretpostavili onome tigru zvanom - ŠIR KAN, nakon čega se mogućnosti otvaraju poput pasijansa, te bi se - PIZDA - skoro sama nametnula kao tajanstveno privlacna - BAGIRA - dok bi ona pogana zmijurina zvana - KA - dobro bi mogla proći kao kakva pogana jezičina... Ne treba zaboraviti ni opštenarodne izraze kao što su - ŠUPAK ili PRKNO -, kojima bi u potpunosti mogao odgovarati onaj međed - BALU, dok bi - MUDA - odgovarala onim majmunima, čijih se imena ne sjećam ali znam da se stalno motaju i vise po okolnom drvecu...

Siguran sam da će ovaj moj „ZABRAN DIVLJIH RIJEČI“ naići na veoma dobar odziv kod ovog, literaturi sklonog, općinstva

Sakrij replike | Pošaljite komentar

vladimir petrovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi