Povratak

Zora

Od maja nisam vise u kancelariji, odlucio sam da krenem vise slobodnijim putem slobodnog strelca. Do sada se pokazalo kao veoma uspesno na polju karijere i dizajna, a manje na polju novca, jer ja svasta jesam ali uterivac dugova nisam, niti cu ikada biti. Ja sam umetnik, i moj cilj je da ovaj svet ulepsam na neki nacin na koji je meni dozvoljeno. Ako to neku zloupotrebi - njima neka sluzi na cast. Saznao sam od dosta ljudi ovde da i velike kompanije imaju problema da naplate svoje usluge, i jednostavno sam se sa tim pomirio. Nervirao se oko toga ili ne, ishod je isti - isplata kasni po par meseci.

Poceo sam i ples da predajem, doduse samo privatne casove jednom paru subotom, ali mi i to prija. Kada ne bi otkazivali svake druge subote mozda bih i znao koliko napreduju.

Sa sestrom sam se udruzio da organizujemo neki plesni sou u Maleziji na prolece, i to je za sada najsvetlija tacka sto se tice poslovnog neba. Videcemo kako ce to proci, ali se nadam da ce sve ici po planu i da ce to biti samo jedan pocetak za oboje, a i nacin da i ona dodje ovde i svojim ocima progleda kroz moje.

Od kako sam saznao datum povratka u Beograd nista mi vise tesko ne pada. Ni kada me klijenti ignorisu i ne isplacuju, niti kada me bar jednom mesecno neki idiot udari na motoru, pa ni kada mi gotovo svakodnevno donesu pogresno jelo i pice od onog narucenog. Ono sto me jos vise raduje je moj povratak u Maleziju sa roditeljima nakon Srpske Nove Godine, i to na mesec dana. To ce biti kruna svega sto sam ovde uradio. Obezbediti njima da dozive sve sto su gledali, citali i slusali je neprocenjivo! Pa jos i ako sestrin projekat uspe, ja sam na konju. Posle toliko magarcenja i zasluzio sam!

Dakle, poceo sam lagano da odbrojavam dane do 13tog decembra uvece, i poletanja iz Singapura. Onda sledi gubljenje u vremenskim zonama sve do Frankfurta i naposletku sletanja na Nikolu Teslu. Na isti onaj aerodrom koji me je tako hladno i samog ispratio i brzo se izgubio pod oblacima odmah nakon poletanja sa piste. Nakon tacno godinu i po dana vracam se ni pognute glave ni uzdignutog nosa, samo malo iskusniji. I u zivotnom, i u poslovnom a pre svega u svom licnom spoznavajucem iskustvu. Ako nisam dovoljno dobro upoznao Singapur, niti spoznao Maleziju, pa ni na kraju krajeva saznao skoro sve u vezi Penanga, a ono sam barem sebe upoznao do detalja. Sada kada se pogledam u ogledalu znam ko sam, sta sam, gde idem i zasto. Hvala Maleziji na tome, vredelo je istrpeti sva ponizavanja, podsmehe, cudjenja i trenutnke samoce.

U pravo vreme se vracam, vreme rodjendana meni najblizih ljudi, Slava, oba Bozica i Nove Godine! Pa sta covek vise da pozeli osim sarme i belog hleba svaki dan? Ako mi neko bude ponudio rizu crno mu se pise.

Dragi moj Filmski Grade, nadam se da me nisi zaboravio. Ja tebe svakako nisam, niti cu ikada moci. Dolazim, a ti se spremi!

Dalibor Kokic

Snimci