Iz Bocvane, s ljubavlju...

razmisljam

Дакле, подсетила си ме да негде имам и ову књигу:



И још много сличних, са прегрштима и прегрштима најлепших бајки, предања и легенди најразличитијих народа.
Дуго ( сувише дуго ) их нисам прелиставала.

E, imam i ja tu knjigu negde u kuci! (Il' sam je imala? Davno je ne videh)

Za prvu jedna od mojih africkih...

kukusigameni

razmisljam

mlekac
E, imam i ja tu knjigu negde u kuci!

Imam i ja. I ja je imam. Ura!
Ej, Mlekac, super ti ova bajka. Svaka čast ovoono!
Nego, khm, khm, kaži brdo?!

Super, onda mozemo da osnujemo klub, da se sretnemo negde i raspravljamo o knjizi...

A za ovo drugo - znam da ces... Ma nema veze,

BRDO!

kukusigameni

mlekac
A za ovo drugo - znam da ces... Ma nema veze,

BRDO!

jinks

Možda su delom zato i izmišljeni mitovi i legende o zabranjenim brdima i gradovima i ko zna čemu još sve ne, kako bi se napravila convenient exit strategy za sve one ... i njima slične na bezbroj različitih načina ... o kojima pišete u blogu.

Ne znam sta da ti kazem? Koliko sam cula posle ovo dvoje pojavljivali su se, povremeno, avanturisti koji su pokusavali da se popnu na to brdo, ali seljani tvrde da to nikom nije poslo za rukom.

Poslednji su bili neki decak, pocetkom osamdesetih, koji je, takodje, nestao, i jedan lokalni vrac koji je tvrdio da je negde pred vrh naleteo na staricu koja je kuvala neki napitak, sipala ga u kalabashe i koja mu je rekla da je put zatvoren i da ne moze dalje posto mu preci nisu dali dozvolu za penjanje.

Posle toga se, ako je verovati prici, obreo na obodu sela a da nije znao kako je tu stigao, a potom se razboleo i vrlo brzo je umro, a svi u selu su smatrali da je to kazna predaka!

jinks

Mislio sam ... stavite se u poziciju neke sredine koja dozivi da neko dvoje uprkos svemu u njoj uvrezenom ucine ono sto su unicili ono dvoje. Sta moze to okruzenje da ucini ... da promeni svoja uvrezena pravila, ili da izmisli neki mit (pozitivan ili negativan) u vezi sa time (a mozda se upravo preko mitova, ili necega nalik njima, sa vremenom i menjaju uvrezena pravila).

Racionalista do kraja!

Ti, kanda, ko jedan moj poznanik iz Bw kome su - na ekskurziji, kada je prvi put cuo ovu pricu - najozbiljnije rekli kako NIPOSTO ne sme prstom da upire u to brdo.

Na to je on podigao prst i pokazujuci njime pitao "Na koje? Ovo s leva, ili ovo s desna?"

Jukie

mlekac

Posle toga se, ako je verovati prici, obreo na obodu sela a da nije znao kako je tu stigao, a potom se razboleo i vrlo brzo je umro, a svi u selu su smatrali da je to kazna predaka!

Ne znam da li ste gledali onaj Opstanak o nekim udolinama gde se sakupljaju otrovni gasovi od kojih životinje zaspu i nikad se ne probude, a za njima i lešinari. (a Uroš Petrović je iskoristio taj zaplet u knjizi Aven i jazopas u zemlji vauka kada je tu moć pripisao veštičjim kolima tj. krugovima pečuraka)

Nisam, al' ima logike...

Mada, ja vise volim da zamisljam kako su ih preci magicno preneli na neko drugo mesto gde nije bilo prepreka njihovoj ljubavi.

jinks

Mada, ja vise volim da zamisljam kako su ih preci magicno preneli na neko drugo mesto gde nije bilo prepreka njihovoj ljubavi.

Ustvari, mit o kome govorite u blogu i ima neke sto kazete racionalne logike. Dvoje se vole, ali je to u njihovom okruzenju odredjenom pravilima koja su nastajala generacijama zabranjeno ... i to dvoje nestaju bez traga na planini na kojoj zive duhovi generacija predaka.

Gde u "Romeu i Juliji" umiru glavni junaci, u kripti Kapuletovih. Cak i redosled dogadjaja koji se odvijaju u kripti te noci ima neku simboliku kada se uopste znacenja mesta odvijanja, kao i znacenja uloga svakog od ucesnika zadnje scene.

Afrika je mnogo nepredvidljivija od Evrope...

Mozda zato bajke nemaju definitivan kraj tipa "a onda su..."

Jelica Greganović

Koliko sam cula posle ovo dvoje pojavljivali su se, povremeno, avanturisti koji su pokusavali da se popnu na to brdo, ali seljani tvrde da to nikom nije poslo za rukom.

Poslednji su bili neki decak, pocetkom osamdesetih, koji je, takodje, nestao, i jedan lokalni vrac koji je tvrdio da je negde pred vrh naleteo na staricu koja je kuvala neki napitak, sipala ga u kalabashe i koja mu je rekla da je put zatvoren i da ne moze dalje posto mu preci nisu dali dozvolu za penjanje.

Posle toga se, ako je verovati prici, obreo na obodu sela a da nije znao kako je tu stigao, a potom se razboleo i vrlo brzo je umro, a svi u selu su smatrali da je to kazna predaka!

A gde je to u priči?
I zašto nisu smeli na brdo?
I kako tamo miriše?
I šta se jede?
Šta mrda oko brda?
I to bih pročitala, ako neko napiše

Pa to je bilo posle...
A na brdu zive preci - zato se gore ne sme.
Miris? Moracu o tome drugu pricu.
A oko brda mrda...

UF!



Deca su mi izasla iz faze neprekidnih pitanja, al' zato imam blogodrugarice da me drze u kondiciji!

Vera Johnson

iznenadila jos jednom africkom pricom. hvala

razmisljalice: da li su to bajke, predanja, legende ili nesto drugo... ima li istine u bajkama? rada bih bila znati

edit: typo

Molim i drugi put!

Sela sam, konacno, da ih malo sredim, pa ce ih, nadam se, sad biti malo cesce...

jedan.kub

Sela sam, konacno, da ih malo sredim, pa ce ih, nadam se, sad biti malo cesce..

Lepe su i legende i bajke i price i iza svake postoji i neka istina.
U ovoj legendi je dvoje uspelo da pobegne.

Upravo tako.

albicilla

je to; a manyelanong znaci tamo gde strvinari ke... vrse nuzdu, jer je ta litica bela od izmeta ugrozenih kapskih supova gyps coprotheres koji se tu gnezde (nema kise da sapere izmet), zajedno sa crnim orlovima, crnim rodama i krskim sokolovima... a jaja im iz gnezda kradu cakma pavijani... secam se ledene zimske (julske) zore pod liticom i brojanja supova pre nego sto uzlete...

ne znam sta mi bi da se vracam u najvecu evropsku deponiju nuklearnog otpada, zaista

Pazi kad sam znala da ces da das precizne podatke o komsijskom brdu, inace najvisoj tacki Bocvane!

Samo sto bih ja to prevela kao Brdo lesinarskog izmeta - nekako mi manje grubo zvuci.

Inace sam dugo premisljala da li da pisem samo o ovom ili o oba brda, ali onda sam odlucila da pricu o supovima ostavim tebi - bolji si u tome!

A za ovo drugo - ne znam sta da ti recem? Tu smo gde smo...

albicilla

Inace sam dugo premisljala da li da pisem samo o ovom ili o oba brda, ali onda sam odlucila da pricu o supovima ostavim tebi - bolji si u tome!

bilo je to manje od mesec dana po dolasku u afriku. nisam pojma imao da temperatura moze da se sroza do nule. obukao sam samo t majicu i tanku platnenu jaknu....

A za ovo drugo - ne znam sta da ti recem? Tu smo gde smo...

... besan sam, jako. a i to gde sam se da promeniti....

Cek da pogodim - isao si na posmatranje u susnoj (zimskoj) sezoni?

Cuj, ti bar mozes da se vadis da si tada bio tamo tek mesec dana.

Moj Zmu je uspeo u Lobaceu da padne na poledici u pet ujutro iako je tada vec imao par godina zivota u tom mestu i vrlo dobro je znao koliko temperatura pada nocu. Al' nije ocekivao da je komsija zaboravio da proveri bastensku slavinu, pa voda curkala iz creva, kroz bastu, pa na ulicu...

Moz' misliti koliko se iznenadio!

jedan.kub

uspeo u Lobaceu da padne na poledici u pet ujutro iako je tada vec imao par godina zivota u tom mestu i vrlo dobro je znao koliko temperatura pada nocu. Al' nije ocekivao da je

Izgleda da to treba doziveti da bi verovao.

Znaci, nas cuveni institut je postao skladiste otpada.

Pa moras priznati da poledica definitivno ne spada u stvari koje ocekujes u Afirici!

loader

Probuditi se

Ustaj
Porani poput sunca iza planina...

Ruke raširi
životu koji te zove
i zapevaj...

Hajde...
Vetrovi nek ti kose miluju
Život
udahni korenju bolnom u groznici čula.

Hajde...
I nek oči
i usne
saznaju i vide
okršaje borbe.

Sine zemlje koja ti je udahnula biće
pojuri impulsom snage
tropske
krvi uzavrele
uraganskom ljubavlju zagrmi
i rasti
radostan što se boriš
i živiš
čedan kao reka kad se u korito vraća
daj se drugome
bratu svom.

(Savremena poezija Angole,
Aleksandre Daskalos)

Mr Loader!

Hvala.

loader

Mis Mleki,
nmncmu :))


poezija je kao kafa
: budi iz stvarnosti

Meni je vise kao voda - osvezava a ne goji!

mrale54

...pa su se, ipak, popeli na brdo!
Oh, kako se predivno sećam mladosti i tog žara i nemanja straha pred životom!
Bajka?
Ma, dajte bre!
Koliko vam je godina pa još uvek verujete u to?

U sta verujemo? U bajke? Sto se mene tice - zauvek!

mariopan

Lepa ti je ova afrička legenda...a meni crna Afrika ne izlazi iz glave dva dana i noći, koliko mi je trebalo da pročitam roman "Brižni baštovan".
Takve legende mogu da nastanu samo u čarobnom okruženju, među oblacima, pod budnom pažnjom besmrtnih predaka, koji paze da se ništa ne desi mladima, a pazili su sigurno. I tu su oni negde, vole se kao prvog dana, samo ne žele da budu nađeni.

Mlekac

Bas tako nekako - tu su oni...

A Afrika? Afrika je cudo! Al' sad vec postajem papagaj.

fantomatsicna

Svaka zemlja ima svoga Romea i Juliju.
Mnogo lepa prica

Neke stvari su univerzalne

Hvala za svracanje!

bocvena

No, jedno je literatura, a drugo život:))))

Rece nasa bibliotekarka, zaklopi knjigu i izadje u setnju!

(Izvini, nisam odolela, morala sam da "pojacam" izjavu! )

U stvari, potpuno si u pravu. Nit' svi isto dozivljavamo, nit' se svi isto nosimo sa tim.

Al' ponekad je tako tesko gledati nekog ko se oko toga muci.

Snezana Radojicic

lepa priča. hvala

I tebi