Sedam milijardi ljudi

/ 27.10.2011. u 15:05

Komentari: 221
Čitanost: 28377
/
Preporuke: 6864
/

overpopulation.jpg?w=455&h=343

Ovih dana će naša civilizacija da postigne jedan zanimljiv rekord: broj stanovnika na planeti će da premaši cifru od 7 milijardi. Ljudi koji se ozbiljno bave demografijom i priraštajem stanovništva kažu da će to da se desi u periodu izmedju oktobra ove i marta sledeće godine, ali je trenutno popularno da se za tačan datum uzima 31. oktobar 2011., na dan Veštica, za nekoliko dana od danas. Tada će nas biti sedam milijardi.

Prvi put je populacija ljudske vrste premašila jednu milijardu pre oko 200 godina, tacnije 1804. i za to je bilo potrebno da protekne skoro 2000 godina (populacija Zemlje početkom Nove Ere, u doba Starog Rima, je bila oko 200 miliona, a 1500. godine oko 500 miliona). Druga milijarda je ostvarena 1927., četvrta 1974., i računa se da će nas biti osam milijardi 2025. godine. Vremenski razmak, u godinama, izmedju ovih udvostručenja broja stanovnika je 304, 123, 47 i 51 godina. Ako se ovaj trend nastavi - a svi su izgledi da hoće barem u dogledno vreme – za oko 40 godina će na planeti živeti 10 milijardi ljudi. Biće nas sve više, sve brže.

Suočeni sa ovim činjenicama, mnogi ljudi smatraju da je ovo put ka opštoj propasti civilizacije jer na planeti nema dovoljno hrane, vode i energije (o drugim ljudskim potrebama da ne govorimo) da bi na njoj toliko ljudi normalno živelo.

Prvi zagovornik ovog scenarija je bio Tomas Maltus, sveštenik i filozof, koji je 1798. godine štampao knjigu Esej o Principu Populacije (ova knjiga je doživela više izmena i izdanja – poslednje 1826.), gde je, služeći se jednostavnim matematičkim modelom priraštaja stanovništva, pokušao da pokaže kako razvoj poljoprivrede, tehnologije, itd., ne može da prati eksponencijalno brz rast broja stanovnika, te da je neophodno intervenisati po tom pitanju.

Maltusovi proračuni su zasnovani na veoma grubom matematičkom modelu koji nije uzimao u obzir mnoge važne faktore koji utiču na ograničenje priraštaja, ali to je u njegovo vreme bila poslednja reč nauke. Ova knjiga se u demografiji danas pominje iz istorijskih razloga i mnogi njeni rezultati nisu tačni, ali je ona izvršila veliki uticaj na mnoge mislioce toga vremena. Korisno je pomenuti da su Maltusove ideje imale veliki uticaj na Darvina, koji ih je koristio prilikom formulacije svoje teorije o prirodnoj selekciji. Čak i danas ima zagovornika ograničenja broja stanovnika raznim metodama socijalnog inženjeringa. Maltus je predlagao uzdržavanje (celibat), sklapanje brakova u kasnijim godinama, oporezivanje za višak dece, i slično. Ovakve ideje cirkulišu i danas ponegde.

U vreme kada je populacija planete dostizala cifru od dve milijarde (ranih sedamdesetih), pojavila se izuzetno uticajna knjiga neo-maltuzijanca Pola Erliha, Populaciona Bomba, u kojoj je predstavljen scenario po kome će već za deceniju ili dve doći do masovnog umiranja od gladi širom planete. U jednom javnom nastupu na američkoj TV mreži CBS on je tvrdio da će, povećanjem broja stanovnika, temperatura na Zemlji početi da raste do neizdržljivih vrednosti, itd. Ukratko, pravi doomsday scenario po kome nam je, usled prenaseljenosti, ostalo još jedva nešto malo života. Ni jedno od ovih Erlihovih predvidjanja nije se ostvarilo.

Nasuprot Maltusu i njegovim sledbenicima, već hiljadama godina postoje i pronatalisti – ljudi koji zagovaraju ideju da je povećanje broja stanovnika korisno jer vodi povećanju radne snage, rastu tržišta, povećanju broja vojnika, itd. Svoje argumente su obično zasnivali na svojim religioznim uverenjima kakva se propagiraju u svetim knjigama kao što su Biblija, Kuran, itd. Ovo gledište je imalo neko opravdanje u vreme velikih perioda gladi, bolesti i ratova, ali danas, kada opasnosti od zagadjenja i preterane potrošnje počinju globalno da nas ugrožavaju, malo ko ozbiljan može da ga opravda.

U stvari, svet je u stanju da hrani i izdržava mnogo više ljudi, na kratke staze. Za poslednjih 200 godina, zahvaljujući razvoju tehnologije, ekonomski proizvod po glavi stanovnika je uvećan jedanaest puta. Životni vek je utrostručen tokom poslednjih nekoliko hiljada godina. Prosečan broj dece po ženi koja radja je danas oko 2.5, dok je 1950. bio duplo veći. Populacija raste brzinom od 1.1% godišnje, sto je upola manje nego 1960. godine. Ovaj usporeni rast omogućava porodicama da se orijentišu na boljitak svoje dece, a ne samo na njihov broj. U tom smislu, stvari se poboljšavaju.

Medjutim, skoro polovina današnje populacije živi ispod granice siromaštva (koja je odredjena na 2 dolara dnevno). U Kini, tako siromašnih ima oko 35%, u Indiji 75%. Blizu milijardu ljudi su hronično gladni ili nedovoljno hranjeni. Iako svet proizvodi dovoljno žitarica da hrani 9-10 milijardi ljudi, manje od polovine toga se koristi za ljudsku ishranu, a ostatak se troši na proizvodnju goriva, za ishranu domaćih životinja, za proizvodnju plastike i za ostale industrijske svrhe.

Svi ovi podaci koje sam gore naveo se mogu lako naći na internetu (ja sam ih tako našao) pored mnogih drugih koje nisam pominjao (o broju nepismenih, o urbanizaciji, o položaju žena, itd.) i oni su, jednostavno, činjenice koje stoje pred nama.

Postoji još jedan demografski aspekt rasta populacije koji sve više počinje da dobija političku notu. Naime, priraštaj stanovništva nije u svim sredinama i svim delovima planete isti. Dok se u Evropi, Severnoj Americi i drugim razvijenim zemljama primećuje usporen (ili, čak, negativan) rast, u siromašnim zemljama je on pozitivan. Primera radi, prosečna porodica u Nigeru, u Africi, očekuje i želi da ima oko desetoro dece (i obično ima). Takav rast je, naravno, neodrživ jer ako bi se tako ponašao ceo svet, populacija planete bi se upetostručila samo tokom jedne generacije.

Ovakva disproporcija u rastu dovodi do promene demografskih odnosa, a to može da ima ozbiljne političke posledice. Nacionalisti raznih vrsta i ubedjenja počinju da upozoravaju na «zatamnjivanje» bele rase – od evropskih zemalja do Severne Amerike. Maltuzijanski metodi ograničenja radjanja počinju ponovo da se prizivaju, ovog puta namenjeni strancima. U zemljama gde je priraštaj negativan govori se o beloj kugi. U Erlihovoj knjizi, pomenutoj gore, on se zalagao da bogate zemlje izvrše trijažu siromašnih i da pomoć u hrani šalju samo onima koji imaju šanse da prežive ograničavajući svoj priraštaj – Indiji, na primer, bi pomoć bila uskraćena (u to vreme je Indira Gandi pravila one socijalne eksperimente sa kastracijom). Novi zakoni o emigraciji su sve strožiji prema emigrantima tamnije kože koji dolaze iz nerazvijenih i siromašnih zemalja. Nadam se da ovo nije nagoveštaj širih političkih kretanja koja nas u budućnosti čekaju.

Čitajući nedavno knjigu Superfreakonomics naišao sam na jedan ohrabrujući podatak. U mnogim delovima Indije sela su izolovana od ostatka sveta, nema televizije, nema informacija koje bi došle spolja. Živi se po tradicionalnim zakonima koji vladaju vekovima. Medjutim, uvodjenje kablovske TV u takvim selima je donelo vazne socijalne promene. Žene su počele da više vode računa o tome kako se oblače, dobile su svojevrsnu moć i sve više odbijaju da u porodici služe samo kao vlasništvo ili mašina za pravljenje dece. One same počinju da razvijaju svest da veliki broj dece ne mora da znači i veće porodično bogatstvo. Mozda je to put ka rešenju? Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama. Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

postavite na |

Komentari (221)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

KRALJMAJMUNA 15:17 27.10.2011

I mi smo tu

Još nemam podataka koliko je mojih među tih 7 MLRD.

nsarski 15:22 27.10.2011

Re: I mi smo tu

KRALJMAJMUNA
Još nemam podataka koliko je mojih među tih 7 MLRD.

:))))))))

Prema onom starom vicu, majmuna ima manje nego ljudi zato sto je teze izvoditi seks na grani nego u krevetu.

KRALJMAJMUNA 15:24 27.10.2011

Re: I mi smo tu

nsarski

KRALJMAJMUNAJoš nemam podataka koliko je mojih među tih 7 MLRD. :))))))))Prema onom starom vicu, majmuna ima manje nego ljudi zato sto je teze izvoditi seks na grani nego u krevetu.

To nije vic. Stvarno nam je teško.

dragan7557 15:58 27.10.2011

Re: I mi smo tu

KRALJMAJMUNA
Još nemam podataka koliko je mojih među tih 7 MLRD.

Najviše, i bogami sve ih je više.

cerski

nsarski 17:44 27.10.2011

Re: I mi smo tu

Najviše, i bogami sve ih je više.

Ih, cerski, sve zavisi ko broji i ko se ubraja. Nisi li ti nekom prilikom ljudsko potomstvo nazvao "nakot"?

ivana23 18:07 27.10.2011

Re: I mi smo tu

nsarski
Najviše, i bogami sve ih je više.

Ih, cerski, sve zavisi ko broji i ko se ubraja. Nisi li ti nekom prilikom ljudsko potomstvo nazvao "nakot"?

To je napisala maca22.

nsarski 18:10 27.10.2011

Re: I mi smo tu

To je napisala maca22.

???
Za to ne znam, ne secam se i ne pratim toliko pomno, ali se secam da je cerski imao nesto slicno tome. Ako sam projektovao lazno secanje, izvinjavam se i cerskom i maci22.

dragan7557 18:28 27.10.2011

Re: I mi smo tu

nsarski
Najviše, i bogami sve ih je više.

Ih, cerski, sve zavisi ko broji i ko se ubraja. Nisi li ti nekom prilikom ljudsko potomstvo nazvao "nakot"?

Naravno, a pri tome obožavam životinje, naročito čite i kuce.

cerski

nsarski 18:31 27.10.2011

Re: I mi smo tu

Naravno, a pri tome obožavam životinje, naročito čite i kuce.

cerski

Onda mora da si se najezio od ovih cifri i prebrojavanja naroda.

kukusigameni 15:22 27.10.2011

preporuka

Evo da priložim sliku kako izgleda rasprostranjenost "ljudova" na karti sveta.

nsarski 15:25 27.10.2011

Re: preporuka

kukusigameni
Evo da priložim sliku kako izgleda rasprostranjenost "ljudova" na karti sveta.

Da, hvala, korisna slika. Posebno je informativna ako se poveze sa znanjem o razvijenosti i bogatstvu pojedinih zemalja. Problem (manji) je u tome sto ne prikazuje gustinu naseljenosti. Recimo Rusija ni slucajno nije ravnomerno naseljena po celoj svojoj teritoriji. Nije ni USA, ni Kina.

kukusigameni 15:28 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Problem (manji) je u tome sto ne prikazuje gustinu naseljenosti.
Rusija ni slucajno nije ravnomerno naseljena po celoj svojoj teritoriji. Nije ni USA, ni Kina.

Niti je ista prosečna starost stanovništva.

nsarski 15:37 27.10.2011

Re: preporuka

Niti je ista prosečna starost stanovništva.

Da, to je posebna prica! U nekim zemljama je prosecna starost 40 i vise godina, u drugim 17. To sobom donosi mnoge drustvene promene. Negde sam cuo da su, prema poslednjem popisu, rezultati za Srbiju u tom smislu porazavajuci.

kukusigameni 15:41 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Negde sam cuo da su, prema poslednjem popisu, rezultati za Srbiju u tom smislu porazavajuci.

Pa ako se uzme da je migracija stanovništva jedan od najbitnijih faktora za taj parametar, situacija i nije iznenadjujuća.

nsarski 15:43 27.10.2011

Re: preporuka

Pa ako se uzme da je migracija stanovništva jedan od najbitnijih faktora za taj parametar, situacija i nije iznenadjujuća.

Da, to jeste objasnjenje (verovatno ima i drugih faktora), i ocekivao se neki takav rezultat, ali ne u tolikoj meri.

srdjan.pajic 15:47 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
kukusigameni
Evo da priložim sliku kako izgleda rasprostranjenost "ljudova" na karti sveta.

Da, hvala, korisna slika. Posebno je informativna ako se poveze sa znanjem o razvijenosti i bogatstvu pojedinih zemalja. Problem (manji) je u tome sto ne prikazuje gustinu naseljenosti. Recimo Rusija ni slucajno nije ravnomerno naseljena po celoj svojoj teritoriji. Nije ni USA, ni Kina.

Tačno. U ovom (mom) flyover delu USA, veće su šanse da naletiš na pumu, ili čikaškog Srbina nego na komšiju. Pogotovu ako ti treba pomoć oko selidbe.

kukusigameni 15:53 27.10.2011

Re: preporuka

srdjan.pajic
U ovom (mom) flyover delu USA, veće su šanse da naletiš na pumu, ili čikaškog Srbina nego na komšiju.

Ja sam u Kaliforniji zaista naleteo na pumu.

nsarski 15:54 27.10.2011

Re: preporuka

Tačno. U ovom (mom) flyover delu USA, veće su šanse da naletiš na pumu, ili čikaškog Srbina nego na komšiju. Pogotovu ako ti treba pomoć oko selidbe.

Ma, horror! Pume i cikaski Srbi ce nam smrsiti konce.
Selis se u bolju gajbu ovih dana?

nsarski 15:55 27.10.2011

Re: preporuka

Ja sam u Kaliforniji zaista naleteo na pumu.

I ja sam. I to u Los Andjelesu u onim gudurama iza Pacific Palisades.

kukusigameni 15:59 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
u Los Andjelesu u onim gudurama iza Pacific Palisades.

Ja u Montereju, u parku gde se igraju deca.

draft.dodger 16:04 27.10.2011

Re: preporuka

kukusigameni
nsarski
u Los Andjelesu u onim gudurama iza Pacific Palisades.

Ja u Montereju, u parku gde se igraju deca.

Ne znate vi kako treba s pumama...

srdjan.pajic 16:24 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Tačno. U ovom (mom) flyover delu USA, veće su šanse da naletiš na pumu, ili čikaškog Srbina nego na komšiju. Pogotovu ako ti treba pomoć oko selidbe.

Ma, horror! Pume i cikaski Srbi ce nam smrsiti konce.
Selis se u bolju gajbu ovih dana?

Aha, prekosutra, vlasnik hoće da proda, pa smo dobili nogu u dupe i posrećilo nam se da odma nadjemo zamenu. Kućerak (800 sqft + garaža + veeeliko dvorišta, sa ugradjenim potokom, zgodno za fisione reaktore

), tu u kraju. Sličan ko i ovaj u kome smo živeli, samo je indijansko groblje zamenenjeno potokom. Ništa specijalno, imam vrlo proste kriterijume: da kuća nema jebene tepihe, nego drveni patos, garažu da mogu da majstorišem, i da je blizu biciklističke staze. I da mogu da platim rentu, naravno, što u Bolderu nije baš lako izvodivo, pogotovu ako si self employed, kao ja.

srdjan.pajic 16:33 27.10.2011

Re: preporuka

kukusigameni
srdjan.pajic
U ovom (mom) flyover delu USA, veće su šanse da naletiš na pumu, ili čikaškog Srbina nego na komšiju.

Ja sam u Kaliforniji zaista naleteo na pumu.

Pume se jako retko vide po danu. Ja u stvari nikad još nisam video pumu u divljini (doduše, ni čikaškog Srbina), samo sam čuo neverovatne priče i čitao vesti u novinama kad pojedu nekog, ili sidju do biblioteke (pume, ne čikaški Srbi).

Jedini close encounter sa opasnim vrstama koji sam imao do sada (ako ne računamo par bizona u Vajomingu i Montani koji su blokirali put) su bili neki blesavi magarci na Black Hills-u (to je tamo gde je Mt. Rushmore, u Južnoj Dakoti) koji su mi opkolili auto i krenuli da ga ližu.

Jukie 16:43 27.10.2011

Re: preporuka

srdjan.pajic

Pume se jako retko vide po danu. Ja u stvari nikad još nisam video pumu u divljini (doduše, ni čikaškog Srbina), samo sam čuo neverovatne priče i čitao vesti u novinama kad pojedu nekog, ili sidju do biblioteke (pume, ne čikaški Srbi). Jedini close encounter sa opasnim vrstama koji sam imao do sada (ako ne računamo par bizona u Vajomingu i Montani koji su blokirali put) su bili neki blesavi magarci na Black Hills-u (to je tamo gde je Mt. Rushmore, u Južnoj Dakoti) koji su mi opkolili auto i krenuli da ga ližu.

Ernest Thompson Setton je u knjizi Divlje životinje u svom zavičaju rekao to isto... Pošto je godinama krstario divljinom pitali su ga novinari (1901?) da im prepriča neke doživljaje kad je bio u opasnosti od divljih zveri. Rekao im je da se ne seća. Pitali su ga zar nije nekad video pumu. On kaže "Da, nekoliko puta, a jedna nam je u kampu šetala između vreća za spavanje dok smo spavali." Na kraju se setio dva događaja: jednom ih je jurio neki pobesneli bik, a drugi put su oborili gnezdo osa pa su ih vijale.

blogovatelj 17:13 27.10.2011

Re: preporuka

su bili neki blesavi magarci na Black Hills-u (to je tamo gde je Mt. Rushmore, u Južnoj Dakoti) koji su mi opkolili auto i krenuli da ga ližu.

Magarci. Ne cikaski Srbi?

predatortz 17:22 27.10.2011

Re: preporuka

U nekim zemljama je prosecna starost 40 i vise godina, u drugim 17. To sobom donosi mnoge drustvene promene. Negde sam cuo da su, prema poslednjem popisu, rezultati za Srbiju u tom smislu porazavajuci.

Ja sam, otprilike prosečan stanovnik Srbije (41,5g) po nekim istraživanjima. Reprodukcija prosta, tu sam iznad proseka. Svetski demografi ne treba da brinu zbog nas. Mi smo oni koji neće još dugo smetati...

vishnja92 17:24 27.10.2011

Re: preporuka

Mi smo oni koji neće još dugo smetati...

khm... pa sad, ja sam tu negde tvojih godina i racunam da jos nisam stigla do pola. imam nameru da smetam poprilicno dugo :))

predatortz 17:26 27.10.2011

Re: preporuka

vishnja92
Mi smo oni koji neće još dugo smetati...

khm... pa sad, ja sam tu negde tvojih godina i racunam da jos nisam stigla do pola. imam nameru da smetam poprilicno dugo :))

I ja. Ali, što reče moj dobar drugar, internista, ko se posle četrdesete probudi a ništa ga ne boli, taj je mrtav 100%.

nsarski 17:27 27.10.2011

Re: preporuka

Svetski demografi ne treba da brinu zbog nas.

Da, kod nas je situacija slicna kao i u vecem delu Evrope. Francuzi su zabrinuti zbog broja "stranaca" (uglavnom iz Severne Afrike), Nemci zbog Turaka, Englezi zbog Pakistanaca, Makedonci, Hrvati...Ali, to je vec politicki problem koji sam pomenuo.

vishnja92 17:27 27.10.2011

Re: preporuka

...nadam se da se dusa racuna, inace sam mrtva dibidus.

alselone 17:27 27.10.2011

Re: preporuka

snj

khm... pa sad, ja sam tu negde tvojih godina i racunam da jos nisam stigla do pola. imam nameru da smetam poprilicno dugo :))

Tu je razlika vege-mesojed.

docsumann 17:35 27.10.2011

Re: preporuka

Tu je razlika vege-mesojed

pa da, mi smo budućnost

nsarski 17:38 27.10.2011

Re: preporuka

Ja u Montereju, u parku gde se igraju deca.

Pre 10 godina sam nasao neku praznu plazu kod Santa Barbare i otisao da se kupam. Kad se pojavise delfini, bogo moj! Sve je to lepo, i oni su people-friendly, ali sam pobegao iz vode istog trenutka.

freehand 18:08 27.10.2011

Re: preporuka

docsumann
Tu je razlika vege-mesojed

pa da, mi smo budućnost

Kao humus.

docsumann 18:17 27.10.2011

Re: preporuka

Kao humus.

a šta ako nauka pobijedi smrt

freehand 18:34 27.10.2011

Re: preporuka

docsumann
Kao humus.

a šta ako nauka pobijedi smrt

Bićete hodajući humus.

dragan7557 18:34 27.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Ja sam u Kaliforniji zaista naleteo na pumu.

I ja sam. I to u Los Andjelesu u onim gudurama iza Pacific Palisades.

Otiđi u Anchorage, nekoliko dana, pravo uživanje, doduše nema puma, ali ima veselih pripadnika drugih Zemljana.

cerski

docsumann 18:58 27.10.2011

Re: preporuka

Kao humus.

a šta ako nauka pobijedi smrt

Bićete hodajući humus.

bar će nas biti

aleksanadar 02:26 28.10.2011

Re: preporuka

Da, kod nas je situacija slicna kao i u vecem delu Evrope.

Што би могло значити да је земља Србија можда, ипак, упркос свему, једна од европских земаља!?

Milutin Milošević 08:55 28.10.2011

Re: preporuka

U nekim zemljama je prosecna starost 40 i vise godina, u drugim 17.

Relativno je šta je starost. Uvek je bilo dugovečnih ljudi, stogodišnjaka. No, u vreme mojih roditelja umiralo se u proseku u pedesetoj (ne govorim o ratovima i katastrofama), a danas u sedamdesetoj.

Milan Novković 10:55 28.10.2011

Re: preporuka

Ja sam, otprilike prosečan stanovnik Srbije (41,5g) po nekim istraživanjima.

Ako je istraživanjima iole verovati dozvoli da se besramno pohvalim sa nadprosečnih 53g

Milan Novković 10:57 28.10.2011

Re: preporuka

...nadam se da se dusa racuna, inace sam mrtva dibidus.

Nadam se da se mišići oko struka računaju, kao i retko lepa kosa, inače sam i ja mrtav dibidus

Milan Novković 11:07 28.10.2011

Re: preporuka

a šta ako nauka pobijedi smrt

Po gruboj proceni, po ektrapolaciji life sciences progresa, prva beba koja će živeti 1000 godina je već verovatno rođena!

alselone 11:10 28.10.2011

Re: preporuka

Milan Novković

Po gruboj proceni, po ektrapolaciji life sciences progresa, prva beba koja će živeti 1000 godina je već verovatno rođena!

Veoma smela misao Milane. Mislim da nismo jos uvek ni na puskomet od toga.
Sa revolucionarnim napretkom nanotehnologije - da.

Milan Novković 12:36 28.10.2011

Re: preporuka

Mislim da nismo jos uvek ni na puskomet od toga.
Sa revolucionarnim napretkom nanotehnologije - da.

Ovo je njihov rezon:

- Održavati telomere u ćelijama da se uredno reprodukuju je već više manje "savladano". I taj problem je bio glavni razlog zašto nam tkivo stari - DNK se nika ne ikopira potpuno, kad se potroše telomeri ćelija ugine.

- Ali ovo ne može da se primenjuje pošto naglo rastu šanse da rano dobijem cancer.

- I, "logika" je sledeća: napada se cancer, recimo naučiti imuni sistem da kupi cancerogene ćelije koje su se "malo" otele kontroli je sad pristup koji obećava i već se rade i prvi eksperimenti i sa ljudima. I obećavaju.

- Dete koje je sad malo, nekoliko godina, ima ih na stotine miliona, p aće milioni biti u odličnom zdreavlju još 4 decenije.

- Ako gledaš progler 4 decenije pri sadašnoj brzini i u brzanju nauke i tehnologije su nadrealno vreme.

- Tako da hipoteza uopšte nije nemoguća

alselone 12:42 28.10.2011

Re: preporuka

Milan Novković
Mislim da nismo jos uvek ni na puskomet od toga.
Sa revolucionarnim napretkom nanotehnologije - da.

Ovo je njihov rezon:

- Održavati telomere u ćelijama da se uredno reprodukuju je već više manje "savladano". I taj problem je bio glavni razlog zašto nam tkivo stari - DNK se nika ne ikopira potpuno, kad se potroše telomeri ćelija ugine.

- Ali ovo ne može da se primenjuje pošto naglo rastu šanse da rano dobijem cancer.

- I, "logika" je sledeća: napada se cancer, recimo naučiti imuni sistem da kupi cancerogene ćelije koje su se "malo" otele kontroli je sad pristup koji obećava i već se rade i prvi eksperimenti i sa ljudima. I obećavaju.

- Dete koje je sad malo, nekoliko godina, ima ih na stotine miliona, p aće milioni biti u odličnom zdreavlju još 4 decenije.

- Ako gledaš progler 4 decenije pri sadašnoj brzini i u brzanju nauke i tehnologije su nadrealno vreme.

- Tako da hipoteza uopšte nije nemoguća

Onda ispade da su sadasnje generacije takodjeci mojsijevske generacije koje ce umreti na pragu obecanje zemlje.

dragan7557 12:49 28.10.2011

Re: preporuka

Milan Novković
a šta ako nauka pobijedi smrt

Po gruboj proceni, po ektrapolaciji life sciences progresa, prva beba koja će živeti 1000 godina je već verovatno rođena!

po proceni onih drugih su te bebe odavno pocrkale kao što je i red. Metuzalem, Noah, Adam, itd.

Život od 1000 godina pod ovakvim, pa čak i mnogo boljim uslovima života je sumanuta pomisao, o besmrtnosti da i ne pričam.

99% čovečanstva nije u stanju ni da samostalno razmišlja o drugom i da ne govorim.

Pošto postoji gomila sumanutih mamlaza koji zagovaraju čak i besmrtnost, evo da ti preporučim jednu novelu koja se bavi tom temom na jedini pravi način:

EON

Greg Bear

cerski

freehand 12:55 28.10.2011

Re: preporuka

dragan7557
Milan Novković
a šta ako nauka pobijedi smrt

Po gruboj proceni, po ektrapolaciji life sciences progresa, prva beba koja će živeti 1000 godina je već verovatno rođena!

po proceni onih drugih su te bebe odavno pocrkale kao što je i red. Metuzalem, Noah, Adam, itd.

Život od 1000 godina pod ovakvim, pa čak i mnogo boljim uslovima života je sumanuta pomisao, o besmrtnosti da i ne pričam.

99% čovečanstva nije u stanju ni da samostalno razmišlja o drugom i da ne govorim.

Pošto postoji gomila sumanutih mamlaza koji zagovaraju čak i besmrtnost, evo da ti preporučim jednu novelu koja se bavi tom temom na jedini pravi način:

EON

Greg Bear

cerski

Also sprach Von Tzersky.
Haug!
Drauf jezt!

Milan Novković 13:05 28.10.2011

Re: preporuka

Život od 1000 godina pod ovakvim, pa čak i mnogo boljim uslovima života je sumanuta pomisao, o besmrtnosti da i ne pričam.

Jeste sumanuta, ovi ljudi pričaju o biohemiji, fiziologiji i sličnom i jaki su im argumenti.

"Ostatak" razmišljanja su ostavili drugima

dragan7557 13:44 28.10.2011

Re: preporuka

Milan Novković
Život od 1000 godina pod ovakvim, pa čak i mnogo boljim uslovima života je sumanuta pomisao, o besmrtnosti da i ne pričam.

Jeste sumanuta, ovi ljudi pričaju o biohemiji, fiziologiji i sličnom i jaki su im argumenti.

"Ostatak" razmišljanja su ostavili drugima

Bestelesno postojanje, sa prepoznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je suprotno zdravom razumu usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

cerski

alselone 13:45 28.10.2011

Re: preporuka

dragan7557

Bestelesno postojanje, sa prepznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

cerski

Odmori cerski malo, zivota ti.

dragan7557 13:47 28.10.2011

Re: preporuka

alselone
dragan7557

Bestelesno postojanje, sa prepznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

cerski

Odmori cerski malo, zivota ti.

I zato si išao u posetu Tarabićima?

cerski

alselone 13:49 28.10.2011

Re: preporuka

dragan7557

I zato si išao u posetu Tarabićima?

Tarabica nema vise u Kremnima. Odmarao sam na Tari sto bih i tebi preporucio.

dragan7557 13:55 28.10.2011

Re: preporuka

alselone
dragan7557

I zato si išao u posetu Tarabićima?

Tarabica nema vise u Kremnima. Odmarao sam na Tari sto bih i tebi preporucio.

Pa što ih spominješ? Ako ne veruješ u proročanstva, nisi jedini koji nema svoje mišljenje po nekoj temi, pa u nedostatku boljeg se konformiše sa mišljenjem sredine u kojoj se nalazi.

Na Tari sam bio, kao i na Zlatiboru koji ne bih nikom preporučio, evidentno najveća pokondirena selendra posle Beograda u celoj Srbiji.

Tara je nešto drugo, lepa planina.

cerski

alselone 13:57 28.10.2011

Re: preporuka

dragan7557

Pa što ih spominješ? Ako ne veruješ u proročanstva, nisi jedini koji nema svoje mišljenje po nekoj temi, pa u nedostatku boljeg se konformiše sa mišljenjem sredine u kojoj se nalazi.

Na Tari sam bio, kao i na Zlatiboru koji ne bih nikom preporučio, evidentno najveća selendra posle Beograda u celoj Srbiji.

Tara je nešto drugo, lepa planina.

cerski

Ne verujem u prorocanstva, naravno. To sam ispricao kao foru, salu, posalicu, zanimaciju... ako uspevas ikako, ikad to da prepoznas ili konstantno imas taj nadrkano-nadmeni stav.
Ovo za Zlatibor i Taru stoji. Ogromna razlika.

nsarski 13:59 28.10.2011

Re: preporuka

Bestelesno postojanje, sa prepoznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je suprotno zdravom razumu usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

cerski, nije ti lako, razumem te. Ziveti okruzen manijacima, ludacima, ovcama i budalama - a ti jedini uvidjas stvari - to je bas naporno.

dragan7557 14:07 28.10.2011

Re: preporuka

Ne verujem u prorocanstva, naravno.

E, pa vidiš ja verujem, naravno ne u sva.

To sam ispricao kao foru, salu, posalicu, zanimaciju... ako uspevas ikako, ikad to da prepoznas

Prvo život je prekratak da bih se njakao sa šalama, zezanjima(neznam ni šta znači taj pojam-ako je uopšte pojam), a zanimaciju smatram detinjastom diskripcijom nepotrebnog traćenja vremena.

konstantno imas taj nadrkano-nadmeni stav.

Niti imam nadrkano-nadmen stav niti mi je tako nešto potrebno, mada ima na ovom blogu figura koje svojim učešćem zaslužuju doživotni boravak u ustanovama zatvorenog tipa.

cerski

dragan7557 14:20 28.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Bestelesno postojanje, sa prepoznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je suprotno zdravom razumu usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

cerski, nije ti lako, razumem te. Ziveti okruzen manijacima, ludacima, ovcama i budalama - a ti jedini uvidjas stvari - to je bas naporno.

Slušaj Nenade ja među takvim ne živim, a drugo ja svakako nisam jedini, koji u ovom društvu, jedini uviđa stvari.

Kod mene majstor Einstejn ima zasluge samo i isključivo za kreiranje privremenog stanja naučnog jednoumlja, koje stanje je poznato kao privremena zaluđenost naučnog establišmenta.

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka isto tako će i dobar deo Ajnštajnovih tvorevina biti prevaziđene za sledećih tridesetak godina. Nadgradnja nauke je nezadrživa i pored dogmatskog odnosa prema istoj, samih naučnika, a to je tebi svakako poznato.

Inače ironija bi bolje pristajala nekim drugim na ovom blogu, tebi, svakako ne stoji. Ili, je od kako si se vrnuo u Srbiju postala obavezni sastavni deo ličnosti, putem prisilne konformacije sa ostatkom čopora?

cerski

freehand 14:30 28.10.2011

Re: preporuka

dragan7557
nsarski
Bestelesno postojanje, sa prepoznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je suprotno zdravom razumu usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

cerski, nije ti lako, razumem te. Ziveti okruzen manijacima, ludacima, ovcama i budalama - a ti jedini uvidjas stvari - to je bas naporno.

Slušaj Nenade ja među takvim ne živim, a drugo ja svakako nisam jedini, koji u ovom društvu, jedini uviđa stvari.

Kod mene majstor Einstejn ima zasluge samo i isključivo za kreiranje privremenog stanja naučnog jednoumlja, koje stanje je poznato kao privremena zaluđenost naučnog establišmenta.

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka isto tako će i dobar deo Ajnštajnovih tvorevina biti prevaziđene za sledećih tridesetak godina. Nadgradnja nauke je nezadrživa i pored dogmatskog odnosa prema istoj, samih naučnika, a to je tebi svakako poznato.

Inače ironija bi bolje pristajala nekim drugim na ovom blogu, tebi, svakako ne stoji. Ili, je od kako si se vrnuo u Srbiju postala obavezni sastavni deo ličnosti, putem prisilne konformacije sa ostatkom čopora?

cerski

Ao Tzersy, džirlo filozofe: priznaj da ti je ime Kuzma a prezime Gladišev!
Nauka-narodu, jebote...
I posle kaže komunizam nije zlo?!

dragan7557 14:32 28.10.2011

Re: preporuka

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

Kada si ispravio Enriko u Frederiko Garsija Lorka, je bilo u pitanju šta, comon sense, težnja za korekcijom koja vodi u ispravno stanje, ili čisto htenje da se izvrgne ruglu "neznanje" sagovornika, ili isticanje vlastitog znanja, ili težnja ka primatu poznavanja korektnog stanja?

Zdrav razum - je pojam koji ima više značenja, pa ih tako i koristi, dok ova majstorova konstatacija ili tvrdnja, nije ništa drugo do poremećenost jednog uma koji osim Matematike kao jezika nije razumevao čestito ni nemački, o drugim da i ne govorimo.

cerski

dragan7557 14:33 28.10.2011

Re: preporuka

freehand
dragan7557
nsarski
Bestelesno postojanje, sa prepoznatljivim i zadržanim identitetom sa svim pređašnjim individualnostima i karakteristikama, nije nova ideja, naprotiv stara skoro koliko i sadašnje čovečanstvo, koje je suprotno zdravom razumu usmereno u materijalnom pravcu, i vidi samo svoje guzice.

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

cerski, nije ti lako, razumem te. Ziveti okruzen manijacima, ludacima, ovcama i budalama - a ti jedini uvidjas stvari - to je bas naporno.

Slušaj Nenade ja među takvim ne živim, a drugo ja svakako nisam jedini, koji u ovom društvu, jedini uviđa stvari.

Kod mene majstor Einstejn ima zasluge samo i isključivo za kreiranje privremenog stanja naučnog jednoumlja, koje stanje je poznato kao privremena zaluđenost naučnog establišmenta.

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka isto tako će i dobar deo Ajnštajnovih tvorevina biti prevaziđene za sledećih tridesetak godina. Nadgradnja nauke je nezadrživa i pored dogmatskog odnosa prema istoj, samih naučnika, a to je tebi svakako poznato.

Inače ironija bi bolje pristajala nekim drugim na ovom blogu, tebi, svakako ne stoji. Ili, je od kako si se vrnuo u Srbiju postala obavezni sastavni deo ličnosti, putem prisilne konformacije sa ostatkom čopora?

cerski

Ao Tzersy, džirlo filozofe: priznaj da ti je ime Kuzma a prezime Gladišev!
Nauka-narodu, jebote...
I posle kaže komunizam nije zlo?!

Nisam znao da se i ti zoveš Nenad? Što ne reče ranije?

cerski

nsarski 14:37 28.10.2011

Re: preporuka

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka

Ovo mi je potpuno novo. Kada je to smatrano? Mislim, kad puknes bicem, ispalis metak, itd., probijes brzinu zvuka pa se cuje prasak. Verovatno mislis da se smatralo da vozila ne mogu da se krecu brze od zvuka. Ni to mi nije poznato.

tako će i dobar deo Ajnštajnovih tvorevina biti prevaziđene za sledećih tridesetak godina.

Prvo, ne razumem zasto prihvacene teorije zoves "tvorevinama" - ali to je vec tvoja stvar. Drugo, odakle potice ta cifra od "tridesetak godina?". Na horizontu nauke nema bas nista sto bi ukazivalo na nekakavu skoru revoluciju.

Sto se ironije tice, ti si me obavestio da ti ironija ne smeta. Nisam bio ironican, zapravo. Samo sam hteo da istaknem da si se ti tokom znacajnog broja javljanja izrazavao o stvarima/pojavama/ljudima u prilicno pogrdnom i nipodastavajucem tonu. Meni to ne smeta, u principu, ali ne vidim kako ocekujes da takvim nastupom uspostavis dijalog sa bilo kim. Uostalom, svakome svoj cirkus, rekao bi Prever.

alselone 14:39 28.10.2011

Re: preporuka

Na horizontu nauke nema bas nista sto bi ukazivalo na nekakavu skoru revoluciju.

Intuicija, profesore, ovo samo intuicija spoznaje!

dragan7557 15:03 28.10.2011

Re: preporuka

Uostalom, svakome svoj cirkus, rekao bi Prever.

Ja bih pre citirao:

"The dose makes the poison"

Philippus Aureolus Theoprastus von Hohenheim-Paracelsus.

A o kakvom dijalogu je reč,

alselone
Na horizontu nauke nema bas nista sto bi ukazivalo na nekakavu skoru revoluciju.

Intuicija, profesore, ovo samo intuicija spoznaje!

Ili:

Nisam znao da se i ti zoveš Nenad? Što ne reče ranije?

Kao što vidiš pojam dijalog ima sve osobine nedorečenog

nsarski 15:37 28.10.2011 / *novo
Re: preporuka

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka

Ovo mi je potpuno novo. Kada je to smatrano? Mislim, kad puknes bicem, ispalis metak, itd., probijes brzinu zvuka pa se cuje prasak. Verovatno mislis da se smatralo da vozila ne mogu da se krecu brze od zvuka. Ni to mi nije poznato.

a koje nedorečeno izaziva reakcije i ljudi se trude, da ga na svoj način upotpune. Koja je motivacija učesnika ostavljam po strani. Učesnici u dijalogu su dva ljudska bića, više učesnika, ne vode dijalog već monologe, pa je:

ali ne vidim kako ocekujes da takvim nastupom uspostavis dijalog sa bilo kim

nepotrebno pitanje.

cerski

p.s. pošli smo od tvrdnje (sumanute)

Common sense is the collection of prejudices acquired by age 18 - A. Einstein

dragan7557 15:09 28.10.2011

Re: preporuka

Na horizontu nauke nema bas nista sto bi ukazivalo na nekakavu skoru revoluciju.

Osim predpostavljenog singulariteta oko 2030-2040 zavisno od izvora.

Uzgred u nauci ne postoje revolucije, osim ako skokovit razvoj ne nazivaš revolucijama. Pojam revolucija je pornografisan pojam, hoće reći svako ga drka kako mu se svidi.

cerski

nsarski 15:13 28.10.2011

Re: preporuka

Pojam revolucija je pornografisan pojam, hoće reći svako ga drka kako mu se svidi.

Nadam se da znas za poznato delo Tomasa Kuna

Covek je filozof i naucnik - mislim da se nije bavio pornografijom. Barem ne javno.

dragan7557 15:24 28.10.2011

Re: preporuka

nsarski
Pojam revolucija je pornografisan pojam, hoće reći svako ga drka kako mu se svidi.

Nadam se da znas za poznato delo Tomasa Kuna

Covek je filozof i naucnik - mislim da se nije bavio pornografijom. Barem ne javno.

Kada sam napisao navedenu rečenicu nisam imao u vidu nauku već sam pojam revolucija, pornografisanje se odnosi na sam pojam, respektivno na njegovu upotrebu u svakodnevnici, što ga svodi na nepotrebnu senzacionalnost, čiji nedostatak si mi zamerio kod pisanja o Asanžu, i Vikiliks-u.

5 oktobar je recimo u Srbiji proglašen revolucijom, a koji proglas nije ništa drugo do političko pornografisanje samog značaja društvenih revolucija.

Inače knjigu koju spominješ nisam pročitao. Pročitao sam recenzije.

cerski

metrevelic 20:40 28.10.2011

Re: preporuka

Kao što je pre ciglo godina smatrano da je nemoguće probiti brzinu zvuka isto tako će i dobar deo Ajnštajnovih tvorevina biti prevaziđene za sledećih tridesetak godina

možda ste hteli reći da je CIGLOM nemoguće probit zvučni zid.( provjereno u minkenu na baušteli "tzv mi u njemačkoj"
a ovo o Ajnštajnovim tvorevinama jel to iz korelacije proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, ili kako bi Engels rekao suprotna je dijalektičkom materijalizmu.ili ste možda u Nag Hamadiju našli apokrifne spise Njutnove Philosophiæ Naturalis pa sad vidite koliko je vatikan i buržoacija iskrivile Njutna

alselone 10:36 29.10.2011

Re: preporuka

Tra, la, la, la, la.

Omatorilo i poblesavilo...

KRALJMAJMUNA 15:26 27.10.2011

Gustina

Može li neki link o gustini naseljenosti zemalja po kvadratnom kilometru?

kukusigameni 15:35 27.10.2011

Re: Gustina

KRALJMAJMUNA
Može li neki link o gustini naseljenosti zemalja po kvadratnom kilometru?

Evo

http://www.globalhealthfacts.org/data/topic/map.aspx?ind=85

Filip2412 15:28 27.10.2011

...

odma mi pada na pamet Obamin savetnik za nauku, covek ima egzoticne ideje (blago receno) o kontroli populacije, na primer:
Forcibly and unknowingly sterilizing the entire population by adding infertility drugs to the nation’s water and food supply.

ja prvo mislio da je to izmisljotina aleks dzons ekipe, ali nije

nsarski 15:40 27.10.2011

Re: ...

Filip2412
odma mi pada na pamet Obamin savetnik za nauku, covek ima egzoticne ideje (blago receno) o kontroli populacije, na primer:
Forcibly and unknowingly sterilizing the entire population by adding infertility drugs to the nation’s water and food supply.

ja prvo mislio da je to izmisljotina aleks dzons ekipe, ali nije

Ne cudim se. Tamo, u USA, na odgovornim mestima ima freakova nezamislivih. Srecom, nisu bas svi takvi.

dragan7557 09:18 28.10.2011

Re: ...

nsarski
Filip2412
odma mi pada na pamet Obamin savetnik za nauku, covek ima egzoticne ideje (blago receno) o kontroli populacije, na primer:
Forcibly and unknowingly sterilizing the entire population by adding infertility drugs to the nation’s water and food supply.

ja prvo mislio da je to izmisljotina aleks dzons ekipe, ali nije

Ne cudim se. Tamo, u USA, na odgovornim mestima ima freakova nezamislivih. Srecom, nisu bas svi takvi.

Njihove gazde jesu, pa dolazi do poznatog: veži konja gde ti gazda kaže...

cerski

Biljana 77 15:34 27.10.2011

Profesorski

Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama

Upravo. Nedavno je mlekac pričala o kampanji u, čini mi se JAR, koja se zasnivala na poruci - Imate pravo da kažete - NE! (parafraziram)

Ne mislim da sam kompetentna da odredim koliko dece je dovoljno dece, ali ne smatram da je prirodno (ako se uzmu u obzir razni zdravstveni, fizički i svi drugi aspekti) da žena rodi desetoro dece. S druge strane grozim se onih koji, sa argumentacijom - previše ih je! okreću glavu od dece koja umiru gladna u Somaliji. Kada je već situacija takva svet mora da se fokusira na dve stvari - da spasi decu koja gladuju i da ih u budućnosti nauči boljem. Samo je jedno rešenje, obrazovanje, podizanje svesti o tome da nit je žena mašina za rađanje, nit su deca brojke za pokazivanje. Žene moraju da bi zaštitile sebe i svoju decu da shvate da svoju svrhu ispunjavaju kvalitetom (budućeg) života, a ne kvanitetom. Nedavno je bio tekst i vest na B92 o nekoj našoj mnogočlanoj porodici (12 dece, nisam sigurna

) koja nema uslova ni da tu decu pošalje u osnovnu školu. Mnogi su komentatori bili napadnuti kao bezdušni, ali zaista kakav život ti roditelji ostavljaju svojoj deci, kakve mogućnosti? Da bez obrazovanja i bez ikakvih šansi provedu život radeći teške fizičke poslove kao i oni? Ja ne mogu da razumem da neko ima punu kuću dece kojoj nema da pruži minimum uslova i šansi i onda kaže - pa šta fali još jedno? Smatram da je to posledica neobrazovanja i na kraju ljudskog sebičluka.

nsarski 15:38 27.10.2011

Re: Profesorski

Smatram da je to posledica neobrazovanja i na kraju ljudskog sebičluka.

I ja isto.

EDIT: Ova porodica iz Ohaja dobila je sestorke. Pa sada prodaju ovu sliku da bi namakli koju kintu da ih izdrzavaju:

Goran Vučković 15:39 27.10.2011

Re: Profesorski

Pročitao u onoj knjizi od Olivera Džejmsa da ako ima više od četvoro, roditelji jednostavno nemaju vremena da posvete dovoljno pažnje svakom detetu, što utiče na razvoj deteta.

KRALJMAJMUNA 15:53 27.10.2011

Re: Profesorski

Goran Vučković
Pročitao u onoj knjizi od Olivera Džejmsa da ako ima više od četvoro, roditelji jednostavno nemaju vremena da posvete dovoljno pažnje svakom detetu, što utiče na razvoj deteta.

Uzorak mi je loš. Znam porodicu koja imaju masu dece koji uopšte nisu ispali loše. A ovih sa jednim ili dva deteta što im je posvećena puna pažnja a deca ispala PINK & silicon znam koliko hoćeš.

Goran Vučković 15:56 27.10.2011

Re: Profesorski

Uzorak mi je loš. Znam porodicu koja imaju masu dece koji uopšte nisu ispali loše. A ovih sa jednim ili dva deteta što im je posvećena puna pažnja a deca ispala PINK & silicon znam koliko hoćeš.

Knjiga je svakako bila zanimljiva

aleksanadar 08:48 28.10.2011

Re: Profesorski

ako ima više od četvoro, roditelji jednostavno nemaju vremena da posvete dovoljno pažnje svakom detetu, što utiče na razvoj deteta.

Управо зато, волео бих да имам четворо деце!

Не више од тога.

Иначе, држим се оне енглеске:

The more the merrier!

yugaya 16:41 28.10.2011

Re: Profesorski

aleksanadar
ako ima više od četvoro, roditelji jednostavno nemaju vremena da posvete dovoljno pažnje svakom detetu, što utiče na razvoj deteta.

Управо зато, волео бих да имам четворо деце! Не више од тога.

Иначе, држим се оне енглеске:

The more the merrier!

Happiness is... not having a fourth child

A Global Perspective on Happiness and Fertility- study

docsumann 22:17 29.10.2011

Re: Profesorski

pa gdje si ti yugaya, nedostaješ ... da znaš

vishnja92 22:52 29.10.2011

Re: Profesorski

Milan Novković 15:42 27.10.2011

Pa da...

...Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet...

Informacije i znanje su deo rešenja, i kad je egzistencijalni, intelektualni genetski pool u pitanju tu žene nešto više prilažu.

Pa energija, sa izobiljem energije milijarde ljudi postaju manje značajne kao "problem".

Fuzija na veliko prvo, dovoljno je i to iako je electricity grid "neuredna" i skupa kockica u rešenju. Kad svako bude imao mali fuzioni reaktor iza kuće sve se dramatično menja pošto će naglo da opada cena energije.

Pa je tu i treća dimenzija, prostorna, z, resursi mogu da se kreiraju, rekreiraju, na neočekivano efikasniji način -hrana, voda, materijali.

A life-sciences su nauka ovog veka, roboti "nauka" sledeće decenije (očekuje se eksplozija aplikacija i ponude).

Meni su issues oko broja ljudi na zemlji pomalo, ponekad samo, kao issue udaranja u granice mogućeg u poluprovodnicima - Moorov zakoj je trebao odavno da izumre, a on, u stvari, ubrzava.

nsarski 15:52 27.10.2011

Re: Pa da...

Fuzija na veliko prvo, dovoljno je i to iako je electricity grid "neuredna" i skupa kockica u rešenju. Kad svako bude imao mali fuzioni reaktor iza kuće sve se dramatično menja pošto će naglo da opada cena energije.

"Slatke su te vase reci!", rekao bi Bulgakov. Mislim, super je da imas mali fuzion reaktor iza kuce, ali prvo treba imati kucu umesto nadstresnice od palminog lisca.

srdjan.pajic 15:53 27.10.2011

Re: Pa da...

Novković
Fuzija na veliko prvo, dovoljno je i to iako je electricity grid "neuredna" i skupa kockica u rešenju. Kad svako bude imao mali fuzioni reaktor iza kuće sve se dramatično menja pošto će naglo da opada cena energije.

Moj compost heap počinje pomalo da liči na fuzioni reaktor. Ne zalazim više u taj deo dvorišta.

KRALJMAJMUNA 15:58 27.10.2011

Re: Pa da...

Kad svako bude imao mali fuzioni reaktor iza kuće sve se dramatično menja pošto će naglo da opada cena energije.

Onda će opasti i cena ljudskog života tako da će biti dupla korist.

Milan Novković 16:00 27.10.2011

Re: Pa da...

ali prvo treba imati kucu umesto nadstresnice od palminog lisca

Naravno, teško je reći koliko će "sve" to da traje, ali kako drugačije ektrapolirati trend naučno-tehnološkog razvoja tipa Da Vinči, Industrijska revolucija, osamdesete, danas ?

Milan Novković 16:02 27.10.2011

Re: Pa da...

Onda će opasti i cena ljudskog života tako da će biti dupla korist.

Samo će brže opadati "potražnja" - sa energijom i vremenom se sve menja.

svalrij 16:05 27.10.2011

Prognoza

Ako umem da izracunam,stanovnistvo u Srbiji je jedanhiljaditi deo svetske populacije.Manjina,ali je elita ili ti krem.
Ne znam da li se je nas akademik Milos Macura koristio istom metodom u proceni prirastaja stanovnistva kao i nadaleko cuveni Maltus.
Macura je prognozirao,da ukoliko se nastavi negativni trend prirastaja,na sadasnjoj teritorijni Srbije Beograd ce biti krajem veka Albanska prestonica.

nsarski 17:49 27.10.2011

Re: Prognoza

Macura je prognozirao,da ukoliko se nastavi negativni trend prirastaja,na sadasnjoj teritorijni Srbije Beograd ce biti krajem veka Albanska prestonica.

A zasto bi Albanci pomerali svoju prestonicu? Po istom principu i Moskva ce biti kineska prestonica.

freehand 18:17 27.10.2011

Re: Prognoza

nsarski
Macura je prognozirao,da ukoliko se nastavi negativni trend prirastaja,na sadasnjoj teritorijni Srbije Beograd ce biti krajem veka Albanska prestonica.

A zasto bi Albanci pomerali svoju prestonicu? Po istom principu i Moskva ce biti kineska prestonica.

Da, stvarno.
Šta će faliti Shkupi-ju?

metrevelic 20:01 27.10.2011

Re: Prognoza

A zasto bi Albanci pomerali svoju prestonicu? Po istom principu i Moskva ce biti kineska prestonica.

imaju gotovu infrastukturu.
Medulin već je najveće alabansko turističko mesto.

aleksanadar 03:08 28.10.2011

Re: Prognoza

Medulin...

Медулин?

То ме враћа у дане детињства.

dragan7557 12:59 28.10.2011

Re: Pa da...

Milan Novković
Onda će opasti i cena ljudskog života tako da će biti dupla korist.

Samo će brže opadati "potražnja" - sa energijom i vremenom se sve menja.

Sa energijom na ovoj planeti nema nikakvih problema, sa promoterima idiotizma privatno vlasništvo ima i te kakvih.

U ovoj dimenziji, prema sadašnjem stanju saznanja, ne postoji ništa drugo osim energije.

Materija je prema novim spoznajama samo jedna od frekvencija energije.

E sad, posle svega toga pričati o energiji i njenom nedostaku, mi liči na nedostatak umne energije vas cele nauke, a i samog ludaka zvanog homo...

cerski

sokodbuba 15:43 28.10.2011

Re: Pa da... slatke su te vase reci

Gde je Thomas Maltus, tu je i Eugen Fischer. 1907. godine donet je prvi eugenički zakon u Americi, u državi Inidjana. Do 1917. godine, još 14 američkih država je usvojilo ovaj zakon, a do 1929. još 23. Sve ove države su primenjivale prinudnu sterilizaciju nad populacijom koju su činili kriminalci, mentalno oboleli, socijalno zavisni (u prevodu oni koji nikada neće privređivati). Nemačka je ovakav zakon donela tek 1934. godine i shodno nemačkoj efikasnosti i tradicionalno dobroj organizaciji postignuti su vrhunski rezultati u primenjivanju ovog zakona.

Neobično je čuti da postoje ljudi koji se rukovode idejama koje bi dovele do organizivane redukcije čovečanstva. Prenaseljena planeta, zabrinutost za budućnost čovečanstva, potrošnja resursa, humanistički futurizam, sve to zvuči prilično racionalno, kao što je stanovnicima Amerike i Nemačke sigurno zvučalo razumno naučno saznanje koje ih je u prošlosti i dovelo do izglasavanja gore navedenih zakona.

U mnogim delovima Indije sela su izolovana od ostatka sveta, nema televizije, nema informacija koje bi došle spolja. Živi se po tradicionalnim zakonima koji vladaju vekovima. Medjutim, uvodjenje kablovske TV u takvim selima je donelo vazne socijalne promene. Žene su počele da više vode računa o tome kako se oblače, dobile su svojevrsnu moć i sve više odbijaju da u porodici služe samo kao vlasništvo ili mašina za pravljenje dece. One same počinju da razvijaju svest da veliki broj dece ne mora da znači i veće porodično bogatstvo. Mozda je to put ka rešenju? Dajući ženama veću moć i obrazovanje može da dovede do smanjenja priraštaja stanovništva u siromašnim i mnogoljudnim populacijama. Možda će baš te žene, koje su izrodile svih ovih sedam milijardi ljudi, ipak na kraju spasiti svet.

Da li će ove indijske žene da se samospale lepše obučene od gledanja televizije, da potamane svoju nerođenu decu dok im staramajka sprema ručak za dvoje, ili će osim upućivanja putem televizije u naučne projekcije o dobrobiti čovečanstva, da se primenjuju i još neke metode, kakav je plan?

nsarski 15:51 28.10.2011

Re: Pa da... slatke su te vase reci

Da li će ove indijske žene da se samospale lepše obučene od gledanja televizije, da potamane svoju nerođenu decu dok im staramajka sprema ručak za dvoje, ili će osim upućivanja putem televizije u naučne projekcije o dobrobiti čovečanstva, da se primenjuju i još neke metode, kakav je plan?

Hm, ovo je odlicno pitanje. Evo vesti iz Indije:

Petnaest samoubistava na sat!

Government Says 15 Suicides an Hour in India
The report released late Thursday said nearly 135,000 people killed themselves in the country of 1.2 billion last year, a 5.9 percent jump in the number of suicides over the past year.

The suicide rate increased to 11.4 per 100,000 people in 2010 from 10.9 the year before, according to the statistics from the National Crime Records Bureau.

Financial difficulties and debts led to most of the male suicides while women were driven to take their lives because of domestic pressures, including physical and mental abuse and demands for dowry.

Bas jezivo.

sokodbuba 16:57 28.10.2011

Re: Pa da... slatke su te vase reci

Bas jezivo.

Stvarno je jezivo. Ovo je neki sasvim drugi kontekst, nevezan za postavljeno pitanje. Sa statistističke tačke gledišta, broj samoubistava u Indiji je ekplodirao od 1980. do 2006. za 80%, i opet je to mnogo niža stopa samoubistava u odnosu na druge zemlje sveta. U Srbiji je po podacima iz 2009. skoro tri puta veća. Inače, u Indiji je statistički (statistika je koristan ali okrutan alat za izražavanje) najveća stopa samoubistava među muškarcima i tinejdžerima (muškog pola). Ne znam kakve veze ove vesti iz Indije imaju sa blogom. Fizičko i psihičko nasilje nad ženama (i ljudima uopšte) je opšta praksa, takoreći.

Inner Party 16:03 27.10.2011

Love

As of these days, there is seven billion of us. Finding the right person is only doomsday away!

Moj FB status danas.

vishnja92 16:07 27.10.2011

ha!

linak: How big was the world's population when you were born?

pa kaze:

Visnja: On ~cenzura~ December 14, ~cenzura~, the global population was approximately: 3,468,456,832
Boza: On Friday January 7, 2000, the global population was approximately: 6,038,950,660
Tika: On Friday June 28, 2002, the global population was approximately: 6,234,244,119

a, a?
izmedju decijeg i mog rodjenja populacija se udvostrucila.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi