Sufinansiranje izdavaštva dečije književnosti

Ovo je moj ubedljivo najdosadniji naslov do sada. Ipak, tematika nije sasvim nevažna. Juče je na Sajmu knjiga bilo reči o sufinansiranju izdavaštva. Napisaću reč-dve vezane za problem koji imaju autori dela koja zbog svoje prirode moraju da budu ilustrovana. Naime, izdavanje ovakvih knjiga se izdavačima ne može isplatiti bez obzira na kvalitet dela, stoga izdvajam ovaj segment književnosti kao u tom pogledu izuzetan.
Stvar je jednostavna: licenca za izdavanje prosečne strane slikovnice je znatno jeftinija od troškova honorara koje je potrebno platiti ilustratoru i autoru domaće priče. Smatram da ilustratori u Srbiji sa pravom očekuju određeni minimum što se tiče njihovih honorara. Ilustratori žive od svog rada (za razliku od autora priča). Oni najbolji rade za inostrane izdavače, ili imaju druge solidno plaćene ilustratorske poslove. Ukoliko je ponuđeni honorar dvostruko-trostruko niži od onoga koji već dobijaju, jasno je da će posao odbiti. Poseban je problem što izdavači ne vole crvene cifre čak i ako je ukupno poslovanje preduzeća u velikom plusu, i to je moja zamerka. Smatram da je za izdavačku kuću svrsishodno da neguje sopstveni ugled promovišući dela na kojima ne može da očekuje profit. Sve za male pare i male tiraže naravno. Priznajem da je ovakv rezon isključivo pravo vlasnika.
Naš kupac najčešće detetu bira knjigu vodeći računa o ceni pre nego o kvalitetu. Džepovi su prazni, ovo nije nerazumljivo. Tržište je stoga preplavljeno četvrtorazrednim slikovnicama, onakvim kakve dobijete od firme u nekom novogodišnjem paketu za decu. Ipak, takve slikovnice nisu konkurencija mojim (govorću radije u svoje nego u ime svih domaćih dečijih pisaca). Postoji segment kupaca, onih roditelja koji prepoznaju kvalitetnije slikovnice. Problem je u sledećem: moje slikovnice nisu bolje od dobre strane slikovnice. Nisu ni gore, ali su skuplje izdavaču. Izdvajam iz ove priče slikovnice vrhunskih svetskih autora koje jednostavno plene i pričom i ilustracijama. Svet je velik i teško je meriti se sa naboljima. Takve su opet izdavačima skupe i nema ih mnogo po našim knjižarama. Voleo bih da ih je više. Mada, ako već reši da rizikuje i uloži nešto veća sredstva u slikovnicu, izdavač će ih radije dati u dokazano, u stotinama hiljada prodavano delo po licenci nego da plati najbolje domaće autore. Postoji da ga tako nazovem srednji segment lepih i finih, vrednih dečijih priča i slikovnica koje su naši autori u stanju da proizvedu, a kojih je sve manje. Svodi se na pojedinačne slučajeve prijateljskih ili rodbinskih veza sa izdavačima, ili dovijanja u traženju nekoga ko bi finansirao deo troškova - gde naravno urednička oštrica otupljuje, pa ovakva pojava neminovno dovodi do pada kvaliteta.
Ne tvrdim da su Srbiji neophodni dečiji pisci i ilustratori, i ovo kažem bez prenemaganja. Ima ih uvoznih. Autori dečije književnosti ni u najluđim snovima ne pomišljaju da žive od toga (to se naravno ne bi desilo ni da postoji sufinansiranje). Sufinansiranje, iako je reč o svotama ispod 1000E po izdanju, ide iz džepova svih građana. Kada se postavljaju zahtevi za dotacijama države neophodan je oprez i pristup triput meri. No, jednostavna je činjenica da bez sufinansiranja dečije književnosti koja zahteva ilustracije, nećemo imati takvu domaću književnost. Preciznije, biće zakržljala.
Moj predlog: da izdavači koji prodaju udžbenike, a koji ostvarauju značajan profit, budu obavezani da na svakih toliko i toliko prodanih udžbenika izdaju i distribuiraju jednu slikovnicu, ili novčano dotiraju izdanje kod drugog izdavača.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Struggling artist

Na „lageru" imam četiri priče za slikovnice, zatim serijal od 12 priča sa istim glavnim junakom, kraću zbirku pesama, plus kompletan scenario za prvu epizodu strip priče za decu na 48 strana, preveden na francuski i engleski (čak i u Francuskoj kubure sa izdavanjem stripova, a bilo je blizu, sic!). Nabrojao sam samo radove koji su dobili zeleno svetlo kod urednika u nekoj od velikih izdavačkih kuća (Zavod, Kreativni Centar, Laguna, Beli Put) ali koji su zastali zbog procene izdavača - ispravne - o finansijskoj neisplativosti. Kao kuriozitet navodim da su pomenuta zbirka pesama, kao i jedna priča, uredno otkupljeni i isplaćeni od strane jednog od pomenutih izdavača. Ipak, nikada nisu ilustrovane.

Objavljenih (ipak) imam sedam knjiga od kojih su četiri slikovnice a preostale tri bogato ilustrovane.