емпатија
- некада давно била је једна кока, која је много желела да добије јаја. једног дана их је добила и била је веома, веома срећна. пошто је први пут имала јаја, веома се бринула како ће се снаћи и када је пошла на спавање дуго и пажљиво се намештала да лежи на њима... шта ти је? заводљива, зашто плачеш?
- (грцајући у сузама како само дете кад му узму звечку може) јадна кока... она нема, она нема (па још суза)... она нема кревет, ни јастук нема... па спава на јајима...
заводљива упорност
- тата могу ли још сладоледа?
- не.
- могу ли мало?
- не.
- могу ли осмехово?
- не.
- осмех, могу ли твоје?
- не.
- могу ли мало?
описмењавање
- (у протрчавању ка школском) ћао, осмех.
- (озбиљно ходајући, игноришући ону са кикицама) ћао, неста.
- то ти је другар из разреда?
- (испод ока гледајући да ли се кикице окрећу) да.
- како се зове?
- (задовољан окретањем и махањем руке) неста.
- баш лепо име.
- (збуњен кикотом који допире из групе девојчица у којој су кикице нестале) јесте.
- ћао, осмех, видимо се поподне.
- (узимајући пакетић са јабуком, погачицом и у ниском старту за трк уз степенице) у ствари, нисам баш сигуран да се зове неста, али то му пише на леђима, на дресу који носи.
Брови мои, брови Брови мои чëрные
Не давали брови на улицу выйти
Не давали, не давали, друга увидали