За кога (не)гласати

hcm, nema razloga da budes tako nabodljen,

Nisam nabodljen vec si ti malo arogantno nastupila time... nemam vremena a i dosadno ti, pa onda link posle koga stoji - pa godspodo izvolite...
Kao da se radi o nekim neoborivim dokazima a zapravo se tu genetski inzenjering i ne tretira vec ponasanje jedne kompanije.

Kad bude (recimo) Monsanto kupio, sve institute za poljoprivredu po Srbiji, onda ćeš da duvaš prste, umesto u sejalicu.....

Sto nije nikakav doklaz stetnosti GM hrane.

Mozemo li razdvojiti te dve stvari?

hoochie coochie man

Sto nije nikakav doklaz stetnosti GM hrane.

Mozemo li razdvojiti te dve stvari?

Nije naravno, niti tvrdim da jeste, a i mogu da razdvojim.

Za sada sam uzdržan, ali me mnogo više brine zavisnost od semenske robe, kao i pojavu nekih GMO/mutant korova, koji se javio kod seljaka, koji su sadili GMO kulture, pa su posle imali silne probleme, da ih se reše.

Ono što hoću da kažem, da tu ipak ne treba žuriti, i za sada samo pratiti dešavanja.

ali me mnogo više brine zavisnost od semenske robe,

Ovo se cesto istice kao najjaci argument protiv GM semena ili bar protiv Monsanta.
Ali to bas i nije neki jak argument
To sto se takvo seme moze koristiti samo jednom i sto se svake godine mora kupovati novo nije nikakva novina. To isto se desava i sa svim hibridimam ( hibrid za razliku od sorte ne prenosi osobine na potomstvo), sto je kod kukuruza narocito izrazeno, jer se tu koriste iskljucivo hibridi a ne sorte, pa se vec odavno seme kukuruza mora kupovati svake godine. Prakticno vise ne postoji kukuruz cije se seme moze koristiti za setvu sledece godine.
U povrtarstvu takodje vise niko i ne pomislja da ostavlja neko svoje seme vec svake godine kupuje novo i to prilicno skupo.
To, obavezno koriscenje novog semena, samo efektno zvuci i kod neupucenih stvara utisak neke zavere, ali ta praksa je vec odavno prisutna i niko u tome ne vidi problem.


A taj Monsanto.
Pa ponasa se onako kako se ponasaju ama bas sve kompanije na svetu. Krije svoju tehnologiju kao zmija noge i pokusava da uzme sto vise para za svoj proizvod ne mareci ni za sta drugo osim za profit.
E sad, da li je "Okupirajmo Vol Strit" ili "Okupirajmo Monsanto" pravi odgovor, da li su velike kompanije zlo ili ne je vec druga tema.
Ne moze Monsanto nikome (pa ni Zemun Polju npr) zabraniti da se bavi genetskim inzenjeringom i da stvori mozda i kvalitetnije GM seme nego sto je njihovo i da ga prodaje, ali je problem sto malo ko ima dovoljno para (vrhunska nauka i tehnologija) da bi tako nesto uradio, pa mi se cini da su po sredi ipak pre finansijski a ne humani motivi za sirenje panike oko GMO.
(Ono sto je blogovatelj pisao gore za razloge zbog kojih je EU tako histericno protiv)

kao i pojavu nekih GMO/mutant korova, koji se javio kod seljaka, koji su sadili GMO kulture, pa su posle imali silne probleme, da ih se reše.

Bice da su ovo samo prenaduvane price.

Ono što hoću da kažem, da tu ipak ne treba žuriti, i za sada samo pratiti dešavanja.

Svakako da ne treba zuriti i da sto je moguce duze treba odlagati legalizaciju toga iz jednostvanog razloga sto su oni koji treba da kupe neki polj proizvod prihvatili (poverovali, naseli, "uverili se", "naucili" i sta god) da je da je to opasno pa radije kupuju proizvode za koje smatraju (osnovano ili neosnovano svejedno) da su bezbedni.

hoochie coochie man

ok, izvinjavam se zaista, nije mi bila namera.
(ali da preciziram - ona "dosada" se odnosila na udubljivanje u motive zbog kojih neko "brani" (pogresna rec) gmo, ne na diskusiju)

sori jos jednom.

ja bih, recimo, uvek radije nasu sansu videla u delimicnom uzgoju organske hrane (opet pogresna rec), tamo gde su te kulture moguce i pogodne, ali to sam samo ja i moj neznalacki i intuitivni odnos prema temi. bilo je clanaka o tome koje su nase prednosti za gajenje organskih kultura, ne bih sad da prepricavam pa da nesto nedajboze lupim, pokusacu tokom dana da nadjem.

hoochie coochie man

To sto se takvo seme moze koristiti samo jednom i sto se svake godine mora kupovati novo nije nikakva novina. To isto se desava i sa svim hibridimam ( hibrid za razliku od sorte ne prenosi osobine na potomstvo), sto je kod kukuruza narocito izrazeno, jer se tu koriste iskljucivo hibridi a ne sorte, pa se vec odavno seme kukuruza mora kupovati svake godine. Prakticno vise ne postoji kukuruz cije se seme moze koristiti za setvu sledece godine.

Nisi u pravu, seme se ne mora kupovati, samo ćeš da imaš slabiji rod, ali to je već druga stvar, odnosno "matematika" koja se tiče samog "seljaka", i naravno njegova zarada(jer ne treba da ostane bez iste).

Ono što hoću da kažem je, da ima tu argumenata i za i protiv, ali čim je EU donela zakon o zabrani korišćenja GMO, sigurno da postoji i neki drugi razlog, sem finansijskog rata.Mislim, lako bi se oni dogovorili oko toga, kao što se lako dogovaraju, oko drugih stvari.

Meni poljoprivreda nije struka(ženi jeste), ali se njom bavimo delimično(da bi popunili/popravili kućni budžet), pa sam tako i delimično upućen u problematiku.

A taj Monsanto.
Pa ponasa se onako kako se ponasaju ama bas sve kompanije na svetu. Krije svoju tehnologiju kao zmija noge i pokusava da uzme sto vise para za svoj proizvod ne mareci ni za sta drugo osim za profit.

Da, ali kriju i posledice, a imaju i silu iza sebe, da sve to sprovedu u delo.
Kao što danas (USA/NATO/EU) imaju "licencu" za ljudska prava, tako će sutra da imaju za semensku robu, odnosno šta sme da se "sadi"

Mene Monsanto podseća na Microsoft, prvo te "puste" da koristiš piratsku verziju, i da se navikneš, onda "dodju" sa vojskom, i traže da platiš "licencu"(a mi smo suviše mali, da bi mogli da im se suprotstavimo).
Ovo sve(o GMO) što pišem, je na osnovu nekog francuskog filma, koji je bacio svetlo na tu problematiku iz drugog ugla(i naterao me na razmišljanje za/protiv), a ni ti ni ja nemamo praktičnog iskustva o tome.

omega68

овде је убацивање ГМ хране само згодна прилика да се расправља о томе да ли треба гласати, због неког одређеног разлога и свесно, чак и за неког ко ти је био одвратан и ниси могла да га гледаш.
Како сада стоје ствари, ови што им не би сметала ГМ храна подржавају и Генетски Модификовање странака макар се они звали и РАДИКАЛИ

Ne bih glasala za vadikale ni da mi plate.

Hvala im na tom potezu oko GM hrane, ali vreme je i bilo da urade nešto korisno a ne samo da muzu naše pare i lezilebuju po Skupštini?

Nema šanse. Glasam za mlade, nepoznate, njihovo vreme mora da dođe, a ovi neka se pokupe što pre, već su nas u crno zavili svi zajedno.

sori jos jednom.

Ma i ja sam preterao, vidi se.
Al blog je, mozda nije ni lose da se malo zatalasa :)
Izvini i ti.

ja bih, recimo, uvek radije nasu sansu videla u delimicnom uzgoju organske hrane (opet pogresna rec), tamo gde su te kulture moguce i pogodne,

E kad to bude tema rasparavicemo :)
Ja mislim da Srbija bas i nije u poziciji da to ponudi i da uspe sa tim ali ok, to je samo moje vidjenje.

Nisi u pravu, seme se ne mora kupovati, samo ćeš da imaš slabiji rod, ali to je već druga stvar, odnosno "matematika" koja se tiče samog "seljaka", i naravno njegova zarada(jer ne treba da ostane bez iste).

Pa sad....
Teoretski si u pravu, seme hibrida jeste klijavo i donece neki rod ako se poseje, ali to prakticno ne znaci nista jer bi takav prinosd bio manji i od starih autohtonih sorata ("osmak" recimo) pa bi bilo isplativije gajiti te sorte nego sejati seme hibrida. Dakle hibridno seme se mora ili kupovati svake godine ili hibridi nemaju razloga da postoje.
A inace, mozda nije nezanimljivo, i sam proces dobijanja hibrida nije bas prirodni proces tj nedesava se spontano u prirodi, pa se i tu moze govoriti o izvesnom "silovanju" prirode, a ako neko bas hoce da tera mak na konac i o intrervenciji ljudi na genetiku biljke, dakle i to je svojevrsna genetska modifikacija.
Najkrace, da bi se dobio hibrid prethodno se samobesplodna biljka (ona koja ne moze da se oplodi sopstvenim polenom) "natera" da to ipak uradi i tako se dobija osnova od koje se kasnije dobijaju hibridi (Pitaj zenu oko toga, sigurno zna i sigurno ce biti na mojoj strani :) )

hoochie coochie man

Najkrace, da bi se dobio hibrid prethodno se samobesplodna biljka (ona koja ne moze da se oplodi sopstvenim polenom) "natera" da to ipak uradi i tako se dobija osnova od koje se kasnije dobijaju hibridi (Pitaj zenu oko toga, sigurno zna i sigurno ce biti na mojoj strani :) )

Pitao sam ženu, al` bolje da nisam :)

Većina biljka se ne oplodjuje samo svojim polenom, već to rade bube i vetar, sa drugih biljaka(iste vrste), zato je poželjno, da se recimo "voćke" sade makar u paru, da bi rod bio što bolji, ili možeš da "dobiješ" i neke ljute paprike, iako nisi kupio seme za njih, ali je komšija zasadio ljute, pa se to pomešalo.

E sad, kod hibrida se to "radi" hemijskim putem(u nekom "zatvorenom" prostoru), znači izaberu se biljke koje daju dobar rod, otporne su na neke posebne prirodne uslove, bolesti, imaju i "miris i ukus",....itd, "pokupi" se njihov polen, napravi se "kombinacija" polena izabranih biljaka, i oplodi se biljka (prskanjem), da bi se dobilo seme koje će da ima te karakteristike.
Takvo seme daje dobar rod, biljka je otporna na neke ekstremnije uslove, bolesti, a plod ima "i miris i ukus".
Medjutim, da bi ponovio takav rod, ti moraš da znaš, kombinaciju biljaka iz kojih je napravljen taj plod/seme, i tu je glavna zvrčka, zašto nema dobrog roda u sledećoj generaciji.
Prostije rečeno - moraš da znaš ko joj je sve familija :)

Što se GMO tiče, tu se već "prčka" po genetskom materjalu, pa su svakojake kombinacije moguće(jer je ishod neizvestan - objašnjavao nešto na tu temu i profesor nsarski), kao i reakcija životinskog/ljudskog organizma na takvu ishranu, a to ne može da se "vidi" na jednoj generaciji.

Kao loš primer takvog sličnog ljudskog "pametovanja", navela mi je bolest "ludih krava", gde su krave generacijama hranjene(izmedju ostalog), samlevenim kostima, svoje sopstvene vrste - a rezultat znamo.

Što bi rekao Aksentije Topalović:
-Neću to čudo da isprobavam na mome dedi :)

Većina biljka se ne oplodjuje samo svojim polenom, već to rade bube i vetar, sa drugih biljaka(iste vrste), zato je poželjno, da se recimo "voćke" sade makar u paru, da bi rod bio što bolji, ili možeš da "dobiješ" i neke ljute paprike, iako nisi kupio seme za njih, ali je komšija zasadio ljute, pa se to pomešalo

Il nisi dobro slusao ili je neki drugi problem u pitanju :)
Ovo sto si napisao jeste ali samo veoma nacelno tacno. ali ipak prepovrsno pa stoga i dosta neprecizno
Ali da ne sirimo sad to.

Ali ovo ipak nije tacno

E sad, kod hibrida se to "radi" hemijskim putem(u nekom "zatvorenom" prostoru), znači izaberu se biljke koje daju dobar rod, otporne su na neke posebne prirodne uslove, bolesti, imaju i "miris i ukus",....itd, "pokupi" se njihov polen, napravi se "kombinacija" polena izabranih biljaka, i oplodi se biljka (prskanjem), da bi se dobilo seme koje će da ima te karakteristike.
Takvo seme daje dobar rod, biljka je otporna na neke ekstremnije uslove, bolesti, a plod ima "i miris i ukus".

To se zove ukrstanje a to je ujedno i postupak (jedan od mnogih) u toku recimo stvaranja nove sorte.
Hibridizacija je ipak nesto razlicito od ukrstanja i dopsta je komplikovaniji proces.
Postoje i tzv sortni hibridi koji se dobijaju na nacin kako si opisao ali uglavnom se radi o tzv medju linijskim (inbred linija) hibridima ili linijsko sortnim (linija X sorta) a u sustini tog postupka je prethodno dovodjenje roditelja u tzv homozigotno stanje, (stvaranje inbred linija) a to se radi samooplodnjom i to je faza koja se ne desava u prirodi. Tek njihovim ukrstanjem se dobija hibrid. Kod hibrida se javlja tzv hibridna snaga, heterozis, koja se manifestuje vecom bujnoscu i vecim rodom i ona se desava iskljucivo u prvoj (F1) generaciji i zbog toga se uvek iznova mora proizvoditi novo seme jer heterozisa nema u sledecoj (F2) generaciji.

Posto je dobijanje tih inbred linija komplikovan i dugotrajan proces, a nije ni neogranicen broj linija cijim ukrstanjem se javlja heterozis, zato se relativno mali broj linija koristi za dobijanje velikog broja hibrida pa se tako smanjuje genetska raznovrsnost tj dobija se neka genetska uniformisanost, a to mnogi navode kao nedostatak i kao sansu za mogucu pojavu epidemija biljnih bolesti (ako se npr javi bolest na koju je ta genetska sifra osetljiva ona ce zahvatiti veoma veliki broj jedinki i velike prostore jer im je genetska osnova slicna) ili cak da moze izazvati probleme kod ljudi.
Dakle slicna protivargumentacija kao i kod GMO.

Što se GMO tiče, tu se već "prčka" po genetskom materjalu, pa su svakojake kombinacije moguće(jer je ishod neizvestan - objašnjavao nešto na tu temu i profesor nsarski), kao i reakcija životinskog/ljudskog organizma na takvu ishranu, a to ne može da se "vidi" na jednoj generaciji.

E to prckanje je za razliku od onog samo direktnije.
Kod soje to sematski izgleda priblizno:
Soja ima problem sa unistavanjem korova jer nema dovoljno selektivnih herbicida ( nema dovoljno "pametnih" koji ce ubiti korov a ostaviti soju)
Kkaoresiti problem?
Poprskati sve totalnim herbicidom (unistava sve biljke) a soju "nastelovati" tako da samo ona bude optporna.
Kako to uraditi?
Pa "prestelovati" joj genetiku tj ubaciti joj gen koji je cini otpornim.
E Monsanto je to uspeo.
Da li je on nesto "pokvario" u genomu dok je prckao tamo "stelujuci" ga ne zna se. Nema dokaza da jeste, ali je problem sto to jos nije nista sigurno jer je mozda nesto pokvario tako da je neki "pokvareni" gen pritajen (recesivan) koji ce se mozda nekad javiti ako dodje u neku kombinaciju sa nekim drugim genom.
Sve to jeste moguce ali ipak za sada nema takvih posledica.

A nedoumica postaje jos veca kad se setimo da ovo nije prvi put u istoriji da se ljudi plase novih naucnih otkrica a cesto se taj strah pokazivao kao bezrazlozan.

hoochie coochie man

Il nisi dobro slusao ili je neki drugi problem u pitanju :)

Ma slušao sam je sat vremena, pa mi se sve pomešalo

A nedoumica postaje jos veca kad se setimo da ovo nije prvi put u istoriji da se ljudi plase novih naucnih otkrica a cesto se taj strah pokazivao kao bezrazlozan.

Oko ovoga se u principu slažem, samo što je sad mnogo veća brzina naučno-tehnoloških dostignuća, pa je suviše kratko vreme, da se sagledaju sve posledice.

hoochie coochie man

Posto je dobijanje tih inbred linija komplikovan i dugotrajan proces, a nije ni neogranicen broj linija cijim ukrstanjem se javlja heterozis, zato se relativno mali broj linija koristi za dobijanje velikog broja hibrida pa se tako smanjuje genetska raznovrsnost tj dobija se neka genetska uniformisanost, a to mnogi navode kao nedostatak i kao sansu za mogucu pojavu epidemija biljnih bolesti (ako se npr javi bolest na koju je ta genetska sifra osetljiva ona ce zahvatiti veoma veliki broj jedinki i velike prostore jer im je genetska osnova slicna) ili cak da moze izazvati probleme kod ljudi.
Dakle slicna protivargumentacija kao i kod GMO.

Raznovrsnost je jedan od bitnijih problema. Ako branimo GMO pozivanjem na smanjenu raznovrsnost kod klasičnih metoda, ajde da jednostavno uporedimo broj sorti. Kod kukuruza, na primer, ima na hiljade sorti dobijenih klasičnim putem. A GM ? Ne znam tačno, ali mislim da Monsanto ima samo nekoliko, bar za sada.

Što se GMO tiče, tu se već "prčka" po genetskom materjalu, pa su svakojake kombinacije moguće(jer je ishod neizvestan - objašnjavao nešto na tu temu i profesor nsarski), kao i reakcija životinskog/ljudskog organizma na takvu ishranu, a to ne može da se "vidi" na jednoj generaciji.

E to prckanje je za razliku od onog samo direktnije.

Nije isto to prčkanje. Klasičnim metodama samo žongliraš setovima gena koje imaš prirodno u biljkama jedne vrste. Dakle, kombinuješ gene koje je čovek već koristio jer su to geni iz te korišćene vrste. Takođe, kombinuješ ih na "uobičajen" način, onako kako bi i oni inače mogli biti iskombinovani u prirodi. Dok, kod GMO u korišćenu vrstu ubacuješ gene sa kojima čovek ne bi prirodno došao u kontakt na taj način (ne bi jeo, recimo, bakterije, tj. gene iz bakterija).

Da li je on nesto "pokvario" u genomu dok je prckao tamo "stelujuci" ga ne zna se. Nema dokaza da jeste, ali je problem sto to jos nije nista sigurno jer je mozda nesto pokvario tako da je neki "pokvareni" gen pritajen (recesivan) koji ce se mozda nekad javiti ako dodje u neku kombinaciju sa nekim drugim genom.
Sve to jeste moguce ali ipak za sada nema takvih posledica.

A to znamo tako što...? Neko je pravio eksperimente, analize ?

A nedoumica postaje jos veca kad se setimo da ovo nije prvi put u istoriji da se ljudi plase novih naucnih otkrica a cesto se taj strah pokazivao kao bezrazlozan.

Sad mi je lakše. Mislim, ova reč "često" me umiruje. Pa budimo realni, Černobili se ne dešavaju baš često, tek na po dvadesetak, tidesetak godina. Za sada.

Raznovrsnost je jedan od bitnijih problema. Ako branimo GMO pozivanjem na smanjenu raznovrsnost kod klasičnih metoda, ajde da jednostavno uporedimo broj sorti. Kod kukuruza, na primer, ima na hiljade sorti dobijenih klasičnim putem. A GM ? Ne znam tačno, ali mislim da Monsanto ima samo nekoliko, bar za sada.

Ne branim ni GMO niti Monsanto ( a i da branim bas sam ja taj koji ce ih odbraniti a oni samo moju odbranu cekaju) vec ne prisatejm da pevam u horu onako kako diriguju kojekakvi Aleksici i da nasedam na kojekkve klataklizmicne price koje najcesce pricaju oni koji bas i nemaju mnogo pojma o tome o cemu pricaju.
Posebno ih ne branim pozivanjem na genetsku uniformisanost hibrida, vec tu uniformisanost navodim kao jedan od argumenata onih koji i hibride smatraju opsanim po coveka kao sto je sada slucaj sa GMO. I kao primer da ni hibridi nisu apslutno bezbedni pa ipak nema ovolikog protivljenja njihovom koriscenju. Ja sam poslednji covek na svetu koji ce se protiviti uoptrebi hibrida.
Sve sto nije apsolutni proizvod prirode, tj sve gde je covek kako tako uticao na izmenu prirodnog oblika, se moze smatrati potencijalno opasnim, i dosta je zagovornika teorije da se treba apsolutno vratiti tim prirodnim, neizmenjenim oblicima.
Ali u tom slucaju se ne bi moglo govoriti o poljoprivrednoj proizvodnji vec o sakupljackoj privredi.
A ako ipak prihvatimo da covek treba, mora, pozeljno je, prihvatljivo je, da menja prirodu i prilagodjava je sopstvenim potrebama postavlja se pitanje sta je granica preko koje se ne treba ici?
Kada se nauci treba reci dalje ne smes? Ko to odredjuje i po kojim kriterijumima?

Nije isto to prčkanje. Klasičnim metodama samo žongliraš setovima gena koje imaš prirodno u biljkama jedne vrste.

Imas ih ali se neke kombinacije koje ljudi prave u prirodi nikada ne dogadjaju.
Sta je garancija da se u tom zongliranju nece "pogresiti" tj da nece nastati neka kombinacija gena koja se nikada ne bi dogodila (jer je priroda odredila da se ta kombinacija roditelja koju covek "na silu" ostvaruje u prirodi niakda ne dogadja) da covek nije zonglirao?
Mozda npr neki hibrid u sebi nisi neki recesivni gen koji ce nekad, ko zna kad i ko zna u kojim uslovima, biti sparen sa nekim sebi slicnim i tako spareni ce od kukuruza kao korisne biljke napraviti ko zna kakvu opsnost po coveka,
Narvno da je ovo samo SF teorija u koju ja apsolutno ne verujem, ali je teoretski sasvim moguca i to je otprilike nacin na koji se osporava GMO od strane Aleskica i ostalih.

A to znamo tako što...? Neko je pravio eksperimente, analize ?

Pa naravno.
Zasto neko ne bi pravio analize i zasto je to tako tesko uraditi?
To Monsanto ne moze da spreci. GM semena ima, svakoj naucnoj labaratoriji u svetu je dostupno i nikon ikom ne moze zabraniti da uradi bilo kakvu analizu i bilo kakav ogled sa tim semenom.
Ozbiljni zagovornici misljenja da ne treba ici u masovnu upotrebu takvih organizama kazu da i pored nepostojanja dokaza o stetnosti GMO treba jos raditi na tome (ogledima i sl) kako bi se bilo apsoluno sigurno u bezbednost a izmedju "treba se jos proveravati bezbednost" i " stetno je" postoji znacajna razlika.
Ako je dokazana stetnost jedino sto se moze uraditi je zabrana toga, tu vise nikakva nauka ne pomaze jer je stetnost vec dokazana, zar ne?

Sad mi je lakše. Mislim, ova reč "često" me umiruje. Pa budimo realni, Černobili se ne dešavaju baš često, tek na po dvadesetak, tidesetak godina. Za sada.

Pricam o tome da su se ljudi plasili i pronalaska parne masine i elektricne energije i cega sve ne, pa se taj strah pokazo kao posledica neznanja a ne kao realna opsanost.

hoochie coochie man

Ne branim ni GMO niti Monsanto ( a i da branim bas sam ja taj koji ce ih odbraniti a oni samo moju odbranu cekaju) vec ne prisatejm da pevam u horu onako kako diriguju kojekakvi Aleksici i da nasedam na kojekkve klataklizmicne price koje najcesce pricaju oni koji bas i nemaju mnogo pojma o tome o cemu pricaju.

Podržavam 150 % ! Ali samo ako ide u oba pravca.

Sve sto nije apsolutni proizvod prirode, tj sve gde je covek kako tako uticao na izmenu prirodnog oblika, se moze smatrati potencijalno opasnim, i dosta je zagovornika teorije da se treba apsolutno vratiti tim prirodnim, neizmenjenim oblicima.

Smisli najgluplju ili najluđu teoriju i naćićeš dosta zagovornika.

A ako ipak prihvatimo da covek treba, mora, pozeljno je, prihvatljivo je, da menja prirodu i prilagodjava je sopstvenim potrebama postavlja se pitanje sta je granica preko koje se ne treba ici?
Kada se nauci treba reci dalje ne smes? Ko to odredjuje i po kojim kriterijumima?

Nauci ? Zašto nauci ? Korporacijama koje ekonomski profitiraju od nauke. To određuju konzumenti, tj. potrošači, po njihovim sopstvenim kriterijumima, obično podložnim predrasudama i zabludama. Da li možemo kriviti jedne i druge borce za naklonost potrošača što se rukovode time da ako važi:
"Put do pakla je često popločan dobrim željama."
onda važi i:
"Put do raja je često popločan predrasudama, zabludama i poluistinama." ?
Raj može da bude bilo šta.

Zasto neko ne bi pravio analize i zasto je to tako tesko uraditi?

Govorio si i nedostatku dokaza štetnosti po ljude. Misliš da je neko izvodio eksperimente na ljudima ? Ako misliš, onda da znaš da se i ja slažem sa tobom. Izvodi se upravo eksperiment gde Amerikanci su zečići koji konzumiraju GM hranu, a Evropljani zečići koji ne konzumiraju. Molim poklonike teorija zavere da mi tačno citiraju ime, možda me nako pozove da učestvujem u eksperimentu (kao zečić, naravno).

Pricam o tome da su se ljudi plasili i pronalaska parne masine i elektricne energije i cega sve ne, pa se taj strah pokazo kao posledica neznanja a ne kao realna opsanost.

Jasno. Ja pričam da s vremena na vreme nastane realna opasnost i da moramo da držimmo četvoro očiju otvoreno da nas opasnost ne iznenadi.

Због таквих, које сам овде упознао, презрео сам либерализам.

Anarhija do Tokija

Па?
Да ли због тога текст није истинит или шта?
Због таквих, које сам овде упознао, презрео сам либерализам.
Заувек
Нек Вам је ''алал''

A kad im zatreba, iz rukava vade Šešeljevevu izjavu da je Mićunović jahao popove i to smatraju bogomdanom istinom. Isti su kao JUL. Nit' manje stranke niti većeg laprdanja.