Imate li sna, Borise Tadiću?

Kada sam poceo da pišem blog rekao sam sebi da ću pokušati da izbegavam politiku, zato što mislim da nemam dovoljno samokontrole za tako osetljivu stvar. Ali.....

Zaista  ne mogu više da ćutim, hoće na dupe da mi izađe. Hoću bre da kažem šta mi leži na duši, sad pred Jovanjdan kada treba da izaberemo novog vođu, pa kom obojci kom opanci!

1. Ne mogu da razumem da će 30 i nešto procenata biračkog tela, dakle oko 1.800.000 ljudi, a glasa za radikala, a ako tome dodamo i Mrkonjićevih oko 250 hiljada, to znači da dva miliona Srba nije ništa naučilo za ovih sedam godina. Dakle, tim ljudima je isparilo iz malog mozga sve ono loše šta su vladari devedesetih uradili.

Ne smeta im to štom smo imali prazne rafove, platu u deseticama evra, tenkove na ulicama, ratove sa gotovo svim dojučerašnjim sunarodnicima, ocaj ljudi koji se bije za veknu hleba koji im se baca iz kamiona, devize na ulicama, cigarete na ulicama, čarape, gaće, majice, cipele na ulicama, ana kartosnkim kutijama...buradi sa benzinom na ulicama, razorenu infrastrutkturu, automobile u raspadnutom stanu, prepune autobuse prosecne starosti i vise od 20 godina, divlju gradnju, divlje sokove (fanti, popsi) napravljeni u divljim fabrikama, otrovna alkoholna pića (zozovača)...

2. Ne mogu da razumem zašto se izvrću neke činjenice u vezi Evropske unije. Hoću da kažem da je lažna dilema koju potura Koštunica kao kukavičje jaje da će sad on da bude taj koji hoće da odluči da li će Srbija da udje u EU. Možete misliti, Srbi se pitaju.

E pa Srbi se ne pitaju, kao što se ne pitaju ni Hrvati, ni Rumuni ili Poljaci (kada su aplicirali) već se pita samo EVROPSKA UNIJA i NIKO DRUGI. Oni su ti koji odlučuju hoće li nekome dati zeleno svetlo za eksluzivni klub ili neće.

Dakle, samo EU bira između da ili ne u vezi nas nesrećnika koji bi da budemo deo normalnog sveta, a nikako Koštunica - premijer koji nije isporučio Mladića i još trojicu ljudi osumnjičenih za najteže ratne zločine još od Drugog svetskog rata. Imamo paradoksalnu situaciju u kojoj postoji određeni broj zemalja koji bi uprkos toj činjenici - da nismo ispunili ni osnovni uslov a opet smo mogli da se nadamo.

E, pa ne može to kod nas. Čim je Koštunica video pruženu ruku prijateljstva on je povukao svoju. Ne zna čovek da funkcioniše u harmoniji i miru. Možda da se ugleda malo na Slovence, ne bi mu bilo loše.

Odosmo u neki čudan ekstremizam; svetosavlje i pravoslavlje postade eksluzivno pravo najgoreg šljama, opet se kliču pesme onima od kojh "nema leba", a na silu se nameće antagonizam i ksenofobija prema vrednostima koje su od Evrope napravile najkvalitetniji prostor za život.

Nećemo u EU, nećemo sa onim koji nam otimaju teritoriju, hoćemo Rusiju, hoćemo Nesvrstane zemlje, hoćemo.Opet nam ne valja Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka, svet je opet protiv nas, dvostruki standardi, suverenitet i teritorijalni integritet, globalni policajac, slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi... 

Sve su to usklici karakteristični za predzborni period, ali postoji uvek neko ko to mora da artikluliše.

Predsednik Tadić danas nije čovek koji može to da artikuliše. Predsednik se ponaša potpuno nedržavnički, i sarađuje s ljudima kojima sat radi unazad. On dozvoljava sebi  da bude ponižavan, da njegova reč samo lepo zvuči na tv spotu, ali da se na terenu prakse sprovodi katastrofalna politika Vojislava Koštunice.

Njega (VK)ništa  ne zanima, on misli samo na sebe; to je grupa opasnih ljudi koji samo sanjaju svoje mesto u ćitankama i udžbenicima. Oni su ostrašćeni do te mere da situacija postaje  veoma ozbiljna za sve nas gradjane i gradjanke Srbije. "Poslednji Hitlerovi dani" je film, mislim da se tako zove, koji zaista može da nam ukaže gde ćemo završiti nastavimo li da se svađamo sa svetom.

Ovde se i posle sedam godina od paljenja skupštine priča ista priča koja je dovela do njenog paljenja, ovde se ništa nije promenilo, ovde je sve opasno. Opet ne smemo da nosimo majice nekih građanskih pokreta i stranaka da nas ne bi prebili na ulicama kao što onomod nije baš bilo prijatno šetati se s majicom Otpora.

Atmosfera je ista, Tadić to toleriše, ćuti, trpi. Imate li sna Borise Tadiću? Kako,bre čoveče, uspevate da se uspavate uveče kad legnete u krevet, kako vam ne smeta to što Vojislav Koštunica ucenjuje do krajnjih granica. Urazumite se predsedniče, vratite se tamo gde vam je i mesto u politici i kome pripadate, postavite jednom za svagda tu razdelnu liniju da znamo ko smo i šta smo, da bi bili sigurni da kad glasamo za VAS da je to gals za EU, ljudska prava, otvoreno tržište, transparentnost, lustraciju, rfofrme, privatizaciju, zemlju bez granica i prijateljstvo sa susedima.

Zar ne vidite, predsedniče, da Srbija strmoglavo ide unazad u devedesete!?