Nobelova nagrada, čemu?

Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično.

No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio, pa se pitam koji su iole ozbiljni svetski kandidati za ovogodišnju najveću književnu nagradu? (Ne samo da je prestižna, već je i finansijski vredna - dobija se oko 1.3 miliona dolara plus zlatna medalja Mladića i njegove muze, kao što je ovde prikazana).

Sve je još uvek na nivou pogađanja.

Neki pričaju da bi nagrada trebalo da ode Arapima (opet se postavlja politička kopča – tzv. Arapsko buđenje), pa se navodi sirijski pesnik Adonis (80 godina).

Kada smo već kod poezije, i Šveđani  „svoga konja za trku“ imaju, pa kandiduju svog pesnika Tomasa Transtremera, koji, takodje, ima 80 godina.

(Kada sam pomenuo arapštinu, još jedan ozbiljan kandidat dolazi iz Alžira, i to dama, Assia Djebar).

Amerikanci već godinama pritiskaju, onako kako samo oni to umeju i mogu (i na svim drugim poljima), pa grubo poručuju da je krajnje vreme da Nobel ponovo dođe k njima, jer je poslednji put dodeljen jednoj njihovoj književnici (Toni Morrison) još daleke 1993. godine.

(A činjenici da je Srbima poslednji put dodeljen Nobel još daleke 1961. godine se, izgleda, ne pridaje nikakav značaj).

Tako Amerikanci već godinama isturaju Fillipa Rota (Philip Roth), Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates) i T. Pinčona (Thomas Pynchon). U poslednje vreme najviše se govori o Kormaku Makartiju (Cormac McCarthy).

Nobelov kometet je pre nekoliko godina poručio Amerikancima, ne baš diplomatski, da nema osnova da se njima dodeli nagrada – da je njihova književnost provincijska, tesnogruda, izolacionistička i ne znam šta još, kao i da malo prevode strane pisce, ne učestvuju u svetskom dijalogu o literaturi ... takva neukost sputava...  (Horace Engdahl, the permanent secretary of the Nobel prize jury: "There is powerful literature in all big cultures, but you can't get away from the fact that Europe still is the centre of the literary world ... not the United States. The US is too isolated, too insular. They don't translate enough and don't really participate in the big dialogue of literature ...That ignorance is restraining").

Ja lično bih voleo, ako se nagrada već mora dati Amerikancima, da to bude Filip Rot. On ima 78. godina i čujem kako neki zagovaraju da treba požuriti  ("stop the nonsense and give Philip Roth a Nobel Prize for Literature before he dies").

Dalje, Haruki Murakami se visoko kotira.

Ima i onih koji misle da bi Nobela trebalo dati Salmanu Ruždiju (Rushdie), te da bi bilo grehota da on prođe kao što su prošli Prust, Džojs, Borhes i Nabokov.

Šta vi mislite, cenjeni publikume, kako bi to rekao Svetislav Basara?