već opalo je, ni travke nema, pustoš je svud... Još od Maja meseca počeo sam da se pribojavam i strepim od brzodolazeće Zime i njene prethodnice Jeseni! Priznajem da sam se ovog Leta našetao bosonog u šorcu i golog mi atletskog poprsja, kao što odavno nisam. I sad dok ovo pišem, u gaćama sam (bokserice naravno, sitan karo) i bos. Suv sam k'o barut, svima oko mene puše se uši od vrućine a ja se noću ipak pokrivam frotirom i jednim ćebetom, zlu ne trebalo. Još kalendarski traje Leto ali zaista ni travke nema a ako i ima, sparušila se i požutela k'o da jedva čeka Slanu...puj, puj, puj, daleko bilo!
U vreme koje provedosmo na Kritu, žena mi je jednom začuđeno rekla: Ne pamtim da si se toliko kupao, ne izlaziš iz vode! Sunce, more, ne tražim ništa više! Nego ja po ko zna koji put davim blogovateljstvo svojom ljubavlju spram Sunca i vrućinštine, pričam/pišem baš kao baba o uštipcima.
Neću više! Umem ja i o drugim stvarima. Samo moram da dodam da sam oduvek voleo da pevam (i to odlično!) pesmu Jesenje lišće, koja nije ni malo laka. Ali sam, nikad zajedno s drugima, kvarili je, drali se!
And now something different.
Vozačka dozvola samo što mi nije istekla! Ja u MUP Novi Beograd da se raspitam o produženju. Nema reda, ne uzimaju se brojevi u cik zore, ljubazna službenica me obavesti da je potrebno da uplatim tri uplatnice, kasnije vidim ukupno 1380,00 RSD, i obavim lekarski pregled jer imam 65 godina. Kažem da sam čuo/pročitao da lekarski pregled sada može da se obavi i u nekim domovima zdravlja a ne kao nekad samo u Zavodu za zaštitu zdravlja u 29. Novembra? Može, odgovara mi, u Medicini rada u Omladinskih brigada. OK, to mi je blizu kuće, hvala. Uplatim skoro soma i po i sutra poranim u Medicinu rada. Priđem šalteru i kažem: Hteo bih da obavim pregled zbog produženja...nisam ni dovršio, gospođa iza stakla kao iz topa: Dve hiljade i osamdeset dinara! ...vozačke dozvole, završim rečenicu. Dve hiljade i osamdeset dinara, ponovi ravnodušnim glasom dama, često zvana šalteruša. Otvorim šlajpik i dam joj, odkinem od crkavice, dve hiljade sto dinara. Kroz polukružni otvorčić na donjem delu stakla, dama mi pruži dva komaTa papira, kusur, nema, ostaje valjda za pomoć nezbrinutim šalterskim službenicama. Na većem papiru, A-4 format, pisalo: Oftalmolog, super ( ne mogu da se setim tačnog naziva ali znam da je overavala pregled kod prethodne) Oftalmolog, Psiholog i Neuro Psihijatar. Na manjem papiru, A-5 formata, zelenim markerom je bio označen redosled poseta lekarima sa sve brojevima soba/ordinacija. Nema gužve, kao treći uđem, ispostavilo se kod Oftalmologistkinje, sedite, prislonite glavu, ne skidajte naočare, uz ovu spravu i govorite mi u kom delu kvadrata se nalazi šahovska tabla. Izodgovaram uredno sve šahovnice čak i onu najmanju koju ni Oko Sokolovo ne bi video čak i da nije bio zauzet brigom o Poslednjem Mohikancu i Kožnoj čarapi. Žvrljnu ona šaru na propisano mesto i ljubazno mi reče: Doviđenja. Po naznakama podvučenim zelenim markerom, zađoh za ćošak i u ordinaciji super,(takođe) Oftalmologistkinje, dobih potpis i pečat. Zahvalim joj se i uputim se kod Psihologa. Ispade da je bila Psihološkinja, depresivna, srozana, video sam da joj nije ni do čega a najmanje do mene i inih produživača vozačkih dozvola. Jeste li psihofizički zdravi, upita me još više se zgurivši u stolici/fotelji. Kako vam izgledam, pokušah da se našalim? Samo vi meni odgovorite na pitanje, prošapta ona, tj Psihološkinja. Da! A koliki vam je pritisak? 120/80 ispljunuh brzo. Kad ste ga poslednji put merili? U Februaru. Morali biste češće da ga merite...kakvo je stanje u vašoj porodici? Skoro pa idealno, vlada harmonija, ljubav i razumevanje, razgalih se ja a ona: A kako podnosite ovu vrućinu? Reših da se zahebam, koju vrućinu? Kako koju vrućinu, uspravivši se, drčno mi reče Psihološkinja, evo ja sam mokra do donjeg veša, bilo bi bar dva litra znoja kad bih ga iscedila! Da bih je smirio, odgovorih da sam ja od druge fele koja vrućinom ne smatra ništa što je ispod +35 stepeni. Ah, da, da je bila iole lepa ili makar privlačna, predložio bih joj ceđenje donjeg veša udvoje. Dobro, dobro, sve je u redu s vama, udari paraf i pečat tamo gde je trebalo i reče mi da pozovem sledećeg. Na kraju odem kod Neuro Psihijatra. Muškarac, kombinacija Gruča Marksa i Gospodina Goluže u tumačenju Ljubiše Samardžića! Afro proseda frizura, ogromne, debelih stakala, naočare u tečkim koštanim okruglim okvirima, veliki prosedi brkovi i osmeh od uva do uva. Pričajte mi o sebi, reče, sede i prekrsti i noge i ruke, kao sav se u uvo pretvorio. Rođen sam pre 65 godina na jugu...počeh da se zezam. Ne, ne, ne! To mogu da saznam i iz lične karte, čime se recimo bavite u životu? Akademski slikar. To vi meni kažite, pljesnu rukama. Za vas ne postoji penzija, do kraja života ćete uživati slikajući...nego da vas pitam, ima umetnika koji su u svom životu naslikali, napisali mali broj dela a ipak su veliki i značajni? Bitan je kvalitet a ne kvantitet, rekoh tek da nešto kažem. Tačno, to i ja mislim, eto Laza Lazarević je iako lekar bio i pisac. Nije napisao mnogo, uglavnom pripovetke ali opstale su do dana današnjeg. Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Sve će to narod pozlatiti, Švabica, izdeklamovah. Pa vi ste potkovani i iz književnosti, divno, divno...eh s kakvim se ja svetom svakodnevno srećem...vi ste mi osvežili dan...a kakvo je vaše mišljenje...htede da nastavi Dr Gručo/Goluža ali ga prekidoh: Dragi doktore u velikoj sam žurbi, imam još toliko toga da obavim, izvinite... Ne beše mu pravo ali se sabra, čuknu me gumenim čekićem u oba kolena, kleknuh zatim na ordinacijski ležaj, čuknu me po Ahilovim petama, čuknu me i u čelo (?), udari pečat, potpisa se i sa žaljenjem se oprosti od mene. Sva ta ujdurma me koštala 2100,00 RSD!
Odem sutra u MUP, samo jedan ispred mene, milina. Posle pet minuta uđem, predam uplatnice i overen lekarski pregled, sedite u kabinu, naslonite glavu na zid i podignite bradu uputi me službenica. Škljocnu ona, sačeka pa će: Vi imate bifokalne naočare, ne vide vam se oči, pojavljuje se neki odsjaj. Evo vam ove, dodade mi nekakve izanđale socijalke bez stakala. Stavim ih na nos, zabole me na šta ću da ličim, samo da mi produže dozvolu! Škljocnu ona opet, sačeka: Opet ne valja...protrljajte oči, dobaci njena kleginica. Protrljah krvnički očne mi jabučice i opet nič. Znate šta, skinite naočare a upisaćemo kao napomenu da ih nosite. E tad je uspelo. Dođite za deset dana i ponesite staru vozačku dozvolu, doviđenja, doviđenja.
Eto mene za deset dana, ponište mi staru i daju novu vozačku dozvolu. Radoznalo je zagledam i opsa!, vidim da mi je izdata na samo dva meseca i to od 21. Aprila do 21. Juna 2011-te a već Septembar! Vrnem se tri koraka i pružim je službenici. Jao, niste vi jedini gospodine, 1946 godina nam je prelomna (ma šta to značilo), evo sad ću ja da odkucam šta treba a vi dođite za tri dana i izvinite još jednom. Pomislim, ne bez izvesne doze ponosa, da pripadam prelomnoj grupi građana. Možda i bude neke fajde od toga, umal' se ne obradovah ali se istog trenutka setih u kojoj i kakvoj državi živim, opsovah u sebi i odoh svojim putem.
Dođem posle četiri dana, zlu ne trebalo, pronađe službenica moju novu vozačku dozvolu, obrnu je okrenu: Mislim da je sada sve u redu, reče i pruži mi je. Večito opekivan od strane administracije, proverih datume na poleđini: 8. Septembar 2011 do 8. Avgusta 2016 godine. Jedva sam čekao da sretnem Lakija, komšiju, starijeg od mene dve godine koji je dobio dozvolu na tri godine! Izgleda da i nisam baš toliko mator, ha!
Blogovi autora
- Čojstvo i krvna osveta (26)
- Tri musketara (22)
- Pozivam (30)
- E (56)
- Od mene toliko (12)
- Spaljivanje knjiga (650)
- Sve same sitnice (30)
- Vrt sa stazama što se ne račvaju (9)
- Empatija (48)
- Kako do sreće? (28)
- Pod utiskom (36)
- Ponavljam (41)
- Prepiska (11)
- Pustinja (13)
- Ne (31)
- Osećaj (25)
- Stranac (6)
- Starac i more (17)
- Duša (34)
- Priča smeha i nezaborava (27)
Najnovije VIP blogeri
- Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini - Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve
Vojislav Stojković
Najnovije blogeri
- DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić - DUB PUB:Dub From The 7th Sea
docsumann - DUB PUB: Bloody Red Blood
docsumann - DUB PUB: Ne želim da čekam voz koji neće doć'
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Zabava (2)
- Muzika (2)
- Hobi (2)
- Filozofija (1)
- Politika (1)
- Život (1)
- Budućnost (1)
- Mediji (1)
- Nostalgija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org