Moj današnji gost-autor je blogokolega oskar-z-wild:
ЗАТВОР ТО ЈЕ ФАМИЛИЈА
написаo oskar-z-wild, као одговор на књигу dr Бранка Бокуна "Femina Sapiens, Matriarchy for Humanities Sake, A New Anthropology" (Лондон, 2009.)
Највећи затвор то је - фамилија. У затвору су криминалци. Доминантни и најопакији криминалци су мајке. Љубав је монета којом се исплаћује послушност. Љубав према плоду своје утробе је златна полуга која је мерило сваке љубави. Они који су избачени из затвора су једини слободни, али већина слободних наставља да куца на врата других затвора не би ли се поново попели на криминалну лествицу.
Усамљеност слободних је тешка јер је већина навикла да од својих најранијих дана добија уситњене делиће те полуге злата. Човек је доместификована животиња која чулом вида тражи сјај злата у очима криминалаца.
Ако су у матријархату створене прве људске заједнице онда су Божице Мајке први лажни богови. Божице Мајке су први џелати. Све касније побуне затвореника, од којих су најпознатији Буда и Исус, биле су побуне против матријархата. Многи други побуњеници су постојали и пре њих, као Заратрустра, који су се одвојили од фамилије и заједнице и покушали да на новим принципима успоставе заједнице слободних људи. Заратустрини принципи су били „мисли добро, говори добро, чини добро". Овим је покушао да заобиђе принцип мајчине љубави као врхунског мерила доброте.
Христос говори: "Ко жели да пође замном нека остави мајку и оца". Црква која је основана на Христовом учењу успевала је да опстане због искључивања жена из своје хијерархије. У феминизираним друштвима данашњег света, еманциповане жене, тј. empowered women или омоћале жене, поново покушавају да успоставе свој режим. Али већ много раније, женски принципи су се убацили у хришћанску цркву кроз ожењене мушкарце - црквене ђаконе. Сам појам „ожењеног мушкарца" буквално означава феминизираног мушкарца на српском језику. Феминизирани мушкарац означава мушкарца који је прихватио дефиниције љубави које произилазе из породичних односа, тј. матријархалних односа.
Буда говори „све је илузија" и тако напушта своју породицу и одлази у осаму. Сократ и платоничари анализирају шта је љубав и тиме покашавају да разоткрију ту разорну моћ којом жене стално насрћу на слободне жене и мушкарце. Пракса хомосексуалне љубави која је постојала у грчким слободним градовима је била субверзивна делатност у односу на матријархат. Субверзијом сексуалног односа тј. природног животињског односа, мушкарци су хтели да одвоје појам љубави од материнства.
Ексклузивно женска моћ порађања је у матријархату претворена у моћ владања ради преживљавања, а касније у обогаћеним и развијенијим заједницама претворена је у општу моћ владања. Слабост болесне, гладне или остареле мајке је претворена у разорну моћ контроле која је надвисила све рационалне приоритете. Брига за затруднелом женом и осигуравање њеног плода је постала неприкосновена одговорност феминизираног мушкарца.
Чак ни Ниче, који је добро схватио људску вољу за моћ, није могао да разлучи Христово учење од каснијег феминизираног хришћанства. Христ је спасао слободну жену - проституку - од сигурне смрти каменовањем. Тиме је учинио субверзију матријархалне моћи феминизираног јудаизма. Христова појава на Блиском истоку у којем је владао декадентни јудаизам била је од огромног значаја за Стари свет. Али његово учење је било прихваћено највише у оквирима хеленизованог друштва у којем је већ било припремљено концептуално тло.
Јудаизам такође почиње као побуна против матријархата прогласивши жену (Еву) за само један део Човека (Адама); јудаизам означава женскост као само један део општег Човека. Значи да су женска слабост, порођајност и осећајност само део општег људског склопа, и да су то делови људскости који не могу постојати без мушкарца, тј. без заједнице. Постављањем патрилинеарног родослова, Стари завет је учинио субверзију матријархалног друштва. Постављењем Бога као врхунског свеобухватног, мултисексуалног и прокреативног бића, који је изнад поделе на мужеве и жене, првобитни јудаизам уништава моћ Велике Божице Мајке.
Матријархат је владао у првобитним људским цивилизацијама које се такође називају варваризам. Варваризам је владавина породичног насиља и одбране од других породица. Патријархалне религије успостављају владавину разума, а то је било успостављано револуцијама. Абрахам је био спреман да жртвује својеручно свог сина, чиме је показао да је породица мањег значаја од друштвене заједнице и да је породична љубав нижег значаја од универзалне човечанске љубави.
Спасавањем проститутке, тј. слободне жене-човека, од сигурне смрти Христ обнавља револуционарне принципе јудаизма.
Распад хришћанства на језичке и друге национе је процес родовске феминизације религије и процес декаденције. Данашњи противници религија не увиђају првобитну револуционарну суштину ових религија, већ само виде садашњу декадентност остатака тих религија разводњених сталним нападима женског (доместицираног) инстинкта за опстанком.
Савремене револуције, француска и комунистичка, се нису усредредиле на главног узрочника неправде, на породицу већ су разводниле тај најбитнији детаљ, усредсредивши се на растурање феминизираног и приватизованог хришћанства и јудаизма. Шовинизам и фашизам су вратили род (и варварство) као врхунску вредност и искористили феминизиране и декадентне религије за своје циљеве.
Свака светска религија садржи револуционарне принципе у њиховим основама, али свака данашња религија је постала мање-више феминизирана под ударима породичне свести. Нова револуција не сме трошити своју снагу нападима на декадентне религије и постојеће светске силе, тј. државне заједнице. Нова револуција мора обновити принципе опште човечанске љубави одвојене од пристрасне породичне љубави.
Породица - то је затвор за слободне људе. Слободни људи, ослобођени стега породичних стега и окова, се морају удруживати у одбрани других разумних људи који стављају разум и општечовечанску добробит изнад мајчинских инстинката и воље за моћ. Слободни људи морају пружити љубав онима који су избачени из породичних затвора или који су слободном вољом изашли из ових затвора али још увек у тренуцима слабости куцају на врата затвора.
------------------------------------------------------------------------------------
U vezi sa prethodnim tekstom, a u svojstvu domaćina, dajem sledeće napomene:
1. Izneti stavovi su, naravno, isključivo stavovi gosta-autora, koji se u određenoj meri razlikuju od mojih stavova prema porodici i tradicionalnim porodičnim vrednostima.
U našem prethodnom komuniciranju oskar-z-wild mi je usputno rekao "da je u pitanju tekst nekoga ko je žrtva pogrešnog porodičnog odnosa", kao i da "veruje da je za većinu familija - pakao, a da su srećni oni koji su rodjeni u prosvećenim familijama".
S druge strane, ja znam da u literaturi ima slučajeva kritičnog odnosa autora prema porodici, što obično ne umanjuje značaj knjiga u pitanju.
Pada mi na pamet poznata izreka Žida (André Gide), dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1947. godine: "Familles, je vous hais!" (Porodice, mrzim vas! Zatvorena ognjišta; zamandaljena vrata; ljubomorno čuvanje sreće... " (što je u engleskom prevodu: "Families, I hate you! Shut-in homes, closed doors, jealous possessors of happiness"), iz njegove knjige "Zemaljski plodovi" (Les nourritures terrestres).
Dakle, neka cveta hiljadu cvetova!
2. Evo nekoliko kratkih podataka o dr Branku Bokunu.
Poticao je sa prostora naše bivše države, koju je rano napustio, pa je živeo i radio u inostranstvu, najviše u Londonu.
Pretpostavljam da je poreklom bio Srbin iz Hrvatske, na osnovu kratke čitulje koju sam video u engleskim sredstvima javnog informisanja: BOKUN, DR BRANKO died peacefully in Chelsea and Westminster Hospital on January 1st, 2011, aged 90. Father of Daniele, grandfather of Eleonora and Alexander, stepfather of Dora and beloved friend, father-like figure and mentor to many. Funeral on January 21st, 12:00pm at the Serbian Orthodox Church of St Sava, 89 Lancaster Road, W11 1QQ.
Novinarka Mira Adanja-Polak pravila je, 2008. godine, jedan intervju sa Brankom Bokunom, za svoju poznatu seriju "Ekskluzivno", na RTS, sa najavom u stilu: Branko Bokun je osoba sa najviše kontakata u svetu. Prijatelji su mu bili Đorđo de Kiriko, Endi Vorhol, Porfirije Rubiroza, Đani Anjeli...
Knjiga „Femina sapiens, Matriarchy for Humanities Sake, a New Anthropology", koja je inicirala ovaj Oskarov tekst dostupna je online. Takođe, dostupni su i memoari Branka Bokuna, pod nazivom „The Nomadic Humorist" online.
Na kraju, Bokun je važio za prilično kontraverznog autora, Za jednu njegovu knjigu jedan kritičar je rekao: "The author of this book succeeded in offending everyone".