BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

U čl. 3. Ustava Republike Srbije predviđeno je da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Član 67. Ustava predviđa da se svakome pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.

Pretpostavka funkcionisanja pravosudnog sistema jedne države jeste efikasan sistem pružanja pravne pomoći. Pravna pomoć se može definisati kao svaka profesionalna stručna delatnost koja je usmerena na zaštitu ustavom garantovanih prava i sloboda i drugih zakonom utvđenih prava. To bi u svojoj osnovi značilo:

1. Davanje pravih informacija. Pružanje opštih obaveštenja u vidu upućivanja na određenu službu, državni organ ili pravni izvor. Informisanje korisnika o njegovom pravnom položaju u postupku, pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu o kome su u postupku odlučuje
2. Davanje pravnog saveta i predlaganjem potencijalnih pravnih puteva za rešenje određene pravne situacije
3. Sastavljanjem podensaka i isprava ( tužba, žalba, molba i dr.)
4. Zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima preduzimanjem pravnih radnji u tuđe ime i za tuđ račun po prethodno pribavljenom ovlašćenju

Opšte imovinsko stanje velikog dela naših građana stvara situaciju da ustavna norma koja stvara mogućnost da svako ima pravo na profesionalnu pravnu pomoć pred sudom nema nikakvo stvarno značenje jer isti ti građani nemaju materjalne mogućnosti da plate tu vrstu usluge. Savremena država ima obavezu da mehanizme pravne pomoći prilagodi imovinskim prilikama svojih građana. Takvo opšte stanje nametnulo je i razmatranje značaja besplatne pravne pomoći.

U Republici Srbiji, iako su Ustavom stvoreni preduslovi, pružanje besplatne pravne pomoći još uvek nije uređeno na sistemski način. Izgradnja sistema pružanja besplatne pravne pomoći sastojaće se iz procesa sastavljanja valjanog zakona, i napora da se interesi svih učesnika u pružanju besplatne pravne pomoći usaglase i usmere na ostvarivanju primarnog cilja, a to je omogućavanje građanima, kojima je to potrebno, da efikasno ostvare svoja ugrožena prava.

Treuntno stanje u ovoj oblasti bazira se na određenom normativnom okviru, koji čine odredbe sadržane u nekoliko zakonskih tekstova. U tim zakonskim tekstovima date su odredbe koje regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. Zakonom o lokalnoj samoupravi, u čl. 30 predviđeno je da opština organizuje službu pravne pomoći građanima. Zakonom o advokaturi u čl. 25 predviđeno je da advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći na teritoriji osnovnog suda.

U oblasti krivično pravne zaštite mogućnost besplatne pravne pomoći predviđena je u članovima Zakonika o krivičnom postupku i Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštitit maloletnih lica.

U građanskim sudskim procesima, članovima Zakona o parničnom postupku i Porodičnim zakonom, postavljeni su osnovi besplatnog zastupanja određenih grupa klijenata.

Pružanje pravne pomoći predviđeno je i Zakonom o azilu, kako licima koja traže azil, čl.13, tako i licima kojima je priznat status izbeglica, čl.18.

Ovakvo stanje u normativnom smislu stvorilo je ambijent da većina oblika pružanja besplatne pravne pomoći pre svega zavisi od političkih struktura na lokalnom nivou i njihove svesti o značaju ovog pravnog mehanizma za normalno funkcionisanje pravnog sistema u celini.

Na teritoriji Republike Srbije besplatnu pravnu pomoć do sada su davali organi lokalne uprave i to većinom pojedine opštine koje su raspolagale kako infrastrukturnim tako i kadrovskim potencijalom, advokatske komore u zavisnosti od njihove veličine i snage, nevladine organizacije poput CHRIS- Mreža odbora za ljudska prava. Jedan od boljih primera je i organizovanje Pravne klinike Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde su studenti viših godina fakulteta svoja stečena znanja implementirali u proces normativizacije besplatne pravne pomoći.

Svi navedeni davaoci besplatne pravne pomoći su davanje svojih usluga morali da regulišu određenim normativnim aktima, čime su i davali doprinos normativnom regulisanju ovog pitanja na nivou Republike Srbije.

Tim normativnim aktima određeni su i uslovi koje građani moraju ispuniti kako bi postali korisnici besplatne pravne pomoći. Ti uslovi se utvrđuju na osnovu upitnika koje lice koje traži pomoć ispunjava na licu mesta, a verodostojnost popunjenih činjenica, davalac pomoći prema potrebi provera u Centru za socijalni rad ili Uprave za evidenciju prihoda ili pak kod nekog drugog nadležnog organa.

Besplatnu pravnu pomoć može ostvariti lice koje ispunjava sledeće uslove:

1. Nosioci socijalnog obezbeđenja,
2. Nosioci materijlanog obezbeđenja
3. Lica čiji mesečni prihodi ne prelaze 8.000,oo RSD po članu domaćinstva,
4. Lica koja su žrtve porodičnog nasilja i
5. Lica kojima su povređena osnovna ljudska prava i slobode.

Besplatnu pravnu pomoć, davalac usluge može odbiti u slučajevima:

1. Ako lice ne ispunjava neki od gore navedenih uslova,
2. Ukoliko lice navede lažne podatke, a kasnije se utvrdi da su podaci lažni, takvom licu se uskraćuje besplatna pravna pomoć,
3. Ukoliko lice ispunjava uslove, ali se tražena pomoć ne odnosi na pravnu problematiku, pomoć se uskraćuje na osnovu faktičke nemogućnosti pružanja iste i
4. Ukoliko se pravna stvar za koju se traži pomoć nađe u fazi izvršenja a dođe do sukoba interesa između klijenta i advokata koji pruža besplatnu pravnu pomoć.

Specifičan razlog odbijanja besplatne pravne pomoći odnosi se samo na Pravnu kliniku Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu koja je obavezna da odbija pružanje pravne pomoći ukoliko se radi o slučaju posebne težine i specifičnih obeležja ( s obzirom da pravnu pomoć pružaju studenti).

Za dalju implementaciju ovog oblika razvoja pravnog sredstva neophodna je značajna medijska podrška, koja je nažalost do sada izostala. Nepostojanje sredstava za adekvatno medijsko predstavljanje bio je osnovni razlog što mnogi naši građani nisu znali za svoje ustavom zagarantovano pravo o primanju adekvatne pravne pomoći.

Ono što će sigurno biti kamen temeljac donošenja adekvatnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je način finansiranja davaoca usluga besplatne pravne pomoći. Ako država shvati značaj ovog oblika ostvarivanja prava svojih građana ima i nade za stvaranje ambijenta za zakonito ponašanje svih aktera društvenog života u Srbiji.