Nebeski narod

 omnibus

Priča prva

Radio neki čovek u inostranstvu. Crnčio krvnički najgore poslove, štedeo da napravi i izredi kuću u rodnom kraju, da ispoštuje red i običaj i da shodno nepisanim zakonima dotera  i kroz selo protera mercedesa, naravno. Kući su ga godinama čekali verna supruga i sad već odrasla deca. Računao je da se još koju godinicu zadrži na mrskom zapadu , a da se posle nauživa u plodovima svog mukotrpnog rada.

Na jednom od  uskršnjih odmora, dovede naš junak majstora da se pogode oko nekog malterisanja koje je bilo hitno i neophodno uraditi. Dogovor je postignut uspešno, cena prava sitnica , samo 1000 evra, gazda se obavezao da plati kada dođe ponovo na odmor, očekuje da to bude već u avgustu, rastanu se prijateljski uz rakijicu i sir.

Sutra ujutro gazda ode u Nemačku.

Posle nekog vremena počne majstor malteraciju i kako to već svi majstori rade krene da oteže, da kilavi, te gazdarice je l može jedna kafica, te evo sa’ću samo da popušim jednu, i ostale esnafske fore i fazone.Svakodnevna upućenost jedno na drugo, gazdaričina usamljenost i šarm majstora-zavodnika, doprineli su da se posle izvesnog vremena zbliže. Koje crno zbliže, kažu komšije da su počeli da naskaču k’o mršave svinje čim bi deca zamakla u školu. Terali tako neko vreme, majstor zlo-nevoljno završio i onaj drugi posao za koji je trebalo da bude plaćen, otišao dalje, negde oko Morave   i čekao one evre namenjene za  drva za zimu.  

Došao na leto domaćin  nameran da pošteno plati, zna on da ceni muku i trudbenički znoj, pozove majstora, sednu, izvoli hiljadarku  odlično si uradio...

-Ja sam mu dala, mislim tih  hiljadu evra!

-Pobogu ženo odakle tebi kada ti šaljem samo koliko Vam je potrebno?

-Štedela sam i uštedela, jetko reče gazdarica. On je plaćen i ako mene pitaš i preplaćen.

Domaćin vidi da sa njom  nema više rasprave. Majstor zinuo i ne veruje šta se događa. Razmišlja da kaže da to nije istina, da mužu objasni kako ga žena laže, da ispriča celu istinu. Odjednom pomisli da su supružnici možda u nekom dogovoru i da se  nalazi kod čoveka u kući , a ovaj možda ima i neko oružje. Još uvek razmišljajući o onim drvima i gde sada da ih zaradi, jedva pogađajući vrata odtetura se iz kuće i ode u noć.

-Vala ženo jesi domaćica i štedljivica, svaka ti čast. Evo ti petso evra da kupiš nešto sebi, zaslužila si.

Priča druga

Radili otac i sin u istoj firmi, u dva odvojena objekta. Znate te firme, državne u kojima rade čitave porodice, gde nema konkursa nego se primaju svastike, snaje, braća, deca a ponekad i unuci srećnika koji su se tu nekada zaposlili i koji neće u penziju dok im se ’’neko njihov’’ ne zaposli. To su one firme u narodu poznate kao Alaj-begove slame u kojima postoji ovaj princip:

-Hoćeš molim te da odradiš to i to za svog direktora?

-Hoću direktore, vrlo rado , ali...

-Dobro, ko treba da ti se zaposli

Eto u takvoj firmi su radili oni veselnici, otac i sin.Jednod dana pozove otac telefonom svoje dete i kaže mu da su dolazili iz neke firme i da je on posle prezentacije proizvoda kupio mašinu za sarmu.

-Ćale bre, kakva mašina za sarmu?Kako to radi?

-Uzmeš list kupusa, staviš ga pozadi, a ja ti stavim meso

Priča treća

U nekom šumadijskom selu prodavao čovek dve junice.Muka živa i nevolja, umrla mu žena odavno , on sa majkom odizao dva sina, više gladni nego siti. Dobro bi mu došle te pare da plati državi porez, a ona njemu što duguje za njegovu muku i onu pšenicu koju je predao, kad plati. Ako ikada plati.    

Došao jedan zainteresovan , pa pošto nisu imali vagu u tom selu, dogovore se da se pogode đuture – obe junice za hiljadu i petsto evra. Počne  cenjkanje. Ovaj daje hiljadu i četiri stotine. Prodavac spusti na 1450 i ni cent više. Kupac zacepio na 1430.Dvadeset evra u Srbiji može da bude veliko, ponekad. Prodavac kaže da nema ništa od posla, kupac se složi. Zdravo i doviđenja.

Ode kupac pred prodavnicu, popije nekoliko piva, otvori mu se treće oko i pomisli da je bez veze da cepidlači za 20 evra kad već daje tolike pare.Vrati se kog seljaka koji je prodavao junice i uz osmeh , još sa kapije viknu da daje onih 1450. Seljak ga pogleda ispod oka, zaigra mu brada, steže pesnice i prosikta:

-Beži, jebem li ti sunce kalajisano , ne bi ti sad dao ni za 2000, beži mi iz dvorišta