Šta vas seća na Vidovdan?

U malobrojne i po svetkovanju izuzetno očuvane praznike iz stare narodne vere spada Vidovdan, koji se praznuje 28. juna po novom ili 15. juna, po starom kalendaru. Po crkvenom kalendaru na ovaj dan slave se Sveti Vid, Sveti Modest i Kriskentije, prorok Amos i Sveti srpski knez Lazar. Vidovdan je i u istoriji i u legendi poznat kao dan kada se odigrala Kosovska bitka i kada je propalo srpsko carstvo. Inače, ovaj dan je u okviru Petrovdanskog posta.

Kosovska bitka, odigrala se na Vidovdan 15. juna 1389. godine prouzrokovala je i preplitanje istorijske zbilje i narodnih verovanja i običaja, pa se kosovska legenda, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razijala naporedo sa običajima starog slovenskog bozanstva Vida. U narodnim predanjima Sveti Vid leči od svih očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju.

Srpska pravoslavna crkva na ovaj dan cini spomen i proroku Amosu. On je rođen 499. godine pre Gospoda Isusa Hrista u Tekuji, plemenu Zavulonovom jevrejskog naroda. Bio je otac proroka Isaije i prorokovao je pedeset godina. Vlasti su ga progonile zbog toga sto je savetovao ljude da se okrenu jedinoj pravoj veri. Po narodnom predanju, Knez Lazar je slavio proroka Amosa.
Sveti Knez Lazar rodjen je u porodici vlastelina Hrebeljanovica. Ozenio se cerkom velikog zupana Jug Bogdana, Milicom, u narodu poznatijom kao knjeginja Milica. Imao je osmoro dece i bio je dobar vladar svom narodu. Za sobom je ostavio manastire Ravanicu, Gornjak i Vrdnik, nazvan Nova Ravanica, kao svoje zaduzbine. Uoči Vidovdana, svoje slave pozvao je vojvode srpske na poznatu Kosovsku večeru.

Naš narod je ovog praznika napravio veliki mit. Zašto su takvi mitovi veoma popularni u jednom narodu? Da li danas slavimo srpski poraz ili se samo prisećamo žrtava?
Na današnji dan se ne peva. Ako kukavica počne da kuka u proleće na Vidovdan prestaje. Devojke sanjaju momke za koje će se udati između 28. i 29. juna. Da li mi pravimo mit ili mit pravi nas?

Ostali događaji:
1389. - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka srpske i turske vojske, bitka koja je označila početak kraja nezavisne srpske države i otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni pobednika. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Srpski kralj Bosne Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru, suočenim sa islamskom najezdom posle pada u vazalni položaj romejskog (vizantijski) i bugarskog cara, pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo poslao je u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara - kneza Lazara Turci su zarobili i posekli, a sultana Murata I ubio je srpski ratnik Miloš Obilić, probivši se kroz tursku vojsku. U svakom slučaju, nesporna je posledica sudara hrišćanstva i islama i dveju u svemu različitih kultura - Srbija je, budući da nije imala tako velike rezerve kao Otomansko carstvo, ubrzo postala vazalna država. Sedam decenija kasnije, pokorena je i potom provela četiri veka u ropstvu. Kosovskoj bici prethodio je poraz Srba na Marici 1371, kad su poginuli gospodari srpske države Makedonije, kralj Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Jovan Uglješa. Turci su potom dvaput upadali u zemlje kneza Lazara, ali su potučeni 1381. kod Paraćina i 1386. kod Pločnika, a osetne gubitke naneo im je i vojvoda Vuković 1388. kod Bileće. Kosovska bitka postala je predmet legende, najpre kod bugarskog pisca Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbinija u delu "Il Regno degli Slavi" (Carstvo Slovena), a najviše u ciklusu veličanstvenih srpskih narodnih pesama.

1577. - Rođen je Peter Paul Rubens, flamanski slikar, jedan od najvećih majstora baroknog stila. Slike su mu pune dramatičnosti, patosa, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Svestran kao retko koji slikar, Rubens je radio istorijske, mitološke, alegorijske i religijske kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Najznačajnija dela: "Skidanje s krsta" (u katedrali u Amsterdamu), "Probadanje kopljem" (u muzeju u Anversu, rodnom mestu ovog umetnika), "Čudo sv. Injasija" (u muzeju u Beču) "Otmica kćeri Leukipovih" i "Bitka amazonki" (u Pinakoteci u Minhenu), "Krunisanje Marije Mediči" (u Luvru), "Helena Furman", "Umetnik, njegova žena Helena Furman i njihova deca" (u zbirci Alf. Rotšilda u Parizu)...

1820. - Dokazano je da paradajz nije otrovan.

1874. - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839, morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević najviše je njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1914. - U Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna", Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda, velikog pobornika rata protiv Srba i Srbije. Austrougarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ponižavajući ultimatum, Austrougarska joj je objavila rat i napala je, čime je kresnula varnicu Prvog svetskog rata. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali je promašio. Atentatori su pohvatani i osuđeni - Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež, budući maloletnici, na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austrougarske i oslobođenje Bosne i Hercegovine od okupacije.

1919. - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor s poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu, koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza, Austrija je svedena na nemačko govorno područje, Belgija i Danska dobile su manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene ili predate Društvu naroda. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

1921. - Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav, kojim je učvršćena vlast kralja. Skupština je u bitnim pitanjima potčinjena monarhu, a država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom" s dinastijom Karađorđević. Ustav je važio do 1929, kada ga je kralj Aleksandar ukinuo i zaveo tzv. Šestojanuarsku diktaturu.

1939. - Američka vazduhoplovna kompanija "Pan Ameriken" otvorila je prvi putnički let preko Atlantika. Karta u jednom pravcu stajala je 375 dolara, a povratna 675.

1946. - Enrico de Nicola postao je prvi predsednik Italije.

1950. - Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan autoput bratstvo-jedinstvo, u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje. Nasilnim otcepljenjem Hrvatske od Jugoslavije, saobraćaj na putu prekinut je 1992.

1960. - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1977. - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama, zatim, u socijalno angažovanoj fazi, dopirao do duhovite groteske u slikanju deformisanosti građanskog mentaliteta, u intimističkoj fazi, stavljao naglasak na čistu likovnost, a potom je istraživao veze nauke i umetnosti i izvore likovnog izražavanja, pri čemu je imao dodirne tačke s nadrealizmom, apstraktnim slikarstvom i dadaizmom. U poslednjoj fazi, primenjivao je tehniku kolaža, stvarajući lucidnom maštovitom kombinatorikom neočekivane nadstvarne vizije u koje je prevodio poetsko-filozofska razmišljanja o prirodi čoveka i kosmosa.

1874. Umro je srpski političar Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo "Načertanije" (1844) prvi je nacionalni program Srbije nakon oslobođenja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. 

1902. SAD su kupile od Francuske za 40 miliona dolara koncesijuza gradnju Panamskog kanala. 

1914 - Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubioje u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata. 

1919. Potpisan je Versajski mirovni ugovor između Nemačke isaveznika kojim je i formalno završen Prvi svetski rat. 

1921. Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević. 

1948. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavijeisključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). To je značilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955. 

1950. Amerikanci su pobedili Engleze sa 1:0 na Svetskom fudbalskom kupu u Brazilu. 

1950. Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400kilometara, nazvan "Auto put bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale dobrovoljne omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije. 

1956. U poljskom gradu Poznanj ugušena je pobuna radnika uzveliki broj žrtava. To je bio jedan od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti. 

1981. U eksploziji bombe u sedištu Islamske republikanskepartije poginule su 74 osobe, među kojima i lider partije i predsednik Vrhovnog suda Irana ajatolah Mohamed Hosein Behešti. 

1989. Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića kojim je počeo meteorski uspon tog srpskog političara. 

1992. U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije(DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade Skupštine SRJ, počeo Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa. 

1997. Kubanski i argentinski forenzičari pronašli su šestkostura u blizini bolivijskog grada Valgranda. Kasnije je utvrđeno da su među njima i ostaci legendarnog vođe gerile Ernesta Če Gevare. 

2001. Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošvić izručen je Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, kao prvi šef države koji je predat međunarodnom sudu. Milošević je 27. maja 1999. optužen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92. i BiH 1992-95. i na Kosovu 1999. 

2001. Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džek Lemon, jedan od najpopularnijih američkih komičara, dobitnik dva Oskara i nagrade za životno delo (1988) Američkog instituta za film ("Apartman", "Spasite tigra", "Neki to vole vruće"). 

2003. Meksiko je izručio Španiji bivšeg argentinskog pomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja, optuženog za genocid i terorizam tokom "prljavog rata" koji je vođen u vreme vladavine vojne hunte u periodu 1976-1983. godine protiv oponenata, a u kome je oko 30.000 ljudi ubijeno ili nestalo. 

2004. SAD su predale vlast Iračanima, dva dana pre roka isedam meseci pre izbora, nakon čega su lideri privremenih iračkih vlasti položili zakletvu. 

2006. Crna Gora je postala 192. država članica Ujedinjenih nacija.

Mene na Vidovdan najviše podseća jedan porodični ručak, kod tetke na Vračaru. Ušao je njen drug u stan za zakašnjenjem od nekih dva sata i rekao-Uhapsili su mi tatu. Shvatio sam o kome se radi. Uhapsili su njegovog tada već bivšeg tasta Miloševića.

Šta vas seća na ovaj dan?