Jedan korak dalje

Pogađate, reč je o SKA muzici.

Ukratko, u pitanju je prvi pravac jamajkanske popularne muzike. Nastao je spajanjem Mento ritma, Kalipsa, američke R&B i Džez muzike. Prvenstveno, SKA je muzika namenjena plesu, koja  pleni svojim optimizmom, ritmom i jednostavnošću. Naglašavanje je na „dva“, muzika obiluje sinkopama, pa se smatra da je i sam naziv ove muzike nastao na taj način. Dakle, ovako nekako: M-SKA, M-SKA, M-SKA..., što uglavnom vuče gitara tokom svirke. Inače, klasičan SKA bend se sastoji od bubnjeva, bas gitare, gitare, klavijature i duvača (pretežno saksofona, trube i trombona). Od ranih četrdesetih godina prošlog veka, jamajkanski muzičari su usvajali američku muziku i izvodili je na plesovima po hotelima, salama za ples i ulicama. Veliki uticaj su imali Count Basie, Erskine Hawkins, Duke Ellington, Glen Miller i Woody Herman. Tokom pedestih u Americi „manje“ bendove menjaju „Big bendovi“ sa više bi bap, ritam i bluz zvuka. Trudeći se da tu muziku dovedu na Jamajku, domaći muzičari (oni koji su imali priliku da putuju po USA) počinju da eksperimentišu i tako nastaje sam začetak onoga što danas nazivamo SKA muzikom.

Evo jednog primera!

Blues Blasters

 1954. godine se odigrao prvi veliki koncert u Ward teatru u Kingstonu. To otvara čitavo poglavlje jamajkanske muzike i nastaje pravac koji se naziva Šafl (shuffle).

For example!

Neville Esson

Pomama oko ove muzike dovodi do razvoja studija i radio stanica na kojima se emituje muzika za ples. Zahvaljujući ovome i mladi muzičari dobijaju šansu i lavina kreće. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih, Jamajka je bila na pragu sticanja nezavisnosti od Velike Britanije. Clement "Coxsone" Dodd, disk džokej, je prepoznao trenutak i potrebu za određenim nacionalnim identitetom u muzici te počinje snimanje popularnih bendova u sada već legendarnom studiju, “Studio one”. Zahvaljujući nastanku ovih ploča muzika se brzo širi i popularizuje. Do 1962. Cecil Bustamente Campbell, kasnije poznatiji kao "Prince Buster"  u potrazi za nečim novim zajedno sa gitaristom Jah Jerry, nameće takozvani “upbeat” umesto postojećeg “downbeat-a”.  I tako nastaje prava jamajkanska sinkopa i konačno je rođen SKA.

Owen Gray

Tokom tih šezdesetih, getoi Jamajke su prepuni mladih ljudi bez posla i bez nade. Optimizam koji je SKA širio kao da nije bio namenjen ovim momcima. Tako nastaje subkulturni fenomen koji se naziva: “Rude Boys”. U pitanju su momci koje angažuju tzv. sound sistem operateri (mobilni DJ-evi) da sabotiraju plesove svojoj konkurenciji. Dolazilo je do pravih ratova bandi, a ono što je specifično je bila moda koju su “rude boys” kopirali od američkih gangstera. Ta moda je kasnije uticala na modu vezanu za popularizaciju SKA muzike u Britaniji. Fenomen “Rude boys-a” je takođe postao odlična inspiracija za tekstove SKA muzike. U vezi fenomena “Rude boys”, treba reći da i najpoznatiji rege muzičar svih vremena Bob Marley je prvenstveno zajedno sa Peter Tosh-om, Bunny Wailer-om i ekipicom, osnovao SKA bend koji se zvao “The Teenagers”, pa zatim “The Wailling Rudeboys”, da bi preko “The Wailing Wailers”, konačno dobili ime  po kome su bili najpoznatiji (opet zahvaljujući Coxone Dodd-u): “The Wailers”.

The Folks Brothers

Bob Marley & The Wailers

Vreme je i da opišem kako izgleda SKA ples. Naime, on je krajnje jednostavan. Nazivaju ga i“Skanking”.  U suštini, noge rade tzv. Running man, kao da trčite u mestu u ritmu muzike sa savijenim kolenima. Ruke su savijene u laktovima, sa šakama stisnutim u pesnice, koje mašu (kao da udaraju ) i to naizmenično sa nogama (leva noga, desna ruka itd.). “Rude Boys” su igrali nešto drugačije u svojim kratkim pantalonama, igrali su nešto sporije uz prilično preteće držanje.

Derrick Morgan

Kada se SKA “zapatio” na Jamajci, zajedno sa emigracijom, veoma brzo je počeo da prelazi Atlantik. Naravno da je bilo unosnije svirati SKA u Britaniji nego na Jamajci, tako da je vremenom više bendova bilo u Engleskoj nego u njegovoj postojbini. Razvilo se tržište ove muzike u Britaniji i SKA je morao polako da se menja. Prvi pravi međunarodni hit koji je poharao top liste bio je "My Boy Lollipop", u izvođenju Millie Small. Veliki broj Britanaca, postao je svestan prisustva andergraund kulture koja je dopirala iz siromašnih krajeva gradova. Modni detalji “Rude boys-a” su uticali na način oblačenja mnogih, posebno na ekipe “opasnih momaka” iz radničkih krajeva. Međutim, SKA je zahtevao brzu igru i bio je naporan za ove delije, te je došlo do smanjivanja brzine muzike, i tako je iz SKA muzike rođen novi pravac: Rocksteady.

Priča je da je Hopeton Lewis pokušavao da odsvira stvar Take it Easy u SKA ritmu i nije išlo. Bilo je prebrzo. Onda je usporio stvar na pola brzine i tako je izveo. Neko mu je nakon izvođenja prišao i rekao: “That rock steady, man, that's rockin' steady.” I eto imena.

Pokret Modova, koji su prihvatili Rocksteady i modu koja je pratila ovu muziku, polako je prerastao u pokret Skinhead-a. 1966./67. mnogi muzičari nisu više bili zadovoljni ovim načinom sviranja pa su pokušavali da pronađu neki drugi način. I pronašli su. Na postojeći ritam, uz male promene bas deonica, dodate su organe koje su zajedno sa gitarom “muljale” pa je sve to prljavo zvučalo: “Reggae, reggae.” Tako, uz političke sukobe na Jamajci, uz potrebu da ova muzika ne bude samo za ples, već da ima i savršeno jaku poruku, uz Rasta filozofiju, iz SKA muzike nastaje Rege (Reggae). Ali to je već neka druga priča ili tema za ceo jedan blog.

Easy Skanking

Pokret Rude Boys-a je sedamdesetih godina revitalizovan spojem regea i panka zahvaljujući bendovima kao što je na primer  Clash. I polako do kraja sedamdesetih umesto regea, počinje da uz te primese panka lagano uplivava SKA. Dobar primer bi bio bend Specials. Za par godina SKA (ili Blue beat, kako su ga još zvali) postao je mejnstrim muzika u Britaniji. Taj prodor SKA muzike postao je poznat pod imenom "2-Tone." 1979. godine Jerry Dammers je osnovao 2-Tone Records. Oficijelni logo je bio čovek u crnom odelu, sa belom košuljom, crnom kravatom, šeširom, belim čarapama i crnim mokasinama, koji je dobio ime Walt Jabsco. Walt od Walt Disney, a lik logoa je bio crtež zasnovan na ranoj fotografiji Peter Tosh-a. U ime revolta protiv rasizma, crno belo oblačenje i rasno integrisani bendovi su predstavljali promociju rasnog jedinstva. Bendovi kao što su Madness, The Beat, The Selecter, The Bodysnatchers i Specials, potpuno su oživeli klasični SKA zvuk Prince Buster-a i ostalih muzičara sa Jamajke. Tako su numere kao što su Madness (original), Too Hot (original), One Step Beyond (original) i sl. postale verovatno veći hitovi nego što su to bile u originalnom izvođenju. Obrađivane su i pesme drugih žanrova, a jedna od najboljih po meni obrada kompozicija koje originalno nisu bile SKA, dolazi od benda Bad Manners, koji su obradili pesmu benda Sam the Sham and the Pharaons: “Wooly Bully”. Ovde možemo dodati i Swan Lake Čajkovskog u izvođenju grupe Madness. Na kraju, kako to uvek biva, Chrysalis Records je kupio 2-Tone od Dammers-a i lagano je sve propalo do 1985.godine. Završen je drugi talas SKA muzike.

Raspadom 2-Tone , SKA postaje slabije zastupljen ali ne i uništen. On se zadržao prvenstveno zbog toga što je od samog početka bio kombinovan sa pop, rok, pank i ostalom muzikom. Preživeo je i uticajem 2-Tone-a na Ameriku, pa su bendovi kao The Toasters, Bim Skala Bim i ostali uspeli da sačuvaju SKA muziku. Današnje verzije SKA muzike su zastupljene bendovima kao što su: The Chris Murray Combo, Dave Hillyard and The Rocksteady 7, Jump with Joey, Hepcat, Ocean 11, Let's Go Bowling, The Slackers, Los Hooligans, Mobtown, See Spot i NY Ska Jazz Ensemble, koji su ostali privrženi jamajkanskim korenima.

Operation Ivy, Voodoo Glow Skulls, Janitors Against Apartheid, kombinuju punk i idu pravcem SKA core-a.

Regatta 69, Filibuster, Urban Blight se kreću najviše u pravcu reggae/rockstady.

Punch the Clown, Undercover S.K.A., ostaju bliski 2-Tone zvuku.

The Mighty Mighty Bosstones

Eh, a kod nas?

Pa kod nas se SKA primio onako baš (možda zato što je u našoj narodnoj muzici često zastupljeno ono es-tam es-tam). Znam da ćete u komentarima kačiti razne spotove, pa vam neću nametati mnogo toga ali evo nekoliko po mom izboru.

Prljavo Kazalište

Piloti

Via talas

Šarlo akrobata

Laboratorija zvuka

Idoli

Haustor

Pa čak i Bijelo dugme.

Bilo kako bilo, SKA se malčice pritajio. Crno belo je prisutno u obilju boja muzičkog biznisa koji razara pokrete kao što su SKA i njemu slični. “Rude Boys” se pale na neke druge ritmove, a mi matorci se tu i tamo prisetimo optimizma i plesa koji je nekad bio sveprisutan. I ako sam uspeo barem za trenutak da vam pomerim jednu nogu napred i suprotnu ruku, skupljenu u pesnicu za njom, onda ovaj blog ima smisla. A ima, znam. Pitanje je samo kada će ponovo doći taj “sledeći korak dalje”.