Pola sata bez stavljanja

Malo po malo počeli smo da se ljubimo u usta. Ona je imala 15-16 a ja malko više. Da stvar bude još grđa njeni i moji se znaju i povremeno posećuju. Naš odnos, i pored toga što sam uvek imao stalnu devojku manekenske visine i građe, razvijao se u prirodnom smeru. Zbog neusaglašenosti dimenzija naših polnih atributa uspeli smo da se deflorišemo iz ko zna kog pokušaja. U međuvremenu je ona solidno savladala tehnku flaute, saksofona i još po nekih duvačkih instrumenata falusnog oblika, samo da meni bude lepo. Mislim da nam je to bio drugi seks sa obostranim uživanjem kada sam zaboravio da zaključam vrata od svoje sobe. Nikad pre i nikad posle se nije desilo da ćale proba da otvori vrata od moje sobe a da ne kuca. Ali eto desilo se baš u trenutku kada … ovaj, sa ćerkom naših kućnih prijatelja koja je maloletna. Ona se nije ni malo potresla, čak joj je bilo i smešno. Ali ja sam totalno izgubio erekciju na nekoliko nedelja a u odnosu na nju i duže. Sa njom ništa nije moglo da ga zadrži uspravnog.

Kao klinac mnogo sam se primao na matematike i fizike. Igrao sam ja i loptu ali mi je omiljeni hobi bio da rešavam zbirke zadataka. Još se sećam svog ponosa kada sam sa 10 – 12 godina rešio svoju prvu venovu zbirku od korica do korica. Ta mi se navika dugo zadržala kroz život. Ljudi kad odu na more rešavaju ukrštene reči, čitaju ljubavne romane a ja rešavam zbirke. Slažem se da izgleda malo čudno ali to je tako bilo.
Po završetku osnovne škole nije bilo dvojbe u koju srednju ću da se upišem. “Bora Stanković” elitna pancir matematička gimnazija nije bila za slabiće. Bilo je sedam predmeta koji u sebi podrazumevaju poznavanje neke od matematičkih borilačkih veština. Ako tome pridodamo fiziku jasno je zašto sam se baš za tu školu opredelio.

Najbolje ribe u gradu su uvek išle u “Stevan Sremac”, gimnaziju sa kojom smo mi imali tajm šering u istom prostoru. Bilo ih je koliko hoćeš i na većinu njih smo otkidali a one su važile za uobražene i teške za saradnju kako bi mi priželjkivali. Utočište za dobe ribe sa stavom je bila umetnička škola koja se nalazila samo pedesetak metara od “Bore”. U umetničkoj kojoj možda nije bilo toliko riba ali su bile pristupačnije i samim tim interesantnije a i često smo ih viđali jer oni nemaju salu za fiskulturu pa su gostovali kod nas. Bio sam četvrta godina kada sam zapazio malu M. Duga plava kosa, prelepo dupe, lepa glava i poprsje koje je prkosilo sili zemljine teže. Ova rečenica može kraće da se opiše kao “seks bomba”. Do tada sam imao potpuni slepilo na ribe mlađe od mene jer nije bilo nikakve šanse da dođe do neke erotike. Kad samo mi bili nekih 17 -18 godina ribe koje su imale seks su bile specijalne ribe. Čudo jedno. Kao tele s dve glave. I naravno te što daju su bile što daju su bile starije od nas.

U početku mi nije bilo sumnjivo što preslatka mala M je obožavala da da ćaska samnom. Onda je počela da kad god me vidi izljubi me kao da smo rod rođeni. Malo po malo počeli smo da se ljubimo u usta. Ona je imala 15-16 a ja malko više. Da stvar bude još grđa njeni i moji se znaju i povremeno posećuju. Naš odnos, i pored toga što sam uvek imao stalnu devojku manekenske visine i građe, se razvijao u prirodnom smeru. Zbog neusaglašenosti dimenzija naših polnih atributa uspeli smo da se deflorišemo iz ko zna kog pokušaja. U međuvremenu je ona solidno savladala tehnku flaute, saksofona i još po nekih duvačkih instrumenata falusnog oblika, samo da me zadovolji. Mislim da nam je to bio drugi seks sa obostranim uživanjem kada sam zaboravio da zaključam vrata od svoje sobe. Nikad pre i nikad posle se nije desilo da ćale proba da otvori vrata od moje sobe a da ne kuca. Ali eto desilo se baš u trenutku kada … ovaj, sa ćerkom naših kućnih prijatelja koja je maloletna. Ona se nije ni malo potresla, čak joj je bilo i smešno. Ali ja sam totalno izgubio erekciju a u odnosu na nju na nekoliko nedelja. Sa njom ništa nije moglo da ga zadrži uspravnog. Mislim lepo izgleda na početku dok se mazimo ali čim ona raširi noge počinjem da ličim na izbušenu ragbi loptu. Nastavili smo da se sporadično viđamo, moja erekcija se nije popravila a njena zaljubljenost nije jenjavala

Bila je to neka čudna veza ako se tako može nazvati. Sada sa pojavom fejsbuka je mnogo lakše objasniti status našeg druženja. Nešto između “It s complicated” i “In open relationship.”

Mislim da nije ni završila četvrtu godinu već je kao super talenat za violinu položila ispit za akademiju u klasi onog čuvenog profesora. Ej kod njega. Primao je godišnje samo petoro supertalentovane dece iz celog sveta. Naravno odselila se u Beograd. Ona je naporno radila na sebi, držala koncerte po evropi a ja sam igrao basket, studirao i jurio ženske. Iz nekog debilnog razloga počeo blago da je izbegavam. Valjda mi smetalo što je uska i što je savršeno građena? Možda mi je smetalo što nikad ništa nije zahtevala i bila puna razumevanja? Naša sporadična strastvena viđanja sa mlakim seksom su skoro prestala ali smo ostali u kontaktu telefonom. Imala je običaj da mi se javi tako sa neke lokacije “Ej evo me u Parizu”, “Sad sam u Đenovi…”

Podesilo se da sam ja imao neko studentsko zezanje u Beogradu na KST-u a da se ona vraćala iz Beča. Nakon nekoliko poziva koje sam otkulirao pristao sam da je posetim kod nje u stanu. Ja stara sponzoruša. Rekla mi je da se za dva dana vraća iz Beča i da ima iznenađenje. Ohoho kupila mi je nešto. Na moje pitanje da mi kaže da li je meko ili tvrdo oblo ili kockasto dobio sam odgovor ćoškasto. Dakle nije majica a nije ni Hugo Bos parfem. Može da bude Kuros ili Kricia. Bravo za nju. Od uvek je bila laf. Pošto nisam vozio do svoje dvadeset i neke organizovao sam se sa ortacima da me dovezu na Bežanijsku Kosu na lokaciju, da se vratim busom koji staje baš preko puta njene kuće. Jebiga u to vreme nije bilo mobilnih telefona pa sinhronizacija nije mogla da bude baš u mikrosekundu.

Još sa varata se bacila na mene i počela da me ljubi. Zajahala me nogama. Na sebi je imala intrigantnu kućnu haljinu i oversized pufnaste papuče sa likom nekog kučeta iz crtanog filma. Ispod je bila gola ili je imala samo brus. Znam igrača. Fenomenalno izgleda, lepo miriše, sva je bre nekako topla… ma vruća. Ali meni se jednostavno nije dalo. Osetio sam opet poznati grč u stomaku. Neki nemir me je obuzeo, slutio sam opet selektivnu impotenciju.

Sporadično osvetljen studentski stan nije imao baš salon za goste pa me uvodi u kujnu. Cimerka u dnevnoj sobi uči. Obliva me hladan znoj kao da sam pošao kod zubara. teško bih podneo još jedno brukanje. Ona srećna samo skakuće. Sipala nam neki viski bez leda koji je popila na eks. Predamnom definitivno nije mala M. Ispred mene stoji tigrica.
“Od kad ti piješ?”
“Pa porasla sam. Imam 19 godina.”
Hvata me u nekakav džudo zahvat i ugurava mi jezik. Dok se ljubimo ona spušta ruke i mesi mi guzove. A meni se neće pa neće. Potezom dostojnim Džeki Čena, u deliću sekundi skida penjoar.

Ja blago zabezeknu nad prizorom.

“… obrijala sam se za tebe. “

U to vreme obrijanu ribicu ni na filmu nisi mogao da vidiš a pornići su, uzgred budi rečeno, bili sinhronizovani na nemačkom jeziku.

“Das iz vunoba. Ih libe das muši.” Odgovaram ja dok osećam sasvim bledo meškoljenje u službenim prostorijama mojih, užasno modernih, levis 501 farmerica.

Dok ona, onako pripita, golim dupetom seda na hladnu metalnu površinu sudopere meni sve smeta. Smeta mi što su otvorena vrata od kujne a u drugoj sobi je cimerka. Smetaju mi hladne pločice. Stojim na vrhovima prstiju i jaja mi dodiruju ledeni rostfraj kuhinjski element. Ja sam više elestičan nego tvrd. Na ivici novog podbačaja ali se trudim. Stomak vrti centrifugu. Stan je nisko i ja vidim ljude kako čekaju autobus. Ljudi vide mene. Radnja se ubrzava. Sve bruji i ja čujem svoj puls i disanje. Ona šapuće:

“Stavi mi ga životinjo moja.”

Stavio bih ja da imam šta. Sve lepo nacentiram ali kad se pokrenem kukovima unapred pola se pomeri ali prednji deo miruje. Neće. Polumrtav. Guummaa!

Neko zvoni. Iz sobe istrčava cimerka pevajući

“Za meneee” Vidim dežmekastu devojku koja me u prolazu odmerava sguza. Otvaraju se vrata. Ona se pozdravlja sa nekim. Ja, blago posramnjen i prilično go, utrčavam u kupatilo delićem oka videvši, valjda mamu ove buckaste. Posle ovakve situacije nisam nikako mogao da nastavim. Ostao sam u kupatilu dok mi mala nije donela garderobu. Tuširamo se zajedno. Moj “ponos Srbije” smežuran glumi neuhranjenog slepog miša u visećem položaju.

“Izvini vratila se dan ranije… Bilo mi glupo ali nisam htela da otkažem. Znam da od onda i sitnica može da te izbaci iz koncetracije”.

Morao sam da pogledam istini u oči. Nešto između mene i M, sa moje strane nije išlo. Posle tuširanja popili smo još po viski. Na vratima me pitala da li želim svoj poklon sada ili da mi ga uruči u Nišu idućeg vikenda. Naravno sada.

Daska veličine školskog dnevnika ofarbana u plavo smeđ,e pa kao plavo predsatavlja more i nebo, a žuto pesak. Na sredini nacrtana plavokosa sirena kako gleda ka pučini. Koliko sam razuemo autentično tumačenje autorice ona je ta sirena a pesak i more su život a njen pogled ka pučini je kako ona čeka mene da me prođu sve bube i bubice i da se skrasim uz svoju, po njenom kazivanju, najveću ljubav.
“Jao što lepooo” Koj li će mi kurac ta daska?
“Nisam bila sigurna da će da ti se sviđa.”
“Baš si me obradovala”. Gde ću je?
“je l stvarno?”
“Ovako me niko nikada nije iznenadio.” Jebena daska. Gde je moj parfem?
“Drago mi je da ti se sviđa… Danima sam radila na njoj. Kad sam sama kod kuće ja se skinem gola i dok slikam mazim se.”

Silazim niz stepenice noseći dasku siguran da sa njim nema više seksa. Imam neki antivirus na nju. Jednostavno mi se neće.

Na stanici jedna starija gospođa i neka dva klinca. Čekaju dostojanstveno autobus a ja sa daskom. Pogledaše me za trenutak. Ja kuliram. Kao ja sam čovek sa daskom. Idem u disko. Imam utisak da znaju da sam impotentan. Kao da mi na dasci piše. Pored stanice niz od 3 kontejnera. Sva tri širom otvorena. Matematika je precizna stvar a i umirao sam od želje da se otarasim nečega što me podseća na moju sramotu. Kad saberem seksualno razočarenje, dasku, stanicu i tri kontejnera rešenje je samo jedno. “Daska je promenila status” i prešla od ispod miške u kontejner. U momentu dok je neshvaćena umetnost upadala u kontejner bacio sam pogled na zgradu preko puta da nije slučajno… Bila je na prozoru. Mrš u pičku materinu. Stvarno si konj. Pa zar si morao pred njom? Zar nisi mogao da uđeš u bus i da dostojanstveno zaboraviš ikonostas sirene na plaži u nekom ćošku? Mogao sam ali sam svinja.

Pre dve nedelje sedeo sam u omiljenom kafiću svoje supruge i kucao, baš kao i danas, kolumnu za CKM. Kasnim bar 12 sati sa objavljivanjem. Pored mene sedi jedan fini momak koji se stara da sve u kafiću teče i ima feng šu. Sedimo, ja kucam a on pun razumevanja progovara samo kad ja nešto prokomentarišem između dva ukucana pausa. A onda što bi rekao Bajaga

“Kad si se pojavila u oblaku parfema.
Ti i tvoja kosa mirisna
ko sveža reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj.”

Omanja plavuša skockana kao za šanelovu reviju, fenomenalno trtasto dupe i provocirajući peverzan pogled kroz naočare sa belim okvirom. Cela bašta je gleda i kao siromasi ispred kafane, uživaju s razumevanjem u njenom parfemu. Nisam je video 20 godina. Izgleda bolje nego ikada. Mahinalno se javljam. Ruka mi ostaje u vazduhu zaleđena. Polako je spuštam i kao češam se po potiljku. Plavuša sa naočarama me je pogledala i prosto isekla pogledom zatim blago zabacila kosu, napravila gadljiv izraz slica i sela za sto i okrenula mi leđa.

“Brate nije te prepoznala a?”
“Veruj mi jeste”
“Pa što ti se ne javi.”
“Rano je”
“Kako misliš?”
“Moram da sačekam još 20 godina.”
“Ne razumem!?”
“Ni ja.” A u sebi se preslišavam one poslovice “kakvo jebanje takvo sećanje”.

Neki jebu dva sata bez vađenja a neki jebemo pola sata bez stavljanja.

Izvor: CKM.rs

Autor: Strongman