Godišnja lista albuma Gistro FMa

Mnogi ljudi ne vole liste najboljih albuma, obrazlažući to činjenicom ‘da muzika nije sport ili neko, tamo takmičenje’. Savršeno se slažem sa tim, ali moj poriv pravljenja godišnje liste, i gutanje tuđih, nema nikakve veze sa takmičenjem. Uvek su me zanimale liste ljudi čiji ukus cenim, jer na njima neretko nabasam na neku ploču o kojoj nemam pojma, a koja kasnije zauzme bitno mesto u mom životu. Isti cilj ima i moja lista.

Pred vama je 100 albuma koje sam najviše slušao i voleo u dve hiljade sedmoj.

01. David Garland - Noise In You (family vineyard)

Album na koji sam odlepio nakon prvog slušanja, zaljubio se u njega nakon drugog, i skapirao da je reč o ploči godine nakon trećeg. Klavir, violine, akustara, i gomila opskurnih instrumenata. John Cage i Brian Wilson. Kompleksnost svih tema je više nego očigledna, jer i kada slušate Noise in You po stoti put, čujete nešto novo. Nije ni čudo, s obzirom da je Garland na ovom masterpieceu radio skoro dve godine. Na ploči gostuju Sufjan Stevens, Diane Cluck, Viking Moses i Greg Sauiner iz Deerhoof. Stvar This Time je umetničko delo od početka do kraja. Bez sumnje, najpotcenjeniji album u 2007. Za svaku preporuku.

02. Bill Callahan – Woke on a Whaleheart (drag city)

O albumu Woke on a Whaleheart sam opširnije pisao na starom blogu. Samo bih dodao da od januara, pa sve do jula (kada se navukoh na David Garlanda) ovaj album nije imao ozbiljnu konkurenciju (sem možda Panda Bear-a).

03. Panda Bear - Person Pitch (paw tracks)

Noah Lennonx aka Panda Bear je ove godine nadmašio svoj matični bend Animal Collective. Teško je poverovati da je album koji je u vrhu većine ovogodišnjih lista snimljen uglavnom u sobi, uglavnom na kompjuteru. Pri tom ne zvuči ni malo ‘sobno’, a još manje ‘kompjuterski’. Bros je najlepša 12ominutna pop pesma ever. Omot albuma najlepši u 2007. I o Person Pitchu više ovde.

04. Iron and Wine - The Shepherd's Dog (sub pop)

Priznajem da nisam bio veliki ljubitelj prva dva Iron and Wine albuma, bilo to mnogo minimalistički za moj ukus. Međutim, nakon saradnje sa Calexicom, Sam Beam kao da je dobio krila - više nije solo, pored akustare tu je još gomila instrumenata, pesme više nisu samo i isključivo folky..Da li je to zbog Joey Burnsa ili Fele Kutija (na kog se Sam prilično loži), nije ni važno. Flightless Bird American Mouth mi je jedna od pet najomiljenijih stvari iz ovogodišnje produkcije (čak joj i blog posvetih). Iako je The Shepherd's Dog kruna dosadašnje Iron and Wine karijere, sasvim sam siguran da nas pravo Iron and Wine remek delo tek čeka.

05. Dinosaur Jr – Beyond (fat possum)

Peto mesto je možda najsubjektivnije na celoj, ovoj generalno subjektivnoj listi. Beyond je album koji sam najviše puta slušao u 2007. U svojoj dvadesetdevetoj godini J.Mascisa volim isto kao u svojoj devetnaestoj. U mom univerzumu, okupljanje Dinosaura u originalnoj postavi (Mascis, Lou Barlow, Murph) je ekvivalentno okupljanju Šarlo Akrobate, koje se (zbog objektivnih razloga) nikad nije desilo. Ne postoji album iz ove godine uz koji se bolje sviraju vazdušne gitare od Beyonda. We’re Not Alone, Almost Ready, Back to Your Heart i Crumble ne mogu mi nikada dosaditi.

06. James Blackshaw - The Cloud of Unknowing (tompkins square)

I o ovom albumu sam već pisao. I dalje mi je teško da poverujem da se na ovoj ploči čuju samo jedan čovek i samo jedna gitara. Dok se Jim O’Rourke ne probudi iz japansko-zimskog sna, The Cloud of Unknowing ide na repeat.

07. Patrick Cleandenim - Baby Comes Home (ba da bing!)

Najlepši chamber pop ove godine. Sve je tu – akustare, trubice, gudači, savršene Bacharachovske melodije, često cinični tekstovi...Savršen soundtrack za bezbrižne dane i noći. Ako volite Jim Noira i Jens Lekmana, Patrick je vaš čovek all the way.

08. Phosphorescent - Pride (dead oceans)

Phosphorescent su ovim albumom (ako se ne varam, trećim po redu) definitivno sazreli u svakom mogućem smislu, i konačno prestaju biti jedan od milion prosečnih Americana bendova. Uticaji na Pride-u sežu od Will Oldhalma, Brian Wilsona i Johnny Casha, sve do Animal Collective. Ne mogu da se odlučim volim li više stvar Be Dark Night ili At Death, A Proclamation.

09. Josh Ritter - The Historical Conquests Of Josh Ritter (sony/victor)

Već drugu godinu za redom, ovaj Josh ima bolji album od onog. Teško da bih poverovao u to nakon remek dela onog drugog 1972. Iako mi The Historical Conquest Of Josh Ritter ipak nije drag kao Hello Starling, bez sumnje je odmah posle njega. Najbolji američki pop album u dve hiljade sedmoj. Right Moves i Rumors dve najdraže pesme.

10. Animal Collective - Strawberry Jam (domino)

Iako manje progresivni nego na prošlogodišnjem Sung Tongs, a još manje nego na pretprošlom Feels, Animal Collective na Strawberry Jam-u nastavljaju rabljenje formule koja ih je dovela u sale koje primaju više od 500 ljudi. Iako je vreme za novi list, nekad je čitanje iste knjige više puta krajnje zabavno. Naravno, pod uslovom da je knjiga zabavna. A reći za Animal Collective da su zabavni je suviše mlak kompliment. Inače, načuh trač da Van Dyke Parks obožava Feels. Ubedljivo najlepša stvar sa Strawberry Jam-a mi je Fireworks.

11. Bon Iver - For Emma, Forever Ago (self-released)

Justin Vernon aka Bon Iver je ekstremno talentovan lik – ne samo da je sam napisao, otpevao i odsvirao ceo album, nego to sve zvuči fenomenalno (catchy melodije i pored generalno melanholične atmosfere na albumu, divna orkestracija u 2 pesme, skoro Wilsonovski falseto Vernona..). Jedan od dokaza za to je što će ovaj self-released album, u februaru reizdati Jagjaguwar (etiketa koja je poslednjih par godina pokupila većinu nekadašnje Matador publike – sasvim zasluženo). Lo fi pop koji je skroz hi fi. Skinny Love, The Wolves i Creature Fear ravnopravno konkurišu za najbolju pesmu na albumu.

12. Pants Yell! - Alison Statton (soft abuse)

Ako volite Yo La Tengo, Guided by Voices, Rogue Wave, Papercuts ili Josh Rouse-a, ne propustite ovaj (slacker) pop album. Naslov je posveta članici legendarnih Young Marble Giants (kasnije Weekend), koja se zove, pogađate, Alison Statton. Dva hita na prvu loptu su (ajrakaplanovska) A New City Life i Two French Sisters.

13. Jens Lekman - Night Falls Over Kortedala (secretly canadian)

Što se mene tiče, Jens Lekman (prezime se izgovara ‘Likman’) je ubedljivo najtalentovaniji švedski pop muzičar danas. Genijalni tekstovi, melodije koje se zvižde ceo dan, suptilna produkcija – čarobno skroz. Ubedljivo najlepša stvar Friday Night at the Drive-In Bingo. Recenzija je ovde.

14. Exploding Star Orchestra - We are All from Somewhere Else (thrill jockey)

Line up ovog albuma je više nego impresivan – creme de la creme čikaške scene danas: Rob Mazurek, John McEntire, Jeff Parker, John Herndon, Jeb Bishop i još njih devetorica. Ko razume shvatiće. Jazz, elektronika i pop. Mini masterpiece.

15. Clare & the Reasons - The Movie (frog stand)

Moj poslednji blog se bavio upravo ovom pločom, tako da nema smisla ponavljati se. Ključne reči su ženstvenost, senzualnost, noć i Sylvie Lewis.

16. Caribou – Andorra (merge/city slang)

Neverovatno je koliko je Dan Snaith (ex-Manitoba, sada Caribou) muzički sazreo u odnosu na njegov prvi cert u Pogonu Doma O od pre 5-6 godina. Nuggets za 21. vek. Melody Day primer pop hita 1/1

17. Laura Veirs – Saltbreakers (nonesuch)

Od kako ju je producent Tucker Martine (drugar Bill Frisella) uzeo pod svoje, Laura Veirs zvuči nikad savremenije. Radio sam telefonski intervju sa njom pre par meseci – Laura je neviđeno simpa lik, skroz pričljiva, nasmejana, i nekako detinjasta. Don’t Loose Yourself i To the Country su mi omiljene.

18. Kevin Drew - Spirit If... (arts & crafts)

Dok Broken Social Scene ne izdaju novi album, uživa se u Kevin Drew-u, inače jednom od osnivača istih. U isto vreme iskreno, moderno i nepretenciozno. Skoro da nema dosadne pesme na celom albumu.

19. Soulsavers - Its Not How Far You Fall it's the Way You Land (v2)

Elektronika, gospel, slajd gitara i glas Mark Lanegana – zimske čarolije. Album godine emisije Pop depresija.

20. Mice Parade – Mice Parade (bubble core)

Svakim novim albumom Adam Pierce (anagram njegovog imena jednako Mice Parade) je sve bolji iz albuma u album. Post rok, pop, jazz i noise. Sneaky Red jedna od omiljenijih stvari iz protekle godine.

21. Battles - Mirrored (warp)

Imam utisak da je količina inovativnosti koju su ispostavili Animal Collective albumom Feels, ekvivalentna albumu Mirrored. Bend čine bivši bubnjar Helmeta, bivši gitarista Don Caballero-a i sin legendarnog jazz saksofoniste i klarinetiste Anthony Braxtona. Pop, noise, electro, jazz pa čak i folk. Najiskrenije se radujem što je ovaj bend konačno doživeo komercijalni uspeh koji zaslužuje. Ne znam da li je veći hit Race In, Atlas ili Rainbows.

22. Hauschka - Room to Expand (fat cat)

Preparirani klavir. Za sve koji vole Eric Satie-ja i John Cage-a. Hauschka svirao u Rexu pre koju godinu. Na albumu se jedna od 3 najlepše pesme zove Belgrade. Idealno za slušanje dok sviće.

23. The Marzipan Man - Stories (primerospasitos)

Englesko-špansko-francuska kombinacija. U jednoj pesmi mi zaliče na Yo La Tengo, u drugoj na Portishead, u trećoj na Sonic Youth, u četvrtoj na Velvet Underground, u petoj na Radiohead. Blago rečeno, skroz raznovrsna ploča. Pesme Take this Wind as an Advice i Sometimes najviše volim.

24. California Snow Story – Close to the Ocean (letterbox)

Lider California Snow Story se zove David Skirvig, koji je osnivač kultinih škotskih popera Camera Obscura. Njegov novi bend mnogo više liči na Lemonheads nego na Camera Obscura. Sunshine indie pop, kao da je 1995. Više o albumu ovde.

25. Thurston Moore - Trees Outside The Academy (ecstatic peace)

Kada sam video da Thurston ima novi solo, očekivao sam 3 pesme po 15 minuta. Međutim, Thurston me po ko zna koji put iznenadio – akustara je u skoro svakoj pesmi, buke skoro i da nema. Album snimljen u Amherstu na gajbi J.Mascisa. Nekako sam ubeđen da bi Nick Drake obožavao ovaj album. Fri/ End mi je hit i po.

26. Jim White - Transnormal Skiperoo (luaka bop)

Upravo zbog ovakvih albuma sanjam da posetim Ameriku. Transnormal Skiperoo je dokaz da je moguće snimiti all american album bez trunke kantrija. Jailbird omiljena stvar.

27. Rand and Holland - Caravans (spunk)

Ovo su dva tipa iz Australije, Caravans im je drugi album, i bez sumnje mnogo zreliji od prvenca. Chamber pop, Burt Bacharach, Teenage Fanclub i Elliott Smith. Ploča koja mi je obeležila februar. Stvari The Light i It’s Alright se same nameću.

28. Utah Carol – Rodeo Queen (stomping ground)

Ne znam da li mi je teže da poverujem da Utah Carol čine samo dvoje ljudi, ili da su i dalje bez diskografske kuće. Letnji pop. Više o albumu ovde.

29. Tunng - Good Arrows (full time hobby/ thrill jockey)

Good Arrows je vrhunac karijere benda Tunng u svakom smislu – što sviračkom, što tekstualnom, što produkcijskom. Stvar Bullets hitčina karijere. Sa ovakvim Tunng, Beta Band komotno mogu da uživaju u penziji.

30. Besnard Lakes - The Besnard Lakes are the Dark Horse (jagjaguwar)

The Besnard Lakes are the Dark Horse je negde između dream popa, shoegazea i post roka, tj. između starih Flaming Lips, Mercury Rev, Unwound i The Great Depression. Kada sam prvi put čuo Disaster, stvar koja otvara album, naježio sam se. Bukvalno.

31. Neil Young - Live at Massey Hall 1971 (reprise)

Prodigal son se vratio u Kanadu. Young je sam na akustari i klaviru, iako u pojedinim pesmama imate utisak da slušate ceo bend. S obzirom da se koncert desio godinu dana pre izlaska albuma Harvest, više je nego simpatično začuti muk u sali kada Young počinje A Man Needs a Maid tj. Heart of Gold. Potresno.

32. Lucinda Williams – West (lost highway)

Ubedljivo najlepši Lucindin album posle Car Wheels on a Gravel Road. Tužan, iskren do bola, sa mudima do poda, i teško shvatljiv mlađim od 20 godina. Verovatno je ovo poslednje razlog sramno niske ocene dječarca sa Pitchforka.

33. Robert Wyatt - Comicopera (domino)

Iako ne dostiže neke njegove rane radove, Comicopera mi je mnogo bolji od Cuckooland. Duet (Wyatta i njegove žene, ako se ne varam) Just as You Are sam jednog popodneva odslušao bar deset puta. Album godine po časopisu Wire.

34. Radiohead - In Rainbows (xl)

Za Radiohead sam prvi put čuo u emisiji Garažni geto Brace Karaklajića, negde 1992. kada sam video spot za stvar Anyone Can Play Guitar. Odmah sam odlepio, iako sam imao tek 14 godina (to je bio moj tranzicioni period iz rockabilly-ja u sve ostalo). Godinu dana kasnije je došao Creep i Pablo Honey. Sve do OK Computer sam ih obožavao. Posle su otišli dođavola. Pink Floyd ne volem, prog rock ne volem, Amnesiac ne volem, na Kid A volim samo dve stvari, Hail to the Thief samo jednu, i na ovom novom konačno više od 3 pesme da valja. Kada bi postojala nagrada za najbolje isproducirani album, In Rainbows bi je osvojio u mom slučaju.

35. Sylvie Lewis - Translations (cheap lullaby)

Sve vreme dok slušam ovaj album, u glavi mi je film braće Cohen The Hudsucker Proxy, snežna noć u Njujorku, sex, lake droge, Madeleine Peyroux, Billie Holiday i Clare and the Reasons. Beskrajno romantično.

36. Arcade Fire – Neon Bible (merge)

Ne tako dobar kao debi blokbaster, ali i dalje bolje od 70% indie smeća. Ovi ljudi su se tek zalaufali, cenim da će doživeti peak za par godina. Ocean of Noise i No Cars Go hitovi na kub.

37. Mushroom with Eddie Gale - Joint Happening (hyena)

Apsolutno fenomenalno ime ovog albuma nije jedini razlog zašto je isti u prvom delu liste. Astralno putovanje uz psihodelične Mushroom, i pomahnitali sax Eddie Gale-a. Favorit - desedominutna I Don't Need to Fight, to Prove I'm Right - I Don't Need to Be Forgiven.

38. Japancakes – Loveless (darla)

Pošto mi je originalni Loveless jedan od 10 najdražih albuma ever (i ma ko god da ga obradio, pa makar to bili i String Quartet, ja ću se navući), a Japancakes jedan od 3 omiljena post rok benda, sasvim je logično da se ovaj trubute nađe u gornjem delu liste. Favorit - When You Sleep.

39. The High Llamas – Can Cladders (drag city)

Sean O’Hagan je živ! U nedostatku kvalitetnih albuma davno posrnulih Stereolab, skroz zaboravljenih Tipsy, The High Llamas su nekako ostali usamljeni među gomilom bendova na koji su glavni uticaj izvršili Esquivel i Martin Denny. Can Cladders možda više prija leti nego zimi, ali meni ceo prošli januar zvoni od ovog albuma. Prve dve pesme na albumu značajno odudaraju od ostatka.

40. Josh Rouse - Country Mouse, City House (bedroom classics)

Imam utisak da je Josh malo upao u kreativnu krizu od kada se preselio u Španiju. Nakon krajnje razočaravajuće ploče Subtitulo, Josh se vraća kvalitetnoj pop pesmi, kojih ovde ima bar pet. Nice to Fit In i Sweety su mi glavni favoriti.

41. The Most Serene Republic - Population (arts and crafts)

Nakon prvog slušanja Population mi se učinio mnogo boljim. Mada, i sada sam mišljenja da je stvar A Mix of Sun and Cloud najlepša koju su The Most Serene Republic snimili.

42. Wilco – Sky Blue Sky (nonesuch)

Moj omiljeni Wilco album je Yankee Hotel Foxtrot, tj najviše volim kada Tweedy i ekipa mešaju Americanu i eksperimentalni pop. Sky Blue Sky mi ipak mnogo vuče na prva dva albuma, koja takođe volim, ali sam imao utisak da je Tweedy završio sa hard rokom. Da nema Nels Clinea, plašim se da bi Sky Blue Sky bio najslabiji Wilco album. I pored toga, Impossible Germany je jedna 3 najlepše pesme iz ove godine, On and On and On je takođe divna, kao i Either Way. Ostatak – prosek.

43. !!! - Myth Takes (warp)

Najbolji disko iz 2007. Možda ne tako moćan kao Louden Up Now ali i dalje 18 koplja ispred gomile isfoliranih bendova sličnog miljea (Rapture etc).

44. Liars - Liars (mute)

Njihov prošlogodišnji Drums Not Dead mi nikako nije legao. Ovaj mi je mnogo bolji, nekako konkretniji. Čini mi se da ponovo okupljanje Jesus and Mary Chain ima mnogo manje smisla nakon albuma Liars.

45. Kevin House - World of Beauty (bongo beat)

Poslednji album koji je uleteo u prvih 50. Pre dve nedelje sam naleteo na David Garlandovu listu najboljih ovogodišnjih ploča, na kojoj je jedno od dva imena za koje nikada nisam čuo bio Kevin House. Čovek je singer-songwriter iz Kanade, ovo mu je drugi album, i prilično podseća na Alexi Murdocha i Nick Drakea. Savršena produkcija, skroz clean zvuk akustare, trubica u dve pesme, setni stihovi u skoro svakoj...Ni sam ne znam zašto me World of Beauty toliko asocira na ukus ceđenjog soka od pomorandže.

46. VA - I'm Not There - Original Soundtrack (columbia)

Yo La Tengo, Sonic Youth, Calexico, Stephen Malkmus, Mark Lanegan, Sufjan Stevens, Cat Power, Tom Verlaine, Roger McGuinn, Nels Cline i drugi, obrađuju Dylana. Sam soundtrack ne zvuči ni malo manje impresivno od spiska bendova koji ga čine.

47. La Maison Tellier - Second Souffle (euro visions)

Do ovog albuma Le Maison Tellier su bili najbolji evropski Calexico klon, a od ove godine komotno se mogu porediti sa Serge Gainsbourgom, Lee Hazlewoodom, i Richard Hawleyem. Obratiti pažnju na skrivenu pesmu 1-800 Suicide, obradu Gravediggaz klasika.

48. William Parker - Corn Meal Dance (aum fidelity)

Verovatno najkomunikativniji album legendarnog jazz basiste William Parkera. Leena Conquest peva kao slavuj, a tu je i konstantni Parkerov pratilac na bubnju Hamid Drake (njih dvojica su, po meni, ubedljivo najbolja ritam sekcija u jazzu poslednjih desetak godina). Na momente mi zaliče na Art Ensemble of Chicago. Omiljena stvar Corn Meal Dance.

49. Electrelane – No Shouts, No Calls (too pure)

Nije bi se baš dojmio ovaj album na prvo slušanje, prvenstveno zato što devojke koriste stari recept bez nekih novina, ali izgleda da je vreme učinilo svoje, tj zavoleh ga nakon više slušanja. Pošto su Electrelane raštrkane diljem planete (svaka od njih živi na drugom kraju sveta), od ove godine sporazumno prestaju sa radom – do daljnjeg. Možda je i bolje tako. Pa da nam se tamo negde 2012 vrate sa novim remek delom.

50. The Bad Plus – Prog (heads up)

Nekako je bilo logično da nakon prošlogodišnjeg, fenomenalnog Suspicious Activity The Bad Plus malo zakažu. Daleko od toga da je reč o lošem albumu, ali imam utisak da je vreme za neku radikalnu promenu. Obrade su i dalje prisutne, ovog puta u vidu Bowijeve Life on Mars, Everybody Wants the Rule the World od Tears for Fears (verovatno najljigavijeg dvojca koji je hodao planetom, including Stakka Bo), i ključna obrada Tom Sawyer od Rush. Sve to na klaviru, basu i bubnju.

51. Okkervil River - Stage Names (jagjaguwar)

52. Devendra Banhart - Smokey Rolld Down Thunder Canyon (xl)

53. Chris Bathgate - A Cork Tale Wake (quite scientific)

54. Jim Bryson – Where the Bungalow Roam (kelp)

55. Malcolm Middleton - A Brighter Beat (full time hobby)

56. Morning Recordings - The Welcome Kinetic (loose tread)

57. Efterklang - Parades (leaf)

58. Benjamin Biolay - Trash Yéyé (emi)

59. Sandro Perri - Tiny Mirrors (constellation)

60. Damon & Naomi - Within These Walls (20/20/20)

61. Devastations - Yes, U (beggars banquet)

62. Feist - The Reminder (arts and crafts)

63. Band of Horses - Cease to Begin (sub pop)

64. Bonnie 'Prince' Billy - Ask Forgiveness (domino)

65. Willy Mason - If the Ocean Gets Rough (virgin)

66. Papercuts - Can't Go Back (gnomosong)

67. Marissa Nadler - Songs III - Bird on the Water (peacefrog)

68. WoO – Mobi Rock (rx:tx)

69. Menomena – Friend and Foe (barsuk)

70. Earlies - The Enemy Chorus (secrely canadian)

71. Blonde Redhead - 23 (4ad)

72. Basia Bulat - Oh, My Darling (rough trade)

73. Razni izvođači - Jutro će promeniti sve (pgp rts)

74. Nyles Lannon - Pressure (badman)

75. LCD Soundsystem – Sound of Silver (dfa/universal)

76. Deerhunter - Cryptograms (kranky)

77. Eleni Mandell - Miracle of Five (zedtone)

78. Tenniscoats - Tan-Tan Therapy (häpna-headz)

79. Bill Frisell, Matt Chamberlain, Lee Townsend, Tucker Martine - Floratone (blue note)

80. Nels Cline Singers - Draw Breath (cryptogramophone)

81. Alessandro Stefana – Poste e Telegrafi (important)

82. Grinderman – Grinderman (mute)

83. Cinematic Orchestra – Ma Fleur (domino)

84. Richard Hawley - Lady's Bridge (mute)

85. Julie Doiron – Woke Myself Up (jagjaguwar)

86. Steve Jansen - Slope (samadhisound)

87. The Durutti Column - Idiot Savants (fullfill/universal)

88. Beirut - The Flying Club Cup (ba da bing!)

89. Enrico Rava Quintet– The Words & The Days (ecm)

90. Adrian Orange & Her Band - Adrian Orange & Her Band (k records)

91. New Buffalo - Somewhere Anywhere (dot dash)

92. Richmond Fontaine - Thirteen Cities (decor)

93. Buffalo Tom - Three Easy Pieces (ammal)

94. L.Pierre – Dip (melodic)

95. Jonquil - Lions (try harder)

96. José González - In Our Nature (peacefrog-mute)

97. VA - Ballads of the Book (chemikal underground)

98. Alex Delivery - Star Destroyer (jagjaguwar)

99. Berg Sans Nipple – Along the Quai (team love)

100. The National – Boxer (rough trade)