U susret 16.aprilu -ozbiljne promene ili sjašite da uzjašemo

SNS kao hoće izbore baš u interesu naroda, DS  kao neće i baš u interesu naroda, a narod ne zna šta će jer niti je presrećan sa ovim sada niti veruje u mesijanstvo i altruizam SNS pa još i sa Veljom Ilićem. Svi dosadašnji izbori, uz obećanja kula , gradova i blagostanja, zaklinjanja u nacionalne i interese naroda, zapravo su rezultirali dogovorima stranačkih vrhuški kome će šta pripasti, ko će čime raspolagati i gde će razmestiti svoje stranačke kadrove koji drže mnopol na sve. Čemu tolika frka oko izbora? Izgleda da osim još jednog zamajavanja naroda time ko je nešto za njega uradio ili ko će uraditi. Narod vidi šta mu je urađeno, a pretpostavlja i šta će mu uraditi bez obzira budu li izbori u decembru, januaru, martu ili kad god. Političko poentiranje i prodavanje magle od strane onih koji obećavaju bolje ako bude prevremenih izbora i onih što tvrde da ovi prvi zamajavaju narod kao što i oni kažu za njih je još jedno odmeravanje snaga i rejtinga stranaka koje inače više interesuju kako stoje u raznim istarživanjima javnog mnenja nego kako narod živi.

Da nije tako niti bi bili u socijalnoj situaciji u kojoj jesmo niti bi izbori imali toliku važnost za stranke-  maltene biti ili ne biti. Da imamo odgovorne političke stranke, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, a ne interesne grupe i stranačka preduzeća, 10 godina je bilo sasvim dovoljno da se postigne nacionalni konsenzus oko kapitalnih vrednosti i strateških ciljeva. U tom slučaju bi bilo nebitno da li će i kada izbori i da li će i kada koja stranka biti na vlasti. Naravno, strankama i njihovim liderima to je uvek bitno ali za narod to ne bi bilo toliko traumatično niti bi stranke imale potrebu da stvaraju traumatičnu atmosferu. Dačić reče da oko datuma raspisivanja izbora ne postoji sukob stranaka koji bi mogao da izazove političku nestabilnost u zemlji, da izbore ne traži niko sada i da će vanredni izbori uslediti nakon dobijanja statusa kandidata za EU. Prema njegovom mišljenju, napravila se "velika fama" u suštini oko nečeg za šta ne vidi da je sporno - datuma vanrednih izbora.

"Koliko sam shvatio, zahtev Srpske napredne stranke je usmeren ka decembru", rekao je Dačić, dodavši da je predsednik Demokratske stranke govorio o tome da bi se izbori mogli raspisati odmah po dobijanju statusa kandidata (za EU),  što znači da bi izbori teorijski mogli da budu raspisani u januaru iduće godine.

Prema tome, ništa sporno, osim što to stranački kadrovi dveju strana ne znaju ili neće da objasne narodu, Čini se da je koalicija oko SNS već započela predizbornu kampanju upravo na tome, a način kako Nada Kolundžija, Jelena Trivan, Dulić i Homen brane uspehe DS i vlade je kao naručen od SNS.

Dakle,  postoji konsenzus oko toga da izbori ne budu pre dobijanja statusa kandidata za EU i verujem da će se dogovoriti.

E sada , šta mi građani očekujemo od jednih i drugih kako god da se dogovore.

Sudeći po istraživanju koje u mnogome odražava i “stanje na terenu”, građani smatraju da su od najvećeg  značaja za razvoj i budućnost Srbije  sledeći ciljevi:

1.- Suzbijanje kriminala i korupcije 89,3%

2.- Ekonomski razvoj zemlje 88,9%

3.- Socijalna pravda i solidarnost 74,1%

4.- Mir i politička stabilnost 72,1%

5.- Ulazaka u EU 70,2%

6.- Dobre zarade, tržišna privreda 62,2%

7.- Rešavanje pitanja Kosova 61,1%

8.- Razvoj demokratije 44,2%

9.- Saradnja sa Haškim tribunalom 9,2%

Aktuelna koalicija se ne može baš ničim posebno pohvaliti, osim eto približavanja kandidaturi za EU. U svim ostalim oblastima rezultati su dosta skromni,a obrazloženja zašto je to tako dosta neubedljiva. Čak ni prioriteti nisu postavljeni po redosledu kako narod percepira ključne probleme.

Naravno opozicija zna to dobro i upravo insistira na navedenim ciljevima nastojeći da ubedi što veći broj birača da su upravo pogodili ono što narod misli. Ništa tu nije sporno niti se ima šta zamerati Tomi jer tako bi svako na njegovom mestu radio.

Kad već gore pomenuh nepostojanje konsenzusa o nacionalnim interesima, pa evo samo im se kaže o čemu se to mora postići.

Pravo je pitanje da li naše stranke mogu da se istinski bore i izbore sa kriminalom i korupcijom ako su i one ili njeni čjudi u to duboko zagazili; mogu li omogućiti brži ekonomski razvoj zemlje konceptima koje imaju; mogu li obezbediti socijalnu pravdu i solidarnost ako im je u prvom planu privatni kapital i lični interes;??? itd.

Problem je što naše stranke nemaju ideologiju već samo uski interes da sednu na vlast i demagogiju. Kako inače objasniti koja je to ideologija koja povezuje Nikolića, Vulina, Karičku, Ilića ili Tadića, Draškovića, Palmu, Dačića, Čanka, Krkobabića ili koja je to ideologija LDP.

Politička scena i profili stranaka su toliko izmešani da zbunjuje i ozbiljne teoretičare političkih sistema i partija. Izmešana je nacionalna i socijalna demagogija, ista stranka u sebi inkorporira stavove desnice i levice. Nema istinske levice ni prave socijaldemokratske stranke, a sve dosadašnje koalicije bile zapravo kalkulacije stranačkih vrhuški oko podele plena i uzimanja za sebe, a ne razvoja zemlje.

Onaj ko je preuzeo odgovornost, kako se to popularno kaže za biti na vlasti i raditi šta se hoće, mora da ima na umu onu narodnu  “možeš kako hoćeš ali nećeš moći dokle hoćeš». Lepo je narodu nuditi perspektivu u EU ali mu se mora obezbediti i pristojan život i do tada. Lepo je govoriti o beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije ali ako se ne vide rezultati već porast, pa još ako se država hvali kako je postigla ogroman uspeh time što se nagodila sa nekim ko je maznuo 5 miliona evra vrati  jedan i bude čist, nešto nije u redu.Kao što se ne može biti malo u drugom stanju već ili jeste ili nije , tako i po pitanju krivice ili je nevin ili kriv. Ako je nevin nema ništa da plati ni da bude u simboličnom zatvoru, a ako je kriv ima da plati i sve vrati i još da odleži zakonom propisanu kaznu. U svakom slučaju, nagodba više potvrđuje o nespremnosti i nesposobnosti države da se bori protiv kriminala, a može opravdati i sumnje o sprezi političkih i kriminalnih struktura.

U svakom slučaju, SNS je u boljoj poziciji nego DS, a ko je kriv DS  što je dozvolila da bude tako kako jes, «uključujući i mangupe u spostvenim redovima».

Izbori će biti pre ili kasnije a glavni problem je što je ponuda takva da narod sve manje veruje aktuelnim strankama jer ni jednu ne smatra čistom od mahinacija, kriminala, korupcije.

Ozbiljne stranke u razvijenim zemljama privlače u svoje redove biznismene a naše omogućavaju svojim članovima da kršeći zakone postaju i kontraverzni biznismeni.

Videćemo kakvo će iznenađenje doneti 16. april, narodu ili strankama, a stanje je izgleda takvo da nas ništa ne može iznenaditi.