Simulacija X24 i cunami na Jadranu

Vojska SAD-a i Univerzitet San Dijega ispituju upotrebljivost Interneta i društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama i kompleksnim krizama - i to eksperimentom na Balkanu. U tu svrhu, od 28. do 31. marta organizovaće ambicioznu simulaciju cunamija na Jadranskom moru i zemljotresa na Balkanu, i gledati kako će na krizu reagovati korisnici Interneta. U eksperimentu može da učestvuje svako ko ima pristup e-pošti, Facebook-u, Twitter-u i mobilnom telefonu, a moguće je učešće više hiljada ljudi. Da vidimo kako sve to izgleda...

Online servisi postaju nezaobilazni u upravljanju krizama. Od vulkanske erupcije na Islandu, preko zemljotresa na Haitiju, do cunamija, zemljotresa i nuklearne krize u Japanu, informacije o dešavanjima i pozivi za pomoć stizali su do svačijeg računara. Jednak učinak su imale i političke kampanje i protesti: izbori u Iranu, predsednički izbori u Americi, pa masovni protesti u arapskim zemljama Severne Afrike i Bliskog Istoka, ali i u Hrvatskoj. Zahvaljujući Twitter-u, Facebook-u i blogovima mogli ste u svakom trenutku da vidite šta vaši poznanici i ljudi širom sveta govore i koje informacije o tim događanjima odlučuju da dele. Zahvaljujući servisima kao što su YouTube, Vimeo, Flickr, i Picasa, mogli ste da vidite najnovije snimke i fotografije sa mesta događanja. Takođe, u porastu je interesovanje i za open source platforme poput Ushahidi i Crisis Mapping, koje pomažu u geografskom mapiranju i obradi podataka o kriznim tačkama, što je neophodno za planiranje akcije na terenu. Posebna vrednost novih medija je u tome što se vesti i reakcije šire gotovo trenutno. Što je najvažnije, u ovome glavnu ulogu imaju građani, ljudi kao vi i ja, koji su dobili priliku da budu izvor informacija, bez cenzure i ograničenja uređivačkih politika. Novi mediji u tom smislu predstavljaju novu šansu, ali i novu pretnju, čija je dinamika teško predvidiva.

Moć spoja građana i Interneta odavno je počela da zaokupljuje pažnju istraživača na univerzitetima i brojnim institucijama koje se bave upravljanjem krizama. Zato su Evropska komanda Vojske SAD-a i Univerzitet u San Dijegu pristupili organizovanju eksperimenta pod nazivom „X24" u kojem može da učestvuje svako ko ima pristup Internetu i mobilnom telefonu. U pitanju je uzbudljiva simulacija dešavanja u slučaju velikih prirodnih katastrofa. Prvi takav eksperiment održan je u septembru prošle godine u Kaliforniji kada je 12,500 ljudi iz 79 zemalja učestvovalo u onlajn vežbi organizovanja humanitarne pomoći San Dijegu. Uspeh ove vežbe naveo je istraživače sa Univerziteta u San Dijegu da ispitaju kako će na iste izazove odgovoriti korisnici Interneta u Evropi - i to na primeru Balkana. Naravno, principi na kojima počiva online reakcija ljudi na prirodne katastrofe, takođe čine osnovu i za analizu mogućih odgovora korisnika Interneta na krizne događaje izazvane političkim previranjima.

Simulacija „X24 Europe"

Scenario „X24 Europe", koji se sprovodi od 28. do 31. marta, sastoji se od simulacije seizmičkog udara koji izaziva cunami na Jadranu i nanosi štetu ključnim resursima i kritičnoj infrastrukturi na Balkanu. Fokus eksperimenta će biti upotreba besplatnih i dostupnih online servisa za organizovanje, koordinisanje i obezbeđivanje podrške hiljadama žrtava, sa ciljem da se spasu ljudski životi. Scenario ima dve faze: Cunami na Jadranu i zemljotres na Balkanu.

Faza 1) Cunami na Jadranu 
Simulirani zemljotres jačine 7.3 stepena Rihterove skale pogađa predeo koji se nalazi 22 km jugozapadno od Budve. Silina zemljotresa se širi ka severu i jugu duž crnogorske obale. Oslobođena energija zemljotresa se takođe širi i istočno preko Crne gore i Kosova. Osnovni resursi i ključna infrastruktura u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na zapadnom Kosovu na udaru su zemljotresa. Istovremeno, na moru se stvara cunami. Cunami će izazvati obimne poplave, razaranja i dosta žrtava među žiteljima gradova, sela i luka na potezu od Ploča u Hrvatskoj na severu do juga Crne Gore.

Faza 2)  Zemljotres na centralnom Balkanu
Na kopnu, drugi zemljotres snage 7.0 stepeni Rihterove skale desiće se blizu Bitolja u Makedoniji. Zemljotres i talasi potresa koji će uslediti odmah nakon njega, naneće štetu osnovnim resursima i ključnoj infrastrukturi Kosova i Makedonije. Posledice ovih udara biće pojačane rušenjem građevina i postrojenja čija konstrukcija ne može da izdrži seizmičke udare. Požari, urušavanje zgrada, klizišta i pucanje brana nakon zemljotresa, predstavljaće dodatne izazove učesnicima u eksperimentu.

U obe faze simulacije, hiljade učesnika u eksperimentu će se suočiti sa brojnim izazovima u komunikaciji, koordinaciji i logistici. Biće potrebno uraditi preciznu procenu štete, rizika i potreba, kao i obezbediti sredstva za preživljavanje i pomoć raseljenoj populaciji. Sprovođenje evakuacija stanovništva će biti otežano strukturom terena, razaranjem puteva, mostova i lučke infrastrukture na moru, gubitkom snabdevanja električnom energijom, ali i postojećim društvenim, ekonomskim i političkim izazovima u regionu.

Učesnici ne treba da strahuju da će napraviti grešku tokom simulacije i slobodni su da istražuju moguće odgovore na datu kriznu situaciju. Jedino je bitno da pritom ne krše zakon i da vode računa da zarad eksperimenta ne prave sebi troškove, jer oni neće biti refundirani.

Takođe, postoji opasnost da neupućeni građani vide ova dešavanja u news feed-u svojih Facebook i Twitter naloga i da opravdano poveruju da su u toku stvarna razaranja. Da bi se to spečilo, kao i širenje panike među građanima, potrebno je stalno naglašavati da je upitanju samo simulacija. Tako će učesnici eksperimenta u svakom mejlu i postu koji u toku eksperimenta objave na Internetu morati da istaknu napis „OVO JE TEST - NIJE STVARNO" (na maternjem jeziku osobe koja prima poruku). Tokom trajanja vežbe, svi Twitter postovi koji su deo simulacije obavezno moraju početi sa „#X24Europe TEST - NOT REAL", a isto pravilo se primenjuje i za Facebook.

Ko može da učestvuje? - U masovnoj simulaciji može da učestvuje bukvalno svako ko to želi i to ne samo iz našeg regiona. Još jedna prednost novih medija i društvenih mreža leži u tome što ljudi iz celog sveta mogu da se priključe akciji pomoći bilo kojoj lokalnoj sredini na planeti. Pored poziva pojedincima, organizatori posebno ohrabruju lokalne i nacionalne institucije, udruženja građana, akademske ustanove i IT kompanije da se grupno pridruže izvođenju eksperimenta. Svako potom bira kojom vrstom poslova će se baviti tokom eksperimenta, odnosno kojoj grupi učesnika će pripadati. Za to je potrebno registrovati se na sajtu akcije i preuzeti odgovarajuću ulogu tokom simulacije,

Oni koji oklevaju da se oprobaju u novoj live masovnoj igri, moći će makar da posmatraju razvoj čitavog eksperimenta tokom tri dana njegovog trajanja... Dešavanja možete da pratite na sajtu akcije (http://x24.eushare.org), njihovoj Facebook stranici i na Twitteru.

Nakon svega ćemo možda moći da damo odgovor na nekoliko pitanja: Zašto američka vojska evropsku simulaciju organizuje baš na Balkanu? Po čemu će se se rezultati razlikovati od ishoda eksperimenta izvedenog u Kaliforniji? Za šta sve mogu biti korišćene analize dobijene proučavanjem vežbe X24?