Babarogino dupe

(Juče)

Baš žučna rasprava na poslu.. Ume to kod nas da bude. Puna kancelarija mladog i vatrenog sveta. ;) Što više posla, to smo raspoloženiji za diskusije. A različiti... različitiji teško da možemo biti.

Tema - gradski prevoz u Beogradu, tačnije njegova cena

- Skup je prevoz. Ej, 50 dinara karta i to na kiosku. U busu ne znam ni koliko je... Do posla i nazad 100 dinara. I to ako koristiš jedan prevoz.

- Kupi markicu! Markica košta oko 2700. To je sasvim OK.

-Nije, brate, skupo je. Meni se ne isplati. Ako ne koristiš gradski nizašta drugo nego do posla i nazad, ne isplati se..

-Ma nije samo to. Jutros u Zemun polju nije moglo da se uđe u bus, došle žene taksijem do moje stanice. A plaćaju drugu zonu markice, ko zna kolko košta..

- 3200 recimo...

- Mnogo je bre. Pa meni se isplati kolima da dođem svaki dan. Skoro me pa isto izađe.

- Gužva je ujutru, ne može da se uđe u bus.

- Pa kad bi svi plaćali kartu bilo bi bolje. Imalo bi više buseva.

- Ma jeste... Kad bi karta bila 10 - 15 svi bi plaćali. A kazna da bude 25 000. A ne ovako, oni što se švercuju, švercuju se i dalje, a oni što plaćaju, plaćaju više. K'o i za infostan i ostalo. Ova država bre kažnjava redovne platiše. 

-E sad, ne možeš tako.To nije ekonomski održivo.. da bude deset dinara.

-Ma sistem naplate im ne valja. Neka uvedu dnevne karte. Ili tako nešto. 

- Kad sam živela u Japanu bio je princip - uđeš u bus, ubaciš u aparat, na izlasku opet i on ti izbaci cenu za tu relciju. Platiš vozaču, i to..

- Ma to je komplikovano za nas. A i sa ovim gužvama..

I tako u nedogled. Od dužine linija, cene benzina i parkinga,   preko večnih poređenja - A kako se u Novom Sadu ne guraju,  pitanja gužvi koje se prave  u sistemu jedan čovek- jedan auto, do opštih pitanja ko treba da napravi korak odgovornosti - država prema pojednicu ili pojedinac prema državi.

Neobično za mene, nisam se mnogo uključilvala u raspravu. Teško je ljudima koji misle da im država nešto duguje objasniti da to nije tako. I da treba plaćati kartu u prevozu. Jer je normalno da platiš uslugu koju koristiš. Teško je priznati da ipak imamo vlast kakvu zaslužujemo. Hteli, ne hteli .. vlast, država, sve te institucije, organi, javna preduzeća svi su oni samo skup pojednica ovog naroda, naših prijatelja, poznanika, komšija, rođaka, dalekih rođaka.. naša slika i prilika u malo iskrivljenom ogledalu. Ali to smo mi. I šta sad? Ne znam.

Najveći idealisita među nama kaže - Ako svi vaspitamo svoju decu kao poštene, ispravne i dobronamerne ljude jednog dana ćemo imati uređenu državu dobronamernu prema građanima.

Oni skeptični  misle da će država uvek čerupati građane zarad interesa malog krug ljudi u i oko vlasti.

A oko prevoza - ja sam zadovoljna. U poređenju sa situacijom iz devdesetih (nešto se mislim da bila sjajna epizoda Bear Grylls preživljava u osamdes'trojci u decembru '92 ili septebru '99) prevoz je krasan. Moj pravac odlično pokriven.  Uglavnom. Ne znači da ne može bolje. Ali nije loše. I verujem da ljudima čiji je pravac pokriven jednom linijom ili koji do posla moraju da promene prevoz smatraju da je užasan i samim tim preskup. I oni su u pravu.  Sistem naplate je svakako katastrofalan i stavlja u povoljniji položaj švercere nego one koji redovno plaćaju karte. A i tera ih da se osećaju kao budale. 

( Danas)

A i kao niža bića. Jer ovo ipak nije prevoz dostojan ljudi. A taman sam ih juče pohvalila. Koliko-toliko. I onda.. Ovo .. Prljava stakla. Poludlepljene pobuđavale nalepnice. Vise polomljeni šrafovi i njima simetrična štroka neodređenog porekla. Pokidana guma  koja bi trebalo da dihtuje  na vratima. Parčići poda se odvaljuju u hodu. Malo vetra ne škodi pošto grejanje  i tako ne radi. Zalepljena žvaka na ivici prozora. Crni tragovi masnih majstorskih prstiju iznad vrata i blato na pregradama.*  Sramota za prevoznika. Za grad. Za inspekcije. Za nas koji se vozimo kao stoka i ćutimo.

* izvinjavam se na slabom kvalitetu slika; slikano je telefonom u busu koji je bio mračan kao babarogino dupe.