"Ne postoje problemi, samo izazovi..."

Gošća na blogu Britanske ambasade u Beogradu je mr Maja Sedlarević,
potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju, i članica delegacije Skupštine AP Vojvodine koja je početkom februara 2011. godine posetila Kardif i London.

Studijska poseta koju je za delegaciju Skupštine AP Vojvodine organizovala Ambasada Velike Britanije u Srbiji ispunila je zaista sva očekivanja (i više od toga). Delegaciju su činili:
Šandor Egereši (predsednik Skupštine AP Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara)
Maja Sedlarević (potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine AP Vojvodine, Liga socijaldemokrata Vojvodine)
Martin Zloh (potpredsednik Skupštine AP Vojvodine i predsednik Odbora za budžet i finansije Skupštine AP Vojvodine, Demokratska stranka)
Dane Pribić (poslanik Skupštine AP Vojvodine, G17 plus)

Na put smo krenuli spremni, znajući da nas očekuje ozbiljan i poprilično obiman raspored. Po planu, dva radna dana proveli smo u Kardifu, i još dva dana u Londonu. Tema je bila upoznavanje sa Velsom, uređenjem, ingerencijama i procesom devolucije, ali iz dva ugla - ugla velške administracije u Kardifu i britanske administacije u Londonu. Usput, moram priznati, naučili smo i još mnogo drugih stvari.
No, krenimo redom.

Prvi dan, dolazak

Iako su svi upozoravali na gužvu kako na londonskom nebu, tako i na samom aerodromu ‘London Heathrow Airport', samo putovanje na relaciji Beograd-London, izuzimajući neophodno kruženje aviona iznad aerodroma celih 45 minuta, prošlo je lepo i lako. Ipak, na putu od Londona do Kardifa vozom, koje je po planu trebalo da traje 3 sata, sačekalo nas je neprijatno iznenađenje. Naime, kako nam je ljubazno osoblje objasnilo, na trideset kilometara od našeg konačnog odredišta - Kardifa, ‘vandalskim činom pokidane su bakarne žice i signalizacija na železničkoj pruzi je nestala'. Tako je naš put, uz još nekoliko dodatnih neprijatnosti, potrajao punih 8 sati. Na put smo krenuli u 7 sati ujutru iz Novog Sada, a okončali ga tek oko ponoći stigavši u svoj hotel u Kardifu. Osim što je bilo jedno dobro iskustvo iz izdržljvosti, moram priznati da mi je poslužila i spoznaja da se i u ozbiljnim zemljama i uređenim sistemima, ipak, mogu desiti i ovakve stvari.

Vels - činjenice
Vels je jedna od konstitutivnih jedinica Ujedinjenog Kraljevstva. Ima nešto malo manje od 3 miliona stanovnika, od kojih oko 20% govori velški jezik kao svoj maternji. Po rečima domaćina, interesantna je pojava da se sve više mladih interesuje za učenje ovog jezika. Inače, u Kardifu, koji je polovinom prošlog veka (1955) postao glavni grad Velsa, sve oznake i objave su dvojezične i ravnopravno se koriste engleski i velški jezik.

Vels ima stopu zaposlenosti od 74.5%. Većina zaposlenih radi u malim i srednjim preduzećima, a najveći izvoz ostvaruju u oblastima inženjeringa, IT tehnologija, automobilske i metalne industrije. Svoju privredu baziraju na postojanju malih i srednjih preduzeća, kojih u Velsu ima 188.000 i preko 500 stranih preduzeća.
Tokom posete Vladi Narodne skupštine Velsa i samoj skupštini, bili smo u prilici da čujemo istorijat devolucije, koje su trenutne nadležnosti Velsa, ali i koji su im planovi i očekivanja u budućnosti.
Proces devolucije je otpočeo 1964. godine, kada je otvorena Kancelarija Velsa u Vladi u Londonu. Prvi referendum na kojem su građani Velsa pitani da li su za osnivanje skupštine Velsa održan je 1979. godine. Rezultat referenduma bio je negativan, tek svaki četvrti građanin izjasnio se pozitivno. Ipak, posle mnogo rada, referendum sa istim pitanjem ponovljen je 1997. godine i, iako tesnom većinom od svega 50,3% glasova ‘za' konstituisanje skupštine, ovog puta ishod je bio pozitivan. Posle toga, posebnim pravnim aktom Vlade Velsa 1998. godine uspostavljen je prenos nadležnosti u Velsu i time i zvanično počinje proces prenosa određenog dela izvršne i zakonodavne vlasti koje su ustavno prenešene Narodnoj skupštini Velsa. Ovaj proces još uvek nije završen.  Narodna skupština Velsa konstituisana je 1999. godine, a od 2007. osnovan je i poseban Velški pravni sistem, da bi se sudilo prema specifičnim slučajevima velškog prava.

Narodna skupština Velsa ima 60 poslanika. Danas vladajuću većinu u skupštini i Vladu Narodne skupštine Velsa čine predstavnici Laburističke partije i Velške nacionalne partije.
Takođe, u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva (Westminster) imaju svojih 40 poslanika. S obzirom na to da će se, po najavama, broj poslanika u Parlamentu smanjiti sa 650 na 600, očekuju da će se i broj poslanika, u tom slučaju, smanjiti na 30.  U Evropski parlament Vels bira 4 poslanika. Na poslednjim izborima Vels je za svoje poslanike u EP izabrao predstavnike konzervativaca, laburista, Nacionalne velške partije i Pokreta za nezavisnost.  Takođe, Vels ima svoje predstavništvo u Briselu.

Što se nadležnosti tiče, u procesu devolucije sa nacionalnog na nivo Velsa prenete su nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva, ruralnog razvoja i lokalne samouprave. Ipak, zakonodavna vlast koju Vels, u ovom momentu, ima nije potpuna, nego sve zakone koje donesu mora da potvrdi Parlament. Upravo zbog toga, u Velsu je za početak marta planiran novi referendum koji za cilj ima da se građani izjasne da li su za to da Narodna skupština Velsa ima veće nadležnosti, odnosno da donosi zakone čiju potvdu ne mora da traži od Parlamenta u Londonu. Kako smo čuli od zvaničnika u Kardifu, ali i od onih u Londonu, očekuje se da će građani Velsa odgovoriti pozitivno na ovu inicijativu i izglasati veće nadležnosti za svoju skupštinu.

Četvrti i peti dan - London
Drugi deo putovanja u Veliku Britaniju proveli smo u Londonu, na sastancima koji su za nas organizovani u Parlamentu i Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije. Pored čitavog niza sastanaka koji su za temu imali predstavljanje Velsa i dogovore o budućoj saradnji Vojvodine i Velsa, bili smo u prilici da nas ugoste i u Kancelariji Škotske (Scotland Office) gde smo se upoznali sa položajem i nadležnostima Škotske.
Ujedinjeno Kraljevstvo je, po ustavnoj postavci, unitarna država. Nema federalni sistem, nego je vlast delom centralizovana, a nadležnosti prenete na Škotsku, Vels, Severnu Irsku i Englesku. Od svih zemalja, jedino Engleska nije imala proces devolucije. U okviru Ujedinjenog Kraljevstva postoje tri različita sistema: Škotska, Severna Irska, a jedinstven za Englesku i Vels.

Osnovni principi sprovedene devolucije jeste da je sprovedena asimetrično u tri zemlje u kojima se ovaj proces odvijao. U skladu sa tim, različite su i nadležnosti koje imaju Škotska, Severna Irska i Vels. Ono što je zajedničko jeste da sve nacionalne skupštine mogu da donose zakone koji moraju da čekaju na potvrdu od strane Parlamenta. Parlament, kao najviši zakonodavni organ, svaki doneti propis može da prihvati, ali i opovrgne.
U okviru Vlade Ujedinjenog Kraljevstva postoje kancelarije za Škotsku, za Vels i za Severnu Irsku, koje predstavljaju sponu između zvaničnog Londona i vlasti u Edinburgu, Kardifu i Belfastu.
Što se devolucije u Škotskoj tiče, 1998. godine Parlament donosi Zakon o Škotskoj (osnivački akt Skupštine i Vlade Škotske). U ovom zakonu tačno su navedene nadležnosti koje ostaju Parlamentu (centralnoj vlasti), a sve što nije na spisku smatra se nadležnošću Škotske (što nije slučaj sa Velsom i Severnom Irskom). Škotska u odnosu na ostale ima veće nadležnosti, donosi zakone iz više oblasti i ima mogućnost da menja porez na dohodak (+ ili - 3%). Ova mogućnost još uvek nikada nije korišćena.
Nadležnosti centralne vlasti su: donošenje ustava, spoljni poslovi, odbrana i nacionalna bezbednost, makroekonomska politika i finansije, politika imigracije i državljanstva, konkurentnost i zaštita potrošača, energentska pitanja, politika zapošljavanja, industrije i socijalne politike.
Najznačajnije prenete nadležnosti koje Škotska ima su krivično pravo i zakonodavstvo (očuvana nadležnost Škotske još iz ugovora iz 1707. godine između Škotske i Engleske), obrazovanje, zdravstvo, ekonomski razvoj, poljoprivreda i ribarstvo, prostorno planiranje i lokalna uprava, putevi i železnica, klimatske promene i obnovljivi izvori energije.  Kancelarija Škotske ima nadležnost da prati i sprovodi izbore na teritoriji Škotske i predstavlja glas Škotske u centralnoj vladi.

Interesantno je i to da postoje multilateralni sporazumi o razumevanju (svaka zemlja sa svakom, i sve zemlje sa centralnom vlašću), kao i Međuministarska komisija koja svoj rad zasniva na tri oblasti: za Evropu i evropska pitanja, za uniutrašnju politiku i za finansije. Zadatak ove komisije je da se sastaje 4 puta godišnje i predstavlja mehanizam za rešavanje eventualnih nesporazuma.

Iako se sve administracije zalažu da Škotska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, jer smatraju da je u tome njena snaga, ipak se radi na izradi novog Zakona o Škotskoj kojim će se u nadležnost Škotske preneti još deo nadležnosti koje sada ima centralna vlast.

Takođe, imali smo susret i sa predstavnicima Srpskog siti kluba u Londonu. Dočekalo nas je troje mladih entuzijasta koji organizuju i umrežavaju mlade, uglavnom visokoobrazovane građane Srbije i drugih zemalja bivše SFRJ u dijaspori u Velikoj Britaniji. Kao svoje prioritete imaju s jedne strane pravljenje kompetentne baze podataka o njima, a sa druge strane koriste svima koji žele da se vrate ovde i grade svoje karijere u Srbiji. Ono što smo čuli kao goruće probleme sa kojima se susreću jeste komplikovana i spora procedura nostrifikacije diploma i nepristupačnost mogućnostima za zaposlenje osoba koje imaju diplome stranih fakulteta i univerziteta kod nas. Potrudićemo se da im krajem marta, kada planiraju svoju posetu Beogradu i Novom Sadu, organizujemo sastanke sa rektorom Univerziteta u Novom Sadu i predstavnicima različitih kompanija i institucija iz Vojvodine, ne bismo li uspeli da prevaziđemo oba ova problema...

Namerno se u ovom tekstu nisam posebno osvrnula na sastanke koje smo imali sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije i direktorom Sektora za Balkan, jer su to bili razgovori u kojima smo najviše pažnje posvetili AP Vojvodini i situaciji u Srbiji.

Ipak bih volela da akcenat ove beleške bude na jednom uređenom sistemu gde se svi procesi vezani za funkcionisanje i nadležnosti svih nivoa vlasti rešavaju bez ostrašćenosti i dnevnog politikanstva, po utvrđenim i strogim pravilima i procedurama.  London smo napustili sa utiskom da će Vels dobiti veće nadležnosti ukoliko njegovi građani to izaberu na referendumu, da će Škotska preuzeti još neke od nadležnosti od centralne vlasti novim Zakonom o Škotskoj koji pripremaju, i nadom da će građankama i građanima Srbije uskoro biti omogućeno da u Veliku Britaniju putuju bez viza.

Sve vreme boravka u Velikoj Britaniji razmišljala sam o tome da nisu sve demokratske države decentralizovane na isti način i u istoj meri, ali su zato sva totalitarna društva centralizovana. Decentralizacija i demokratizacija su procesi koji se u našoj zemlji tek polako uspostavljaju i dobru volju i iskustva svih zemalja koje su spremne da nam pomognu svakako ne treba propustiti.
I kako nam je više puta ponovila potpredsednica Narodne skupštine Velsa, ne postoje problemi nego samo izazovi. Pred nama svima je jedan veliki izazov.

mr Maja Sedlarević.