JE LI GUŽVA OKO „STREET VIEW“-A DOBRA STVAR?

Autor: Rodoljub Šabić

„Google Street View", atraktivna aplikacija „Google Maps"-a izaziva sve više pažnje. I to, ne zbog očigledne atraktivnosti - mogućnosti za besplatnu (virutelnu) šetnju po raznim lepim krajevima sveta, već nažalost zbog toga što postaje sve očiglednije da je operacionalizacija dobre ideje došla u sukob sa međunarodnim i nacionalnim pravilima o zaštiti privatnosti.

Problem se svodi na dva pitanja.

Prvo, da li se već samim činom prikupljanja fotografija i video zapisa narušava pravo na privatnost ljudi? I drugo, da li „snimanje" osim fotografija i video zapisa podrazumeva i istovremeno neovlašćeno prikupljanje raznih podataka o ličnosti.

Načelan odgovor na prvo pitanje dali su Supervizor za zaštitu podataka EU i Radna grupa EU za zaštitu pojedinca u pogledu obrade podataka o ličnosti, koju čine 27 zemalja članica EU, i Island, Lihtenštajn i Norveška.

Oni su sredinom 2010. godine ocenili da kompanija „Google" treba da preduzme dodatne mere u cilju unapređenja tehnike izrade tzv. zamućenih fotografija, koja bi omogućila neprepoznatljivost fizičkih lica i registarskih oznaka automobila, odnosno da preduzme dodatne mere radi usklađivanja obrade - prikupljanja i korišćenja fotografija i video zapisa sa zakonodavstvom EU iz ove oblasti. Predsedavajući Radne grupe EU, u pismenom obraćanju kompaniji „Google", izneo je zabrinutost zbog neadekvatnog odnosa ove kompanije u odnosu na zaštitu prava na privatnost građana i istakao značaj anonimiziranja podataka koji su dostupni na Internetu.

Drugo pitanje je delikatnije. U toku snimanja korišćenjem posebnih prijemnika smeštenih u vozilima „Google"-a sa nezaštićenih bežičnih internet mreža prikupljeni su brojni privatni podaci kao što su elektronske adrese, korisničke šifre, razmenjene poruke, adrese posećivanih veb sajtova, detalji bankovnih računa, medicinski i drugi podaci građana. Tako je kažu u nekih tridesetak zemalja, stvorena baza ličnih podataka za preko milion korisnika Interneta. Na ovo se, naravno, moralo reagovati. A reagovalo se na sličan način u velikom broju zemalja.

Poverenik za informacije Italije u septembru 2010. godine je naredio brisanje podataka prikupljenih na ovaj način.

Agencija za zaštitu podataka Španije pred sudom u Madridu pokrenula je sudski postupak protiv „Google"-a zbog neovlašćenog prikupljanja i obrade podataka, odnosno zbog kršenja nacionalnog zakonodavstva u toj oblasti.
Komesarijat za zaštitu podataka Austrije, Komesarijat za zaštitu podataka Irske i danski Datatilsynet, naredili su brisanje podataka.

Prikupljanje podataka korisnika internet nezaštićenih bežičnih mreža od strane „Google"-a je predmet postupka koji je pokrenuo Komesarijat za slobodu informacija Francuske.

Zbog prikupljanja podataka korisnika internet nezaštićenih bežičnih mreža od strane „Google"-a, postupak je u toku i u Nemačkoj. Pokrenuti su istražni postupci od strane nadležnih tužilaštava (npr. Hamburga), u kojima će biti utvrđeno da li je kompanija „Google" postupala suprotno važećim zakonima ove zemlje.

I Poverenik za informacije Australije nakon sporedenog postupka utvrdio je da obrada podataka nije u skladu sa zakonom o zaštiti privatnosti ove zemlje.

Po logici stvari najinteresantnija su dešavanja u domovini „Google"-a, SAD.

Tamo je postupak povodom prikupljanja podataka korisnika internet nezaštićenih bežičnih mreža od strane vozila kompanije „Google" je pokrenut u 38 država. Postupak ima za cilj da se utvrdi vrsta prikupljenih podataka, kako su isti korišćeni, ko su korisnici podataka i koje mere zaštite je „Google" primenio da zaštiti podatke od neovlašćenog korišćenja, odnosno da li su aktivnostima Kompanije povređene odredbe važećih zakona. „Google"-u je naloženo da do okončanja istrage čuva sve prikupljene podatke. U julu mesecu 2010. godine, tužilac države Konektikat saopštio je da 38 država vodi zajedničku istragu i u ime tih država pismeno se obratio „Google"-u sa zahtevom da se pojasni da li ova kompanija prikulja podatke po metodu slučajnog uzorka ili specifičnu vrstu podataka, te na koji način koristi ovako prikupljene podatke. U decembru 2010. godine Tužilac države Konektikat podneo je zahtev za sprovođenje istrage na osnovu kojeg je omogućen pristup prikupljenim podacima u ovoj državi. U januaru 2011. godine tužilaštvo države Konektikat i „Google" postigli su sporazum o otpočinjanju pregovora za rešavanje spora, između države Konektikat i ostalih država, sa jedne strane i „Google"-a, sa druge strane.

Kako će spor biti okončan? Ishod spora je najverovatnije prejudiciran činjenicom da je „Google", nakon prvobitnog poricanja, potvrdio da su u toku snimanja prikupljani lični podaci građana i to „obrazložio" greškom u programu koji je instaliran u njegovim kamerama.

Za nas je „gužva" oko „Street Veiw"-a dobra stvar. Budući da on kod nas docni omogućiće nam da ga dočekamo snabdeveni brojnim korisnim iskustvima drugih.