Sto godina mladi

Savez izviđača Srbije ušao je u godinu jubileja. Ove godine, slavimo 100 godina od formiranja prvih skautskih jedinica u Srbiji, koja je kao jedna od prvih zemalja u svetu i osnivač Svetske organizacije skautskog pokreta.

 

Nastanak Svetskog pokreta i Saveza

Sаvеz izviđаčа Srbiје deo je Svеtskе оrgаnizаciје skаutskоg pоkrеtа (WOSM) kојu је začeo Rоbеrt Bаdеn – Pauel 1907. gоdinе. Na osnovu svojih iskustava u odbrani tvrđave Mafeking tokom Burskog rata 1989. godine, on je došao na ideju da formira organizaciju koja bi vaspitala decu i omladinu neformalnim metodama, uglavnom u prirodi. Tako je u leto 1907. godine na ostrvu Braunsi, na jugozapadu Engleske, organizovao prvi skautski kamp sa 20 učesnika. Trenutak kada je u cik zore 1. avgusta, duvanjem u rog kudu govečeta, označio početak tog tabora, uzima se kao momenat nastanka Pokreta. Od tih 20 dečaka razvio se pokret koji danas broji 32 miliona dece i mladih u 216 zеmаljа svеtа i prеdstаvljа nајvеći svеtski pоkrеt nеfоrmаlnоg оbrаzоvаnjа.

Nakon izdavanja knjige Skautstvo za dečake 1908. godine, ta ideja počela je da se kao zaraza širi svetom. Knjiga je planula - samo u prvoj godini prodata je u 200.000 primeraka i to je, posle Biblije, do danas druga najprevodjenija knjiga na svetu! Zanimljiv je podatak da je druga skautska organizacija formirana u Čileu! Medjutim, prva velika svetska aktivnost organizovana je 1920. godine - Prvi svetski skautski džembori (smotra). Bilo je to u hali Olimpija, u Londonu.

Prva međunarodna konferencija održana je u Parizu 1922. godine. Predstavnici tadašnjeg Saveza izvidnika i planinki Kraljevine SHS, takođe su učestvovali na osnivačkoj konferenciji, što nam je obezbedilo status osnivača Svetske organizacije skautskog pokreta.

 

Začeci Skautstva u Srbiji

Osnivač izviđačke organizacije u Srbiji bio je dr Miloš Popović. Kao lekar opšte medicine, najpre je 1901. godine učestvovao u osnivanju društva za borbu protiv alkoholizma pod nazivom Savez trezvene mladeži. Medjutim, ubrzo mu je ovaj Savez postao suviše uzak. I on je imao ideje slične onima Baden - Pauela: da napravi organizaciju koja bi široko pomagala vaspitanju mladeži. Našao ih je već 1908. godine u knjizi jednog nemačkog vojnog lekara, koja je u stvari bila nemački prevod knjige Skautstvo za dečake. Počeo je da objavljuje prevode delova knjige, prevodeći reč "skaut" kao "izvidnik". Medjutim, kod osnivanja jedinica, usvojen je naziv "četnik" - želeći da na taj način podstakne našu tradiciju i slobodarske ideje u vreme koje je prethodilo balkanskim ratovima. Taj naziv se održao sve do formiranja nove organizacije posle Prvog svetskog rata, radi doprinosa miru u državi i razumevanju među konstitutivnim narodima. Zbog objavljivanja delova knjige u listu Saveza trezvene mladeži "Saveznik", ovaj časopis je zabranjivan u susednoj Austrougarskoj.

Dr Miloš Popović je preveo, doradio i priredio za štampu celu knjigu, ali nikako nije mogao da pronađe izdavača. Konačno, objavio je tu knjigu sopstvenim novcem. Ubrzo je knjiga postala cenjena u društvu, pridobijajući mnoge pohvale. Medjutim, tokom okupacije u Prvom svetskom ratu, austrougarske vlasti su knjigu plenile gde god su mogle, oduzimale i spaljivale. Primerak koji sam skenirao je jedan od retkih preostalih.

Ponesen pisanjem dr Miloša Popovića, niški student filozofije Panta Ranđelović osnovao je prvu "četicu" četnika/izvidnika juna 1911. godine. Iste godine, osnovane su još četiri čete u Beogradu, po dve u Kragujevcu i Valjevu i jedna u Vranju. Već 1912. godine, na kongresu Saveza trezvene mladeži, doneta je odluka da se organizacije razdvoje, te je nastala nova organizacija nazvana Mladi četnici i planinke Kraljevine Srbije. Dr Miloš Popović je izabran za prvog starešinu.

Za vreme balkanskih ratova, mladi četnici su radili kao dobrovoljci u bolnicama i organima vlasti. Pad Srbije doneo je i zabranu Saveza. No, izvidničke jedinice organizovane su u izbeglištvu, u Vodeni (danas Edesa) u Grčkoj 1917. godine, a jedna četa srpskih izvidnika radila je u Londonu.

Posle Velikog rata, izvidnici su najpre radili u okviru Sokolske organizacije, ali su se osamostalili već 1920. godine - Prvi steg (odred) osnovan je 1. oktobra u Beogradu. Tokom 1921. godine, beogradski izvidnici pomogli su osnivanje stegova u Tuzli, Osijeku, Splitu, Ogulinu i Banja Luci (baš tim redosledom).

Srpski skauti učestvovali su na Prvom svetskom skautskom džemboriju. Kako je tada bilo puno problema da se obezbede sredstva za put do Londona (neke stvari se, eto, ne menjaju ni posle 90 godina), Srbiju je predstavljalo 20 članova čete koja je radila u Srpskom hostelu u Faveršernu. Tako na slici na kojoj su predstavnici svih zemalja učesnica možete videti srpče sa šajkačom!

Osnivačka skupština Saveza izvidnika i planinki u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca održana je tek 6. maja 1923. godine. Organizacija kasnije menja naziv u Savez skauta Kraljevine Jugoslavije, koji je brojao oko 10.000 članova. U periodu od 1930. - 1940. godine, rad Saveza je nekoliko puta zabranjivan zbog slobodarskih ideja. To je bila sasvim uobičajena praksa (i još je) u svim autoritativnim režimima, kojima ne odgovara postojanje organizacije koja kod mladih podstiče samostalnost, samoorganizaciju, samosvest i mnoge druge osobine, što ih čini jakim jedinkama, sposobnim da razmišljaju svojom glavom.

Znak Saveza skauta Kraljevine Jugoslavije sadržao je u sebi obeležja sva tri osnovna konstitutivna naroda: srpska ocila, hrvatsku šahovnicu i slovenačke zvezdice nad Triglavom.

Savez je, prirodno, prestao sa radom okupacijom zemlje 1941. godine. Mnoge skautske vođe tada su pristupile oslobodilačkom pokretu. Ubrzo posle oslobođenja Beograda 1944. godine, formiran je Centar za slanje izvidnika u NOB, a 21. novembra održan je sastanak predratnih skauta koji su formirali akcioni odbor za formiranje Saveza.

 

Posleratno izviđaštvo

Nažalost, tadašnje komunističko uređenje po sovjetskom modelu nije dozvolilo osnivanje skautske organizacije - svi su morali u pionire. Jedino su se tada snašli skauti Vranja, formiravši Kulturno-umetničko društvo "Spartak", koje je radilo po izviđačkom programu. No, sa udaljavanjem od komunističkog bloka, došlo je i do drugačije atmosfere u zemlji, tako da je dozvoljeno osnivanje društvenih organizacija za decu i omladinu. Izviđaštvo je samo to čekalo da krene u obnovu. Inicijative kreću po celoj tadašnjoj Jugoslaviji.

U Srbiji je inicijativu preduzeo iskusni i poznati skaut Nenad Neca Stanković, zvani Hrabro srce. U leto 1951. godine organizovao je na Durmitoru školu za vođe u okviru planinarskog podmlatka. Sledili su konkretni koraci na osnivanju Saveza. 

Prvi "vodnički tečaj" (za osnovne vođe) u Srbiji održan je januara 1952. u Pionirskom gradu u Beogradu, uz učešće 70 mladih ljudi koji su došli iz raznih krajeva Srbije. Prva "šumska škola" Saveza (prvi nivo iznad vodnika) održana je krajem jula i početkom avgusta iste godine, na Kopaoniku. Tako je počelo osposobljavanje vođa koji su ubrzo proneli ideju širom zemlje, stvorivši mnoge jedinice.

Beogradski steg formiran je 4. februara 1952. godine. Izviđačke jedinice formirane su zatim u Nišu, Boru, Novom Sadu, Prokuplju i Zrenjaninu. Prvi zbor Beogradskog stega održan je u dvorištu Treće muške gimnazije već 9. marta. Kako je broj članova rastao izuzetnom brzinom, krajem godine Steg se podelio i osnovani su prvi izviđački odredi: "Vasa Čarapić", "Sava Kovačević", "Leka Ranković" i "Zemun".

Osnivačka skupština obnovljenog Saveza izvidnika i planinki Narodne Republike Srbije održana je 16. novembra 1952. godine u Beogradu. Savez je bio deo jedinstvene jugoslovenske organizacije.

Noseći deo novog znaka bio je javorov list (označavajući vezanost izviđaštva za prirodu), sa crvenom zvezdom i magnetnom iglom u njemu (izviđač uvek zna svoj put).

Zanimljivo je da dr Miloš Popović nije bio aktivan u obnovi Saveza. Posle Drugog svetskog rata bio je predsednik Crvenog krsta Jugoslavije. Umro je 1954. godine u Beogradu, u 79. godini života.

Sledile su godine razvoja i jačanja Saveza. U svom najboljem periodu, krajem osamdesetih godina prošlog veka, Savez je brojao oko 90.000 članova! Nažalost, krize, ratovi i loša politička i ekonomska situacija teško su pogodili izviđačku organizaciju, koliko god su prvi koraci na promenama i osavremenjavanju Saveza preduzeti još krajem osamdesetih godina prošlog veka. No, napornim radom i verom u Pokret izviđači su uspeli da održe svoju organizaciju i krenu sa korenitim promenama.

 

Povratak u Svetsku skautsku porodicu

Savez izviđača Jugoslavije nije se posle Drugog svetskog rata priključio Svetskom skautskom pokretu. Sa jedne strane, Pokret je insistirao na stavu da je religija obavezni činilac skautstva, što i nije moglo tako lako da prodje u ondašnjem sistemu. S druge strane, nas su godinama plašili kako su skautske vođe u stvari NATO špijuni koji bi došli u našu zemlju da nas zavedu. Postojali su određeni kontakti i razmena informacija (sećam se jednog ukrasnog tanjira sa Evropske skautske konferenceije održane 1974. godine u Istanbulu koji je doneo naš predstavnik Jovan Hadži Pešić), ali pitanje članstva je uvek stavljano pod tepih sa obe strane.

Dugogodišnja želja za povratkom u svetsku skautsku porodicu dovela je do inicijative koja je ozvaničena 2. aprila 1988. godine, kada je Predsedništvo Saveza izviđača Jugoslavije donelo odluku da se zatraži članstvo u Svetskoj organizaciji. WOSM tada i nije bio previše spreman za otvaranje, ali je padom Berlinskog zida krenuo intenzivan proces učlanjenja novih organizacija sa Istoka Evrope.

Naš predstavnik Tone Simončič bio je gost na Svetskoj skautskoj konferenciji u Parizu 1990. godine, a naredne godine usledile su posete. Najpre je Srbiju postio Finac Irjo Gorski iz Svetskog skautskog biroa, a naša delegacija juna je boravila u Ženevi gde smo uspeli da dobijemo potpunu podršku i usaglasimo veoma fleksibilnu formulaciju oko "duhovne dimenzije", čime su otklonjene i poslednje prepreke za članstvo. Nažalost, rat koji je ubrzo buknuo u SFRJ prekinuo je i odložio proces.

Ponovo smo ozbiljnije krenuli sa aktivnostima na učlanjenju sredinom 1994. godine, da bi nakon intenzivnih kontakata, Svetski skautski komitet, u proleće 1995. godine, predložio prijem u članstvo tadašnjeg Saveza izviđača Jugoslavije. U obrazloženju predloga između ostalog piše:

"Zbog izuzetne složenosti političke situacije i intenzivne pažnje koje mediji poklanjaju ovoj zemlji, Svetski skautski komitet je veoma pažljivo razmotrio prijavu za članstvo Saveza izvidjača Jugoslavije. I pored sukoba koji su se odigravali u ovoj oblasti, službenici Svetskog skautskog biroa su obavili niz poseta (od juna 1991. godine - primedba autora) koje su potvrdile da Savez odlično radi u izuzetno teškim uslovima. U kontekstu opšte situacije na Balkanu, Savez je veoma aktivan u socijalnom radu sa svim delovima društva, bez razlike. Savez blisko sarađuje sa Crvenim krstom u pomoći izbeglicama, radu sa osobama sa invaliditetom, pomoći deci bez roditelja i opšte u aktivnostima pomoći u oblastima u kojima vladaju sukobi. U pravom Skautskom duhu, Savez izvidjača Jugoslavije pruža veoma potreban model tolerancije i poštovanja različitosti - koji može biti jedina osnova za mir u ovom delu sveta."

Savez je formalno primljen u članstvo Svetske organizacije 1. septembra 1995. godine, kao njena 137. članica. Sve organizazije članice imale su mogućnost da glasaju o predlogu - i nijedna nije bila protiv! Mi izvidjači sa ponosom ističemo da smo jedina organizacija iz naše zemlje koja je primljena u neko svetsko udruženje za vreme sankcija! Svu zahvalnost za hrabrost dugujemo tadašnjem generalnom sekretaru WOSM-a dr Žaku Morejonu i Regionalnom direktoru (za Evropu) Dominiku Benaru, koji su imali hrabrosti da se bore za nas u vreme kada to niko drugi nije smeo.

Znak tog Saveza bio je kombinacija javorovog lista i predratnog skautskog znaka (u bojama trobojke). Na taj način htelo se iskazati da organizacija neguje tradicije i izvornog skautstva i posleratnog izviđaštva.

 

Savez danas

Sаvеz izviđаčа Srbiје čine lokalne jedinice kојe imајu sеdištе nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје. Trenutno je to 80 odreda izviđača i samostalnih četa, sа prekо 4.000 člаnоvа i 500 vоđа. Sаvеz izviđаčа Srbiје sаrаđuје sа оmlаdinskim оrgаnizаciјаmа nа tеritоriјi Srbiје i lоkаlnim sаmоuprаvаmа.

Sаvеz izviđаčа Srbiје је člаn Svеtske оrgаnizаciјe skаutskоg pоkrеtа koja оkupljа 32 miliоnа dece, mladih i odraslih članova. Prošle nedelje u Brazilu je završena Svetska skaiutska konferencija na kojoj smo imali zapaženo učešće. Naše dve mlade predstavnice uspele su da "obore" izuzetno nezgodan amandman na Statut Svetske organizacije koji bi omogućavao prijem u članstvo "disidentskih" organizacije u zemljama članicama i da predlože izuzetno važnu rezoluciju o značaju obrazovno rada koja je zdušno podržana. Naša Milena maestralno je završila svoj mandat predsedavajućeg grupe mladih savetnika Svetskog komiteta skautskog pokreta!

Za ovu godinu planiran je niz aktivnosti kojima ćemo obeležiti veliki jubilej. Među njima se izdvajaju 8. smotra izviđača Srbije koja će se sredinom avgusta održati u Šapcu. Očekujemo da će među 3.000 učesnika biti barem petina gostiju, od kojih će najveći kontingent doći iz Velike Britanije - njih više od 300! Neposredno pre naše Smotre, održaće se i 22. svetski skautski džembori. Više od 30.000 skauta taborovaće 12 dana u okolini Kristijanstada, u Švedskoj. Naših 100 izviđača biće među njima, sa ozbiljnim planovima da predstave svoj Savez i njegov jubilej.