PESNIČENJE NA KLACKALIŠTU (1)

  “Ne idemo redom kojim se reklo, već kako je se u sećanju steklo.To jesu znane zgode i lica, a ipak sve tek je obična skica…”      Savremeniji administrator… Razumećete… nisam bio na licu mesta… opisane događaje znam samo iz priča, tračeva, delimično i na rumunskom jeziku, koji sam skoro potpuno zaboravio. Gde god je ostalo nepopunjeno tekstom, gde god su iznete neke pogrešne informacije i opservacije, molim da šaljete nove podatke, ispravke ili tumačenja. Kao običan službenik Savremenije administracije, Ne mogu sve sam, pogotovo kod orkestracije.       Snežana Ristić: "...priča o Bijenalu i nama na njemu, kako smo uspeli da budemo dobri a nepretenciozni, skromni a tako kompatibilni. Ovo je priča o grupi Škart i njihovom paket aranžmanu. Jer, osim Klackališta, sa njima je u paviljon Srbije ušao i jedan specifičan senzibilitet,  poseban odnos prema arhitekturi, gradu, aktivizmu, muzici, politici, društvu, ljudskim pravima (bogato ilustrovano na sajtu www.skart.rs) ... Deo tog paket aranžmana je i hor Proba koji je na inauguraciji paviljona doneo spontanost i radost, olabavio uštogljenost i doprineo da se u Đardinima pokaže ono lice Srbije za koje smo mnogo puta pomislili da je zauvek nestalo..."(iz teksta Olabavljena uštogljenost skromne kompatibilnosti)

 

PESNIČENJE NA KLACKALIŠTU %

(predložak za joystick teatar, po kazivanju svedoka)

PROIGRAVAJU:

Prota Dragan Protić – Predstavnik Dobra ili Prota Dobrota (P.D.)

Žole – ima kolekciju maski, jedna maska je ona Predstavnika nevaljalstva, druga je maska Žreca onostranog, treća M. Nećkovića, četvrta je maska povučenog i asketizmu sklonog umetnika romantičara-neuštogljenog minimaliste, peta je maska nekog đavolka srednje važnosti  itd.

Pasvandžija – noćni čuvar, zarobljenik iz neke davne čarke u dalmatinskom zaleđu. Posao mu je da pazi na red u čaršiji noću ali on, razočaran opštim stanjem u društvu, gleda da se kloni bilo kakvih noćnih nevolja...

Dusicka – informator i dokumentarista

Dosada božja – igra je Lampa di Salone

Konferansije

Klackalice: … …

Gleda to Medeja – video link

Mobiljke 1, 2, 3 - mobiljke 1,2,3

Šaneri 1 i 2

Precioze 1 i 2 (npr. V. Jesić i J. Roksimović)

i mnogi drugi…

 

PRVA POJAVA

Horke[kart (u stilu recitala)> Noć je!

Venecija pod mesečinom!

Stari gondolijer šeta svog psa!                 

Antihorke{kart (svi)< Živo je ipak u Đardinima!

Priprema, proba, tušta i tma!

Horke[kart (pogledajući oko sebe)> Vozdignuti barjaci stari...

Antihorke{kart < Lepe aleje i lepše stvari...

Horke[kart > Al’ šta mari… čovek sve svari...

Antihorke{kart (poučno) < I ponajlakše u ovoj bari...

Fermenti tu su, ukusa, znanja,

Razlažu ponude i poslanja… 

Horke[kart > Neko bi rek’o,

Slučaj se stek’o,

Da se povedu igra i pesma,

Al’ gle gde se licu društvanca jednog

Skida i stavlja laka povesma…

 Antihorke{kart < A ko će tajne mišljaja znati,

Neka se spremi da malo plati,

Pa nek se pesmi i igri oda,

Tako se bolje i diše i hoda...

Horke[kart (ovo izgovara samo polovina horista) > Na srednjoj palubi društvenog broda...

... 

Konferansije: (glas mu dolazi iz daljine) ... ... i tako... autori jednog savremenog umetničkog projekta... gde sam stao... uvežbavaju svoju sutrašnju tačku. Pred neobičnom publikom koja se, često i nepozvana, meša, komentariše i diskutuje isprovocirana poezijom, oni će se preslišavati i nadgornjavati u drevnoj veštini recitovanja stihova. Tačka.

Dosada božja: (posprdnim tonom) Na početku, okolina odjekuje njihovim vrcavim dosetkama.

Konferansije: Nije tako... Ali dragi moji, ko su uopšte junaci ovog spisa?

Horke[skart (svi grunu)> Jedan j’ mora svakoj mani, drugi žrec je onostrani…!

Konferansije (pretura po papirima koje drži u rukama): Mislim… da. Da. Tačno. Zahvaljujem.

Antihorke{kart < Ovo j’ igra gore dole,

Sad si Žota a sad Prole!

Konferansije: E sad… pa ne treba tako odmah…

Horke[kart > Ovo j’ pesma stani pani,

                                Potrepština svakoj mani!

Konferansije: Vi me zadirkujete… zaključujem da… (trepće, ne zna šta da zaključi…)

 (Pojavljuje se odnekud pasvandžija, nezainteresovano kunja pustim ulicama...)

Konferansije: Zdravo druže.

Pasvandžija: Zdravo, zdravo,

veselo je ovde,

 čilo

 i milo?

Konferansije: E, imaš pravo…

(Žamor svih učesnika)

Dusicka (konferansijeu): Vi biste mogli da malo sredite te papire...

Konferansije: Još nije ni počelo, šta mari...

Horke[skart (Antihorke{kartu)> Dođite ovamo, na konsultacije... 

Antihorke{kart (prilazeći)< Nije zgoreg sravniti kalkulacije

 Horke[skart (tiho, Antihorke{kartu)>Šta velite?

Antihorke{kart < Namere im, onako, malo skrite...

Horke[skart > Rutineri, krivinaši, evo, već se poznalo...

Antihorke{kart < Al’ srce im ludo, hudo, u krivini radoznalo!

Horke[skart > Nije tek description a nije baš ni conviction?

Antihorke {kart <Od svega po malo… a sve u svemu fan fiction!

Gleda to Medeja: (kao probuđena) A gde sam tu ja …? Pa zar to nije…  (mrmlja: nema me vidim na skupu tom... osvetiću im se vala po svom...)

 

DRUGA POJAVA, klackalište noću

(dve mršave prilike vrzmaju se ispred paviljona Srbije)

 

Predstavnik dobra (tiho): Ova ne radi (gleda u klackalicu neobičnog oblika, cik-cak fiskulturne grede)...

Žrec onostranog: Samo ti, o, sedi...

Ne boj se,

Nisi u školi, na gredi...

Predstavnik dobra (seda na cikcakckalicu; krotkim glasom):... Dobro... šta sad?

Žrec (obrecne se, iznerviran večitom krotkošću): Odma’ u Had!

(nestrpljivo) Kako šta, reci prvi stih, oružje biraj...

Predstavnik dobra (oprezno i navodno bojažljivo pogledajući oko sebe):

Cvrčak cvrči...

u smiraj...

Žrec (prilazi drugom kraju klackalice): A mrčak mrči,

Zar ne?

Uozbilji se!

Bre!

P.D.: I počinje da trči...

Žrec: Pa?

P.D. (skrušeno):Radio mu krči...

Žrec: Ne sviraj.

Cvrči - krči?!...

Kako li čovek postaje

tako kreativan?

Samo se sećaj!

Molim,

ne stvaraj...

Ne zvrči.

Biraj!

P.D.: ‘Ajde reci tri puta brzo cikcakckalica, cikcakckalica, cikcakckalica...

Žrec: ... A jel’ mogu ipak da kažem AAAAAAAA (isplazi se koliko god)

P.D.: Dobro,

Tek, grlo

ti je, pobro,

crveno vrlo…

(publici, munjevito) Al’ ne vidi se od crnih zuba!

(smeh međ’ publikom i u horu)

‘Ajdemo kod Dragoljuba?

Žrec: Brate, uvek...

Pesme su mu doduše truba,

Al’ volim vrlinu i tamjana šmek...

(preslišavajući se naglas) viteštvo, čast, strpljiva ljuba...

... (zaključuje) Blag favorit si tek!

Konferansije: Dobro. A sada će ova dva nerazdvojna prijatelja valjda predstaviti noćobdijama izbor is međuratne poezije. Počinjemo! Živeli!  

Horke[skart (recitalno)>

Kao i uvek u svome radu,

U pečalbi il’ belom gradu,

Pevaju jednom te istom stadu...

Antihorke{kart<  Naravno,

Srednjeklasići su to,

I u Pančevu i u Padovi,

Isti su pristupi, isti radovi,

I u Parizu i negde blizu,

Moralne pouke bujaju, grizu.

Pasvandžija: Ma više k’o u nekom frizu,

Zaslade, ukrasi na ovu krizu!

Gleda to Medeja (mrmlja): Sve ima svoje… navike i ljubavi – iste  su njihove… (Glasno) Oni Naime Koriste Stihove…

Horke[kart (ponovo recitalno)> I to,

Tek kao slike, igre, metafore,

Od žalca oštrije, ljuće i gore,

Tumačeć’ društvo, biće i odnose,

Umeću kritiku sveg’ što ne podnose.

(pauza, prisutni radoznalo gledaju Gleda to Medeju i razmišljaju o tezama Horke[kart-a)

Antihorke{kart (prekida tišinu, intonacijom zaključka) <

Ovo j’ igrokaz poučan

Mada mu je nauk mučan

Slikovnica zemlje naše

U stihove sad se paše...

Konferansije: Dobro... ajde...

(Nailaze dve precioze, zastaju, zainteresovane za dešavanja u Veneciji)

Precioza 1: (radosno) Nove vizure arhitekture, u obliku seanse jedne performanse!

Konstruktivno i  zaista divno!

Precioza 2: (dosetljivo) Značenja, čitanja, čitavo klupko!

I tako ljupko!

Dosada božja: Ne sviđa mi se, horovi nisu u dovoljnom kontrastu...

(žamor, pogotovo među horistima, izmenjuju se mnoge replike, teško ih je izdvojiti)

Dusicka: Mogao bi da zvocaš malo više!

Dosadio si! Tiše!

Dosada božja: Mora se pričati da bi se reklo.

sutra već je bajato, nevažno, preteklo!

Dusicka: Forsiraš kliše!

Dosada božja: Mora se okužit’ smrad,

Jer  ako ga pustim sad…

Dusicka:Koga je još briga za sve to?

Gleda to Medeja (vrlo glasno): Doista DOSTA!

(žagor se smiruje)

Dosada božja (apelujući): Al’…spreč’mo svo zlo!

Glas iz publike:Al' ko se još time bavi na malo?

Gleda to Medeja:Ako Baš Nikom Nije Ni Malo, Meni Je Važno, Meni Je Stalo.

(svi se zgledaju i negde im je već neprijatno zbog video linka sa Medejom)

Glas iz publike (procedi kroza zube): Budalo…

Gleda to Medeja:

Da, da, da, da, da.

Ja sam papanka jedna sa dna,

Govoriću Vam Jezikom Sna...

Konferansije: Svašta… I evo... konačno... molim, malo pažnje ipak… eno gde se klackači već lagano odbacuju u vis i dočekuju na tur na toliko neobično konstruisanoj klackalici da se odmah i pokvarila. U dubini noći...

Dosada božja (razgovara mobilnim): Znači ludilo. Dakle horor. Zaposlili su zbog ovih maloumnih klackalica tri radnika od nekadašnjih 600 u toj fabrici. I nije ih blam da snimaju sve to kamerom. Haos. Javi Mišku.

Gleda to Medeja: Govori Ovde i Huči Bes,

Pravedni Slogan, Paradni Stres.

Konferansije: (pomirljivo) Ma pusti bre… (odlučno) A sad, klackalice…

Žole (upadajući svima u reč):AAAA… versifikacijAAAAA!To znam. (P.D.-u) Evo dobričino,tek zagrevanja radi, jedan gromki stih Dragoljubov:

Grakću vrani na tananoj jeli,

Vuk zavija iz gorskih čestara.

Prota: (iz mesta umeće:) Dobro vrhni, istina je stara?

Žole: Šta? To nije iz te pesme.

Izvor se menjati ne sme!

Prota: Pa da. Prihvatam kritiku. Sa malo gađenja,

I s desna i s leva,

A tek radi tvog hlađenja,

Evo kontre iz tog istog speva:

Mlad ko zora Đurđevskih čestara,

Pod kalpakom s perom ptice sojke!

Žole:(Publici, ispovednim, saučesničkim tonom)Tek je poč’o i odmah me smara...

(Proti, mačistički posprdno) Grla belog kao u devojke!...   ...   ...   ...

(očigledno uhvaćen u raskoraku stiha, Žrec namigne publici praveći se da „ne zna“ šta bi dalje rekao)... prešao si me...

(navodno ogorčenim, plačnim tonom) Nedrug jesi poslaniju mome,

S početka se kraju nadam tvome!

Dosada božja: U jee... Medejo, divi ovu šmiru! Zar ćemo i ovo ostavit’ na miru?

(ulazi jedna prikaza)

Konferansije: Ah… i vi… pa neka…

Dusicka (prikazi): Ti, ispravi se kad recituješ.

Duh koji čita: Ne recitujem. Počeću da čitam. Osim toga, nije u mojoj prirodi da budem ispravljen. Evo šta je Ivan V. Lalić zapisao u onoj svojoj antologiji o poeziji Dragoljuba J. Filipovića: Izbalansirana cela na jednoj jedinoj, beskompromisno kanonizovanoj mogućnosti, ona se u svom prostoru i vremenu glasom vrlo određeno odvaja od svoje okoline, zatvorena u ljušturu svojih ograničenja, jednako samosvojna u svemu što uspeva i ne uspeva da izrazi; u ne suviše čestim momentima kada pronalazi sveže i interesantne akcente, i u obojenom sivilu svojih promašaja.

Rušači_stenki (čuju se odnekud, iz mraka): Šta? Sivilo promašaja? Projekat, gde, gde? Ovuda... Gle, gle...

Horke[kart  >  Senke pale po pesništvu starom...

Antihorke{kart < Dva ih druga osvetliće zarom...

Precioza 1: Čekala sam toliko! Sad život je stao...

Precioza 2: Onesvestiću se. I nije mi žao.

Rušači_stenki_* Treba gledati svoj interes.

Kad već padaju, da uzmemo ovu?

Trebaće nam za predstavu novu.

Ako novim gledalište podgrejemo žarom...

Možda i nas u Mletke pozovu!

(*Rušači_stenki su alternativna mejnstrim pozorišna trupa koja ruši zidove između površnog i dubioznog, skladnog i estradnog, inovativnog i prefriganog, neformalnog i praznog)

Dosada božja: Bavite se umetnošću raznom? Guidelines roje u torbaku praznom!

Konferansije: Šta? Ne vidim smisao...                     

Gleda to Medeja: Moje Su Misli i Ovi Stisli. (administratoru, običnim glasom) Znaš li uopšte šta ćeš sa ovima?

Savremeniji administrator... Ne vala.

Gleda to Medeja: Pa dobro je da bar to znaš.

Savremeniji administrator... Ja samo ovde dreždim na straži,

A ne znam ko od mene to traži.

Možda i jesam izabr’o sam,

Al’ pravi razlog nit’ slutim nit’ znam.

Gleda to Medeja: vidi, vidi...  možda mi i ti postaneš simpa... (Medeja razgovara sa Savremenijim sasvim normalno)

Konferansije: Dosta sa sporednom radnjom, nastavak...

Šaner 1: (Pokazuje na Rušače) Znaš ove?

Šaner 2: Nikad ih nisam video.

Šaner 1: Blago njima, imaju žensku.

Dusicka: (Rušačima): Ostale su vam dve predstave ovde! (Šanerima): Šta tražite tu?

Šaner 1: Ništa, samo razgledamo.

(Svi ćute i odmeravaju šanere)

Šaner 2: (dohvati list novina sa zemlje i pravi se da zainteresovano čita): “Polaganje zakletve će važiti i za Jevreje. Svako će morati da se zakune na vernost jevrejskoj demokratskoj državi.”…  … (odlaže stranicu)… (ekspertskim tonom) Počinje sranje…

Šaner 1: Ovde mora da živi onaj poznati trgovac. Da mi je znati gde.

Gleda to Medeja: Živi Kod Predrasude Te. Gle!

Dosada božja (posprdno): Psst bre.

Opet taj stress.

Gleda to Medeja: Razgledajte Politički, Molim Vas Sve.

Dosada božja: Šta vredi, glasaće, na kraju, svi za DS.

 

TREĆA POJAVA, klackanje kod Dragoljuba J. Filipovića, pesnika (1884 -1933)

Nedostaje tekst: Pa hajde više!

Konferansije: Da vidimo, ko je beše sve prisutan... imamo dva klackača... gde... (čita sa teškoćom, preskačući redove i papire) ... i dakle kaže ovaj drugi... mršaviji i samopouzdaniji: “Haj’mo ma-ka-r uvertiru zajedno?” (odlaže papire) Penju se, svako sa svoje strane, k’o što vidite, na sredinu druge klackalice - oblika opsadne sprave, i pevaju u glas!

 Žrec i Predstavnik dobra (zajedno): TRUCK! TRACk!

Tu se ne zna ko je gde,

Šta se ne sme a šta sme,

Truckalište davno znano,

Pred vama je ofirano,

Opuštenost, uštogljenost,

Dvije sile, svijeta dva,

Gore dole,

Jedan dva… (ovo je uglavnom pevao Žrec, nekako je nadvisio glasom predstavnika dobra)

(Predstavnik dobra – poznatiji kao P. D., povlači se oprezno na svoj kraj klackalice TRUCK! - udario je sada taj, teži kraj klackalice u zemlju...):

Polako...

Tu se zna i ko je gde i šta se ne sme a šta sme...

Metafore, aluzije,

Zaloga su poezije ...

Predstavnik nevaljalstva: A pasoši Tunguzije!

I-haaaa!!

P. D. (počinje da pevuši dečiju rugalicu,

nežnim i snenim, pomirljivim glasom,

kad je u gornjem položaju na klackalici):

BOLJE U VI-SI-NI (TruCK), NEGO U PRA-ŠI-NI

(a kad je u donjem):

BOLJE U CVE-ĆU (tRACK) NEGO U DRVE-ĆU

 (Truck)…

Predstavnik nevaljalstva: (radujući se predstojećem okršaju, gleda zamišljeno u daljinu): Da, da… Kako j’ letit, kako padat?

Čemu s’ jadat, čemu nadat?

(okrenut okupljenim noćnim posetiocima, nastavlja veselim, zvonkim glasom):

Volim niskost i prizemlje,

U prašinu voljan padam,

Dok odletim u visine,

Nizbrdici već se nadam!

(TRUCk)

Klackalica oblika opsadne sprave (u sebi):

Letelo je kamenje, đulad, letele su glave…

Moje je remenje odolelo svemu,

Sad trpim ove derane blesave

Opsedaju mene i baš imam tremu…

… … … (kamera se okreće publici)

Pasvandžija (ravnodušno): Viđao sam ovo…

Razigrano slovo… …

Halakaće sada malo,

Drvene će konje mučit,

Dokone i nezaspale,

Zabavit će i poučit,

Jedan dva, jedan dva…

…ipak…

odoh ja…

Klackalica oblika raspeća (zamišljeno, setno, još neuključena u tok performansa, ali saosećajući sa drugaricom klackalicom-opsadnicom):

Razbojnika mnogog nosih…

I mnogog poštenog vala…

Viđala sam golih, bosih…

Nikom nisam bila šala…

Ova nova uloga, nervira me, žulja…

Neka čudna klijentela, neka mirna rulja…

 

 

 

 

 

 

 

  Foto: Dnevni trening sa klackalicom oblika raspeća, tzv. trojeručicom.

Mletački dužd (drži pasvandžiju za uvo i gura ga nazad na monitoring dužnost): Kakva je to cika, ko li se dere iz bakče?? Kamo ti štap i tefter? Nazad u fenerbahče!

(Pogleda u klackalice) Gle… manevri…

Dosada božja: (razgovara mobilnim) A šta kažeš ti? Radikalno raskrstiti? Čekaj, pa… mobing... simboli... ali da!

Horke[kart (svi, iz sveg glasa, da bi povratili red i radnju)> Jedan j’ mora svakoj mani, drugi žrec je onostrani…!

(TRUCk!)

Onostrani žrec (pretvorno naivnim a zavodljivim glasom):

Predobri dužde,

Tu smo iz nužde.

Jednu je zemlju trebalo hitno,

Predstavit’ Sinjori u dobromu svetlu,

I što je vrlo, naročito bitno,

Ono u igri br. 6 tj. betlu*,

Što je ne uzet’ ni jednu ruku,

To je izbeći ovde pitanja,

ikaku bruku,

Arhitek-sranja,

I pokleklu struku…

(*u kartaškoj igri preferans, betl označava način igre u kome igrač ne sme da uzme nijednu ruku da bi pobedio. Ništavilo je vrhovni princip u toj igri.)

Anti Anti horke Prikazati se onim što nismo,

Raportu društvenom menjati pismo...?

Konferansije: A ko su ovi?

Anti >< Anti horke: Mi smo Anti Anti…

Svi drugi su prevaranti.

Gleda to Medeja: Ovi Su Mi Simpanti!

Dusicka: U red k’o i drugi muzikanti!

Mletački Dužd: Ne zbunjujte me, a ti se smiri malo ženo... (Žrecu) Pa dobro... vaš rad me u stvari zanima,

I ja bi da prepravim imidž.

Mislim o tome strasno,

Stolećima, decenijama, danima…

(zastane za trenutak, zamišljen)…

(odmahne rukom) Možda je već i kasno… …

Igrate li bridž?

Dosada božja (prvom do sebe u piblici): Bridž?? Ovo sve buržuji, ovaj na klackalici ima džibersku Armani košulju… kao, u Srbiji su društveni odnosi nepoznati, iznenađujući, zagonetni kao na ovim igračkama… trošiti reči… … infantilni altruizam… a… cikcakckalica, cikcakckalica, e, da umreš od muke… … niko mi ne da da dođem do reči i iskažem svoje mišljenje, Nova godina je… pa…

Šaner 1: Evo Daltone jedne pesmice za NG… Baloni radosti… zaigraj debeli! http://www.youtube.com/watch?v=Mf4lQa5NCqE

Gleda to Medeja (tiho): Naslušajte Se Pesmice Te, Kamčiće Osmeh, Trigaće Sne.

  ---------------------------------------

     KRAJ PRVOG LEAK-a

(tekst je sasvim drugačije prelomljen u originalu, ko želi da čita u originalnom prelomu, neka zatraži od Savremenog a)