verzija BG jutra

Milan Nikolić

.... a može biti bilo gde...

Na područiju cele Srbije, provejava slab sneg...Bruno se vrti u krug i stavlja mi do znanja da želi što pre napolje...Pre dva dana, moj pas je doživeo svoj prvi sneg...Bio je to mnogo lep prizor...toliko da bi ga pokušaj opisivanja samo oskrnavio...

U međuvremenu, saznajem da se Boris Tadić povredio  dok je igrao košarku...Ne želim da se ovim povodom prepuštam nemuštom kritizerstvu, koje je, u svom besmislu daleko od bilo kakve relevantne kritike ili zamerke čak, i ja ga jednostavno ne razumem. Jer šta to zapravo znači? Osuda radi osude - kao mogućnost kakve takve potrošnje reči ili olakšanja sopstvene frustruranosti zbog ovoga ili onoga...

Bilo bi sumanuto zameriti nekome što pored svih obaveza stiže i da se bavi sportom, ali nekako, to se fino slaže sa lifestyle-om fancy Srbije, koja ume da rasporedi dan u skladu sa duhom i trendovima vremena – da nikada ne zakasni na brunch, da posle posla hita na fitness, da pročita „Kolibu“...To je lepo.

Da je Tadić pozvao novinare da ga fotografišu dok kolektivno sportuje, to bi značilo da se igra Putina i ja bih zarežao.Brunu bi naravno bilo svejedno.U završetku vesti, dok je Boris polako prolazio u svetlo plavom polo džemperu, oslanjajući se na elegantan crni štap, Bruno se baš unervozio zbog mog zurenja u ekran, završavam oblačenje i slušam o tome kako će predsednik učiniti sve da ga povreda ne omete  u "svakodnevnim dužnostima"...

Obožavam novinarsko-spikerske fraze...Iskrcavamo se...Evo nas trotoaru...boja neba koja pokazuje nadmetanje dana i noći, u korist noći,  i dalje  traje...još uvek nije sasvim svetlo i ja moram opreznije da hodam, dok me pas vuče napred...Koračam polako, jer ako se ugruvam ili slomim nešto, na moje radne zadatke baciće oko neko drugi, neće ih izbegavati...Jer, socijalizam je otišao iz ovih krajeva, a u kapitalizmu, konkurencija je poželjna i surova...Skidam psu povodac, stavljam ga sebi oko vrata da ga ne bih izgubio...Pas trči...

BLOG U BLOGU/DRAMA U DRAMI:  Zbog eskalacije pogrešnih tumačenja (sada već uklonjenih), učitavanja, izvrtanja, tekst je zabranjen za dalje komentarisanje i prečišćen od svega što može, a ja se slažem da samo, što reče moj prijatelj, fotografija bebe sa natpisom - "Rodio mi se sin" ne može, da navede na pogrešna tumačenja. I u ovakvom obliku on ima istu suštinu. Zbog toga nije obrisan.Svaki tekst koji nastoji da bude više od pukog referisanja, izveštavanja, kao što ovaj pretenduje na satiričan ton, prelazi u domen literarnog što naravno ne podrazumeva visinu kvaliteta.  Postoje dobra i loša literatura, ali bez obzira na sve, ostaju literatura! Tako napisan, čemu nas uči nauka o književnosti, tekst nastavlja da živi sopstvenim životom, aktuelizuje se na onoliko načina koliko čitalaca ima. Autor, s druge strane, ne može da predvidi sva njegova potencijalna ostvarenja. Jer, interakcija između teksta i svakog čitaoca je jedinstvena i, u mnogo čemu, zavisi od čitaoca samog. Jutro sam počeo sa  željom da napišem nešto satirično, duhovito. Noć ću posvetiti  ponovnom zaranjanju u literaturu sa studija, kao i onu, u međuvremenu prispelu, istražujući granice ODGOVORNOSTI  PISCA. Šta učiniti sa sumnjom da možete biti pogrešno protumačeni?  Sneg pada i dalje. Bruno spava.