Franak

Snimio sam pre nekog vremena novčiće koje imam u džepu. Vidite li nešto zanimljivo na ovoj slici?

 

Da, ako ste dobro zagledali mogli ste da vidite da su svi novčići stariji od pola veka. Numizmatičari bi rekli da to nije ništa čudno - takvih možete da nadjete na džakove na bilo kom buvljaku.

No, postoji kod švajcarskog franka jedna činjenica koja ga izdvaja od ostalih valuta. Od kada je pre 160 godina uveden kao sredstvo plaćanja u svim ovdašnjim kantonima, nije povlačen iz upotrebe, a izmene u izgledu bile su samo minimalne. Tako danas, ako pažljivo pregledate kusur, možda nadjete kao i ja kovanice koje su starije od vas, pa čak starije od jednog veka. I sve su i dalje u opticaju, i sve i dalje imaju svoju vrednost. Da li treba nešto više govoriti o stabilnosti valute, o stabilnosti zemlje?

 

***

Švajcarski franak je jedina preostala valuta u Evropi koja je zadržala ovaj nekada čest naziv. Francuski, Belgijski, Luksemburški i ko zna koji još nestali su uvođenjem evra. Zvaničan je novac ne samo u Švajcarskoj nego i u Lihtenštajnu, a u upotrebi je i u italijanskoj enklavi Kampione d'Italia i nemačkom Busingenu. Izdaje ga Centralna banka Švajcarske. U medjunarodnim transakcijama i komunikaciji označava se skraćenicom CHF, što potiče od Latinskog izraza Cofnoederatio Helcetica franc. Kako su ovoj zemlji zvanična četiri jezika i svaki ima drugačiji naziv za franak (Nemački Frank, Francuski franc, Italianski franco i Reto-romanski franc), kao kod nekih drugih formalnih naziva korišćen je Latinski, da nikoga ne favorizuje ili povredi. Stoti deo franka zove se rap (Nemački), santim (centime - Francuski), ćentisimo (centisimo - Italijanski) ili rap (Retro-romanski). Zanimljivo je da se u Engleskom jeziku koriste nazivi na Fransuckom. U upotrebi su i skraćenice SFr i Fr (na samim kovanicama).

 

***

Jedinstveni novac uveden je u Švajskaskoj tek 1798. godine, mada ova konfederacija postoji još od 1291. godine. Sve do uvodjenja franka, 25 kantona i polukantona, 16 gradova i manastira izdavali su svoj novac, tako da je nekih 860 novčića bilo u opticaju širom zemlje, svaki sa svojim nazivom, vrednošću i monetarnim sistemom. Novi franak je vredeo 6¾ grama čistog srebra ili pola tadašnjeg francuskog franka.

Franak je nestao početkom 19. veka, zajedno sa Helvetskom Republikom koju je stvorio Napoleon osvojivši pola Evrope. Ponovo je nastao period potpune decentralizacije, pa su kantoni izdavali svoj novac, a narod je pored njega u istoj meri koristio i valute okolnih zemalja (nešto kao mi sa nemačkom markom u smutna vremena). Uvidevši da tako ne valja, praktični Švajcarci odlučili su 1858. godine da ponovo centralizuju mnoge državne funkcije. Tako je 1860. godine počelo ponovno izdavanje franka.

Taj novi franak bio je iste vrednosti kao i onaj francuski. Ubrzo, pet godina kasnije, Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska formirale su latinsku monetarnu uniju i vezale svoje valute jednu za druge.

 

***

Kao što napomenuh na početku teksta, kovanice se nisu mnogo menjale od kada je franak uveden kao jedinstveno sredstvo plaćanja. Do danas su se održale kovanice od 5, 10, 20, 50 santima i 1, 2 i 5 franaka. U medjuvremenu su iz opticaja povučene one od 1 i 2 santima (ova od 1 santima se ne proizvodi tek od 2006. godine a zvanično je povučena iz upotrebe 2007. godine).

U početku, najmanje kovanice su radjene u bronzi. Ona od 5 santima i danas se odvaja svojom bojom od ostalih. One od 1, 2 i 5 franaka izrađivani u 90-postotnom srebru. Tokom svetskih ratova korišćene su manje vredne legure. Kako je šezdesetih godina prošlog veka vrednost franka pala ispod vrednosti srebra od koga je izrađivan, mnogi su odnosili kovanice u inostranstvo i pretapali ih radi prodaje srebra ili izrade nakita. Država je zakonom zabranila ovu praksu, ali se novac i dalje odlivao iz zemlje. Stoga je 1968. godine srebro zamenjeno legurom bakra i nikla.

Izgled kovanica se takođe minimalno promenio od njihovog nastanka. OK, vide se razlike izmedju novih i starijih, ali su one minimalne. nekako mi se čini da su nove kovanice samo prezicnije izradjene, zbog savremenije tehnologije.

Na kovanicama nema mnogo teksta - inače bi bile barem dvostruko veće da bi na njih stali natpisi na 4 jezika. Pored iznosa i oznake Fr., tu su još latinski natpisi Helvetia ili Confoederatio Helvetica (u zavisnosti od veličine) i Libertas. E, a zato im je papirni novac velik, da na njega stanu svi natpisi na zvaničnim jezicima, slike, sigrunosni znaci, brojevi serijski, oznake koje pomažu slepima da ih razaznaju...

 

***

Švajcarska nacionalna banka štampa i izdaje papirni novac, ali samo distribuira kovanice. Za njihovu izradu ovlašćena je druga savezna institucija - Swissmint. Ova firma postoji od 1848. godine, kada je ustavonljena kao i mnoge druge savezne institucije. Ima veliki stepen samostalnosti unutar državnog sistema. Zapošljava samo 18 ljudi i ima 6 vrhunskih mašina za izradu kovanica koje rade pod pritiskom od 50 do 200 tona. U zavisnosti od kovanice, proizvode do 600 primeraka u minuti. Zanimljivo je da se pismo, glava i ivica (tri odvojene površine novčića) rade jednim jedinim udarcem.

U Karužu, nekada seocetu sa druge strane granice a danas jednom od bližih predgradja Ženeve, podignut je spomenik čoveku koji je izradio prve kovanice franka - tu je rodjen. Kao što se vidi na slici, tada se novac izrađivao korišćenjem ljudske snage, okretanjem ove velike poluge čime se ostvarivao pritisak na užaren metal.

Swissmint izdaje i različite serije prigodnog i jubilarnog novca, zlatnog ili srebrnog.

 

***

Franak je jedna od najstabilnijih nacionalnih valuta u medjunarodnim monetarnim odnosima (hm, možda se naše komšije Makedonci ne bi složili sa ovim). Dugi vremenski period održavao je odnos 1 evro = oko 1,5 franka. Samo u jedno vreme, pre neke dve godine, evro je skočio na 1,6. No, Švajcarska je najbolje podnela ekonomsku i bankarsku krizu koja već dve godine drma ceo svet (osim Srbije - mi smo po rečima naših političara, pogotovo ekonomskih, već pre godinu dana izašli iz krize). Tako je i franak bio najstabilniji sve ovo vreme. Finansijski potresi u evro zoni (najpre problemi u Grčkoj), devalvirali su evro, koji danas vredi samo 1,34 franka. Hvala braći Grcima - moja plata je tako skočila 10%! Šta li će tek biti sada kada se kuva u Irskoj, a Portugal i Španija se napinju kao da im treba probavita?

Franak je skočio sa nekadašnjih 2,25 na 1,58 u odnosu na funtu. O dolaru da ne govorimo. Na završetku Drugog svetskog rata, Švajcarska je ušla u takozvani Breton Vudsov sistem u odnosu 1 dolar = 4,30521 franaka. Danas, posle mnogih sunovrata koje je američka valuta doživela prethodnih godina, za dolar možete dobiti samo 0,99 franaka. Franak je prešišao dolar po prvi put marta 2008. godine.

Stabilnost franka se dugo održavala skoro nepostojećom inflacijom i zakonom da barem 40% vrednosti valute mora imati pokriće u zlatu. Referendumom iz 2000. godine, ta vezanost za zlato je okončana. Ipak, Švajcarska nacionalna banka još uvek u svojim rezervama drži negde oko 1,3 tone zlata, što odgovara 20% monetarne mase.

Marta ove godine, ukupna novčana masa Švajcarske bila je 49 milijardi švajcarskih franaka.

 

***

Švajcarski i dan danas uveliko kporiste papirni i kovani novac, bez obzira na mogućnost plaćanja karticama. Praktični i jednostavni po prirodi, lakše im je da znaju koliko novca imaju i lako se raskusuravaju. Svako ima podebeo buđelar u kome je ikebana papirnih franaka i prasica metalnih puna novčića. Redak je običaj da se prilikom plaćanja daje i papirni i metalni novac. Na primer, ako je račun 40,50 franaka, svako će skoro uvek dati 50 franaka i uzeti kusur od onih 9,50 u kovanicama, bez ozbira što ima pola franka u džepu i može ako ih da dobiti nazad papir vredan 10 franaka. Ako, kao turista, dobijete iz automata novčanicu od 200 franaka i njome krenete da platite kiselu vodu, kelner vas neće mrko pogledati već bez problema izbrojati kusur, do poslednjeg santima. Čak i ako date najveću novčanicu - onu od 1.000 franaka. Pred Novu godinu, dešava se da stariji ljudi odu do banke i podignu deset i više hiljada franaka u gotovom ne bi li imali dovoljno za kupovinu poklona. I banka uvek ima dovoljno gotovine da vas isplati - ne kao kod nas gde se veće svote naručuju najmanje dan unapred.

Sećam se još jedne zanimljivosti vezane za švajcarske novčiće. Naša nekadašnja kovanica od 20 para (ona žuta, ne mnogo vredna) imala je isti oblik i težinu kao jedan švajcarski franak. Sećam se da je 1982. godine, kada smo bili na turneji po Švajcarskoj, basista Ranko poneo punu kesu dvadesetoparki, pa ih je obilato koristio za kupovinu svega i svačega po automatima i zvanje kući.

 

***

Za kraj, da vam kažem da se kolege i ja u poslednje vreme bavimo jednom zanimljivom vežbom: probamo da sakupimo komplet kovanica izdat u godini kada smo rodjeni. Onima rodjenim 1968. godine je najlakše, ali se ni mi ostali ne predajemo. Ja do sada imam samo kovanicu od 5 franaka.