PIZZA DELIVERY ILI NEŠTO MNOGO, MNOGO OZBILJNIJE? – II deo

Autor: Rodoljub Šabić

Malo pre sam završio razgovor sa republičkim javnim tužiocem, Zagorkom Dolovac. Povod za taj razgovor bili su, nije teško pretpostaviti, zahtevi o kojima sam pisao u prošlom postu, a koje je zamenik javnog tužioca iz jednog Višeg tužilaštva iz unutrašnjosti (Vranje), uputio na adresu jednog velikog operatora mobilne telefonije (Telenor), povodom čega je operator zatražio mišljenje i zaštitu Poverenika za (informacije) i zaštitu podataka o ličnosti.
Taj zahtev postavljen na način i u tonu primerenom pizza delivery service-u, ali potpuno neprimerenom postupku u kome se ozbiljno zadire u privatnost, odnosno vrši ograničavanje Ustavom zajamčenih prava, već sam ocenio kao uznemiravajući i upozoravajući. Smatrao sam svojom obavezom da te impresije podelim i sa Republičkim javnim tužiocem i zbog toga sam tražio da se sretnemo bez odlaganja.
Razgovor je protekao onako kao sam očekivao. Koleginica Dolovac je bila ni malo prijatno iznenađena informacijama koje sam joj prezentirao. Rekla mi je da deli moje mišljenje koje se zasniva na članu 41. Ustava - da je tajnost sredstava komuniciranja nepovrediva a odstupanja su moguća samo na osnovu odluke suda. Ovo utoliko pre, što i Zakonik o krivičnom postupku, za javna tužilaštva svakako „glavni" zakon, takođe izričito predviđa, u stavu 4. člana 504lj da meru automatskog računarskog pretraživanja ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihove elektronske obrade naređuje istražni sudija.
Preda mnom, u toku razgovora, pozvala je šefa Višeg tužilaštva u Vranju, obavestila ga o događaju, iznela mu svoj stav i naložila da odmah, bez odlaganja obavesti operatora da povlači podnete zahteve, a da ubuduće, ako i kad za to postoje uslovi slične zahteve podnesu samo uz prethodno pribavljenu naredbu suda. Obavestila me je, mada smatra da je, u vezi sa podnetim zahtevima reč o ekscesu a ne o čestoj pojavi, i da će o istom stavu, na kolegijumu, u sledeći ponedeljak obavestiti sve šefove tužilaštva koji će kolegijumu prisustvovati .
Ne znam, ne mogu biti siguran, kako je i zašto uopšte moglo doći do podnošenja onakvih zahteva. Ne znam ni da li iza njihovog podnošenja stoje neznanje, neodgovornost ili nešto gore. Ne znam da li će i kakve konsekvence snositi zamenik tužioca koji je zahteve podneo. Ali znam, da zahvaljujući, pre svega, odgovornom i profesionalnom držanju odgovornih u Telenoru nije došlo do povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti. Takođe znam da je brza reakcija Republičkog javnog tužioca pravi, profesionalan i vrlo koristan korak.
U smutnji u vezi sa mogućnošću pristupa podacima iz elektronske komunikacije, koju je izazvao Zakon o elektronskim komunikacijama, opasno relativizujući odredbu člana 41 Ustava, sad imamo bar jednu sumnju manje. Tužilaštva će tim podacima pristupati samo na osnovu odluke suda.
A bezbednosne i obaveštajne službe, policija? Naravno, bar do odluke Ustavnog suda po predlogu za ocenu ustavnosti koji su podneli Poverenik za informacije od javngo značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana ostaće neke, slične sumnje.
Ipak, „sukob" na relaciji Telenor - Više tužilaštvo u Vranju bez sumnje ima ne malu specifičnu težinu. U procesu sporog i teškog „rastanka" sa manirima iz prošlih vremena, u kojima je, kad su u pitanju ljudska prava, vlasti bilo dozvoljeno sve što poželi, na njega bi mogla da se odnosi jedna stara, Čerčilova izreka -ne označava kraj, čak ni početak kraja, ali bi mogao da označava bar kraj početka.