Shift Happens

njanja_de.manccini

to mi je bio glavni cilj. vodim sa 5 poena!

Njanjo kakvih 5 poena, sada si queen of the links, na blogu, i zato imaš poklončić od mene (pootvaraću linkove kad budem noćas vilovala )

Primer kako rade škole i poneki učitelji ovde u Americi: sve učiteljice/učitelji moje ćerke koriste Skype za konsultacije, četiri večeri u toku radne nedelje. Skype profil koji kontaktira učitelja mora da bude od roditelja. Takodje imaju svoj blog gde mi roditelji mozemo da vidimo šta oni rade u školi, klipove sa časova, domaći, itd. Deca su inače u osnovnoj školi.

Ovo mi se jako sviđa. Mogu misliti kako je dobra saradnja među svima vama.

to mi je bio glavni cilj. vodim sa 5 poena!

samo te gledam
i brojim
Stigao sam do drugog (ili je to treći?)
Ali (troll, odmah) prvi me je oduševio. Mada odmah moram da kažem da idejom da ću na net, za desetak godina, ići uglavnom sa mobilnog - nisam oduševljen, a-a. Mislim - ostaću bre i bez ovo malo očiju, a i kaskatura mi se ne sviđa.
I sve se nekako nadam da ćemo malo da "zaostanemo" po običaju, pa da to kod nas dođe - kasnije.

ma - lažu, bre.
a struja?

a Sir Robinson je jako duhovit, obozavam ga : )))

da i mislim da je uglavnom u pravu.
kreativnost nije na ceni u školama,
to je fakat.
i sistem je zreo za potpuni preokret.

a Sir Robinson je jako duhovit, obozavam ga : )))

I ja.
Evo ovaj video Kena Robinsona - schools kill creativity,koji si ovde linkovala, ima i sa prevodom na srpski za one koji ne razumeju engleski bas najbolje.


Ostale linkove cu da pogledam kasnije, na miru, a sad bih nesto drugo da te pitam.

Ove tvoje konsultacije preko skajpa i ostalo, meni deluju kao naucna fantastika, tesko primenjiva u nasem skolstvu i ono sto hocu da te pitam je sta bi bilo da se kod vas u skoli desi sledece.
Moje veliko dete ide u gimnaziju (i to elitnu, kako ih stalno u skoli napominju) za koju je pri upisu trebalo imati minimum 97 poena (od maksimum 100, ako se ne racunaju oni sa takmicenja). E sad, u toj takvoj gimnaziji, gde su znaci svi odlicni djaci, na prvom kontrolnom iz matematike se desi da u razredu ne bude ni jedna petica, jedna cetvorka, 4-5 trojki i ostalo dvojke i kecevi.
Posle toga jos uvek nije bio ni jedan roditeljski, a i kad bude, ne verujem da ce nesto da se desi.
Da sam ja direktor te skole, odmah bih pozvala tu nastavnicu da je pitam sta je radila sa decom mesec i po, pre kontrolnog, ali ne verujem da se u skoli tako nesto desilo.
Zanima me da li znas sta se kod vas desava u takvim situacijama.

Da me ne razumes pogresno. Ocena kao ocena u celoj prici nije bitna, ali je ipak pokazatelj da deca nisu taj deo gradiva savladala kako treba.

natasavb

E sad u toj takvoj gimnaziji, gde su znaci sve odlicni djaci, na prvom kontrolnom iz matematike se desi da u razredu ne bude ni jedna petica, jedna cetvorka, 4-5 trojki i ostalo dvojke i kecevi.

U gimnazijama u prvom razredu namerno treniraju strogoću sa cepidlačkim ocenjivanjem testova i mnogo višim nivoom poena potrebnim za dvojku (50 ili 51 odsto, u odnosu na uglavnom 30,35,40,a u nekim slučajevima čak i samo 20 odsto u osnovnim školama) kako bi isplevili sve one koji "nisu materijal za gimnaziju".

Način razmišljanja: Elitnoj gimnaziji je važno da njeni đaci (tj. maturanti kad jednom završe) budu "krem sposobnosti", a oni koji ne mogu da se prilagode tempu rada mogu da se prebace u neku od gimnazija sa nižim pragom znanja, umenja i navika (npr. onu gde se na prirodni smer upisao moj bivši đak sa trojkama iz biologije, hemije i fizike).

starije

i sistem je zreo za potpuni preokret.

ja bih rekla da su promene long overdue!

I have never let my schooling interfere with my education, Mark Twain

kreativnost nije na ceni u školama,
to je fakat.
i sistem je zreo za potpuni preokret.

skole pripremaju za "zivot" a tu je kreativnost nepotrebna
skole su ok (prilagodjene realnosti)
sad, sto se meni realnost ne ssvidja bas toliko je vise moj problem

U gimnazijama u prvom razredu namerno treniraju strogoću sa cepidlačkim ocenjivanjem testova i mnogo višim nivoom poena potrebnim za dvojku (50 ili 51 odsto, u odnosu na uglavnom 30,35,40,a u nekim slučajevima čak i samo 20 odsto u osnovnim školama) kako bi isplevili sve one koji "nisu materijal za gimnaziju".

Pa cemu onda sluzi prijemni i poeni koji se dobijau na osnovu uspeha u osnovnoj skoli?
Ako ni jedno od to dvoje nije merodavno, onda znaci gradivo iz osnovne skole i gimnazije nije dobro uskladjeno. Nemoguce da preko 80% dece iz tog odeljenja nije za gimnaziju, sto ispada po tom tvom objasnjenju i na osnovu njihovih ocena iz matemtaike.
Uostalom ovde se radi o novom gradivu i moje misljenje je da ta nastavnica nije odradila svoj posao kako treba.

njanja_de.manccini

Natasa moram da ti kazem da to ovde ne bi izazvalo veliku prasinu jer se racuna da je materijal nov, da se deca nisu uhodala i da ce sve da dodje na svoje mesto. ja mislim da je to sasvim normalan tranzicioni period. nema razloga za frku. Ali ti kao roditelj mozes da kontaktiras nastavnika u bilo koje vreme i pitas sta treba tvoje dete da radi kako bi savladalo taj materijal. nastavnik ce da ti izadje u susret. ali ako postoje brdo zalbi na ime nekog ucitelja sigurna sam da ce pri evaluaciji rada tog ucitelja direktor imati u vidu sve te zalbe.

Izgleda da smo pisale komentar u isto vreme (ja sam odgovarala na onaj Jukijev).

Ja se isto nadam da je ovo pocetno prilagodjavanje, ali slusajuci price od ovih sto imaju decu u visim razredima (ne samo ove nego i drugih gimnazija) cini mi se da je ovde jos uvek sve kao sto je bilo u nase vreme.
Nastavnika koji ima u odeljenju mnogo losih ocena niko ne poziva na odgovornost, nego on jos neretko vazi za dobrog profesora.

ovde dobijaju povisice na osnovu evaluacija i jos par drugih elemenata sto znaci da je njima u korist da rade sto bolje mogu sa decom.

Mislim da to ovde nije tako, da plate imaju po fondu casova, a da dodatni stimulans ne postoji.

P.S. Da napomenem da se ne zalim zbog ocene svog deteta. Ona sa trojkom ispala jedna od boljih. :)

natasavb

U gimnazijama u prvom razredu namerno treniraju strogoću sa cepidlačkim ocenjivanjem testova i mnogo višim nivoom poena potrebnim za dvojku (50 ili 51 odsto, u odnosu na uglavnom 30,35,40,a u nekim slučajevima čak i samo 20 odsto u osnovnim školama) kako bi isplevili sve one koji "nisu materijal za gimnaziju".
Pa cemu onda sluzi prijemni i poeni koji se dobijau na osnovu uspeha u osnovnoj skoli?Ako ni jedno od to dvoje nije merodavno, onda znaci gradivo iz osnovne skole i gimnazije nije dobro uskladjeno.

Prijemni su lažirani i deca masovno prepisuju na njima što je opštepoznata javna tajna, a ocene za uspeh se poklanjaju "dobroj deci" šakom i kapom (npr. da bi bili vukovci), na šta ljudi iz foruma gimnazija i foruma srednjih stručnih škola neprekidno ukazuju. Internet je pun njihovih žalbi. Radili su testove matematike u septembru sa istim zadacima koji su bili na prijemnom, i ispostavilo se da u stručnim školama postoji ogroman broj đaka koji ne umeju da urade nijedan zadatak a na prijemnom su uradili npr. 12; u gimnaziji je situacija bolja, ali je i strogoća veća. Jer to je gimnazija.
Zato su nastavnici i odlučili da moraju sami sebi da stvore radne uslove koji odgovaraju gimnaziji.

Nemoguce da preko 80% dece iz tog odeljenja nije za gimnaziju, sto ispada po tom tvom objasnjenju i na osnovu njihovih ocena iz matemtaike.Uostalom ovde se radi o novom gradivu i moje misljenje je da ta nastavnica nije odradila svoj posao kako treba.

Govorimo o elitnoj gimnaziji koja želi da održi status akademski najjače, a ne o (ime škole) ili (ime škole). Ako upisuje đake sa 97 poena i više, ja očekujem da tamo idu samo akademski najjači srednjoškolci koje naš grad ima (a koji nisu otišli u matematičku i jezičku). Čarli Eps, Tesla i slične vanserijske osobe. Niko ne tera ljude da upisuju tu gimnaziju ako nisu sposobni da je završe.
Ljudi kao što sam ja se upisuju u škole kao što su dve gore nenavedene, gde se prema njima blaže postupa iz oblasti iz kojih nisu nadareni, tako da ne dobijaju traume.

Prijemni su lažirani i deca masovno prepisuju na njima što je opštepoznata javna tajna, a ocene za uspeh se poklanjaju "dobroj deci" šakom i kapom (npr. da bi bili vukovci), na šta ljudi iz foruma gimnazija i foruma srednjih stručnih škola neprekidno ukazuju. Internet je pun njihovih žalbi. Radili su testove matematike u septembru sa istim zadacima koji su bili na prijemnom, i ispostavilo se da u stručnim školama postoji ogroman broj đaka koji ne umeju da urade nijedan zadatak a na prijemnom su uradili npr. 12; u gimnaziji je situacija bolja, ali je i strogoća veća. Jer to je gimnazija.
Zato su nastavnici i odlučili da moraju sami sebi da stvore radne uslove koji odgovaraju gimnaziji.

Pa po ovome ispade da nema dece koja su stvarno odlicni djaci.

Da ima prepisivanja, to sam i ja cula, ali da je to bas tako masovno nisam sigurna.
Opet ti kazem, nemoguce da vecini od njih nije mesto u gimnaziji.
A i ovo se ne desava samo u ovoj gimnaziji, vec i u ostalim, kao i u strucnim skolama.

I sta su ti to radni uslovi koji odgovaraju gimnaziji?

Druga stvar, kako ta ista deca nisu imala tako lose rezultate iz drugih predmeta? Evo sad ce kraj tromeseca i imaju svi bar po jednu ocenu iz svakog predmeta i nigde nije tako los prosek kao iz matematike.

Skoro sam cula da je u jednoj drugoj gimnaziji prosek kod najbolje nastavnice iz matematike 3. Ja se onda pitam za koga je pravljen taj program, ako vecina dece ne moze potpuno da ga savlada. Ili je to,ili do nastavnika, a da vecina dece nije za srednju skolu, to objasnjenje mi nikako nije logicno.

EDIT :
Njanjo izvini na trolu. Odosmo ja Jukie i ja u neku raspravu koja nema veze sa blogom.Ili mozda i ima.:) Svejedno, zaustavljaj nas pod hitno. :)

Kao sto ima prilican broj odlicnih djaka, pa i vukovaca koji se upisuju u gimnaziju za koju znaju da ima nizi kriterijum prilikom ocenjivanja, pa da bi do mature odrzali visok prosek, biraju laksi nacin da do njega stignu.

Prilikom upisa na fakultet bitan je prosek ocena i prijemni, a niko ne uzima u obzir dolazis li iz ove ili one gimnazije (da ne imenujem).

Jukie, sve se slažem: ja sam na nekom familijarnom skupu slušao kako je dežurna nastavnica na jednom od prijemnih u jednom odeljenju bila, između ostalog, keva jednog od klinaca. Kom je, eto, upala baš ta učionica.
Ako gimnazije (pa makar i elitne - (primetiti da se danas elitnim nazivaju one koje samo i jedino traže: znanje i rad) spuste kriterijum da bi se prilagodile vašaru koji se besomučno odvija u osnovnim školama (to su one u kojima sve i počinje), i podišle ukusu kukajućih majki - onda je stvarno sve otišlo dođavola.
Dakle, ne bih ja baš kritikovao gimnazije koje "previše traže": mislim da ceo karambol počinje u osnovnim školama, tj onim koje "premalo daju", u tome je poenta

Primer kako rade škole i poneki učitelji ovde u Americi: sve učiteljice/učitelji moje ćerke koriste Skype za konsultacije, četiri večeri u toku radne nedelje. Skype profil koji kontaktira učitelja mora da bude od roditelja. Takodje imaju svoj blog gde mi roditelji mozemo da vidimo šta oni rade u školi, klipove sa časova, domaći, itd. Deca su inače u osnovnoj školi.

ma sta u osnovnoj skoli, njanjo, kod moje malecke u vrticu (a ima 3.5 godine) ne samo da salju mejlom peak at our week - sta su radili, sta ce raditi, nego i slike, snimke, "projekte", i stalno salju "domaci" da vezbaju slova, i pisu ime i prezime! (razmisljala sam da im jednom umesto domaceg posaljem u onaj pouch pelenu od ove nove cerke, da malo odhebu, jerbo sam jos nesnadjena )

eto vidis ovde bar ima neki red sto se toga tice: naime oni koji dolaze iz dobro rangiranih srednjih skola mogu da upisu najbolje universitete u americi, dok oni sto dolaze iz skola koje nisu tako dobre, ostaju po slabim univerzitetima. iz nase srednje skole deca koja su u prvih 5% dobijaju automatski mesto na najboljem universitetu u texasu, a to je UT Austin, a bogami vecina dobije mesta i po ivy league univerzitetima. deca koja nisu tako dobri djaci nemaju sanse da upadnu UT Austin.

da. meni ce kapitalni projekat biti nagovaranje muza da upisemo decu u privatnu skolu, jer on (zasad) odoleva tome. morace iris da upotrebi svoje tajno oruzje

natasavb

Pa po ovome ispade da nema dece koja su stvarno odlicni djaci.

Ima, ali ih nema TOLIKO mnogo i teško ih je prepoznati među svima koje guraju među odlikaše.

Primer: dve poslednje škole gde sam bio na zameni, podaci sa upisa ove godine:
Procenat vukovaca u odnosu na ukupan broj đaka (60 poena iz škole): 29.3 i 29.3
Procenat dece sa 59-60 poena (vukovci i oni kojima je falilo malo do vukovca): 33.6 i 30.4
Procenat đaka sa 54-60 poena (odličan uspeh): 53.4 i 52.2

Koliko je realno da 30.4-33.6 odsto dece (trećina) budu vukovci ili skoro vukovci? Po meni bi vukovaca trebalo da bude 5 odsto, najviše 10 odsto ako je u pitanju škola na glasu koja prikuplja pametnu decu iz drugih delova grada(Drinka, Ribnikar, ona škola sa Novog Beograda).
Koliko je realno da polovina đaka ima odličan uspeh? Po meni je realno 20 odsto, najviše 25 odsto.

Za šta te ocene onda služe? Da li su deca u pravu kada kmeče kao da imaš njihove petice zaključane u fioci katedre pa namerno nećeš da im daš jer si zao nastavnik?

Polovina te dece koja su posle imala zaključenu peticu iz mog predmeta (sve ocene su javne i pišu na sajtu ministarstva po razredima) bili su u stvari na nivou jake četvorke. I jaka četvorka ne bi trebalo da bude nikakva sramota. Jaka četvorka je super. Znači da nisi nadaren za taj predmet ali da si vredno radio i postigao ogromno znanje, umenje i navike. Omašio si neka od onih najtežih pitanja na testu, koja su i uključena u test zato što u pravilniku za ocenjivanje piše da samo učenici koji daleko nadilaze nivo samog razreda treba da imaju peticu.

Da ima prepisivanja, to sam i ja cula, ali da je to bas tako masovno nisam sigurna.

Jeste, masovno je. Ili recimo jednoj sobi zapadne nastavnik koji ne da da se prepisuje, a u druge dve sobe se to slobodno radi. Ili dođe neko sa tačnim rešenjima i doturi deci.

Opet ti kazem, nemoguce da vecini od njih nije mesto u gimnaziji.A i ovo se ne desava samo u ovoj gimnaziji, vec i u ostalim, kao i u strucnim skolama.

Nekima nije mesto uopšte u gimnaziji, drugima nije mesto u školi koja traži 97 poena. Škole danas imaju viška stolica. Natalitet je sve manji i nema svršenih osnovaca da popune stolice u učionicama, pa se primaju svi koji upadnu ispod crte. Broj dece je u odnosu na moje vreme opao na recimo polovinu, a broj stolica u školama je ostao isti.

I sta su ti to radni uslovi koji odgovaraju gimnaziji?

Đaci koji imaju visoku inteligenciju, koji umeju da uče, koji umeju da pamte i koji umeju da diskutuju i zaključuju. Da možeš sa njima da radiš sva ova čudesa, a ne da te belo gledaju.

Druga stvar, kako ta ista deca nisu imala tako lose rezultate iz drugih predmeta? Evo sad ce kraj tromeseca i imaju svi bar po jednu ocenu iz svakog predmeta i nigde nije tako los prosek kao iz matematike.Skoro sam cula da je u jednoj drugoj gimnaziji prosek kod najbolje nastavnice iz matematike 3. Ja se onda pitam za koga je pravljen taj program, ako vecina dece ne moze potpuno da ga savlada. Ili je to,ili do nastavnika, a da vecina dece nije za srednju skolu, to objasnjenje mi nikako nije logicno.

Matematika ima jednu obrnutu stigmu: nije sramota imati male ocene iz matematike jer je matematika "teška". Fizika je u sličnoj situaciji. Zato će većina doći da se buni što njihovo pametno dete ima 2 iz biologije (koja je "laka" ) a malo njih će doći da se buni što ima 2 iz matematike.

Ali to ne mora da bude. Ja sam otišao u jednu gimnaziju u avgustu i na oglasnoj tabli je bila lista polaganja popravnih ispita (ko kada treba da uđe u koju učionicu). Lista za biologiju je bila dva puta duža nego za matematiku. U drugoj školi je na polugodištu u jednom odeljenju prosečna ocena iz biologije bila 1.86. Deca su slegla ramenima i rekla da ne mogu da uče jer su nesrećno zaljubljeni.

Iris bre kakva pelena nemoj da zezaš : ))))

kako kakva, pa usr*na, da im javim da ne postizavam da iscrtam/ispisem/zalepim/prikupim sve sto su zazeleli, i pride da visim u skoli svaki bogovetni dan (kaze mi drugarica koja radi u skoli da za te mame kazu "she needs a job" )

što ne proveriš rangiranje škola iz tvog grada online?

proverila jos pre dve godine kad smo se selili (da li da pominjem facu mog muza kad je otkrio cime se bavim u potaji). eto kakav mi se sunovrat dogodio - sad sve radim sa zakasnjenjem

Nekima nije mesto uopšte u gimnaziji, drugima nije mesto u školi koja traži 97 poena. Škole danas imaju viška stolica. Natalitet je sve manji i nema svršenih osnovaca da popune stolice u učionicama, pa se primaju svi koji upadnu ispod crte. Broj dece je u odnosu na moje vreme opao na recimo polovinu, a broj stolica u školama je ostao isti.

I sta su ti to radni uslovi koji odgovaraju gimnaziji?


Đaci koji imaju visoku inteligenciju, koji umeju da uče, koji umeju da pamte i koji umeju da diskutuju i zaključuju. Da možeš sa njima da radiš sva ova čudesa, a ne da te belo gledaju.

Ne bih se slozila sa tobom.
Mi i onako imamo jako nizak nivo obrazovanja. Po nekim statistikama samo 6,5% ima fakultetsku diplomu, a samo 1/4 onih koji zavrse osnovnu skolu, zavrsi i srednju. Mislim da smo sa takvim rezultatom negde pri dnu lestvice u Evropi.

Djak treba da ima pet iz nekog predmeta ako je dobro savladao svo gradivo predvidjeno programom. Ovi o kojima ti govoris su deca koja su nadarena za pojedine predmete i za takve po novom zakonu takodje treba da se pravi IOP.
Uostalom ako te vecina dece belo gleda (ne mislim tebe licno), onda valjda kao nastavnik treba da se zapitas da li je dobar nacin na koji im predajes. Nece biti bas da je vecina dece glupa i nezainteresovana da nesto nauci. Tu dolazimo na temu ovog bloga, da je bitan nacin na koji se deca podsticu na ucenje.

Ono sto meni smeta su profesori koji imaju logiku "e sad cu ja da vam pokazem da vi ne znate", umesto "da vidimo sta ne znate, pa da vas naucim".

njanja_de.manccini

samo ću na brzinu na ovo da se osvrnem:
Omašio si neka od onih najtežih pitanja na testu, koja su i uključena u test zato što u pravilniku za ocenjivanje piše da samo učenici koji daleko nadilaze nivo samog razreda treba da imaju peticu.
Ne, jer deca koja daleko nadilaze nivo razreda treba da budu na nekom drugom mestu u nekom razredu gde ce neko da radi sa njima na tom njihovom nivou. a deca koja su postigla sve sto se zahteva od njih treba da dobiju peticu. treba da se uvede program za talentovanu decu i da se sa njima radi po posebnom programu.

Ali to je suprotno ideji inkluzije. Sva deca treba da budu u istom razredu sa svojim vršnjacima da se pravilno socijalizuju i da vrednija deca svojim primerom prenose radne navike na lenjiju decu.

Mislim, slažem se ja sa tim što ti kažeš i to bi bilo neko predškolsko za gimnaziju, kao što imaju u matematičkoj gimnaziji.

to nije ništa čudno, to je to što priča Robinson - organic školstvo. da li znaš da svaki domaći, svaki test, kviz, sve što rade deca u školi moje ćerke ja kao roditelj mogu da pogledam online i da vidim ocene - naravno samo za moje dete. mogu da vidim koliko poena ima na testu, koliko ima na domaćem i da tako budem uvek obaveštena. nema šanse da mi profa mrsi konce kasnije i da mi kaže nije ona zaslužila bolju ocenu. to jednostavno ne postoji ovde! učitelj nema apsolutnu vlast! on nije tamo da bi onako odokativno zaključivao kome koju ocenu da da, nego sve lepo se na kraju sobere, izračuna i dobije ocena. ako je učinak izmedju 90-100% onda je to ocena A (ekvivalentno petici kod nas).

Postoje i ovde elektronski dnevnici ali im je softver očajno napravljen. Potrebno ti je 3-5 klikova da detetu uneseš jednu brojčanu ocenu (i to klikom na dugmiće sa brojevima 12345). Nema procenata, nema mesta za bilo koji komentar (npr. "vežbaj crtanje grafika", "u utorak je kontrolni" ), samo ta brojka koja ima ograničeno značenje.

Ja stalno dajem primer kad sam jednom detetu istog dana (pošto je prvo sistem pao, pa smo nedelju dana čekali da dođe čovek iz Novog Sada da popravi jer on ima drugi daytime job) ukucao 2,4,5. Hajde neka neki roditelj shvati šta to tačno znači. Da li je četvorka popravljeno ovo gradivo za dvojku, da li je petica popravljena dvojka ili popravljena četvorka, da li je to sve isto gradivo ili različito, da li se sve ocene sabiraju i dele ili su u pitanju različiti standardi od kojih svaki nezavisno nakuplja poene za svoju ocenu itd.

Jukie

njanja_de.manccini

samo ću na brzinu na ovo da se osvrnem:
Omašio si neka od onih najtežih pitanja na testu, koja su i uključena u test zato što u pravilniku za ocenjivanje piše da samo učenici koji daleko nadilaze nivo samog razreda treba da imaju peticu.
Ne, jer deca koja daleko nadilaze nivo razreda treba da budu na nekom drugom mestu u nekom razredu gde ce neko da radi sa njima na tom njihovom nivou. a deca koja su postigla sve sto se zahteva od njih treba da dobiju peticu. treba da se uvede program za talentovanu decu i da se sa njima radi po posebnom programu.

Ali to je suprotno ideji inkluzije. Sva deca treba da budu u istom razredu sa svojim vršnjacima da se pravilno socijalizuju i da vrednija deca svojim primerom prenose radne navike na lenjiju decu.

ne razumem. natprosecno inteligentna, mastovita i talentovana deca treba da budu zrtva bogovima prosvete da bi prosecni i ispodprosecni djaci dostigli svoj maksimum, a ove ko sisa - kad su tako pametni, snaci ce se vec u zivotu nekako?

da li ti uopste (kao prosvetni radnik, kako sam shvatila) razumes da su najveca zrtva naseg obrazovnog sistema upravo klinci koji odskacu (potencijalnim) kvalitetom, i da se oni u skoli ne samo uprosecnjavaju, vec i propadaju tako sto im se gusi prirodna radoznalost, kaznjava drugacija misao i ne podstice pamet, vec se pokusavaju uterati u poslusni, uporni i strpljivi prosek? da li shvatas da oni mnogo vise gube i imaju daleko veci problem sa skolom nego oni drugi koje tako ocigledno treba stititi, podsticati i prepoznati kao mete inkluzije?

ko se ne razvija, taj propada, stajanje u mestu su izmislile budale.

ua skola

ps - njanjo, nisam jos stigla da pogledam niti jedan jedini link

natasavb

Ne bih se slozila sa tobom.Djak treba da ima pet iz nekog predmeta ako je dobro savladao svo gradivo predvidjeno programom.

Problem je kako onda definisati četvorku.

Evo šta piše u
PRAVILNIK O OCENJIVANJU UČENIKA OSNOVNE ŠKOLE
("Sl. glasnik RS", br. 93/2004 i 92/2005)
1) odličan (5) dobija učenik koji je u potpunosti pokazao sposobnost primene znanja, umenja, veština i samostalnosti u radu, usvojio predviđeni nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja, uz veoma visok stepen angažovanja učenika;
2) vrlo dobar (4) dobija učenik koji ima visok nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja i pokazao je sposobnost primene znanja, umenja i veština uz manju pomoć nastavnika i visok stepen angažovanja učenika;
...

I kako onda znaš gde prestaje četvorka a gde počinje petica?

Dakle đak za četvorku je pokazao sposobnost primene znanja, umenja i veština uz manju pomoć nastavnika i visok stepen angažovanja učenika.

Ako od standarda za peticu oduzmemo standarde za četvorku, dobijamo:

1) odličan (5) je usvojio predviđeni nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja, uz veoma ;
2) vrlo dobar (4) ima visok nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja

1) odličan (5) je u potpunosti pokazao sposobnost primene i samostalnosti u radu,
2) vrlo dobar (4) pokazao je sposobnost primene uz manju pomoć nastavnika ;

Iz toga vidimo da je razlika u dve stavke:
-đak koji ima četvorku je nakupio manji broj poena na usmenom, pismenom ili praktičnom testiranju (gde tačno treba da bude granica?)
-đak koji ima četvorku nije uspeo bez potpitanja da uradi sve sam iz prve (opet treba odrediti koju količinu pomoći treba smatrati dovoljno malom da se ne pređe iz 5 u 4, a ko to ume ili sme da odredi?)

Za prvu stavku je moguće odrediti granicu ili postavljanjem kriterijuma tipa "90 odsto i više - petica" ili tako što se na grafik nanesu poeni svih učenika pa se vidi gde je prirodna granica između dve grupe ( "oblaka" ) tačaka. Crni Čarli Epse, negativno utičeš na mene

Za drugu stavku opet treba nekako rangirati učenike po tome koliko si im pomagao, što je nastavniku uglavnom nemoguće da kvantifikuje i u samoj svojoj suštini svodi se na to "koliko ovom đaku uopšte nisam bio potreban, pa hajde da ga nagradim što je trpeo da sedi na časovima koji su mu bili dosadni jer sve već zna"

Ne znam rešenje za ovu situaciju, ali znam da sigurno ne može 45-55 odsto svih đaka u odeljenju da zadovolji kriterijume za peticu koji se određuju poređenjem sa četvorkama.

Uostalom ako te vecina dece belo gleda (ne mislim tebe licno), onda valjda kao nastavnik treba da se zapitas da li je dobar nacin na koji im predajes. Nece biti bas da je vecina dece glupa i nezainteresovana da nesto nauci.

glupa nije politički korektan termin

Recimo da ima previše dece koja su pogrešno usmerena time što su upisana u smerove srednje škole gde način rada prevazilazi njihove kognitivne sposobnosti, samo zato što su napisali taj smer na listi želja a tamo je bilo mesta iznad crte.

A da ima nezainteresovane dece ima (na forumu Krstarice se dečko ljuti što su njega prozvali da odgovara iako "celo odeljenje nije pratilo nastavu", mislim šta on hoće, da mu država isporuči diplomu gimnazije za četiri godine ćaskanja sa prijateljima), a seti se teme o gađanju nastavnika kredom gde dete kaže "Ništa ti ne vredi što ti zanimljivo predaješ kad je sada moderno da se ne sluša nastavnik"

Tu dolazimo na temu ovog bloga, da je bitan nacin na koji se deca podsticu na ucenje.Ono sto meni smeta su profesori koji imaju logiku "e sad cu ja da vam pokazem da vi ne znate", umesto "da vidimo sta ne znate, pa da vas naucim".

I meni, ali smetaju mi i postupci ostalih strana u celoj priči zvanoj obrazovanje (roditelji, sami đaci, pepsi služba, ministarstvo). Niko ništa ne radi kao treba.

Jukie

Ali to je suprotno ideji inkluzije. Sva deca treba da budu u istom razredu sa svojim vršnjacima da se pravilno socijalizuju i da vrednija deca svojim primerom prenose radne navike na lenjiju decu.

Onda si ti pogresno shvatio ideju inkluzije.
Deca treba da odrastaju u istom okruzenju, ali niko ne moze da prenese svoje radne navike na drugog.
Akcenat u novom Zakonu o obrazovanju je na individualiziciji, kako za decu koja ne mogu da prate gradivo jer ime je suvise tesko, tako i za nadarenu decu, a time i za svu ostalu. Ja sam razumela da zele da pokusaju da promene ovo sto smo do sad imali u skolama, a to je da se prema svim djacima ucitelji/nastavnici odnose isto, na isti nacin objasnjavaju, pa ko sta uhvati, uhvati, a posle ih na isti nacin i ispituju sta su naucili.
Detetu koje ne moze da prati gradivo treba dodatna podrska i objasnjenje, a isto tako dete koje je iznad proseka i zainetersovano za neki predmet vise nego drugi, treba uputiti gde da trazi to sta ga zanima.

Kako gore Njanja rece

zato treba da se napravi ono sto naucni radnici zastupaju vec neko vreme: customized school system. sto bi rekla moja pokojna baka kolko mu sece tolko da primi.

Samo sve ovo meni sve vise lici na utopiju ili neku daleku buducnost.

deca koja daleko nadilaze nivo razreda treba da budu na nekom drugom mestu u nekom razredu gde ce neko da radi sa njima na tom njihovom nivou. a deca koja su postigla sve sto se zahteva od njih treba da dobiju peticu. treba da se uvede program za talentovanu decu i da se sa njima radi po posebnom programu.

Ali to je suprotno ideji inkluzije. Sva deca treba da budu u istom razredu sa svojim vršnjacima da se pravilno socijalizuju i da vrednija deca svojim primerom prenose radne navike na lenjiju decu.

ne razumem. natprosecno inteligentna, mastovita i talentovana deca treba da budu zrtva bogovima prosvete da bi prosecni i ispodprosecni djaci dostigli svoj maksimum, a ove ko sisa - kad su tako pametni, snaci ce se vec u zivotu nekako?da li ti uopste (kao prosvetni radnik, kako sam shvatila) razumes da su zrtva naseg obrazovnog sistema upravo klinci koji odskacu (potencijalnim) kvalitetom, i da se oni u skoli ne samo uprosecnjavaju, vec i propadaju tako sto im se gusi prirodna radoznalost, kaznjava drugacija misao i ne podstice pamet, vec se pokusavaju uterati u poslusni, uporni i strpljivi prosek? da li shvatas da oni mnogo vise gube i imaju daleko veci problem sa skolom nego oni drugi koje tako ocigledno treba stititi, podsticati i prepoznati kao mete inkluzije?ko se ne razvija, taj propada, stajanje u mestu su izmislile budale.ua skolaps - njanjo, nisam jos stigla da pogledam niti jedan jedini link

Kad ja pričam o nedostacima sistema onda sam nemilosrdan prema sirotoj dečici, a kad napišem nešto ironično onda se svi sete da se pobune. Gde ste bili kada sam ja pisao o nedostacima?

Sad zamislite dete koje nije genije pa ne može da ode u ove posebne programe (ako se organizuju) ali je primorano da sedi u odeljenju sa decom koja zahtevaju 90 odsto nastavnikove pažnje jer ne umeju sama da dovrše zadatak do kraja, ili hoće da udare/povrede nekoga iz čistog mira. I ta deca takođe bezveze sede u školi i ništa ne dobijaju.

njanja_de.manccini

Jukie prosto ne mogu da verujem da si ovo rekao i ostao ziv : )))
Ali to je suprotno ideji inkluzije. Sva deca treba da budu u istom razredu sa svojim vršnjacima da se pravilno socijalizuju i da vrednija deca svojim primerom prenose radne navike na lenjiju decu.al devojke su ti lepo odgovorile.

Šta ćeš, imam nemiran hiperaktivni naučnički duh koji uvek preispituje sve autoritete... ili kako su to moje nastavnice geografije, nemačkog i matematike sročile skoro istim rečima, a nezavisno jedna od druge: "Ti si ili lud ili nevaspitan"

a sto se tice ovoga:
A da ima nezainteresovane dece ima (na forumu Krstarice se dečko ljuti što su njega prozvali da odgovara iako "celo odeljenje nije pratilo nastavu", mislim šta on hoće, da mu država isporuči diplomu gimnazije za četiri godine ćaskanja sa prijateljima), a seti se teme o gađanju nastavnika kredom gde dete kaže "Ništa ti ne vredi što ti zanimljivo predaješ kad je sada moderno da se ne sluša nastavnik"
izvini, ali postoje valjda neke disciplinske mere za takvu decu.

Postojale su, pa su vremenom ukidane. (Ja sam bio na zamenama u raznim školama). Iz godine u godinu ih je bilo sve manje, tj. kad pokušaš nešto što znaš da je uspevalo u prethodnoj školi, dotrči pepsi služba pa ti kaže da to ne može tako po novoj odredbi/uredbi/zakonu. U poslednjoj školi su postojala dva odeljenja sa kojima niko nije znao šta će, pa jedno nije imalo ni zvaničnog razrednog starešinu jer su dvoje pokušali pa odustali, jedna se razbolela a jedna dala ostavku na rad u školi (i rekla da se ne bi ni zaposlila da su joj rekli da njima treba da bude razredna).

nastavnik ako napravi zdravu i prijatnu atmosferu u svojoj ucionici nema sanse da mu deca luduju. .
... e sad reci ti meni kakve veze imaju deca sa ovim???

Na ovo ne znam šta da odgovorim.

He wishes for the Cloths of Heaven (W.B.Yeats)

njanja_de.manccini

E stvarno, kako nam je Dragoljub?

njanja_de.manccini

Uplaši me, hoćeš da mi otpadnu trepavice?

Zaista su svuda matiš i jezik na prvom mestu. Zaista je sve usmereno ka proizvodnji Profesora a ne znanja klinaca. Zaista se dešava inflacija univerzitetskih statusa.
Zaista uče decu ekonomiji za budućnost, a ne znaju kako će ona izgledati sledećeg meseca.
Zaista nemam pojma šta će bilo koji Srbin moći da uradi sa svime što je iz svega ovoga saznao, da se spustim na lokalni nivo.

njanja genijalan blog sto je "najgore" nesanica me uhvatila gledajuci sve klipove (idem preko reda ) dilema mi je slicna kao i unf-ova kako pustiti macku iz dzaka u ovoj partiokratiji?
pozz

edit; ustvari da li bi iko zeleo da vidi takvu macku van dzaka?

Ken je pravo osveženje, svojevremeno sam napisala blog samo da bih nagovorila ljude da pogledaju to predavanje (a Dali ga linkovao ).
Sjajan blog, njanja, stavih ga u favorite!

Kuku, Šećeranac, kako si ti došao do ovih nepobitnih zaključaka?

Obrazovanje odavno nije (samo) dobra memorija i reprodukovanje hiljada strana iz knjiga. Malo se izmenio svet u kome živimo. Razvojem tehnologije informacija je samo jedan klik miša od tebe, nema potrebe da je učiš napamet. Otuda obrazovanje danas ima drugi cilj - da umeš da pronadješ pravu informaciju, da je razumeš, analiziraš, povezuješ i koristiš. Enciklopedijsko obrazovanje je divno, ali u savremenom svetu potpuno nepotrebno.

E sad, ovde bi moglo da se predje u filozofsku raspravu - kuda ide ovaj svet i kad će smak istog - ali to ne menja stanje.

Njanjo, hvala za linkove, nije loše imati informacije iz budućnosti, da se ne iznenadimo kad jednom dođe i u naše krajeve:)

bocvena

Kuku, Šećeranac, kako si ti došao do ovih nepobitnih zaključaka?

Obrazovanje odavno nije (samo) dobra memorija i reprodukovanje hiljada strana iz knjiga. Malo se izmenio svet u kome živimo. Razvojem tehnologije informacija je samo jedan klik miša od tebe, nema potrebe da je učiš napamet. Otuda obrazovanje danas ima drugi cilj - da umeš da pronadješ pravu informaciju, da je razumeš, analiziraš, povezuješ i koristiš. Enciklopedijsko obrazovanje je divno, ali u savremenom svetu potpuno nepotrebno.

E sad, ovde bi moglo da se predje u filozofsku raspravu - kuda ide ovaj svet i kad će smak istog - ali to ne menja stanje.

Njanjo, hvala za linkove, nije loše imati informacije iz budućnosti, da se ne iznenadimo kad jednom dođe i u naše krajeve:)

Znanje informacija je neophodno da bi se moglo razmisljati o necemu. Sve to lepo kako decu treba nauciti da misle i tra la la ali kako neko moze da razmislja o necemo o cemu ne zna nista ili skoro nista.
Posto volonterski radim u jednoj gimnaziji gde vodim sekciju uradio sam jedan test: test se sastojao u tome sto bih ja postavio deci trik pitanje na koje se ne moze naci direktan odgovor na internetu (npr: gde i kako nestane voda koju topla morska struja donese u severnu evropu - nisam rekao ime struje) i gledao sta deca rade. Bio sam zaprepasten kako se slabo snalaze i koliko im mnogo vremena treba da nadju bar neki trag jer o pomenutoj materiji nisu znali nista. Oni inteligentniji su posle nekoliko neuspesnih pokusaja otisli na wikipediju i krenuli da citaju odreda clanke koji imaju neke veze sa pitanjem - (enciklopedijsko znanje) tek kada su procitali clanke poceli su uspesnije da googlaju ali im je sveukupno trebalo veoma mnogo vremena a dobar deo njih je odustao. Probajte da uradite isti eksperiment sa vasom decom.

Proces razmisljanja ne pociva na magli vec na povezivanju cinjenica koje se vac nalaze u ljudskoj memoriji. Nema povezivanja ako nemate sta da povezete. Nemoguce je razmisljati o necemu o cemu znate malo ili nista. Ljudski mozak nije kompjuter koji cete nafilovati informacijama koje ste prethodno izguglali i on ce odmah izbaciti resenje. Nekada su potrebne godine da bi se naucene informacije povezale na najrazlicitije nacine, ukoliko mislite da ih samo kratkorocno pamtite posle googlanja nista iz njih nece ispasti, ostace suvoparne informacije.
Zamislite koliko su ljudi koji neznaju informacije podlozni manipulaciji onih koji serviraju informacije 0 medija. Kriticko misljenje o kome se toliko prica kada su reforme obrazovanja u pitanju je cista prevara. Kako prosecan covek moze da procenjuje politicke odluke na primer vezane za fiskalnu politiku ako ne zna nista o fiskalnoj politici i ekonomiji? Takav covek moze samo da se osloni na "ekspertska" misljenja koja vide na TV-u u novinama ili na internetu i skoro su potpuno nesposobni da razdvje propagandu od istine. Na kraju krajeva sve mi se cini da je to svrha refomi - da stvori arogantne gradjane koji misle da misle a sa kojima se u stvari lako manipulise (arrogant ignorants).

Kako je moguce da smo sa tako "losim" obrazovanjem i sa tako "beskorisnim" znanjem o kome ja pricam stvorili tako mnogo u tako kratkom vremenskom razdoblju a da smo tako mnogo kao civilizacija podbacili u onim oblastima gde ne postoji takvo "enciklopedijsko" znanje vec svako ima svoje misljenje bazirano na ljudskoj sujeti i aroganciji.

Najverovatnije smo sličnih godina i prošli smo kroz isti obrazovni sistem. Sećam se i tada priča - Naši djaci pojedu evropsku i američku decu, gde god se pojave, najbolji su učenici, dok naši rade integrale, njihovi sabiraju razlomke itd...A onda naši svršeni studenti odu na post diplomske studije na zapad i, gle čuda, njihove kolege nisu neznalice i lenjivci, a imaju nešto što mi nemamo - sposobnost da odmah primene naučeno, a nama treba još 2 godine radnog staža ne bi li se razabrali sa školskim znanjem.

Naš sistem je stvarao enciklopedijski obrazovane osnovce i srednjoškolce i teorijski potkovane studente i to je radjeno na jedan dosadan i suvoparan način,sa minimumom sredstava, a odnos profesor/učenik je bio zasnovan na strahu (neki to zovu poštovanje:). Ko se toga seća sa nostalgijom i odobravanjem, taj nikada neće shvatiti o čemu pričam. Puna mi je škola takvih profesora. Taj stav - ako ne boli (učenje mora biti teško!), onda je šarlatanstvo je odbrambeni mehanizam jednog vremena koje prolazi. Ne kažem da sa suprotne strane nema onih koji bi površnost da proglase novom metodom, ali pozdravljam rasterećenje osnovaca i srednjoškolaca (pogotovo u srednjim stručnim školama) i stavljanje akcenta na specijalizacije na studijama.

Iz ovog primera koji si naveo ja vidim sasvim drugi zaključak. Naravno da niko ne može da zaključuje na osnovu NIČEGA, samo je pitanje šta je i koliko je to NEŠTO što je osnova i šta ćeš sa time da uradiš. Osnovna i srednja škola treba da se bave OSNOVAMA, a posao profesora treba da bude da ih osposobe za samoučenje - odvojiti bitno od nebitnog, analizirati, povezati, zaključiti, kritički promisliti (a što da ne?:) i kako u moru znanja (knjige, časopisi, net) pronaći pravu informaciju. Mene u tvom primeru obeshrabruje što im niko do srednje škole nije to objasnio. Najverovatnije su se samo igrali ja didktiram, a ti to papagajišeš sledećeg časa (a kabinet informatike je opet bio zaključan:)

Ne zamišljam ja novu školu kao igraonicu, čak je vidim kao mesto u kome se od svih učesnika mnogo očekuje (i od učenika i od profesora), ali metode moraju radikalnije da se promene i ISHODI (hihihi, kako mrzim ovu reč) moraju da budu drugačiji.

Primer moje drugarice koja radi u jednoj američkoj školi - predaje muzičko. Na njenom času učenici sede na podu, na nekim jastucima, jedu, dobacuju...mene je, iskreno prvo to užasnulo (ja sam istrenirana socijalistička štreberka:)...Prvo su pevali, kako neko izrazi želju da se peva nešto drugo, tako ona skače da mu želju ispuni, onda su vežbali mjuzikl za predstojeću priredbu, pa su cirka 5 minuta radili ozbilje priče iz solfedja i onda su svi djuskali na času. Na kraju je ja pitam šta oni u tom haosu nauče, a ona kaže da svaki treći čas ima mini testove (pisane) i da su rezultati odlični! Ok, to je muzičko, ali nije loš primer o drugačijem pristupu.

Ovo o manipulaciji masama i propasti civilizacije ću preskočiti. nekom drugom prilikom.

Cini mi se da razumem sta ste mislili da kazete, ali deluje da se u ovakvim slucajevima radi o onom pitanju koje je postavljeno u prvom linkovanom klipu sa Jutjuba: "da li da jos vise podignemo ili da spustimo zastavu obrazovanja".

Cini mi se da se ovde radi o spustanju zastave obrazovanja, jer deluje kao da se ono sto su studenti ranije sticali na osnovnim studijama odlaze za doktorske studije (dok se prica na osnovnim studijama svodi na flesovanje imena pojmova, koji su se ranije na njima dublje izucavali), uz informaciju da nastavak price treba ocekivati na specijalistickim studijama ... sto je veliko pitanje da li ce se desiti, posto su doktorske studije izgleda pod manjom kontrolom kvaliteta u poredjenju sa osnovnim studijama (zato sam i pominjao impact faktor).

p.s.

da svojim studentima treba da omoguce vezu sa svetom, pomocu linkova do poznatih naucnih radova, knjiga na tu temu, pa sad ko voli nek izvoli

Ne razumem kako ce moci samostalno da isprate poznate naucne radove ili knjige na tu temu, ako im nije data osnova pomocu koje ce moci uopste i da pridju strucnoj literaturi.

Da li je dovoljna osnova to sto cete da isflesujete u Power Point prezentaciji imena pojmova. Meni se cini da se u nekim slucajevima obrazovanje svelo na fasciniranje prostotom, tipa knjiga o tome "How to solve all World's problems in 21 days".

Naravno, licna inicijativa je osnova svega, a pogotovo naucno-istrazivackog rada ... to se ni u kom slucaju ne dovodi u pitanje.

Problem je u tome sto je ipak potrebna neka osnova koja ne moze bas 100% da se zasniva na licnom istrazivanju studenata, a tu osnovu ipak treba da daju osnovne i master studije. A cini mi se da to pocinje da nedostaje (ustvari, gotovo da sam siguran, jer ako je neko ko je vrh struke sveo svoj predmet na kataloski prikaz naslova i indeksnih pojmova iz literature, sta onda drugo ocekivati. Sve to mozda i zbog zakona ponude i potraznje na trzistu izbornih predmeta ... valjda sada gro studenata ocekuje da relativno lako polozi izabrani ispit ... ili je mozda neki drugi razlog u pitanju).

Imao sam priliku da razgovaram sa vise novopecenih diplomaca i ne mogu se oteti ovom utisku ... inace, voleo bih da nisam u pravu.

e ponosam sam, nemam nalog na tom cudu niti znam cemu sluzi

imas, otvorio sam ti ja

imas, otvorio sam ti ja

e fala ti, đe čuo i đe ne čuo

i skajp (fakat valja za jeftino telefoniranje) i tviter (e ponosam sam, nemam nalog na tom cudu niti znam cemu sluzi) i fejsbuk (nije lose da drzis ljude na gomili)...

... juče dobila ma mail: FACEBOOK je kao celulit. Imaš ga, mrziš što ga imaš i ne radiš ništa povodom toga.

FACEBOOK je kao celulit. Imaš ga, mrziš što ga imaš i ne radiš ništa povodom toga.

kosovo je kao dozvoljeni minus - ne znam sta bih s njim ali bih da ga imam

njanja_de.manccini

ti pricas o onom direktoru skole koji je zabranio facebook zbog cyber bullying-a?
ili mozda o linku pod brojem 7?

inace evo na ovom linku primer kako je uciteljica koristila facebook sa svojim prvacima

O linku broj 7!
OMG LOL

tx bese ona savezna drzava u kojoj je savezna drzava u postoji komisija koja donosi odluke p sadrzaju udzbenika, pa su proletos imali neke zanimljive ideje o tome koga izbaciti iz istorije? ne kazem da su drzavne skole nuzno lose. ja sam govorio o velikim, urbanim centrima, detroit, nyc, chicago (bese 30-tak linaca godisnje nastrada u obracunima u i oko skola)... to ne znaci da su drzavne skole uvek lose, niti znaci da su privatne skole bolje. sto se roditelja tice, iz licnog iskustva znam koliko mi je trebalo da se naviknem da, kada se obracam djacima, ne govorim o roditeljima, vec o starateljima, s obzirom da su roditelji po pravilu odsutni, pogotovo ocevi. ako nekoga zanima kako to zaista izgleda neka potrazi cetvrtu sezonu "the wire". posle nekog vremena naucis da prepoznas ko od djaka ima roditelje koji obracaju paznju, posto je razlika u ponasanju i uspehu neverovatna. ne postoji pomagalo koje moze da napravi toliku razliku kao sto je postojanje porodice i paznja. dakle, u tvom slucaju, skype je samo izgovor da se roditelji vise ukljuce u obrazovanje dece.

treba da imas dete u toj skoli kako bi mogao da ostavljas komentare.

a da li mora da zna za njega/nju?
mislim, mora li da zna da ima dete?

Код мене још увек upgrade. Ал' зато имају youtube backup за све.