Gogolj, žene, versko proživljavanje i još po nešto

Niko ne može shvatiti Gogolja. Sve u vezi s njim je nepojmljivo, od početka do kraja. Ništa se ne može sklopiti iz njegovih pojedinačnih karakternih crta. Čak je i Ljermontova lakše zamisliti: agresivan, kurčevit husar... A Gogolj je nemoguć. I on nikada neće biti shvaćen (Ana Ahmatova) 

1. Ana Ahmatova je u pravu; i sa današnje vremenske distance (dvestogodišnjica od Gogoljevog rodjenja obeležena je širom sveta prošle, 2009. godine) umnogome je teško potpunije shvatiti tog velikog ruskog književnika. Medjutim, moja namera nije da ovom prilikom široko pišem o sveukupnom Gogoljevom značaju, već da prvenstveno ukažem, bez insistiranja, na dve osobenosti iz njegovog privatnog života (žene, religija), pitajući se da li su i u kojoj meri imale odraza na njegovo književno stvaralaštvo. A prilazim tome zato što dobri analitičari svetske književne povesti smatraju da je Gogolj, na svoj način, aktuelan i danas. Na to me je podsetila i jedna Gogoljeva biografija koja mi je nedavno došla do ruku.

O Nikolaju Vasiljeviču Gogolju (Никола́й Васи́льевич Го́голь, 1809-1852), zna se mnogo. Najpre je smatran dobrim satiričarem i humoristom, da bi kasnije bio proglašen za oca ruskog realizma i socijalno-moralnog pravca u književnosti. Nesporno je da je on jedan od najvećih ruskih pisaca, tako da njegovo ime stoji barabar sa imenima velikana Puškina, Tolstoja, Dostojevskog, Turgenjeva i Čehova.

Podsećam da se najvrednijim Gogoljevim delima smatraju: roman/poema „Mrtve duše" (Мёртвые души), pozorišni komad „Revizor" (Ревизор), zbirka pripovedaka „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" (Вечеров на хуторе близ Диканьки), kao i priče/novele „Šinjel" (Шинель), „Taras Buljba" (Тарас Бульба), „Vij" (Вий), „Zapisi jednog ludaka" (Записки сумасшедшего), „Nos", „Nevski prospekt", „Portret" i dr.  

Mora se imati u vidu činjenica da, za razliku od nekih drugih velikih književnika čiji stvaralački raspon vremenski traje ponekad i više od pola veka, Gogolj (koji je bio ukrajinskog, odnosno maloruskog porekla, kako se tada govorilo) svoja najvažnija književna dela stvorio je u rasponu od - jedva desetak godina; njegove prve pripovetke „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" pojavile su se 1831. godine i donele mu slavu, a „Mrtve duše" objavljene su 1841. godine.  Ono malo što je kasnije stvorio, u desetak godina preostalog života, bilo je od manjeg značaja. Drugim rečima, Gogolj je svoje najbolje stvari izbacio u periodu od 22. do 32. godine svog života!

Vladimir Nabokov je izuzetno cenio Gogolja ("Nikolai Gogol, the strangest prose-poet Russia has ever produced..."), i o njemu pisao s odanošću, stavljajući ga u sam vrh ruskih književnika; pritom je duhovito tvrdio da, nakon čitanja Gogolja, čovek počne da na stvari gleda na poseban način, sve prosto biva - gogoljizovano ("gogolized"). Medjutim, on je naročito isticao samo tri njegova velika dostignuća: "Revizora" (smatrao ga je najboljim pozorišnim komadom ikada napisanim na ruskom jeziku), "Mrtve duše" i "Šinjel", dok je „Večeri u seocetu kraj Dikanjke" (koje se ponekad zovu Ukrajinske pripovetke) smatrao manje važnim (za njih je koristio izraz "juvenilia", jer ih je Gogolj napisao pre svoje 25. godine, dok još nije postao "onaj pravi", što se njemu dogodilo tek u 26. godini).  Ujedno, Nabokov je ukazivao na znatan uticaj koji je Gogolj izvršio na Fjodora M.  Dostojevskog, kao i na druge ruske i strane pisce, medju kojima i na Franca Kafku.

Posebno ukazujem i da je Mihail Bulgakov bio veliki poštovalac Gogolja, i da je umnogome direktno pod njegovim uticajem, kombinujući fantaziranje, realizam i satiru (kako bi ismejao društvene prilike svog vremena), napisao svoje remek-delo „Majstor i Margarita".

U Rusiji, izgleda, više nego u nekim drugim zemljama, postojala su književna prijateljstva, koja su prevazilazila obična povremena druženja dvojice ili više pisaca. Tako je jedan od najvažnijih dogadjaja u životu Gogolja predstavljalo njegovo prijateljstvo sa Aleksandrom Sergejevičem Puškinom (Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин), najvećim ruskim pesnikom svih vremena, koga je cenio i voleo do obožavanja. Puškin, mada je bio vrlo izbirljiv kada su prijateljstva u pitanju, mladjanog Gogolja (bio je deset godina mladji) odmah je prihvatio, intuitivno naslućujući njegovu književnu darovitost. To druženje (koje je, ipak, bilo na nivou starijeg i mladjeg, odnosno učitelja i učenika), bilo je plodonosno, jer je slavni Puškin dao Gogolju ideje za njegova remek-dela „Revizor" i „Mrtve duše", s tim što ih je Gogolj realizovao svojim prefinjenim duhom i senzibilnošću, na način koji je zadivljivao samog Puškina. U razgovoru dvojice prijatelja Puškin je često isticao svoju voljenu misao o „visokom pozivu ruskog pisca, ali i o potrebi neprekidnog učenja, uz držanje koraka sa savremenošću, tako da se ne uči samo iz knjiga, već i iz života ruskog naroda i njegove hiljadugodišnje mudrosti, kao i onoga čemu taj narod stremi i nada se"... Posle takvih razgovora, Gogolj se vraćao u svoj skromni stančić duhovno ojačan, umiren, željan istinskog traženja i rada.

Kažu da je Puškin, nakon što mu je Gogolj čitao rukopis „Mrtvih duša", bio uzviknuo: „Bože, kako je tužna naša Rusija". To Puškinovo pominjanje "Tužne Rusije", ta tragična istina, postaće lajtmotiv kod većine Gogoljevih dela, kako onih najlirskijih, tako i komičnih i satiričnih. Naime, njegova realističnost je često fantazmagorična, njegov humor je natopljen suzama a tragika obojena lakim podsmehom i razdraganom setom.  (Takodje, u nekim njegovim pričama ima mnogo delovanja natprirodnih/nečistih sila i narodskog fantaziranja sa užasnim scenama, apsurdnim i bizarnim, u kojima ljudi ponekad padaju mrtvi).

Gogolj se nije ženio, a izgleda da nije imao ni sentimentalnih veza sa ženama, te je u tom pogledu bio priličan osobenjak. Neki ga smatraju jednim od tužnijih slučajeva seksualnog samosputavanja u povesti svetske književnosti, ali ima i onih koji veruju da je bio - aseksualan.  

2. Medju poznatim književnicima u svetu ima onih, doduše dosta retko, koji su zazirali od žena. Neki medju njima su se ženili i imali decu, ali bolje da nisu, jer su vrlo često bivali nesnosno teški, i kritični do mržnje visokog intenziteta prema ženama; drugi su pokušavali da im se približe i išli čak i do vereništva, pa onda se, jadnici, iznenadno povlačili i bežali koliko ih noge nose; a bilo je i onih  koji su, od kako znaju za sebe, imali neobjašnjivo čudan odnos prema ženama, kloneći ih se što više mogu, a da ni sami nisu znali zašto. Bilo je to, izgleda, nešto jače od njih samih. Nije da nisu hteli da se približe ženama, ali je strah od njih u njima  bio preveliki. Do ambisa. Takvo stanje ih je, uglavnom, činilo nesrećnim. (Naravno, postoje i obrnute situacije; i medju književnicama ima onih koje su zazirale od muškaraca).

Umberto Eko ima običaj da ponekad citira poznatu izjavu Viktora Igoa (Hugo): „Gola žena je - naoružana žena". On pritom dodaje da i obučena žena ume biti naoružana žena u svom odnosu prema muškarcu, mada se u nju muškarac (itekako) zaljubljuje i biva srećan u njenom društvu, ali je se on ponekad podsvesno plaši, osećajući je kao da je naoružana, odnosno neosvojiva do kraja.

Generalno govoreći, ja smatram da čovek koji ima velikih problema sa ženama, probleme koji se ponekad manifestuju u istinskoj mržnji i/ili trajnom izbegavanju žena, ima ozbiljnih problema sa - njim samim. Medjutim, iako su takve situacije, naravno, nepoželjne same po sebi, bilo je umetnika, uključujući književnike, koji su ostvarivali velika dela i pored tog zaziranja od žena. A smatram da bi bilo besmisleno naklapati da li bi njihovi umetnički učinci bili još veći da su bili - drukčiji.  

Pre nego što se ponovo vratim na Gogolja, pomenuću dvojicu književnika, iz davnih vremena, koji važe za čudake kada su u pitanju žene: Strindberga i Kafku.

Isidora Sekulić, u eseju o Augustu Strindbergu, švedskom velikanu pisane reči, govori i o njegovom čudnom odnosu prema ženama, jer je taj odnos Strindbergov bio veoma kompleksan i teško shvatljiv. On nije mogao bez žena, ali kada je bio sa njima onda ih je najčešće duboko mrzeo, mučeći pritom i njih i sebe. Tako Isidora beleži: „Strindberg nije pisac ni mladih ni starih, ni srećnih ni nesrećnih, ni muških ni ženskih. Poznajemo ga, čitali smo ga, drugovali smo s njim ponekad baš bratski, ili ga prstom pokazivali kao velikog učitelja, ali slabo navodimo njegove tekstove, sliku njegovu ne držimo na stolu, milo nam je što mu je lepa kuća tako daleko... Zašto? - pitamo nekoga, ili pitamo sami sebe. I odmah, malo jetko odgovaramo istom rečju: zašto? Hja, kad je nekom dato od Boga da ume kao lav rikati, onda ga ne volimo čuti da kao mangup psuje... ".  A nešto kasnije Isidora nastavlja: „Negde u sebi, da li u strasti ili u intelektu, Strindberg je morao nositi ideal žene. A kako je bio i vrlo strastan, i vrlo detinjast ljubavnik, on je ponekad, ričući, ponekad plačući, tražio da taj ideal domaši rukom, ili se s njime venča. Naravno, što god je privenčao ili privezao uza se, to nije bio ideal. Nastupa raskid, bol iskustva, intelektualni obračun, satanski tačno znanje čime sve žena odstupa od ideala. Zatim ponovo fantazira da raj na zemlji mora biti u ženi; a kad nije, Strindberg s najvećom mržnjom i s naučničkim rečnikom nasrće na čulnu i sensualnu ženu. Od dveju venčanih Strindbergovih žena, prva je bila glumica, a druga čista intelektualka. Lovio je dakle nesrećni čovek po graničnim oblastima. Dve žene, dva mučenja. Ljubavnica je Strindberg imao čitavu seriju, ali, izgleda, sve iz reda 'prostačkog'. Strindberg je leteo u iskustva sa slobodama izuzetnog čoveka... Naravno, on je znao da tamo gde nema idealnih žena, da u tom svetu nema ni idealnih muškaraca. I izveo je zaključak: da je čovek, ma ko on bio, samo sluga instinkata, i da je život, ma kakav bio, samo divljaštvo. Ali čim naidje na čoveka koji je žena, Strindberg gubi vladanje nad sobom, nasrće na ženu bezmalo fizički, i bori se s njom kao sa opasnom divljom zverkom".

Poznato je da se i Franc Kafka, jedan od onih velikih pisaca koje, pored ostalih, naročito vole drugi pisci, itekako mučio po pitanju žena. Hteo je, veselnik, da ostvari čvršću vezu sa ženom, ali svaki put kada je za to imao priliku - povlačio se, sa osećanjem dečačke zbunjenosti i gorčine, jer nije sebe razumeo do kraja po tom pitanju. Njegova pisma Mileni Jesenskoj, prevoditeljki njegovih dela na češki, spadaju u red lepših ljubavnih pisama u novijoj svetskoj književnosti. Sastali su se njih dvoje nekoliko puta, ali ti kratki susreti nisu pomogli da dodje do većeg zbližavanja, ma koliko su to oboje priželjkivali. Kafka je u toj vezi nesiguran, previše samokritičan, žudi za ljubavlju ali se boji njene realizacije, tako da na mahove izgleda da mu više odgovara samo platonska veza. On sve vreme pati zbog toga, krivi sebe, ljut je što mu nedostaju duhovne i fizičke snage, progoni ga strah. I, sve je ostalo na tome, do kraja njegovog kratkog života.

3. Da se vratim Gogolju.

U komediji „Ženidba" (Женитьба) Gogolj samom činu ženidbe umnogome prilazi kao tragi-komičnoj pojavi. Govori, naravno, o pokušaju da se napravi bračna veza izmedju dvoje mladih; medjutim, sve se završava bez hepienda, jer će, na kraju, verenik pobeći kroz prozor, glavom bez obzira, u želji da se, jadničak, spase. Komad se završava sa ovom rečenicom: „...Kad bi još kroz vrata pobjegao, hajde de, ali kad već ženik strugne kroz prozor, e, onda laku noć"! Potom dolazi, kao što rekoh:  Конец.

U izvrsnoj priči „Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova tetka" (Иван Фёдорович Шпонька и его тётушка), protagonista, koji je poručnik u prevremenoj penziji, na pragu četrdesete godine, nikako ne može da se odluči da isprosi devojku, iako njegova tetka (koja njime upravlja kao što rukovodi i celim imanjem), to želi. Evo jednog opisa muka Ivanovih: „Zaista, Marija Grigorijevna je sasvim prijatna mlada devojka; ali da se ženi! Ovo mu je izgledalo tako čudnovato, tako neobično da nije mogao o tome misliti bez straha. Živeti sa ženom... nerazumljivo je. On neće biti sam u svojoj sobi, svuda mora da budu udvoje... Znoj mu se javio na licu, dok se udubljivao u svoje razmišljanje... Potom sledi detaljan opis dugog sna u kome jadnog Ivana žena juri i spopada na mnoge stravično/komične načine.

U "Nevskom prospektu" Gogolj slika kontrast izmedju ideala i pogleda na koji se neretko nailazi, pomoću dva mladića koji su u potrazi za ljubavlju; prvi je nepopravljivi romantičar (u prostitutki vidi svoju boginju), a drugi u devojci vidi samo objekt svoje telesne požude. Osobenost ove priče vidi se na njenom kraju: obe sudbine završavaju se tragično/banalno (nepopravljivi romantičar vrši samoubistvo). Kao da se kaže da su sve situacije apsurdne i besmislene, kraj je uvek isti za bilo kakav pristup, a razlika je samo u doživljavanju.

Goleniščev-Kutuzov još pominje ljubav starog vrača prema vlastitoj kćerci u „Strašnoj osveti", kao i prikazivanje žena u „Viju", jednoj od Gogoljevih najboljih fantastičnih skaski, kao i još nekim njegovim delima, potencirajući taj Gogoljev „čudan odnos prema ženama", ali bez većeg elaboriranja po pitanju njegove seksualnosti, if any.

4. Na kraju, da pomenem  poslednje godine Gogoljevog života, u kojima je bilo očigledno njegovo naglo fizičko propadanje. Pokušavajući da se duhovno spase, on je ubio sebe. 

Ne sme se zaboraviti da je bilo teško pisati onako kako je Gogolj pisao, jer je to zahtevalo mnogo napora u rešavanju nekih "prokletih pitanja" koja su mučila ruski narod, uključujući tu tešku borbu sa policijom i moćnom cenzurom, koje su mu itekako zagorčavale život. Sve je to dovodilo do slabljenja fizičke i duhovne konstitucije Gogoljeve.

U drugoj polovini života, Gogoljok (tako su ga, od mila, zvali neki prijatelji) boravio je više puta van Rusije, po zemljama Zapadne Evrope. Najduže je živeo u Rimu, koji je mnogo voleo i gde je ostao desetak godina. Njegova ozbiljna namera bila je da, posle objavljivanja „Mrtvih duša", napiše još dva nastavka; hteo je da, poput velikog Dantea, mrtve duše svojih zemljaka provede kroz pakao i čistilište u novi, preporodjeni život. Medjutim, njegovo se fizičko i duševno stanje pogoršavalo. Tome umnogome doprinosi i saznanje o tragičnoj Puškinovoj smrti. Istinski je patio  zbog toga jer je Puškina obožavao, ponavljajući sebi, u suzama, kako više nikada neće imati priliku da čuje one srdačne Puškinove reči, uz njegov blaženi osmeh: „Divno, divno. Pa, vi ste čarobnjak Nikolaju Vasiljeviču". Prebacivao je sebi što nije mogao predosetiti smrt Puškina. „Rastao sam se s njim kao da se rastajemo na dan-dva. Kako je to čudno! Bože, kako je to čudno! Rusija bez Puškina. Vratiću se u Petrograd - a Puškina neće biti"!  Izgleda da je, nakon Puškinove smrti i bez direktne Puškinove podrške, njegova inspiracija umnogome presahnula, te nije više imao dovoljno hrabrosti da se bavi teškim životnim pitanjima u književnosti, ali ni u sopstvenom životu, kao što je bio slučaj ranije.

U to vreme, pored rada na drugom delu „Mrtvih duša", Gogolj piše knjige koje su uglavnom malo poznate van Rusije („Odlomci iz prepiske sa prijateljima", „Razmišljanja o božanstvenoj liturgiji" i „Autorska ispovest"), dela koja ga, po mišljenju nekih slobodnijih književnih analitičara, približuju Blezu Paskalu (Blaise Pascal), a u odredjenoj meri nagoveštavaju religiozni put kojim će potom često ići Dostojevski i Tolstoj, odnosno „veliki i svetski put ruske književnosti". U tim knjigama on traži „rešenje ružne stvarnosti u Rusiji kroz unutrašnje religiozno učvršćenje čoveka, kroz utopiju pravoslavlja i tzv. feudalnih ‘pravičnosti', po kojima gospodar i kmet treba da žive u hrišćanskoj ljubavi" i sl. Te knjige, po umetničkom dometu daleko slabije od pominjanih Gogoljevih remek-dela, zaprepašćuju autoritarnog Bjelinskog, koji je dotle bio jedan od Gogoljevih najvećih poštovalaca; naročito razočaran i iziritiran „moralističkim porukama" iz „Odlomaka iz prepiske sa prijateljima", on Gogolju upućuje svoje čuveno 'Pismo', mada je tada bio, takoreći, na samrti, da bi ubrzo potom umro.  U Pismu je, izmedju ostalog, razljućeni Bjelinski pisao: „Upravo da ste mi radili o glavi, ne bih vas toliko mrzeo kako vas sada mrzim zbog vaše sramne knjige... Vi, propovedniče biča, apostole neukosti, poborniče opskurantizma i mračnjaštva, panegiričaru tatarskih običaja - šta to radite? Pogledajte poda se - pa vi stojite nad provalijom... niste shvatili ni formu, ni duh savremenog hrišćanstva. Ono čim odiše vaša knjiga nije istina hrišćanskog učenja, nego strah od smrti, od djavola i od pakla..."). Medjutim, bilo je kasno da se bilo šta u Gogolju promeni; on koji u prvoj polovini život nije pokazivao posebnu naklonost prema religiji, počeo je da je proživljava na način koji se može naći u nekim srednjevekovnim povestima. Putuje u Jerusalim, na poklonjenje tamošnjim Svetim mestima, da bi se, teško razorene psihe, vratio u Rusiju 1848. godine. Zdravlje mu je vidno pogoršano, ali pored fizičke malaksalosti očituje se i proces opadanja njegove stvaralačke sposobnosti. On pada u versku ekstazu, u kojoj dominira strah „da će pred Bogom morati da odgovara za sve što je napisao"; to ga nagoni da spali rukopis drugog dela „Mrtvih duša"; zatim se podvrgava velikom pošćenju, do iznemoglosti i čestog bunila. Izgladneo od preterano strogog posta i mučen osećanjem grešnosti, umreće 21. 2. 1852. godine, a zabeleženo je da su njegove poslednje reči bile: "Lestve, brzo! Dodajte mi lestve"! (Лестницы, быстро, дайте мне лестницу). Njegov grob se danas nalazi u poznatom moskovskom groblju Novodeviči.

Tako je neslavno svršio Gogolj, ostavivši za sobom mnoge tajne, od kojih neke verovatno nikada neće biti otkrivene. Možda bi se i na njega mogle primeniti one poznate Njegoševe reči iz "Luče mikrokozme": "Ovoga su u grobu ključevi".

Medjutim, bez obzira na sve, Nikolaj Vasiljevič Gogolj, dobri Gogoljok, ostaje upamćen po nekim svojim jedinstvenim i neponovljivim delima, tako prožetim ruskim duhom, delima koja su mu obezbedila ime jednog od najvećih u povesti ruske i svetske književnosti.

Da završim sa rečima Vladimira Nabokova: Gogol was a strange creature, but genius is always strange. Pritom,  istovremeno, ma koliko bio veliki poštovalac Gogolja, ja ponavljam sebi ono što čine neki njegovi iskreni fanovi širom sveta: Beware of becoming gogolized!