U čast sećanja na Dan oslobođenja Beograda

Danas je Beograd dostojno obeležio 66.godišnjicu slobođenja. Neka je večna slava i hvala palim za slobodu.

Tim povodom sa zadovoljstvom preporučujem tekst koji je napisao uvaženi

gost autor Gorran2 :

20. oktobar - jedan od datuma oko kojih je bilo mnogo sporenja poslednjih 20 godina. Oslobođenje ili nova okupacija, tragedija ili blistava pobeda, početak napretka ili početak propasti?

Groblje oslobodilaca Beograda

U  borbama za oslobođenje Beograda poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 940 Crvenoarmejaca.

Svako ima pravo na svoje mišljenje i svoj stav, i to je legitimno. To je ono što Dubravka Stojanović zove "multiperspektivnost". Neko je izgubio blisku osobu, člana porodice, nekome je prekinut dotadašnji način života i nametnut novi, i on naravno ima svoju priču i svoju istinu. Za mnoge je to predstavljalo oslobođenje, i veliki korak napred, ali nije bilo malo ni onih kojima je u tom procesu sreća okrenula leđa.

U bici za Beograd učestvovalo je 40-50 hiljada pripadnika NOVJ, oko 30.000 crvenoarmejaca i 40-60 hiljada nemačkih vojnika (lično sam sklon prvoj proceni). To je preko sto hiljada životnih priča. A tome treba pribrojiti i građane, od kojih su mnogi na razne načine učestvovalu i događajima. Na primer, tokom uličnih borbi 27-godišnji VK, borac Treće krajiške, lakše je ranjen. Nije mu bio potreban brigadni sanitet, jer je u zgradi u koju se zaklonio, živeo lekar, koji ga je uveo u kuću, i previo uz pomoć svoje dve kćerke. Kad se rat završio, VK je, vođen sećanjem na doživljaj i predosećanjem, ponovo zakucao na ista vrata, i obnovio poznanstvo sa doktorovom porodicom. To je preraslo u šezdesetogodišnju ljubavnu priču sa jednom od doktorovih kćeri, kojom se uskoro oženio. VK je umro pre nekoliko godina, a njegova "drugarica" još živi u stanu u novogradnji na Banjici.

Partizanke druge proleterske

Mnoge od priča nisu imale srećan kraj. Bilo kako bilo, nije dobro dozvoliti da ta lična perspektiva da iskrivi i izvrne činjenice. Oko osnovnih činjenica ipak bi trebalo da je moguće uspostaviti neki konsenzus.

Ja bih dakle o tim činjenicama (ali neću preterivati, nadam se). Kod nas je tzv. "revizionistička" istorija proizvela jedan broj zabluda i falsifikata, a neki od njih odomaćili su se u javnom mnjenju. Na primer:

- Crvena armija je oslobodila zemlju.

- Nemci su se "i onako povlačili".

- Sremski front je bio "potpuno nepotreban".

- Partizani su se samo borili za vlast, a ne protiv Nemaca.

- Doprinos NOVJ i jugoslovenskog ratišta pobedi nad fašizmom bio je beznačajan,

i tako dalje, u tom stilu.

Izgleda, da je izvor ovih zabluda u neshvatanju nekih osnovnih činjenica o vojnim aspektima rata, pa mi se čini prigodnim da ovom prilikom, na godišnjicu oslobođenja Beograda, napravim kraći rezime vojnog značaja, okolnosti i toka Beogradske operacije.

Borci Prve krajiške u napadu na Aranđelovac

(O tome sam nešto opširnije pisao prošle godine, možete pogledati gornjih pet tekstova mog bloga.) 

Prema angažovanim snagama, bitka za Beograd ne spada u velike bitke Drugog svetskog rata. Ipak, njen značaj je znatno veći od njenih razmera. Dva su osnovna razloga:

1. Beograd ima apsolutno ključni centralni položaj na Balkanu i predstavlja najvažnije saobraćajno čvorište. Zbog toga je i nemački štab Jugoistoka (štab Armijske grupe "F") bio smešten u Beogradu.

2. Bitka za Beograd predstavlja ključni deo veoma dobro i elegantno vođene ofanzive Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije od bugarske granice do komunikacije Budimpešta - Beč koja je imala veliki uticaj na dinamiku okončanja rata.

Partizanke Prve krajiške

a) Nemci

Na Balkanu se nalazila krupna koncentracija nemačkih snaga. Armijska grupa "F" (odnosno Komanda Jugoistoka) sa sedištem u Beogradu imala je pod svojom komandom Armijsku grupu "E" u Grčkoj i Drugu oklopnu armiju u Jugoslaviji (i neke dodatne snage). Ova nemačka grupacija brojala je 500-600 hiljada vojnika, i raspolagala velikom količinom borbene tehnike. Osim Nemaca, na Balkanu su dejstvovale kvislinške i satelitske snage koje su brojale preko 200.000 ljudi.

Nakon poraza u Armijske grupe "Jug" Moldaviji, te prebegavanja Rumunije i Bugarske, osnovna namera nemačkog komandovanja bila je da prestroji svoje armije na Balkanu, i da tim snagama uspostavi front opštom linijom od Đerdapa prema Skoplju i Tirani.

b) Crvena armija

Južno krilo Crvene armije tek je okončalo zahtevnu operaciju u Moldaviji. Za dalje ofanzivne zahvate bila im je potrebna značajna popuna ljudstvom i materijalom, što je zahtevalo dosta vremena. Ipak, odlučeno je drugačije: sa samo jednom ojačanom armijom (57. armija sa tri korpusa, odnosno 9 divizija), Treći ukrajinski front je poslednjih dana septembra krenuo u odlučno nastupanje.

c) NOVJ

Druga oklopna armija aktivno je branila pozicije u Srbiji od NOVJ ofanzivnim operacijama protiv koncentracije NOVJ u Sandžaku i istočnoj Bosni. Međutim, te operacije su omanule. Početkom avgusta, nakon kraha operacije Draufgenger, jedna operativna grupa NOVJ probila se u dolinu Ibra i na Kopaonik, gde se spojila sa divizijama NOVJ iz Srbije. Krajem avgusta, nakon neuspeha operacije Ribecal, u zapadnu Srbiju probila se još jedna operativna grupa NOVJ. Priliv dobrovoljaca bio je veliki, i u Srbiji i u Makedoniji. U sadejstvu sa savezničkim vazduhoplovstvom, početkom septembra snage NOVJ izvele su obimnu operaciju presecanja komunikacija. Nemačke vitalne komunikacije neophodne za rokadu snaga bile su presečene. Armijska grupa E iz Grčke preko mesec dana (9.IX-14.X 1944) je pokušavala da otvori moravsku

komunikaciju kod Vranja. S obzirom da je prinuđena na borbe celim putem kroz Makedoniju, naročito kod Prilepa. u vardarskoj dolini i kod Kumanova, morala je da usitni i rasparča svoje snage. (izveštaj komandanta Jugoistoka)

"U stvari, Tito je već uspeo da, u sadejstvu sa anglo-američkim vazduhoplovstvom, skoro potpuno paralizuje odvijanje železničkog saobraćaja iz Grčke prama Beogradu, da trupe koje su vršile pomeranja rasparča na velikim odstojanjima i da ih mnogostruko veže", napisao je komandant Jugoistoka u svom izveštaju od 20.IX 1944. Usled ovih dejstava, kao i zbog borbi u zapadnim krajevima kojima je vezana glavnina Druge oklopne armije, Nemci nisu uspeli da prikupe dovoljne snage za svoj front na istoku Srbije.

Tako je NOVJ svojim dejstvima omogućila Crvenoj armiji ofanzivu prema Beogradu. Ovu šansu koja joj se iznenada ukazala, Crvena armija je izvanredno iskoristila.

I u toj ofanzivi, ravnopravan doprinos dala je i NOVJ. Nakon maestralnog sovjetskog manevra kada su otvorili brešu na nemačkom frontu 6-7. oktobra, kroz tu brešu uputili su bezobzirnim maršem u dubinu 4. gardijski mehanizovani korpus. Ova jedinica se u Šumadiji sastala sa Prvim proleterskim korpusom NOVJ, čime je formirana kritična snaga za udar prema Beogradu i slamanje nemačke odbrane Beograda. Osim napada na Beograd, ovaj manevar imao je i značaj odsecanja i opkoljavanja nemačkih snaga u istočnoj Srbiji. Ogorčene borbe protiv obe ove grupacije vođene su 14-20. oktobra na ulicama Beograda i u neposrednoj okolini. Polet je bio ogroman. U tim borbama poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 940 crvenoarmejaca.

Ova pobeda imala je veliki društveni i politički značaj, ali ovom prilikom ograničiću se na vojni. Na taj način formirana je značajna sovjetsko - jugoslovenska snaga u zaleđu glavnih nemačkih balkanskih trupa. Kompletna Armijska grupa E i glavnina Druge oklopne armije ostale su iza leđa sovjetske ofanzive, paralisana dejstvima NOVJ. Sovjeti su maksimalno eksploatisali i ovaj uspeh. Već u prvoj polovini novembra, koristeći nemačku slabost, forsirali su Dunav kod batine i Apatina, i prodrli u zapadnu Mađarsku. Od novembra 1944, Nemci su u ugroženu Mađarsku dovlačili snage iz Italije (44, 71, 710. divizija...), sa zapadnog fronta (6. oklopnu armiju) i sa Visle (4. SS okl. korpus), s obzirom da nisu bili u stanju da izvuku snage sa Balkana. Time su značajno oslabili ove frontove, što je umnogome olakšalo savezničku ofanzivu sa istoka u januaru i sa zapada u februaru 1945. Dok su armije generala Žukova nadirale kroz Prusku prema Berlinu, Nemci su koncentrisali glavninu svojih snaga u južnoj Mađarskoj, u poslednjem uzaludnom pokušaju protivofanzive.

To je bio scenario okončanja rata u Evrope. U tom scenariju NOVJ je nesumnjivo odigrala veliku ulogu (vezivanjem nemačke dve armijske grupacije i ofanzivnim dejstvima), a Beogradska operacija bila je jedna od ključnih karika ovog lanca događaja.

Po mom skromnom mišljenju imamo sva prava da se ponosimo našom antifašističkom borbom, i imamo razloga da obeležavamo 20. oktobar i negujemo sećanje na vremena i događaje.