Otkrivena "Centralna Srbija" između Beograda i Kosova

Jutros mi je Student poslao ovu vest sa, za mene neistraženih, prostranstava kontinenta Fejsbuk. S obzirom na značaj otkrića, a u nadi da autori neće zameriti popularizaciju istog na našem blogu, prenosim ga ovde i molim novinare istraživače (naročito kolegu Đ.J.) da se jave i preuzmu vođenje dela diskusije o ovom neverovatnom otkriću, o kome piše njihov Njuz.net.

BEOGRAD, 8. Oktobar (Njuz) -  Beogradski geološki institut objavio je jutros da su njihovi istraživači otkrili do sada nepoznatu i neistraženu kopnenu masu između Beograda i Kosova i Metohije. Shodno svojoj poziciji radni naziv teritorije je za sada Centralna Srbija iako će to biti predmet rasprave u beogradskim ekspertskim krugovima.

Ovaj ogromni prostor pronađen je sasvim slučajno tokom redovne potrage Geološkog instituta za trasom koja vodi kroz mitološki predeo legalizovanih parcela južno od Obrenovca.

- Sumnjali smo dugo da tamo ima nečega“ izjavio je Branimir Krešić, rođeni Vračarac i vođa tima od 200 geologa. – Činilo nam se da nečega ima i južnije, naročito kada smo leteli za Crnu Goru. Tih 20 minuta smo morali leteti iznad nečega zar ne? To nam je dalo ideju da pošaljemo ekipu još južnije od Obrenovca.

Geološki istraživački tim (GIT) napustio je poznatu teritoriju „beogradskog pašaluka“ pre tri nedelje i uputio se na opasnu rutu u nepoznato. Nedugo pošto su prešli reku Kolubaru, tim se našao u predelu bogatom brdima i šumom, oranicama prepunim žitom i livadama sa ovcama.

- Tako smo otkrili zemlju koju domoroci zovu Šumadija. U prevodu na beogradski to znači  Zvezdara i u našim spisima ona je tako i označena.

Krešić i ostali su bili iznenađeni otkrićem da Centralna Srbija, za koju se prvih dana verovalo da je nenastanjena, u stvari vrvi domorodačkim životom.

- Centralnosrbijanci su u poređenju sa Beograđanima na prvi pogled neotesani i nekultivisani, svakako drugačije kulture usled nedostatka asfalta. Žive u jednostavnim objektima koje nazivaju, k-u-ć-a, uvek imam problem sa izgovorom, koje su opremljene primitivnim uređajima i praznovernim natpisima poput „Blagosloven bio onaj koji pređe ovaj prag“ i „Dobrodošli“. Naši stručnjaci za stare jezike još uvek odgonetaju šta ovi natpisi znače, ali verujemo da je u pitanju neka magija za teranje vampira ili nešto slično odgovarajuće njihovom obrazovanju. – bez daha nam priča Krešić.

- Ljudi su generalno gostoprimljivi i delili su sa nama njihova prosta jela poput „kačamaka“ i „pasulja“. Nigde u okolini nije bilo McDonaldsa ni kineskih restorana pa smo pristali da učestvujemo u obročnom obredu kako ih ne bismo uvredili. Zidovi su često nakićeni slikama koje predstavljaju događaje iz njihove, čini se, bogate i ratovima određene istorije. Prosto je neverovatno šta nam se sve dešavalo tako blizu – dodala je etno-kulturolog i član GIT-a, Nevena Spasić.

Iako je Centralna Srbija uveliko još uvek neistražena, deluje da je generalno zaostala koliko je i prostrana. – Mnogi osnovni aspekti civilizovane kulture nisu prisutni. – rekla je Jovana Karaklajić-Bjegović, glavna urbanistkinja-antropološkinja GIT-a. – Njihovo poznavanje fensi restorana je nikakvo, jedva da su i čuli za postojanje hipodroma, a malo njih uopšte i zna za Beograd iako postoje svedočanstva da su njihovi mladi koji su se otisnuli na sever asimilovani od strane naše kulture toliko da i ne znaju odakle su došli u Beograd. Njihov agrocentrični život ne dozvoljava im da se upoznaju sa visokom modom u bilo kom obliku i kao rezultat uglavnom su obučeni prema godišnjim dobima a ne prema diktatu elite. Često ćete videti žene kako su obučene u suknje i muškarce u pantalonama. – završila je Karaklajić-Bjegović.

Uprkos očiglednoj zaostalosti Centralnosrbijanaca, neki ugledni članovi istraživačkog tima tvrde da je moguće uspostaviti odnose sa njima.

- Verovali ili ne, ovaj region ima šta da nam ponudi – tvrdi Borjan Gregorovič, marketinški stručnjak i član pod-komiteta za eksploataciju. – Mogli bismo tamo da sagradimo aerodrom kako bismo izbegli rudimentarne kopnene transportne veze, i koristili ga kao hab za preusmeravanje letova ka Crnoj Gori i Grčkoj. Možemo ih upoznati sa našom kulturom, Nušićem i Domanovićem koji su stari beogradski pisci čija dela bi oni shvatili. Možda kasnije i poneki mjuzikl. Jednog dana možemo uspostaviti i trgovinske odnose gde bismo im nudili električne uređaje u zamenu za zemljoradničke proizvode.

Drugi, međutim, nisu toliko optimistični što se tiče budućih odnosa. – Moramo biti svesni da ti ljudi nisu kao mi – rekla je Lusila Kejn Miodragović, starleta i urednik poznatog licencnog magazina za tinejdžerke. – Oni su tako out i provincijalni, potpuno bi se pogubili kad bi videli naše visoke i staklene zgrade na Novom Beogradu, naše galerije, knjige i kafiće. Za prosečnog stanovnika Starog grada da pokuša da konverzira sa njima o bilo čemu osim vremenskim prilikama, bilo bi jako neprijatno iskustvo. Mislim da ne postoji varijanta da se uspostavi prava razmena ideja sa njima osim ako se ne radi o zajedničkim tačkama interesovanja, poput televizije i „Farme“.

Buduće generacije svakako neće imati više izgovor za nepostojanje komunikacije sada kada su južni susedi i konačno otkriveni. Postoje mišljenja da su sami Centralnosrbijanci rešili da budu otkriveni i pokažu se kao dostojni novi svet kultivisanom severu. Kakogod, otkriće cele jedne nove teritorije ovako kasno u smislu geografskih istraživanja je predmet interesovanja celog sveta i GIT-u su stigle čestitke i uputstva raznih svetskih organizacija među kojima su i UN, Organizacija za odnose za domorodačkim plemenima Australije i Svetski savez fensi restorana.

Đ.L.