Djordju Balaševiću !

zapisničar !

naklon

ne zaboravlja se sve!
Djordje Balasevic Lyrics

"Djordje Balasevic Ziveti Slobodno lyrics"

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo
Niko ziv se ne seca tolikih nesreca za jednog vezira
Oko tebe komsije podizu bedeme jeda i prezira
Tog jos nije bilo Ludama je milo Ostale je stid
Crne hronike i harmonike Sitan rock&roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju vise ne prolaze
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze
Plocnici Toronta Oci boje fronta Lozinka svih nas
Na sta se prica svodi? Parole o slobodi
Setaci-preletaci? Slaba potpora
Nije to glava-pismo Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja vecni tam-tam otpora:

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola Za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Probati jug ko zrno grozða sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvozða za koje vezu brodice
Slusati vetre kako gude u bele stepske jasene
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene

Cim se pomene fantom promene sevnu slemovi
Zali boze matore, oni se zatvore cim gazde podviknu
Upiru se deca da roðene oceve od lazi odviknu
Sta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj
Dokle, bre, da nas voza zli carobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi dzoker: Cuti, dobro je

Ma, citav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje

Ziveti slobodno Svetom se oriti
Okicen perom sokola, za urok protiv okova
Ziveti slobodno Pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje
Svako je jutro novo usce Poteci kao recica.
Neka se trnje plete gusce Nebo je tvoja precica
I zdrobi lazne dijamante ko ljusku supljeg oraha
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka

Lepo ste se setili:)
Hvala:)
Gde ga nema?
Ja ga uvek rado pevam, posebno ovu ;-)

izvini

mislim da je u originalu
"gdJe si ti" ili?pozdrav!

Razlika je velika izmedu secanja do dela.
Ipak dobro je setiti se onih Razlicitih i Drugacijih.
Ostajemo li i ovaj put samo na secanju?

"Kako su zli dedaci razbucali proslavu godisnjice braka kod mog druga Jevrema"

Dajte i onu Balasevicevu "Racunajte na nas" !

Nije ni čudo što se povukao pred ovom najezdom prostaka i baraba,sa kojima smo nekad bili na istoj strani.
Posle 5. oktobra svi su se samo trudili da ga iskoriste u svrhu svoje političke promocije,a svako njegovo nepristajanje na ulogu "dvorskog pevača" je tretirano kao izdaja ideje.
Sigurno mu nije svejedno da gleda ove nove kako sprovode staru politiku, i na koje se 'ladno mogu odnositi njegove pesme posvećene bivšem režimu.

Tesko ce Balasevic u evropu, covek sedi u kaficu ceo dan, valjda kada ne mozes pridruzi im se !

Ima vise od 206 koraka.
:)

Mogu da vam kazem da ga odavno nisam video po gradu.

Što bi ovdje rekli ja sam dođoš ali ja ga poštujem.

Kapiram da je nešto ljut na novosađane jer nema njegovih koncerata od kad sam ja došao ovdje, tj od 2002.

Sjećam se onih maratonskih koncerata u Be-geu po pet dana sve rasprodato. Nisam vjerovao da i za takve umjetnike vrijedi ona narodna: Najteže je u svom selu biti omiljen!

Kao što rekoh: Đoka rulez!

Đorđe je predsednik naše alternativne prošlosti i sadašnjosti - one koja bi se dogodila da smo, nekom lepom srećom, nekim čudom, umesto Bore Čorbe, izabrali njega...

"Nekad si me čudila,
Danas bi mi tako legla...."

Preporuka i hvala

Djole se povukao odmah posle 5. oktobra. On je jedan od najvecih boraca za demokratiju u Srbiji. Kritikovao je Milosevica ali i Canka i vojvodjanske politicare. Secam se kako se zezao kad je Canak sleteo helikotperom negde odmah posle 5. oktobra. Kao da li smo se za to boritli. U svakom slucaju rado slusam Djoletove pesme i jos cuvam onaj koncert iz narodonog posorista namenjen Otporu.
Kao i vecina normalnih ljudi, Djole se razocarao u sve sto se desava u Srbiji od 5. oktobra pa sve do danas. Od patriota sa jedne i smozvanih titiovih liberala, demokrata i evropejaca sa druge strane, Srbija polako nestaje.

"...nije znala gde sam ja,
da je gledam krišom kroz trsku i šaš,
a preko reke
noć je pala
kao plašt.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo,
zvezda roj,
a kapi vode,
kao biseri
koji blistaju svud po njoj..."

Za pametnog čoveka svaki rat je izgubljen.
Ne moras ni učestvovati u njemu da bi ga izgubio.

Naklon za majstora. Čujem da je tu negde, smuca se, snima film. Nadam se da će uspeti da uradi ono što je naumio.

Čovek svih vremena. Velik . Jednostavan, iskren, hrabar.
Poštujem sve što je napisao i rekao.
Hvala ti Cole.

Nisam ni sanjao da na ovom blogu ima toliko Titinih pionira! To me iskreno raduje! Dakle da ponovim:

U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spev'o sam stih.
Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,
jer rođen sam tek posle njih...
Računajte na nas!

Djordje Balašević - Ljubljana, Križanke, 23. 05. 2003.

Lagano se spustao mrak…
Bilo je vec nekih desetak minuta odmaklo nakon pola 9, kada je trebao poceti koncert i Krizanke su bile taman dovoljno pune da se ne moramo guzvati - navodno stane oko 4000 ljudi. Ako se mene pita, i vise nego dovoljno…
Svi koji su imali priliku biti u Krizankama, znaju kako je sve to moglo izgledati. Onima koji nisu, preporucam da, ako budu imali bilo kakvu priliku, odu na bilo kakav koncert u taj prostor, jer je nesto sasvim posebno… Kako je izjavio jedan moj kolega: "Mogao bi tamo slusati i crkvene napjeve, samo da sam tamo!". Ukratko: Izgleda kao neko kameno dvoriste neke prastare crkve, okolo su kameni zidovi neke gradevine (cak i balkon s kojeg se takodjer moze gledati koncert), pozornica je na jednom kraju, a ispred nje je to kao kameno dvoriste, koje se stepenasto penje i gdje stoji publika. Eto… pa tko moze zamisliti… Uglavnom, predivno mjesto za koncert… Djoletov, naravno!
Djole nas nije dugo drzao u neizvjesnosti. Nakon par "krivih" aplauza tipovima iz osiguranja i slicno, ugasila su se svjetla…
Buran, buran apaluz…
Suprotno svim ocekivanjima, na scenu nije prvo istrcao Profesor Sasa niti bilo tko od "The Unfuckablesa" (op.a. Djoletov prateci bend)…
Pojavio se sam Djole…
S onim svojim melankolicnim smijeskom, naravno…
Detalji? :) Imao je crne hlace (sa Silvestrom na zadnjem dzepu :), crvene tenisice i crnu majicu na kojoj je bio nekakav brodic i na kojoj je pisalo NOVOCAЂAHЧE (da, bas tako kako sam sad napisala - pola na latinici, pola na cirilici… pa sad vidi simbolike). :)
Kad se smirio pljesak, ponovo nas je iznenadio. Ocekivali smo da ce zapjevati, kao sto to uvijek napravi na pocetku, no nije…

"Dobro vece…"
Trebalo mu je neko vrijeme da dodje do rijeci…
Rekao je kako je izasao sam, da nije htio zapoceti pjesmom, jer voli kad nas je ovako "manje"… Da se tako puno bolje osjeca, a i da jos nije pao mrak, pa da pricekamo dok bude onako kako treba.
"Uvijek sam imao fobije od koncerata u Ljubljani! Nazovem tipa dan prije koncerta da pitam koliko je prodano karata, da znam sta me ceka, a on kaze 'Stiri!' (slovenski 'cetiri'). Jebote, STIRI karte? Nisam ni mislio dolaziti na koncert! Ali uvjeravali su me da ce sve biti u redu, da ja samo dodjem. Dodjem na koncert, izadjem na pozornicu, a u publici par stolica popunjeno i par klinaca koje su doveli da stoje ispred pozornice! Strashno… Zato me oduvijek strah Ljubljane! Ali veceras nije tako, veceras je bas kako treba…"
Naravno, svaka recenica skoro bila je prekidana smijehom i pljeskom…
"Danas sam bas nekako "depresivno" (nisam sigurna da je bila ta rijec, ali da pokusam docarati…) raspolozen, pa sad ili cete vi mene povuci na svoje, ili cu ja vas, pa je onda gotovo…"
Ispalo je na kraju da smo mi njega povukli na svoje…
"Ja pevam vec dugo, tamo negde od svoje 19-e… Tad je to bilo sramota za
familiju! Pitali su, kao, mog caleta 'Je li, sta radi Djokica?' 'Peva' 'Auu… Neka, pusti, proci ce ga! Kad dodje u pubertet, shvatice… Procice ga to!' Govorili su mi da ce me proci dok udjem u pubertet i da cu se "izvuci" (narasti) kad udjem u pubertet. Jebemti takav pubertet! Niti sam se 'izvuko' nit sam prestao pevati!"
"Pitaju me uvek odakle mi sva ta inspiracija za pesme, jel sve to iz nekog iskustva. Jel sve to tako bilo? Ma, sta ima veze. Ovako mogu da radim sta hocu! Ostavim devojku vec u prvoj strofi, do druge joj napravim svasta! Sve mislim da cu to jednom platiti negde, sta sam im sve radio! Pa sta! Da su tudje pesme mozda bi nekako drukcije izgledalo, ovako su moje i ja radim sta hocu! Necu valjda u svojoj pesmi napisati da me ostavila! Ne znam, to samo tako dodje, ja to napisem… Mislim da je Bog jedan dan jednostavno MORAO nekom uvaliti sav taj talenat i ja sam slucajno naleteo. Bila mu je bas neka frka i morao je napraviti tako nesto. U Novom Sadu je bila nedelja, a svi koji su se nasli u Novom Sadu na taj dan, ZNAJU kakva moze da bude nedelja… Nigde nikog, pusto, dosadno… I opazio je malog debelog, tamo u Jovana Cvijica i odlucio da to budem bas ja. Dotakao me prstom po celu i otad ja imam sav taj talenat. Taj dan sam dosao kuci i rekao 'Ja sad mogu svasta, dajte mi sve one nedovrsene simfonije, Bethoveena, dajte mi Rat i mir, sve cu ja to!"
Eto, i kroz svu tu pricu dosli smo i do prve pjesme - Sansona! To inace niti ne pjeva na koncertima, ali ovaj put je zapoceo, uklopilo se…
Neki tip iz prvog reda dobacio mu je kapu, slicnu onima kakve imaju dvorske lude, pa se tako dobro uklopilo…
"Hteli bi da mi smrse koncice, ali pobrkat cu im loncice, imam na kapi nove, ratne zvoncice…"
Slijedila je, zbog onog kako je bio raspolozen, odmah na pocetku Prica o Vasi Ladackom…
Pa Balkanski tango…
(ne, moram priznati da nisam ja pisala kako su isle pjesme redom… ali ima onih koji jesu! :)
"Isao sam prije dosta godina sam autom na koncert u Budimpestu. Bilo je to bas nakon sto se moja kcerka Beba oporavila od nesrece. Lezala je dugo u bolnici i nismo znali da li ce ikada vise hodati… I ja sam se okladio sam sa sobom da ako sve sretno zavrsi da cu kupiti najbolji auto koji postoji. Ona se, srecom, oporavila i ja sam otisao u salon automobila i, onako seljacki, pitao 'koji vam je najbolji auto?' 'Pa Mercedes!' 'Dobro, daj jedan!' Uzeo sam tad i djip. Dali su mi sve one dodatke. Imao sam zatamnjena stakla i jos milion dodataka koje se jos i danas vuku po kuci negde! Imam i neku mrezu za kucne ljubimce i sve i svasta! I idem ja tako na koncert u djipu. A carinik cim me video, misli 'Opa, tu ce biti nesto'. Zaustavim se i trazi me pasos. Carinik Madjar. Lista on i sve gleda kako ce me pretresti. Razumemo se nekako. Pita me 'Gde ides?' 'Idem na koncert' 'Na koncert ides? Svi danas idu na koncert…' 'Ih?', kazem ja. 'Koliko ti godina imas?' '44', kazem ja, tad sam imao taman toliko negde. A on me gleda '44 godine imas i ides na koncert?' Sad ja mislim, ako mu kazem da JA pevam, ostavit ce me tu, mislice da sam lud, pa cu ja tu negde sa strane docekati koncert! 'Aha', kazem mu. 'Ti jako voles koncert…'.
Pustio me, uglavnom… Ali ima i dobrih tipova u plavom…"
Slijedecu pjesmu, uglavnom posvetio je, kao i poglavlje u knjizi "Jedan od onih zivota", jednom cariniku koji mu je pomogao da izadje iz zemlje kad je Beba bila u bolnici u Ljubljani, a njega su pokusavali dobiti da ode u rat…
Plava balada…
Pa onda netko iz publike trazi D-moll… I njemu je ta draga, kaze…
Pa nakon tog - Remorker, samo za Remorkere… (njegov fan klub iz Zagreba)
Dodjoska…
Iz publike netko vice "Mirka". "Ma, necemo, to je vec stvarno stara pesma…" Ali iz publike opet "Mirka!" "Necemo danas Mirku, ne…" Netko ne odustaje… "Ma, Mirka, naravno, bas sam i ja to hteo da kazem!" Mirka…
Prije slijedece pjesme, Ziveti slobodno, ide anegdota u kojoj spominje Djindjica i domacu rakiju… Netko je cak i snimio… http://www.svitac.com/Djole/Zoki.mp3
Sevdalinka i ono, na ovim stranicama tako cesto spominjano, "…i Bogu je prosto bilo, krstimo l' se ili klanjamo…"
"Stalno me pitaju jesu li istinite te moje pesme. Nisu sve! Pa sta! Evo, na primer, Marina. Ona je stvarno postojala, ali nije bas tako bilo… Video sam je u jednom 'snack baru' u Rovinju. Sedela je na stolici, imala je predivne oci. Video sam je tako jedno leto. Dodjem ja drugo leto, a ona jos uvek na toj stolici! Isto onako sedi. I ja dodjem do nje. 'Zdravo' 'Zdravo' 'Gde si?' 'Pa, evo me' 'Kako si?' 'Dobro' 'Sta ima?' 'Nista' - razgovoru nikad kraja! I kazem ja njoj da sam joj napisao pesmu. Uzmem gitaru i otpevam joj pesmu, a ona *dahce kao pas*! I pita me da ju otpratim do kampa. Tek sam kasnije saznao da je taj kamp… kilometrima daleko! Ali nema veze, idem ja, nema problema, kao… I ona krene da ustaje… Ali, pazi, KRENE da USTAJE… Bas tako kako zvuci, trajni glagol! I ustaje, ustaje, ustaje i nikad kraja! Ustane ona, a ja onako 'Jebote, jesi to sve ti?!' (smijeh, smijeh i smijeh). Ovolika! (pokazuje) Ovolika espadrila! (pokazuje rukama negdje broj 50 otprilike). Ali nije tu jos bio kraj! Da stvar bude gora, zovne ju drugarica: 'Zeljka!' i ona se okrene! 'A ti nisi Marina?' 'Ne, ali divna ti je pesma!' Eto… Nisu sve pesme istinite. Posle je prica ipak drukcije ispala, ali ne mogu sad pricati o tome, sa mnom je tu Beba, moja kcerka, a ona je takvim odnosima sa svojom majkom, pa ne bi bilo zgodno. Reci cemo da je sve to bilo izmisljeno. "
Marina…
Bila je to, po mom misljenju, jedna od boljih anegdota, pricica ili kako vec koju je ispricao na koncertima. Iako jos uvijek vodi ona recenica, koju je i ovaj put ponovio, ali oprasta mu se - "Nakon svih ovih godina, jos uvek mi prigovaraju da sam pevo Titu! 'Ti si pevo Titu', kad god hoce nesto da mi prisiju. Jesam, pevo sam Titu. Svi su mu pevali. Samo, nije sve slusao."
Slijedile su Lakonoga, Caletova pesma, Budimpestanski sneg, Slabo divanim madjarski…
"Evo, danas smo tu, u Ljubljani, mozemo ovo pevati u Skopju, Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Mriboru ili nekom slicnom gradu, nije vazno… Ono sta je vazno jest da se SRCE svuda kaze SRCE… i tu Boga nema!"
Pa zelja iz publike opet i Devojka sa cardas nogama. Do tad smo vec bili sigurni da smo ga navukli na svoje, jer je birao neke, reklo bi se, veselije
pjesme. Poslednja nevesta…
"Kazu za pesmu da vredi onoliko koliko slika potakne u glavi. Kad smo snimali ovu pesmu, dosao je jedan nas prijatelj u studio. Odslusao je zatvorenih ociju. Na kraju nije rekao ni kako je dobra pesma, ni nista slicno, vec 'jebote, kakve slike…'. Pa, eto, pesma vredi koliko slika probudi… Ne znam kako se zova na albumu, ali znamo je pod Noc kad je Tisa nadosla…"
No, za kraj dijela uz violinu i legendarnog Ignaca Sena (jel taj covjek moze uopce da se ne smije? Da su trazili nekog da docara ono 'sirok osmeh i zlatan zub', ne bi mogli bolje naci…) lagana Naposletku..
Pa onda, da se vratimo veselijem dijelu - Boza zvani Pub. Tad su mu na pozornicu doletjele, ni manje ni vise, nego karte! Sve su vec ispucali - malog bijelog zeca (plisanog, srecom), mandarine, kapu sa zvoncicima, pa sad karte… samo da se netko ne sjeti drvenog konjica ili ringispila nekog…
Bile su tu onda i Buba Erdeljan, koju na pjeva cesto na koncertima (ili se meni bar tako cini?), Ljerka, Slovenska, pa cak i, pod prisilom publike i "ljut" na bend sto je stvarno zapoceo svirati, jedna strofa U razdeljak te ljubim. Zatim neizbjezna Zivot je more, za ekipu koja ga svugdje, ali doslovno svugdje, prati - Optimisti iz Splita. "Eto, bili su sa mnom i na kraj sveta, gde god sam ja, tu su bili i oni. Videli smo se po celom svetu, samo nikako u Splitu… A bice i to jednom…"
Pa onda dvije sa stalnog repertoara - Ne volim januar i Ne lomite mi bagrenje.
Nakon pokusaja publike (iako stvarno ne znam zasto to uopce traziti) da otpjeva Gedu, rekao je da na tom albumu ima drugih pjesama koje vrijedi pamtiti, a ne Gedu.
"S Gedom je gotovo, to je proslost. Ali ima tu drugih pesama." Muzika je lagano pocela…
"Moram okrenuti jedan broj u Novom Sadu…"
Vadi mobitel iz dzepa. Izgleda kao da stvarno zove, sad dal je zvao ili ne… ne mogu suditi, ali izgledalo je kao da stvarno jeste… Stavlja mobitel na uho…
"Na jastuku, bdim na ponocnoj strazi, kao stari, posustali ratnik…"
Da, otpjevao je Nedostaje mi nasa ljubav Oliveri na uho… Ili je barem tako izgledalo, no to i nije toliko vazno. Iako ostaje ono 'Zasto bas Nedostaje mi nasa ljubav…?'. Valjda on zna…
Nakon malog soka svih u publici, slijedi Lepa Protina kci, a onda 'nesto veselije', kako je rekao i Ringispil, koji uvijek nekako bas sjedne na tim koncertima…
"Deco, javili su mi da cemo stvarno morati zavrsiti s ovim… Rekli su da za 10 minuta, ako ne zavrsimo, dolazi policija. Osecam se ko kod kuce!"
I stvarno je morao zavrsavati… Dakle, Odlazi cirkus…
"Laku noc moje dame… Laku noc mlada gospodo gnevna… i ova predstava je zavrsena… Jos cemo se mi videti, u nekom drugom cirkusu…"
Optrcao je cijelu pozornicu, mahnuo svima i uz "letece" poljupce i "Puno vas volim" koje mu se cita s usana, odlazi…
Shvatili smo onaj dio da ne smije duze svirati, ali nismo se dali…
Kad smo postali stvarno glasni, morali smo biti jos glasniji, jer se vratio!
"Deco, sad nam se dogodilo najgore sto je moglo! Imamo pravo na jos samo jednu pesmu!"
Iz publike, naravno, svatko ima neku zelju! No, dogovorio se s bendom i zapoceli su, ipak, Svirajte mi Jesen stize, Dunjo moja…
Pjesma zavrsi i vec se svi spremamo ponovo ga zvati, a Djole se okrene prema Sasi, pogleda "iza scene", namrsti se i pokaze Duji skrivajuci ruku - palac… Jos jedna, dakle… :)
Da zavrsi veselo - Sin jedinac, ali vrlo, vrlo ubrzana verzija! Pa, nije imao vremena!
"Fine ste vi zenice, al vec vidim zenicu se iz Banata! Iz inata!"
I kako je izgovorio 'iz inata', okrene se i otrci s pozornice…
Vise nije bilo sanse… Brkati tipovi vec su izasli na pozornicu i spremali instrumente, svjetla su se upalila…
Svi koje sam vidjela na tom svjetlu imali su na svojim licima smjesak…
Eto, mogli smo se bez problema poznati po sjaju u ocima…

...Malo moje, ćudljivo,
pusti šta je bilo,
ne budi zlopamtilo.
Obići svet je zbog tog
uzbudljivo,
da bi se ovde vratilo.
Digni tu lepu glavu!
Pogledaj me, bar!
U suzici sto blista,
čuda se trista vide.
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al' zato tvoja tuga...
to je, već, priča druga...
to na moj račun ide...

A hold a felhok moge rejtozott,
ket csillag csak oz egen
mint a szemed,
mint a gyongyharmatka...
a...
... tja, ne znam kako se kaže đurđevak.


U njegovoj muzici je jos uvek ziva ona Vojvodina koju volim, a koju vise nigde ne mogu da pronadjem nigde drugde. Ona Vojvodina iz Slabo divanim madjarski, iz Dnevnika starog momka. Djole ima senzibilitet poput Adijevog, njegove su ljubavne pesme ravne pesmama o Vecnoj Ani, Djule Juhasa.

Djole je Covek.

A samo retki... nadju retke.

Hvala Djoletu sto smo danas to sto jesmo. Zato sto smo postali bolji ljudi nego sto bi inace postali. Normalni, koji razumemo sta je pisac hteo da kaze.

Hvala na blogu, Cole!

a vise nema Djoletovih koncerata....

Slovenska

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan
zasto ko da zna
al' to sam jutro docekao umoran
ko da sam i ja leteo s njim
krilima teskim olovnim
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka

Ako umrem mlad
posadi mi na grobu samo ruzmarin
na dozvoli tad
da naprave od toga tuzni treci cin
nek mi ne drze govore
nek drugom pletu lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu

O zagrli me sad
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das
ma ne, ne brini
proci ce za tren
ja sam samo malo lud i zaljubljen

U mojim venama davni sever caruje
i ja ponekad ne znam sta mu je
sto luduje , od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska

Uplasi me sjaj,
milion sveca kad se nebom popali
gde je tome kraj
za kog su tako dubok zdenac kopali
zasto se sve to desava
da l' covek ista resava
il' smo samo tu
zbog ravnoteze medju zvezdama

од ураздељак те љубим па до питања заштоје ђорђе балашевић феномен протече богме 30 јесени а одговор на ово питање покушали су да дају многи.размимоилажења се примећују. једни га хвале,други опет жале,док трећи веле . . е мој брале тај је квааран као шупаљ зуб. Чињеница је пак неспорна да балашевић има бројну публику једни од најбројнијих на територији бивше југе и да та публика није хомогена, но она се не дели ни по полу нити по националној припадности, нити животном добу нити нивоу образовања. Његова музика и он сам имају ту способност да спајају људе,а не да их деле. То је приметила и гђа огата садако, високи функционер УН и доделила г Балашевићу титулу . .амбасадор добре воље.
Фабула његових песама је тесно повезана са нарацијом и доминантна је одлика поезијему.по вујаклији, фабулисати значи . .причати приче , измишљати, маштати, ћаскати. Као да је наш најпознатији лексикограф предвидео и у неколико речи описао суштину песама једног песника који је рођен тек нешто пре његове смрти.иако међу балашевићевим песмама постоје и оне имагинативне, то никако не умањује њихови вредност ,напротив, оне нису ништа мање реалне и животне, само нису биографске, али су засигурно део нечије биографије. Чињеница је да песник има изузетно широк спектар тема, различитих догађања и доживљаја, унутрашњих немира и да је тешко да не постоји неко ко бар неку његову песму не може доживети са уношењем себе уисту. Сваку од тих песама донео је на други, али опет типичан балашевићевски начин, чувајући јој тиме препознатљивост израза.
Имагинација је погон, надање је суштина, поглед у срећнију будућност носталгичан је колико и сећање на прошлост. Стога, а и зарад свега досад оствареног, ваљда, на г Балашевића . . рачунамо и даље.

povukao se. Sta vise. Uvek je bila tako draga ta njegova melanholija, pa cak i patetika, i tako istinite i vizionarske njegove reci. Bila sam tinejdzer za vreme rata u Bosni, i njegove pesme su uvek bile glas razuma za mene, glas nekog ko nije politicar, glas nade. I vise se ne cuje taj glas. Nema svrhe - taman kako smo zasluzili.

Bilo bi lepo kad bi se i on ovde oglasio.

Respect, i mnogo vise od toga

Dorjde Balasevic je sigurno jedan od najboljih tekstopisaca u nasem muzickom svetu. Duhovit je nema sta, a sigurno i da je snalazljiv. Ipak ne podje mnogima za rukom da se uslihtaju svakoj vlasti od Tita pa do danasnjih demokrata. Svaka cast.

Skidam Kapu.........

....nisam trebao da napisem danasnjim, posto stvarno ne pratim sta se dogadja u politickoj demokratskoj Srbiji. U pravu ste Ivana, mozda gresim ali sigurno ih je bilo pre neku godinu (3,4,5) kada je dolazilo do promene vlast. Bilo je upucenih lepih reci i za Kostunicu i za Tadica i Jovanovica, itd, ali kasnije je bilo i obrnutih situacija i kojima ih nije iskazivao kao blistave osobe......

Terajte se dvehiljdedesere...

Sta god nocas da zapevam
vuci ce na sevdalinku
usnuo sam cobanicu uplakanu u sljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
rece da se zove Bosna
cudno ime za devojku

Nekom Drina tece desno
nekom Drina lijevo tece
ma sve da tece u dubinu
na dve pole svet da sece
znam tajni gaz, moje lane
most se pruzi gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke sto se gnezde u ljudima
nadlecu me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajducije
a sada me oci ljudske
plase vise nego vucije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l' ce mi se radovati
ili glavu okrenuti
sta slagati, sta im ka'sti
svet ne mozes pesmom spas'ti
njine brige me i nocas brinu
dok se spremam na put kuci
na put kuci u tudjinu

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo!

Kao sto sam rekao, shlita se, i to svetski......po mom misljenju i sudu, jel..... a narvno mnogo je razlicitis "mores"...

samo ne vidim gde ste Vi procitali da se ja dvoumim oko toga......

Mozemo ga voleti ili ne voleti (ja spadam u ove prve) ali ce nas uvek pronaci i pogoditi pravo u SRCE, koje se kako cujem kaze isto na svim jezicima....njegove pesme,njegove koncerti su mi devedesetih bili jedna od retkih svetlih tacaka i isla sam na svaki novogodisnji koncert i napajala dusu...ovih godina otkako nema njegovih koncerata sve je nekako sivo i tuzno, kao i nasi zivoti u ovoj jadnoj Srbiji....

Hvala vam na podsecanju,
a Djoletu hvala na svim pesmama i stihovima....

"Da mi je da se jos samo jednom zaljubim..."

BKC, bilo je lepo odmoriti se uz reminiscencije o Balaševiću. Suviše lepo da bi trajalo? U čemu je fazon sa fotografijom koju je poslo gospodin "milivoye"? Balašević se, sa suprugom (verovatno i sa još par saradnika!), sreo sa direktorom jedne (na žalost značajne!) javne medijske institucije. I? Da li je na Balaševiću da bude buntovnik koji će se kloniti svake budale koju je naša demokratska vlast ubacila u neku fotelju? I, da li je uopšte moguće kloniti se svih budala koje imaju moć da nas dovedu pred sebe, jer predstavljaju institucije sa kojima ne samo MORAMO, već i ŽELIMO da sarađujemo? NE, OVDE ČAK NIJE U PITANJU NIKAKAV REZON. Prosto je u pitanju potreba da se sve isprlja, kako bi se na sve zajedno moglo pljuckati (sa neke navodne visine?). Aman, ljudi, ako sve po malo uvaljamo u govna, sve će podjednako smrdeti i nećemo imati ni slamku lepote, za koju se možemo uhvatiti.
I, zato, gospodo, pljuvači - nazad!
Balašević je čovek koji je prošao sva generacijska sranja, koja smo prošli i svi mi. I ostao čitav! Taj i takav Balašević, sa svim njegovim usponima, padovima, dilemama, euforijama, hrabrostima i razočaranjima NAM TREBA! Nije poenta u sklanjanju od svakog zla, već u nepristajanju na zlo kao model života. U pesmi kao vapaju za NORMALOM!
Uz izvinjenje za oštar ton i nekoliko nepristojnih izraza, želim Vam prijatan dan. Uz neku dobru Balaševićevu pesmu u pozadini.