Galimatijas

2.

'ma, ajdete, molim vas, nasta ovo lici!'

3.
Rozita Levi je bila poznata stanarima zgrade isključivo po tome što je zavirivala u poštanske sandučiće i (sumnja se) krala tudju poštu, kao i po priči koja je postala neprikosnovena istina, iako je niko nikada nije potvrdio. Ta priča kaže da je svojevremeno gospodja Levi bila podvrgnuta plastičnoj operaciji grudi u cilju njihovog smanjenja, prilikom koje joj je izvadjeno po 12 kg sa svake strane. Uprkos tome, sise su joj ostale ogromne i sada se Raul nehotice povlačio u dubinu predsoblja, suočen sa njihovom pretnjom.

'ma, ajdete, molim vas, nasta ovo lici!'

"a na šta vam liči?", odgovori.

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

BebaOdLonchara

'ma, ajdete, molim vas, nasta ovo lici!'

"a na šta vam liči?", odgovori.

3 (Beba)

''Liči na djavolji izmet, eto na šta!''

Možda je to i bilo u kesi. Problem je u tome što se Raul nije sećao ni svog imena, a kamoli na koji je način njegova, tog jutra manje nego mizerna egzistencija, bila povezana sa sadržajem kese.

4.

pomislila je 'bolje da mi je kupio dzakce deterdzenta, vec ne znam sta da radim sa tolikim vesom'.

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

У том тренутку одшкринула су се врата суседног стана и промолила се помало рашчупана и сањива глава Еве Фокс, а ходник је преплавила музика која се зачула иза њених леђа.

(broj ?)

"da li može neko da utiša tu muz...MOLIM VAS, ZATVORITE TA VRATA!". U glavi mu je već dovoljno bilo bučno i dao bi sve da sazna od čega?

BebaOdLonchara

У том тренутку одшкринула су се врата суседног стана и промолила се помало рашчупана и сањива глава Еве Фокс, а ходник је преплавила музика која се зачула иза њених леђа.

(broj ?)

"da li može neko da utiša tu muz...MOLIM VAS, ZATVORITE TA VRATA!". U glavi mu je već dovoljno bilo bučno i dao bi sve da sazna od čega?

Ali sve mu je bežalo. Pokušavao je da potraži i sakupi komadiće sećanja na prethodnu noć, ali nije mogao. Bio je tu samo taj jeziv osećaj da se nešto loše desilo.

Gospodja Klara

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

7

Ali se vrata ponovo otvoriše.

- "Razježena...razježena sam od kotrbavih nihilica" - rekla je Eva žmirkajući očima i dodala malaksalo pokazujući na kesu: "To... to pripada... meni. To je moje. Hoću... Hoću to!"

- "Štaa, moliću? - nakostrešila se Rozita.

- "To...to što držite u kesi... to je moje, razumete, ustvari nije moje" - počela je da se uvija i da se češe po glavi "pripada Škrgoru, ako, ako ne vratim, on, psi, motorna testera, mislim, razumete?"

- "Ne!" - uzvratila je Rozita. "Šta to pričate? Zaboga, gospođice šta to trabunjate? Gospodine Raul, da li vi..."

Recimo 8

Jak bol prostruja mu glavom i ona mu mahinalno pade na dole. Tada shvati da na kolenima ima dve krvave poderotine

Ali sve mu je bežalo. Pokušavao je da potraži i sakupi komadiće sećanja na prethodnu noć, ali nije mogao. Bio je tu samo taj jeziv osećaj da se nešto loše desilo.

Mučan osećaj u stomaku smenilo je trenutno olakšanje a tamnu, toplu mrlju na butini koja se povećavala svakog momenta je sa nevericom posmatrao.

"Pa šta to radiš, čoveče?!", urlala je Rozita.

bojan ljubomir jugovic

Gospodja Klara

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

7

Ali se vrata ponovo otvoriše.

- "Razježena...razježena sam od kotrbavih nihilica" - rekla je Eva žmirkajući očima i dodala malaksalo pokazujući na kesu: "To... to pripada... meni. To je moje. Hoću... Hoću to!"

- "Štaa, moliću? - nakostrešila se Rozita.

- "To...to što držite u kesi... to je moje, razumete, ustvari nije moje" - počela je da se uvija i da se češe po glavi "pripada Škrgoru, ako, ako ne vratim, on, psi, motorna testera, mislim, razumete?"

- "Ne!" - uzvratila je Rozita. "Šta to pričate? Zaboga, gospođice šta to trabunjate? Gospodine Raul, da li vi..."

U pokušaju da prebaci kesu u drugu ruku, Rozita zakači njome dovratak. Začu se tup zvuk, a potom se iz kese razleže zujanje nalik nečemu između depilatora ukrštene sa kosilicom za travu kojoj je baba bila hidroavion.

Raulu je zvuk bio poznat.

"O ne."

7 (...a*flash)

bojan ljubomir jugovic

Gospodja Klara

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

7

Ali se vrata ponovo otvoriše.

- "Razježena...razježena sam od kotrbavih nihilica" - rekla je Eva žmirkajući očima i dodala malaksalo pokazujući na kesu: "To... to pripada... meni. To je moje. Hoću... Hoću to!"

- "Štaa, moliću? - nakostrešila se Rozita.

- "To...to što držite u kesi... to je moje, razumete, ustvari nije moje" - počela je da se uvija i da se češe po glavi "pripada Škrgoru, ako, ako ne vratim, on, psi, motorna testera, mislim, razumete?"

- "Ne!" - uzvratila je Rozita. "Šta to pričate? Zaboga, gospođice šta to trabunjate? Gospodine Raul, da li vi..."

Ali... Raul nije odgovorio ništa , , držeći učkur od pidžame koja je već dovoljno ogolila njegovu pozadinu, povlačeći se unazad , spotakao se o racbacane stvari po podu ( da li zbog sećanja na prošlu noć ) pri pogledu na ogromno poprsje Rozite Levi , u glavi, mu je ,u mangnovenju , proletelo...
"giant boob" atack

tresnuo je na pod i hodnikom je odjeknuo njegov histerični smeh …

U pokušaju da prebaci kesu u drugu ruku, Rozita zakači njome dovratak. Začu se tup zvuk, a potom se iz kese razleže zujanje nalik nečemu između depilatora ukrštene sa kosilicom za travu kojoj je baba bila hidroavion.
Raulu je zvuk bio poznat.

"O ne."

maksa83

bojan ljubomir jugovic

Gospodja Klara

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

7

Ali se vrata ponovo otvoriše.

- "Razježena...razježena sam od kotrbavih nihilica" - rekla je Eva žmirkajući očima i dodala malaksalo pokazujući na kesu: "To... to pripada... meni. To je moje. Hoću... Hoću to!"

- "Štaa, moliću? - nakostrešila se Rozita.

- "To...to što držite u kesi... to je moje, razumete, ustvari nije moje" - počela je da se uvija i da se češe po glavi "pripada Škrgoru, ako, ako ne vratim, on, psi, motorna testera, mislim, razumete?"

- "Ne!" - uzvratila je Rozita. "Šta to pričate? Zaboga, gospođice šta to trabunjate? Gospodine Raul, da li vi..."

U pokušaju da prebaci kesu u drugu ruku, Rozita zakači njome dovratak. Začu se tup zvuk, a potom se iz kese razleže zujanje nalik nečemu između depilatora ukrštene sa kosilicom za travu kojoj je baba bila hidroavion.

Poletelo je kroz vazduh. Raul se instinktivno baci na zemlju i iznad njega prolete nešto što je ličilo na zgusnuti roj pčela.

Gospodja Klara

maksa83

bojan ljubomir jugovic

Gospodja Klara

mirelarado

5.

Gospodja Klara

4
Srećom, Eva Foks je privukla pažnju gospodje Rozite, i ona se okrete i odmeri nesrećnu devojku.

Шака јада, презриво помисли Розита. Шта ли онај отмени господин с првог спрата види на њој?!

Zatim se ponovo okrete ka Raulu i upre u njega orlovski pogled.
Vrata iza nje se zatvoriše prigušivši muziku.
Osetio je da će mu pozliti.

7

Ali se vrata ponovo otvoriše.

- "Razježena...razježena sam od kotrbavih nihilica" - rekla je Eva žmirkajući očima i dodala malaksalo pokazujući na kesu: "To... to pripada... meni. To je moje. Hoću... Hoću to!"

- "Štaa, moliću? - nakostrešila se Rozita.

- "To...to što držite u kesi... to je moje, razumete, ustvari nije moje" - počela je da se uvija i da se češe po glavi "pripada Škrgoru, ako, ako ne vratim, on, psi, motorna testera, mislim, razumete?"

- "Ne!" - uzvratila je Rozita. "Šta to pričate? Zaboga, gospođice šta to trabunjate? Gospodine Raul, da li vi..."

U pokušaju da prebaci kesu u drugu ruku, Rozita zakači njome dovratak. Začu se tup zvuk, a potom se iz kese razleže zujanje nalik nečemu između depilatora ukrštene sa kosilicom za travu kojoj je baba bila hidroavion.

Poletelo je kroz vazduh. Raul se instinktivno baci na zemlju i iznad njega prolete nešto što je ličilo na zgusnuti roj pčela.

Odluči da nastavi da leži pljuckajući dlačice tepiha koje su mu ušle u usta.

"Onaj kreten Heraldo mi je rekao da nema šanse da se ovo desi", pomišlja dok se suzdržava da kine od prašine koja mu se zavukla duboko u sinuse.

"Onaj kreten Heraldo mi je rekao da nema šanse da se ovo desi", pomišlja dok se suzdržava da kine od prašine koja mu se zavukla duboko u sinuse.

Heraldo je bio lokalna budala, jedan od onih tipova koji su visili na ćošku i gnjavili klince svojim idiotskim pričama. Heraldova omiljena je bila o tome kako se jednom uradio djumbirom smotanim u toalet papir od čega je imao prosvetljujuće halucinacije.

Odluči da nastavi da leži pljuckajući dlačice tepiha koje su mu ušle u usta.

"Onaj kreten Heraldo mi je rekao da nema šanse da se ovo desi", pomišlja dok se suzdržava da kine od prašine koja mu se zavukla duboko u sinuse.

Heraldo, prolazilo mu je kroz glavu. "Heraldo...", mrmljao je. Kako se odmah nisam setio?!

Eva je i dalje stajala na vratima. "Dovoljno si rekao! Daj mi sad tu kesu." Bila je besna.

Heraldo je bio lokalna budala, jedan od onih tipova koji su visili na ćošku i gnjavili klince svojim idiotskim pričama. Heraldova omiljena je bila o tome kako se jednom uradio djumbirom smotanim u toalet papir od čega je imao prosvetljujuće halucinacije.

Zbog njega su sva deca u komšiluku motala čaj od nane i majčine dušice.

23
Stop! Nije dobro, nisam zadovoljan Raule...Haviere, glumatas i uhvatio si se tog uckura kao da ti zivot zavisi od njega. Skoncentrisi se molim te a mi cemo da snimimo scenu sa Viktorijom...Evom, Pedro, nasmeja se Viktorija Abril.

Gospodja Klara

"Onaj kreten Heraldo mi je rekao da nema šanse da se ovo desi", pomišlja dok se suzdržava da kine od prašine koja mu se zavukla duboko u sinuse.

Heraldo je bio lokalna budala, jedan od onih tipova koji su visili na ćošku i gnjavili klince svojim idiotskim pričama. Heraldova omiljena je bila o tome kako se jednom uradio djumbirom smotanim u toalet papir od čega je imao prosvetljujuće halucinacije.

Морам да нађем тог Хералда званог "Штикла" - стењао је у себи Раул - није у питању само новац, осећам да ту има још нешто, нешто врло битно. Дебели цвикераш је избројао гомилу новчаница не постављајући питања, процедивши кроз зубе којима гризао лулу само име и адресу. Ако не успем, новац ћу вратити, такав је договор. Наравно, уз одбијање трошкова, који неће бити мали.

Ипак, цвикераш ми је деловао сувише мирно за неког ко тражи несталу особу и за то даје велике паре. Зашто је дошао баш код мене, када сви знају да ми послови иду бедно последњих годину дана? Људи су већ почели да ме заборављају и избегавају. Последњи пут сам морао да пљунем велике паре да бих погледао неке досијее.

Зашто није отишао на полицију када добро зна да Штиклу тражи сваки полицајац од Малаге до Аликантеа? Зашто је изабрао баш мене?

Rozita Levi je bila poznata stanarima zgrade isključivo po tome što je zavirivala u poštanske sandučiće i (sumnja se) krala tudju poštu, kao i po priči koja je postala neprikosnovena istina, iako je niko nikada nije potvrdio. Ta priča kaže da je svojevremeno gospodja Levi bila podvrgnuta plastičnoj operaciji grudi u cilju njihovog smanjenja, prilikom koje joj je izvadjeno po 12 kg sa svake strane. Uprkos tome, sise su joj ostale ogromne i sada se Raul nehotice povlačio u dubinu predsoblja, suočen sa njihovom pretnjom.

Dok se drala na njega i pokazivala prstom na Evu, Raulu nisu promakle Rozitine nakostrešene, ogromne bradavice koje su štrčale iz svilenog penjoara. Sise su joj se njihale kao ohlađeni puding od vanile koji mu je majka pravila svaki put kada bi pojeo sve iz tanjira.

"Oh, ne, samo ne sad...izdajniče!" pomisli Raul u sebi.

Зашто није отишао на полицију када добро зна да Штиклу тражи сваки полицајац од Малаге до Аликантеа? Зашто је изабрао баш мене?

"Štikla", prozuja mu kroz glavu i strese se kad je shvatio da mu se na 20cm od nosa nalazi jedna, a sa druge strane glave i druga.

Iskrivljene štikle Rozite Levi tražile su pažnju, pomeri malo glavu i vidi malje koje se probijaju kroz mrežaste Gorgonine čarape. Diže glavu još malo i momentalno zažali zbog prizora. Tepisi. Nazad u tepih, dlačice pravog tepiha skoro da deluju prijatno.

Ех, камо лепе среће да је Пенелопе могла да прихвати улогу, уздахну Педро, друга би се песма овде певала...

Istog momenta se prisetio...

maksa83

Iskrivljene štikle Rozite Levi tražile su pažnju, pomeri malo glavu i vidi malje koje se probijaju kroz mrežaste Gorgonine čarape. Diže glavu još malo i momentalno zažali zbog prizora. Tepisi. Nazad u tepih, dlačice pravog tepiha skoro da deluju prijatno.

- Дакле, господине Раул, јесмо ли лепо спавали? Где је новац? Сећате се... кирија?! - свака од ових речи се забола у Раулов неиспавани мозак. Розита седа на његове груди и њен мирис паеље са говедином потпуно обесхрабрује Раула док беспомоћно гледа у циничан осмех и златан зуб којег су се плашили сви станари зграде почетком месеца.

- Сви су платили осим вас, господине Раул - напућила је невешто нашминкане усне у осмех, Розита, заударајући на говедину и шафран.

- Дакле, господине Раул, јесмо ли лепо спавали? Где је новац? Сећате се... кирија?! - свака од ових речи се забола у Раулов неиспавани мозак. Розита седа на његове груди и њен мирис паеље са говедином потпуно обесхрабрује Раула док беспомоћно гледа у циничан осмех и златан зуб којег су се плашили сви станари зграде почетком месеца.
- Сви су платили осим вас, господине Раул - напућила је невешто нашминкане усне у осмех, Розита, заударајући на говедину и шафран.

Nije imao da novca a znao je da mora nekako da plati. Znao je i kako. Setio se užasnog momenta koji mu je obezbedio kiriju za dva meseca unapred. To bi mu pomoglo i sada, u ovoj krajnje gadnoj situaciji...U stomaku mu je kuvalo sve više. Zavrtelo mu se u glavi, osetio je nalet tekućine iz utrobe...

- Сви су платили осим вас, господине Раул - напућила је невешто нашминкане усне у осмех, Розита, заударајући на говедину и шафран.

Ponovo pridiže glavu nesvestan trenutka kada se okrenuo na leđa.
Između mrežastih čarapa iz maglovitih dubina suknje nešto je zloslutno zurilo u njega.

Ponovo pridiže glavu nesvestan trenutka kada se okrenuo na leđa.
Između mrežastih čarapa iz maglovitih dubina suknje nešto je zloslutno zurilo u njega.

bio je to konto na koji je morao da položi svoju monetu.

- Дакле, господине Раул, јесмо ли лепо спавали? Где је новац? Сећате се... кирија?! - свака од ових речи се забола у Раулов неиспавани мозак. Розита седа на његове груди и њен мирис паеље са говедином потпуно обесхрабрује Раула док беспомоћно гледа у циничан осмех и златан зуб којег су се плашили сви станари зграде почетком месеца.

- Сви су платили осим вас, господине Раул - напућила је невешто нашминкане усне у осмех, Розита, заударајући на говедину и шафран.

-OK, sve je u redu... rekao je smeškajući se podrugljivo posle par sekundi.
Munjevitom brzinom razmišljao je kako je zaboravio da presluša poruke na sekretarici, i kako još uvek ne zna da li su se javili iz Doma penzionera u vezi isplate naknade za pomoć u dnevnim aktivnostima Conche Perez.
Iz Rozitinih divljih očiju sevnuo je trijumfalistički pogled.
Raul je jedva, s gađenjem, procedio: "Mislim da mogu da vam pomognem"

BebaOdLonchara

Ponovo pridiže glavu nesvestan trenutka kada se okrenuo na leđa.
Između mrežastih čarapa iz maglovitih dubina suknje nešto je zloslutno zurilo u njega.

bio je to konto na koji je morao da položi svoju monetu.

Reči "moneta" i "konto" ga momentalno podsetiše da još nije ispoplaćao sve račune koji su dospeli od njegove poslednje posete venerologu i brzo se pribra. Mogao se zakleti da je ono nešto začkiljilo i zarežalo na njega.

"Nije dobro", pomisli po drugi put tog jutra.

Iz Rozitinih divljih očiju sevnuo je trijumfalistički pogled.
Raul je jedva, s gađenjem, procedio: "Mislim da mogu da vam pomognem"

Успвши да се отараси Розите уверавањем да ће до вечери све око кирије бити сређено, као и заостали дуг за омањи пожар који је приредио пре пар месеци у свом стану, пожар чијих се детаља није сећао, али му се обрве још нису повратиле, Раул је упузао назад у стан и вратио се на своју претходну мисао. ”Морам наћи проклетог Хералда, али зашто је цвикераш поверио тај посао баш мени?”. И онда му сину ”зато што сам довољно лењ и неталентован!”.

Није ни тако лоше бити међу најгорима у свом послу. Унајме вас сваки пут кад желе да се посао не заврши, а потребан им је параван покушаја.

Али количина понуђеног новца је ипак била збуњујућа. Кад га најме са намером да не заврши посао обично му понуде неку бедну дневну суму и оставе га да отаљава представу довољно дуго да би била уверљива и да би нешто зарадио. Овај пут није било тако.

Упузавши до улаза у дневну собу, покуша да тресне ногом улазна врата, али се она не затворише јер се пижама, коју је у међувремену потпуно изгубио, углавила између прага и врата. И док је трескао дивље ногом улазна врата, не схватајући зашто се не затварају, и пљувао длаке које је покупио по тепиху, приметио је да на месту где је до јуче стајао телевизор зјапи празнина.

maksa83

BebaOdLonchara

Ponovo pridiže glavu nesvestan trenutka kada se okrenuo na leđa.
Između mrežastih čarapa iz maglovitih dubina suknje nešto je zloslutno zurilo u njega.

bio je to konto na koji je morao da položi svoju monetu.

Reči "moneta" i "konto" ga momentalno podsetiše da još nije ispoplaćao sve račune koji su dospeli od njegove poslednje posete venerologu i brzo se pribra. Mogao se zakleti da je ono nešto začkiljilo i zarežalo na njega.

"Nije dobro", pomisli po drugi put tog jutra.

''NIje uopšte dobro''. Ukoliko se vrlo brzo ne pribere, postaće žrtva dlakave i sasvim sigurno - zubate karnivore koja je vrebala odozgo.

''Misli, Raul, misli, budi čovek a ne majmunska guzica'' - reči njegove pokojne baba-tetke koja mu je pomagala da reši nemoguće matematičke zadatke dok je kao klinac išao u školu (dobra dva veka ranije, kako mu se sada činilo) varničile su po njegovom ko zna čime natopljenom mozgu, odbijale se o malobrojne prepreke u lobanji i nestajale bez ikakvog učinka.

''Gospodjo... molim vas'', uspeo je da mjaukne. U ustima je imao ukus stiropora.

''Rozita, možeš me slobodno zvati Rozita, macane.''

Glas koji kao da je dopirao iz mračnog medjunožja bio je mekan i jezivo sugestivan.

''Sve se može regulisati, mislim, ja mogu da sačekam, nije kirija takva svetinja baš. Mogu da ti progledam kroz prste... ako budeš doooobar...''

Poslednja rečenica je bila izgovorena direktno u njegovo levo uvo, jer je u medjuvremenu prikaza čučnula sa začudjujućom gipkošću, imajući u vidu kolosalne razmere njenih grudi i stomaka koji se na njih nastavljao. Govedina, šafran i jeftina nota mošusnog parfema sada su ga potpuno obavili i on je osetio kako ga ljuljaju i anesteziraju. ''Kroz prste!'' - sinulo mu je u sekundi. To nije bila fraza. Prsti njegovih ruku bili su grčevito obavijeni oko onoga što su bili ostaci nekadašnjeg muškog ponosa.
U trenutku kada je osetio kako ruka Rozite Levi pokušava da ih lagano ali odlučno razdvoji, njegovi nagonski odbrambeni sistemi su se konačno aktivirali. Skočio je na noge i potrčao ka kupatilu gde se par sekundi kasnije očajnički zaključao, naslonio na njih svom težinom dok mu je srce ludo udaralo. Kvaka se lagano spustila i odmah zatim podigla.

''Čekaću te... istuširaj se i doteraj, ja volim negovane macane. Dole sam u dvorištu, pečem papriku sa Moralesom...''

''Čekaću te... istuširaj se i doteraj, ja volim negovane macane. Dole sam u dvorištu, pečem papriku sa Moralesom...''

Morales je bio jedan od takvih - negovan, gladak i uvek spreman za razne izazove. S njim si mogao da ideš na Foam-party, da pečeš paprike, igraš riziko do duboko u noć. Morales, taj preplanli mišićavi dečak velikog potencijala, imao je lice anđela i pogled koji je mogao da ubije.
Morales je sve znao.



Morales zna i gde je Štikla, nikada nisam sumnjao u to ali kako da ga nateram da progovori?

BebaOdLonchara

''Čekaću te... istuširaj se i doteraj, ja volim negovane macane. Dole sam u dvorištu, pečem papriku sa Moralesom...''

Morales je bio jedan od takvih - negovan, gladak i uvek spreman za razne izazove. S njim si mogao da ideš na Foam-party, da pečeš paprike, igraš riziko do duboko u noć. Morales, taj preplanli mišićavi dečak velikog potencijala, imao je lice anđela i pogled koji je mogao da ubije.
Morales je sve znao.
Morales zna i gde je Štikla, nikada nisam sumnjao u to ali kako da ga nateram da progovori?

Misli su mu se vrtele oko Heralda i kasnije dok je sebi pržio kobasicu i jaja za doručak.
Heraldo je uvek bio tu, i istovremeno nikada ga nisi mogao naći kada ti je potreban. Još dok je Raul bio samo zbunjeni pubertetlija koji je opsesivno čitao stripove (Dilan Dog mu je bio neprikosnoveni favorit) danju i isto tako opsesivno onanisao noću, Heraldo je visio ispred lokalnog bistroa i delio rukom pisane i ukrašavane flajere za peep shows svojim omiljenih izvodjačica ili naprosto smarao idiotskim pričama svakog ko bi bio dovoljno neoprezan da zastane pored njega. Nadimak Štikla je dobio jednog majskog jutra kada je pronadjen u jarku nedaleko od gradske deponije smeća; na sebi nije imao odeću, spavao je nasmešen, stiskajući u zagrljaju ljubičastu žensku cipelu sa poročnom potpeticom od 12cm.

loader

Gospa Klaro,
drago mi je što vas vidim u ulozi samostalnog kreatora :)
Veliki pozdrav

Iako ove reči nisu bile izgovorene suviše glasno, u Raulovoj glavi odjeknule su kao pucanj. Unezvereno je gledao u radio, odsutno odslušao odgovor gospa Klare, a zatim ustao i isključio ga.
Seo je na krevet i zagnjurio glavu u šake.
"Ko je Rozita Levi? I zašto je sanjam svake noći?".
U tom trenutku, zazvonio je telefon.

U tom trenutku, zazvonio je telefon.

"Dobar dan. Mi smo iz prodavnice muzičkih uređaja. Molim vas, da li imate malo vremena da nam odgovorite na par pitanja? Biće vrzo, obećavam". Piskavi sopran sa one strane slušalice mu je parao mozak. Glava ga je strahovito bolela.
"Hm...ne, ne mogu sad..."
"Ali biće samo minut, molim vas..."
"...zaista ne mogu sad..."

aj se dogovorite, jel to Štikla ili piskavi glas pa da se nadovežem, OK!

"aj se dogovorite, jel to Štikla ili piskavi glas pa da se nadovežem, OK!"

Raulova glava se cepala na dva dela, nije bio siguran više koga sve čuje. Na momenat mu se učinilo kao da čuje i komšiju Huana kako ga psuje zbog noćašnje buke. Šta mu se to događa?!

Osjećao se ogoljeno.

Što ako je stvarno istina?

Ова мисао пролетела је Раулу кроз главу још буновну од претходног кошмара. Је ли могућно да су на вези и Штикла и продавница музичких уређаја?

Na trenutak pomisli da su im interesi istovetni, no ipak zaurla u slušalicu:
-Heraldo, gde je sada tvoj prijatelj Toni!?

reanimator

loader

Gospa Klaro,
drago mi je što vas vidim u ulozi samostalnog kreatora :)
Veliki pozdrav

Iako ove reči nisu bile izgovorene suviše glasno, u Raulovoj glavi odjeknule su kao pucanj. Unezvereno je gledao u radio, odsutno odslušao odgovor gospa Klare, a zatim ustao i isključio ga.
Seo je na krevet i zagnjurio glavu u šake.
"Ko je Rozita Levi? I zašto je sanjam svake noći?".
U tom trenutku, zazvonio je telefon.

Раул је направио кобну грешку, подигао је слушалицу и истог тренутка се нашао у Црвеној Соби, запитан:

Шта ако су сазнали за његову тајну и (мислио је) дубоко затомљену страст: женске ципеле са високом потпетицом?

....kako su mogli da saznaju? bila je sledeca njegova misao.....a onda, kao da mu se glava za trenutak razbistrila......setio se onog neobicnog coveka sa sesirom koga je sretao u bioskopu nebrojano puta....da, da....to je onaj obozavalac Almodovara..

reanimator

"Raule, da li si dobro?" - glas njegove verenice Marie Moreno zvučao je zabrinuto.
"Da, dobro sam" - odgovori Raul - "..izvini, loše sam spavao".
"Opet onaj san?" - izvesnost pozitivnog odgovora obojila je njeno pitanje nervoznim tonovima. "Nisi bio kod lekara?".
"Bio sam" - nevešto slaga Raul. Nije mogao da podnese predavanje u ovo doba dana. "...malo smo razgovarali i to je to".
"I? Šta kaže? Je l' ima bar neku ideju zašto svaku noć i zašto baš Rozita Levi?"
"Ne, nema..kaže da je još uvek rano za zaključke".
"Rano? Rano?? Raule, venčanje je zakazano za manje od deset dana...da li si se možda setio da to pomeneš gospodinu?
"Jesam..rekao je da ne brinem"
"Dobro onda..nemoj samo molim te da te opet nešto spreči. Imam milion svojih briga..stvarno nemam vremena da se borim sa tobom, lekarom, Rozitom, Evom..čujemo se..ćao".
Povukao je dim i stao pored prozora. Od kada je završio razgovor mučilo ga je nešto, a nije znao šta. I onda ga je sponznaja skoro oborila na pod. Uzeo je telefon i okrenuo Mariu.
"Noćas sam prvi put pored Rozite sanjao i Evu...kako si ti to znala?".
"Pa ti si mi rekao" - prepoznao je nesigurnost u njenom glasu.
"Ne, nisam...gotovo sam siguran da nisam".
"Dragi, šta je sa tobom, pa naravno da jesi" - pokušavala je da zvuči opušteno.
Prekinuo je vezu, sasvim siguran da nije.

U stvari, u malo toga je Raul u poslednje vreme bio siguran. U njegovoj glavi, naročito posle onih noći, stvari i pojave su zauzimale mesta koja im inače nisu pripadala. Osećaj pretnje i neka čudna trema pratili su ga u stopu i činili da se osvrće po ulici tražeći... ni sam nije znao šta.
Razmišljao je o tome dok se tuširao pokušavajući da spere sa sebe jeftin mošusni parfem groteskne Rozite Levi. Na pomisao da je nemoguće da na sebi nosi miris lika iz sna, žustro je odmahnuo glavom odbijajući da o tome donese bilo kakav zaključak.

10 (...b* flash)

Gospodja Klara

U stvari, u malo toga je Raul u poslednje vreme bio siguran. U njegovoj glavi, naročito posle onih noći, stvari i pojave su zauzimale mesta koja im inače nisu pripadala. Osećaj pretnje i neka čudna trema pratili su ga u stopu i činili da se osvrće po ulici tražeći... ni sam nije znao šta.
Razmišljao je o tome dok se tuširao pokušavajući da spere sa sebe jeftin mošusni parfem groteskne Rozite Levi. Na pomisao da je nemoguće da na sebi nosi miris lika iz sna, žustro je odmahnuo glavom odbijajući da o tome donese bilo kakav zaključak.

...taj pokret, odmahivanja glavom , izazivao je kod njega nove fleševe, ovoga puta u novom i , sada već sasvim opipljivom obliku groteksne Rozite "la tabaccaia", koja je trijumfalno dokazivala ogromnu nadmoć nad njim ...

"Da li ludim " -pitao se, unezveren- ili je to posledica izazvana čežnjivim pogledom na prazne rafove u super-marketima ,u odeljku predviđenom za sveže mleko ?"

11.
Pljus!Pljas!
Ledena voda svud po njemu.
- Ustaj, stoko!
Glas grub, hrapav, kao da je proizveden škrgutanjem zuba koji postoje tamo gde kod drugih ljudi lepo stoje glasne žice.
- Ustaj, gnjido!
I znao je da je sada poslednji trenutak da otvori oči i skoči pred taj glas, da vidi lik i da će, ako to ne učini, slediti nešto mnogo gore od pune kofe ledene vode po njegovoj glavi.
Ali - nije mu se dalo.
"Nastaviću da sanjam" - pomislio je kroz i u snu - "može me ubiti i u snu i na javi, nisam blesav da biram javu".
Pljus!Pljas!
Sad je mlaz ledene vode bio snažan i neprekidan, prevrtao ga ja po podu, nabijao na zid i skoro lomio manje kosti.
"Ha, umreću udavljen na suvom, kakva nedostojna smrt, smrt davljenjem koje nije ni vešanje ni nečije ruke" - tako razgovetno misleći u snu, setio se svoje dečačke želje o načinu kojim je želeo da umre - "mama, voleo bih da umrem tako da se zadavim ogromnim zalogajem markiza torte". Dobio je pljusku koju je pamtio godinama posle, a da nikada niej razumeo - zašto?
Odjednom su udarci vode prestali, osećao je neopisivu bol, uši su mu hvatale neke nerazgovetne zvuke, nejasne glasove, škripu koraka, a onda se sve utišalo.
"O, ne!" - nemo je kriknuo u snu - "ostadoh živ opet, sad sve moram ponovo, žene, novac, strasti, smisao, knjige, votka, kafa, druženje...hoću kući, ma gde ona bila".
I znao je da samo treba da počne da broji: 2,3,5,7,11,...

(12)

Za trenutak, kao da je sve stalo. Čuli su se samo otkucaji velikog zidnog sata iz hodnika.

(jbt, ovo sve neodoljivo podseća na Safona)

Za trenutak, kao da je sve stalo. Čuli su se samo otkucaji velikog zidnog sata iz hodnika.

A on je otkucavao: ''2-3-5-7-11...dooonnng!''

Skočio je u krevetu i u deliću sekunde shvatio da je ponovo ostao živ. I odmah zatim: ''Sranje!''

Ovo poslednje se odnosilo na činjenicu prema kojoj nije mogao bliže da se odredi u tom trenutku, a činjenica je bila da on u krevetu nije bio sam. Tamo je, umotan u pokrivač kao larva, spavao neko za koga se pomalo tužno i veoma bespomoćno ponadao da je žensko... ili barem ljudsko biće.
Posle dužeg oklevanja posegnuo je rukom u pravcu toga i bojažljivo otkrio deo koji je počivao na jastuku. Kosa. Oseti olakšanje. Kosa je bila duga, zdrava, one nijanse koju su nazivali pepeljasto-plavom.
''Ženska je!''- gotovo da je uzviknuo, odjednom detinje radostan. Otkrio je još malo i pred njim se ukazalo prelepo žensko lice.

Nije imao ni najmanju ideju o tome ko je ona.

11(...c*flash)

Milutin Milošević

(12)Za trenutak, kao da je sve stalo. Čuli su se samo otkucaji velikog zidnog sata iz hodnika.(jbt, ovo sve neodoljivo podseća na Safona)

Ne, to ne podseća na Safona, nego na ...nešto što izazivalo takav poriv za ...
najednom ,počeo je glasno da izgovara reči ( time je do sada uspevao da odagna sve turobne misli i zaboravi na more i priviđenja , koja su ga godinama opsedala) izgovarao ih je kao u dahu ... kaao rezultat svega toga naše društvo je dobilo mnogo čvršću sopstvenu društvenoekonomsku sadržinu i strukturu koja izrasta iz konkretno razrađenih i učvršćenih socijalističkih i samoupravnih proizvodnih odnosa a ti odnosi se dalje razvijaju kako u načelnom socijalističkom i demokratskom tako i u funkcionalnom i organizacionom smislu, i oni omogućuju i obezbeđuju da se naše društvo u sve većoj meri slobodno, samostalno i samoupravno razvija na osnovi sopstvenih objektivnih unutrašnjih zakonitosti društvenoekonomskih odnosa socijalističkog samoupravljanja.,a to znači da će se dalje funkcionisanje našeg društva zasnivati sve manje na ulozi državnog aparata, a sve više na snazi i inicijativi samoupravno udruženih i demokratski organizovanih radnika i svih radnih ljudi, koje njihov samoupravni udruženi rad sredstvima u društvenoj svojini sve više ujedinjuje u zajednicu slobodnih proizvođača... avangardne snage socijalizma i socijalističko društvo, prema tome, mogu imati samo jedan cilj, a to je da, prema mogućnostima datog istorijskog trenutka, stvaraju uslove u kojima će čovek biti što slobodniji u takvom ličnom izražavanju i stvaranju da može — na osnovi društvene svojine na sredstvima za proizvodnju — slobodno raditi i stvarati za svoju sreću, a to je samoupravljanje -...sobom ...
...
da li su to bila razmišljanja Speransa ili Krištofa izmešana s njegovim sopstvenim ,nije mogao da se priseti ,ali nije bilo ni važno, ... osetio je olakšanje i neku novu snagu da se suoči sa tim strašnim Moralesom koji je svojim virtuoznim bravurama u pečenju paprika potpuno opčinio Rozitu ...

osetio je olakšanje i neku novu snagu da se suoči sa tim strašnim Moralesom koji je svojim virtuoznim bravurama u pečenju paprika potpuno opčinio Rozitu ...

- Dodjavola. - u trenu mu je prošlo kroz glavu. - Pa ja sam kod daleke rodjake Gracije u onom seocetu Molini, u zaledju Malage, pekao ljute paprike u svojim dečačkim danima.

13

Ako je Raul nešto dobro znao , znao je da broji. I ne, nije to bilo obično brojanje i obična sabiranja i oduzimanja , ono što svaki dan svako pa i nepismen uradi bar jednom dok plaća lebac i cigare premećući kovanice po ruci. Raulovi brojevi... eh, brojevi, ogromni nizovi malih gmižućih mrava koji su ga opsedali od kad zna za sebe. Pravila po kojima je umeo da ih redja, nizovi koje je počinjao danas a završavao prekosutra....a toliko su umele ponekad da traju njegove nesanice.
"Fibonačijev niz"- pomislio je sa osmehom u snu- "čekaj da vidimo gde smo prekjuče stali, treba samo da nastavim i sve će nestati, i ladna voda i kevicina pljuska iz onog života"
Da li ga je uistinu odalamila zbog markiza torte ili zato što je mrve bio počeo da redja u Fibonačijev niz i nesvesno izrekao tu čudnu reč zbog čega su ga posle vodili kod neke babe koja je umela da gleda sudbinu u graškama pasulja i terala ga je da pasulj redja isto kao i mrve od torte dok nije istrošio njenu šaku pasulja i zaplakao se neutešno)
Od tada je naučio da tu svoju strast skriva jednako dobro kao i to što je skrivao da povremeno voli da nosi ženske gaće. Imao je Raul dovoljno drugih javnih strasti da bi i ove svoje tajne morao da nekome objašnjava.
Tako je Raul uglavnom brojao ... sam, da se oraspoloži, ohrabri , uspava , šta god, brojevi su imali magiču moć.
2,3,5,7,11,...10 ... 10... počeo je običnom malom brojanicom za rasterivanje strahova a onda se sve pokvarilo i broj 10 mu je stao na oba ramena i ni makac. Otkud se tu pojavio kad nije bilo nijednog pravila, i 11 je iskočilo malo bez reda , trebalo je već tada da se prene ali ne, terao je dalje i udario u tu deseticu ko u kameni zid. Nikad mu se to nije desilo ni u snu ni javi, to je morao biti neki znak . Ali čega?
Deset čega , deset zašto?. Deset prstiju, prva desetica ... deset dana... Desetostruka omča kao da mu se omotala oko vrata kad je čuo da sat otkucava deset sati

11(...d*flash)

- Dodjavola. - u trenu mu je prošlo kroz glavu. - Pa ja sam kod daleke rodjake Gracije u onom seocetu Molini, u zaledju Malage, pekao ljute paprike u svojim dečačkim danima.

Samim prisetom na na dečačke dane i daleku rođaku Graciju , crnku, crnih očiju ,tamnoputu, dovelo ga je u stanje blaženstva i blage opijenosti , sećao se,duende" da nije mogao odvojiti pogled, dok je Gracija veselo skakutala valovitim poljima Andaluzije, suknjice toliko kratke, da se nazirala boja andaluzijskog pinta, ( zbog čega mu je i zagorela paprika koju je pekao ), ali batine koje je fasovao nije ni osetio i ništa se ne može porediti sa strašću koju je osetio , jačom i od one, kada je kao dečak slušao legende o mnogim junacima , pa i onu o Don Diegu de la Vega .

***čuje se glas koji čita tekst objašnjenja,(i neka zavičajna muzika) dok se Raulov pogled gubi u daljini ...
Ali to ustvari i nije bila njegova dalja rođaka. Ona je bila, ustvari,izgubljena ćerka najbogatijeg čoveka Andaluzije Don Ingenua, veleposednika , A to je bilo ovako,Don Biljarda od milja su ga tako zvali( ustvari Ingenua) je muvala zla , ali opasna, zgodna Elmal, i kada se žena Rose ,don Ingenua prodila, carskim rezom u jednoj bolnici u Sevilji, Elmal je uredila , da se Rose, dok je još pala i u komu, zajedno sa detetom divnom ćerkicom odvede u neki mali manastir na vrh neke čuke na Sierra Nevadi. Odatle je Graciju odveo jedan fratar u seoce Molinu, kod stare baba Sabio , da je čuva i podiže i rekao joj tajnu o poreklu male Gracije i da ne sme nikom da kaže jer će Elmal da je ubije, pošto je Elmal imala nameru da se uda za Don Ingenua i udomi i svoju ćerku Feo. A donu su rekli da mu je žena i dete umrli na porođaju , a to je sve sredio doktor Podrido . inače Elmalin ljubavnuk.
I tako kad je Don Ingenuo saznao , bio je jako tužan, ali tu se našla Elmal koja ga je tešila i smuvala i udala se za njega. I tako su ona i njena Feo bile jedine naslednice ogromnog bogatstva.
Raul , koji je odlazio kod Sabio, jer mu je bila dalja baba, po trećem kolenu ili liniji, je tu upoznao Graciju, a kako ga je baba Sabio mnogo volela, jer joj je kad god je bio kod nje pomagao u pečenju paprika i dodavanja čibuka, kada je videla da nije ravnodušan prema Graciji, otkrila mu je tajnu kada je već izrastao u lepog mladića. Zato i nije bio ravnodušan . Tako da je krenuo u potragu za pravdom i istinom i obreo se na ovom čudnom mestu ,u raljama Rozite Levi.
Da li će Raul uspeti da dođe do Don Ingenua , koji je u međuvremenu već dobrano omaatorio i pitanje je trenutka kada će da odleprša, i da iznese istinu na videlo , videćemo u 15..... nastavaka "Gracija - al levantar sus pies todos los colores ..."

- Dodjavola. - u trenu mu je prošlo kroz glavu. - Pa ja sam kod daleke rodjake Gracije u onom seocetu Molini, u zaledju Malage, pekao ljute paprike u svojim dečačkim danima.

-Ne možeš raditi s paprikom bez duše!- znao je govoriti njegov otac na dugom putu do njihove male kuće za odmor u Marbelji...

-Mirisi i kuhinja Andaluzije ne oduševljavaju badava nepca sladokusaca.
Uvek bi mu davao da vozi njihov stari pik ap dok ne stignu do glavnog puta, i gotovo svaki put bi kazao:
-Stani kod Puerto Cabo Pino, da svratimo do Alkazara po halapenjos, koje je ostavio za nas. One nam trebaju za toque final.
Sedeo je na sredini širokog sedišta između Raula i njegovog mlađeg brata, i ohrabrivao ga da poveća brzinu do 6o km/na sat...

''Ženska je!''- gotovo da je uzviknuo, odjednom detinje radostan. Otkrio je još malo i pred njim se ukazalo prelepo žensko lice.

Nije imao ni najmanju ideju o tome ko je ona.

Napravio je svoj uobičajeni pokret glavom, i pomislio...
-Dobro je da nisam pisac, svakog nervira deus-ex-fuckin'-machina, kad autor pomeša sudbinu sa neobjašnjivim načinom da se problem reši.
Ali, ovo nije knjiga.
-Šta se desilo noćas - bubnjalo je kroz njegovu mamurnu glavu...

myredneckself

''Ženska je!''- gotovo da je uzviknuo, odjednom detinje radostan. Otkrio je još malo i pred njim se ukazalo prelepo žensko lice.

Nije imao ni najmanju ideju o tome ko je ona.

Napravio je svoj uobičajeni pokret glavom, i pomislio...
-Dobro je da nisam pisac, svakog nervira deus-ex-fuckin'-machina, kad autor pomeša sudbinu sa neobjašnjivim načinom da se problem reši.
Ali, ovo nije knjiga.
-Šta se desilo noćas - bubnjalo je kroz njegovu mamurnu glavu...

U poslednje vreme učestali su takvi snovi koji su ga dugo mučili izmičući bilo kakvom racionalnom objašnjenju. Snove ionako ničim racionalnim ne možeš da tumačiš... tešio je sebe ..... ali ovo je java, nije san.

Živa, topla i raskošna žena ležala je u njegovom krevetu a on nije mogao da se seti odakle ona tu? Kako se zove? Čija je, jer takva žena uvek je nečija, njegova nije sigurno.

Takve žene je gledao na duplericama i sanjao ih svake noći otkad zna za sebe. Da li i sada sanja?

Na tu pomisao nadovezala se sledeća i kao kakav crv stade da burgija preostalim delom uspaničenog razuma:

Šta sam radio noćas? Zašto se ničega ne sećam? Sanjam li ili sam budan u nečijem snu?
U čijem snu živim? Jer ovo više nije moj san, nemam ništa sa njim, ni ova žena nije moja....... želeo je da vrisne i da se psrobudi, ako sanja, ali ni glasa nije mogao da pusti iz suvog grla.
Ništa poznato, iz njegovog stvarnog života, nije bilo u tom snu da se za to uhvati kao za sidro. I da se spase.

trener92

10 (...b* flash)

Gospodja Klara

U stvari, u malo toga je Raul u poslednje vreme bio siguran. U njegovoj glavi, naročito posle onih noći, stvari i pojave su zauzimale mesta koja im inače nisu pripadala. Osećaj pretnje i neka čudna trema pratili su ga u stopu i činili da se osvrće po ulici tražeći... ni sam nije znao šta.
Razmišljao je o tome dok se tuširao pokušavajući da spere sa sebe jeftin mošusni parfem groteskne Rozite Levi. Na pomisao da je nemoguće da na sebi nosi miris lika iz sna, žustro je odmahnuo glavom odbijajući da o tome donese bilo kakav zaključak.

...taj pokret, odmahivanja glavom , izazivao je kod njega nove fleševe, ovoga puta u novom i , sada već sasvim opipljivom obliku groteksne Rozite "la tabaccaia", koja je trijumfalno dokazivala ogromnu nadmoć nad njim ...

"Da li ludim " -pitao se, unezveren- ili je to posledica izazvana čežnjivim pogledom na prazne rafove u super-marketima ,u odeljku predviđenom za sveže mleko ?"

I treba da poludim , pomisli dok je u sebi osećao gađenje prema svemu što je radio poslednjih meseci.Toliko opijata, toliko matorog , masnog mesa sa kojim je morao da se obara da bi imao gde da se skloni od kiše koja je neprestano lila kao što obično i lije na ostrvima.
Treba da poludim, još jednom je ponovio u sebi to kao mantru koja je trebala da ga izleči. Onaj narod danas ustoličava svog duhovnog vođu, a ja i ne pamtim kad sam otišao u crkvu. A pričao mi je brat o tom narodu, jer ga je u sklopu međunarodnih snaga branio i puškama od pogroma.
Moram, napokon, da odem da upalim sveću tom svom bratu, Huanu koji život dade za neke nepoznate ljude. To će me valjda umiriti

Živa, topla i raskošna žena ležala je u njegovom krevetu a on nije mogao da se seti odakle ona tu? Kako se zove? Čija je, jer takva žena uvek je nečija, njegova nije sigurno.

Gospodžo, da niste možda neki fucking psihijatar koji sprema doktorat?, čuo je svoj glas kako odzvanja i para apsolutnu tišinu.
Okrenula se zabacivši kosu i kao slučajno , uz loše odglumljen stid, dozvolila da joj vidi dojke - u narodu poznate kao šakavice.
- Nisam ali to nije razlog da ne legneš uz mene.
Legao je.Nije osećao onaj dobro poznati priliv strasti dole, u mošnicama.
Koliko god se grozio Rozite i koliko god to delovalo uvrnuto, izgleda da ga je ona navukla da na neki perverzan način postane zavisnik od starijih žena.
-Šteta što niste doktorka za glavu , procedio je i ustao

Gospodja Klara

reanimator

"Raule, da li si dobro?" - glas njegove verenice Marie Moreno zvučao je zabrinuto.
"Da, dobro sam" - odgovori Raul - "..izvini, loše sam spavao".
"Opet onaj san?" - izvesnost pozitivnog odgovora obojila je njeno pitanje nervoznim tonovima. "Nisi bio kod lekara?".
"Bio sam" - nevešto slaga Raul. Nije mogao da podnese predavanje u ovo doba dana. "...malo smo razgovarali i to je to".
"I? Šta kaže? Je l' ima bar neku ideju zašto svaku noć i zašto baš Rozita Levi?"
"Ne, nema..kaže da je još uvek rano za zaključke".
"Rano? Rano?? Raule, venčanje je zakazano za manje od deset dana...da li si se možda setio da to pomeneš gospodinu?
"Jesam..rekao je da ne brinem"
"Dobro onda..nemoj samo molim te da te opet nešto spreči. Imam milion svojih briga..stvarno nemam vremena da se borim sa tobom, lekarom, Rozitom, Evom..čujemo se..ćao".
Povukao je dim i stao pored prozora. Od kada je završio razgovor mučilo ga je nešto, a nije znao šta. I onda ga je sponznaja skoro oborila na pod. Uzeo je telefon i okrenuo Mariu.
"Noćas sam prvi put pored Rozite sanjao i Evu...kako si ti to znala?".
"Pa ti si mi rekao" - prepoznao je nesigurnost u njenom glasu.
"Ne, nisam...gotovo sam siguran da nisam".
"Dragi, šta je sa tobom, pa naravno da jesi" - pokušavala je da zvuči opušteno.
Prekinuo je vezu, sasvim siguran da nije.

U stvari, u malo toga je Raul u poslednje vreme bio siguran. U njegovoj glavi, naročito posle onih noći, stvari i pojave su zauzimale mesta koja im inače nisu pripadala. Osećaj pretnje i neka čudna trema pratili su ga u stopu i činili da se osvrće po ulici tražeći... ni sam nije znao šta.
Razmišljao je o tome dok se tuširao pokušavajući da spere sa sebe jeftin mošusni parfem groteskne Rozite Levi. Na pomisao da je nemoguće da na sebi nosi miris lika iz sna, žustro je odmahnuo glavom odbijajući da o tome donese bilo kakav zaključak.

Slučajni pogled na sat podsetio ga je da je odavno trebao da bude na poslu. Uzeo je telefon i javio gospodji Sančez da se ne oseća dobro. "Dokle misliš ovako?" - gospodja Sančez je pokušala da zvuči strogo, ali je u njenom glasu prepoznao iskrenu brigu - "..prečesto te nema, a rokovi su sve bliže".
"Izvini Ana, od sutra ću raditi duže, stići ćemo sve da završimo, nemoj da brineš".
"Da ne brinem? Izostaješ već osmi put u poslednjih dve nedelje, tokom kojih si imao grip, proliv, bio taoc u banci, zaglavljen u liftu, greškom priveden, svedok porodjaja na javnom mestu..i ti mi kažeš da ne brinem? Brinem Raule...vrlo brinem!".
"Obećavam, sutra ću biti kao nov, samo mi treba jedan dan da odmorim. Samo još jedan dan lepotice?".
Očekivano, Ana je popuštala sa prvim nagoveštajima šarma. "Znaš, neću uvek biti ovako slaba prema tebi..potreban si mi zdrav i čitav. Ne samo na poslu" - nasmejala se zaverenički - "..moraćeš mnogo toga da nadoknadiš".
"Svakako" - dodao je, nesposoban da makar zvuči iskreno i preneraženo zagledan u kuhinjski sto. Na stolu je stajala crna koverta.

Očekivano, Ana je popuštala sa prvim nagoveštajima šarma. "Znaš, neću uvek biti ovako slaba prema tebi..potreban si mi zdrav i čitav. Ne samo na poslu" - nasmejala se zaverenički - "..moraćeš mnogo toga da nadoknadiš".
"Svakako" - dodao je, nesposoban da makar zvuči iskreno i preneraženo zagledan u kuhinjski sto. Na stolu je stajala crna koverta.

Po ko zna koji put u zadnja tri dana je uzima u ruke i prevrće, opipava, pokušava da izdokona šta se u njoj nalazi bez da je otvori. To je moglo biti bilo šta - poziv za ročište zbog udaranja one babe na pešačkom pre 3 meseca (a jebiga, bio je mrak, baba je bila sva u crnom, i žuto tek što se ugasilo i upalilo crveno, a uostalom žilava baba je preživela samo sa par uboja, čemu cela frka), mogao je biti bokor stidnih dlaka one apotekarke Laure sa kojom se video pre mesec dana a koja mu je od tad slala namirisana pisma i kriptične SMS-ove, mogle su biti i njegove slike koje je neko napravio dok se išunjavao iz stana predsednika opštine dok je ovaj bio na putu.

Krenuo je noktom da zacepi ivicu i konačno to otvori i ukine sve dileme ali opet samo baci kovertu na sto.

Mora da je ona apotekarka.

mariopan

myredneckself

Napravio je svoj uobičajeni pokret glavom, i pomislio...
-Dobro je da nisam pisac, svakog nervira deus-ex-fuckin'-machina, kad autor pomeša sudbinu sa neobjašnjivim načinom da se problem reši.
Ali, ovo nije knjiga.
... tešio je sebe ..... ali ovo je java, nije san.
~
Da li i sada sanjam?
Sanjam li ili sam budan u nečijem snu?
U čijem snu živim? Jer ovo više nije moj san,ali ni glasa nije mogao da pusti iz suvog grla.
Ništa poznato, iz njegovog stvarnog života, nije bilo u tom snu da se za to uhvati kao za sidro. I da se spase.

rasplet ~ epilog

sledi ..

%

stari92

mariopan

myredneckself

Napravio je svoj uobičajeni pokret glavom, i pomislio...
-Dobro je da nisam pisac, svakog nervira deus-ex-fuckin'-machina, kad autor pomeša sudbinu sa neobjašnjivim načinom da se problem reši.
Ali, ovo nije knjiga.
... tešio je sebe ..... ali ovo je java, nije san.
~
Da li i sada sanjam?
Sanjam li ili sam budan u nečijem snu?
U čijem snu živim? Jer ovo više nije moj san,ali ni glasa nije mogao da pusti iz suvog grla.
Ništa poznato, iz njegovog stvarnog života, nije bilo u tom snu da se za to uhvati kao za sidro. I da se spase.

rasplet ~ epilog

"Sestrooo !"
(ta fucking jebozovna pohotna kuja) O5 se heftala sa hauzmajstorom u vreme
dezzurtva.
Ne,nije bilo ni traga onog,zvano,ljubomora,jer ga je po precutnom dogovoru
pred san oralno zadovoljila,pritom gledajuci u beskonacnost.
"Rekoh li da se ukljuc propisano i pripazi na Druze Mi !?"
"Oholost i obmana lazljivih slova iskvari igru Mi dragu !"
"E E Greh vidi _/I/I/I-.._singularis sinapse-snova im stvarnih,odvec jakih
za krhka tela ~ sad moram iznova SVE !"
I Sve u trenu ..
Grmljavinu reci smeni plima .. nepojamna ..
I bi potop.
Sva zemlja i voda pokri onecisceni svet.
I sve u trenu ..
.. iz beskraja onog sto zvahu ga oci~* kap zala rosna umiri Gnev ..
i rodi se sumnja u delo .. i secanje na Prve i smeh .. nevine Igre i zzagor
dragih Mu shashavih Serboa bitja ..
I Sve u trenu ~ HUK ~ E,sad hocu kako i Ja netju ~
Neka bude
Deo
Mene,evo ~
I bi Dan.
---------------------------------------------------
"Maleni moji,hocu i dalje da slusam kako se smejete ..
Maleni,to je samo ruzan san,zar ne,ta prica o zmiji i sastanku i zvezdi ..
Ono sto je bitno ne vidi se
-To je kao sa cvetom.Ako volis jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti,
divno je nocu gledati nebo.Sve zvezde su rascvetane.
Kad budes gledala u nebo,nocu,posto cu Ja biti na jednoj od njih,i smejati
se,to ce za tebe biti kao da se sve zvezde smeju ..
Nocas .. znas .. nemoj doci.
Izgledace kao da patim .. kao da pomalo umirem.Tako je to.Nemoj doci,nema smisla.
Ne mogu da podnesem ovo telo.Suvise je tesko.Ono ce biti kao stara napustena
ljushtura - Stare ljushture nisu tuzzne .. "
(A.de Sent-Egziperi)
____________________________________________________
Mi D)r.

Po ko zna koji put u zadnja tri dana je uzima u ruke i prevrće, opipava, pokušava da izdokona šta se u njoj nalazi bez da je otvori. To je moglo biti bilo šta - poziv za ročište zbog udaranja one babe na pešačkom pre 3 meseca (a jebiga, bio je mrak, baba je bila sva u crnom, i žuto tek što se ugasilo i upalilo crveno, a uostalom žilava baba je preživela samo sa par uboja, čemu cela frka), mogao je biti bokor stidnih dlaka one apotekarke Laure sa kojom se video pre mesec dana a koja mu je od tad slala namirisana pisma i kriptične SMS-ove, mogle su biti i njegove slike koje je neko napravio dok se išunjavao iz stana predsednika opštine dok je ovaj bio na putu.

Krenuo je noktom da zacepi ivicu i konačno to otvori i ukine sve dileme ali opet samo baci kovertu na sto.
Mora da je ona apotekarka.

Pritisnuo je rukama slepoočnice u nadi da će tim postupkom nekako složiti stvari u glavi, a zatim žurno dograbio ključeve od kola, strčao niz stepenice i izašao na ulicu. Tu, udišući smrad koji se širio iz obližnje kante za smeće, ipak odluči da batali vožnju kolima i uputi se niz ulicu pešice.
Raul zapravo nije znao kuda je krenuo, bio je svestan samo prisustva te koverte negde u pozadini svog izmučenog mozga i svoje potrebe da se što brže udalji od mesta na stolu gde je ona zaista stajala.

Hodao je užurbano, iako bez odredjenog cilja, pogleda koji je lavrnjao usplahireno, čak ni pseće govno u koje je sočno ugazio nije privuklo njegovu pažnju. Sada se batu njegovih koraka pridružio i taj gnjecavi zvuk izmeta koji je mljackao u rebrima djona njegove leve cipele.

U jednom trenutku, Raul je zastao ispred limene gradjevinske ograde koja se protezala duž jednog bloka, izlepljena neverovatnom kombinacijom reklamnih plakata, umrlica, oglasa u kojima se traže odbegli ljubimci (čak i jedan papagaj-tigrica koji se odaziva na ime Pepe), ponuda za davanje časova violine, aikida i kuvanja i sličnog šareniša. Pogled mu je privukao izbledeli plakat na kojem je pisalo:

11(...eT*flash)

myredneckself

- Dodjavola. - u trenu mu je prošlo kroz glavu. - Pa ja sam kod daleke rodjake Gracije u onom seocetu Molini, u zaledju Malage, pekao ljute paprike u svojim dečačkim danima.-Ne možeš raditi s paprikom bez duše!- znao je govoriti njegov otac na dugom putu do njihove male kuće za odmor u Marbelji...-Mirisi i kuhinja Andaluzije ne oduševljavaju badava nepca sladokusaca. Uvek bi mu davao da vozi njihov stari pik ap dok ne stignu do glavnog puta, i gotovo svaki put bi kazao:-Stani kod Puerto Cabo Pino, da svratimo do Alkazara po halapenjos, koje je ostavio za nas. One nam trebaju za toque final.Sedeo je na sredini širokog sedišta između Raula i njegovog mlađeg brata, i ohrabrivao ga da poveća brzinu do 6o km/na sat...

na zvuk reči halapenjos osetio je blagu drhtavicu , setio se dečačkih dana kada se dokazivala muškost ,pred mnogim vršnjacima, potomcima doseljenika iz Vera Kruz, utrljavanjem svežih halapenjos na međunožje, bez ispuštanja glasa , i menjanja izraza lica, ah ove odavde ne mogu se meriti jačinom i.... , i **KOčiiiii!!!!zaurlao je njegov otac ,glasom , koji nije ostavljao mesta za sumnju da se tako nešto uradi. Zakočio je naglo ,začula se užasna škripa kočnica na uzanom prašnjavom putu, tako da su sva trojica udarili glavom u šoferšajbnu. Kada se prašina razišla , ne sred puta su ugledali nešto , što nisu mogli da opišu, neobjašniv lik , još uvek u prozirnom obliku prašine , ali ogromne glave i malog tela , stajao je nasred puta , sa podignutom rukom i prstom uprtim ka nebu ...prst je , za neverovati , svetleo nekom čudnom bojom ...Izvukao se nekako iz pick-apa
sa već spremnom salvom psovki i pajserom za slučaj da treba da objsni tom liku ponašanje u saobraćaju, kad je začuo reči ...izgovorene nekim nepoznatim jezikom ,dijalektom , ali njemu odnekud poznatim ( konačno neke koristi od učenja Don Huana pomisli)...

gordanac

"ostadoh živ opet, sad sve moram ponovo, žene, novac, strasti, smisao, knjige, votka, kafa, druženje..
.hoću kući, ma gde ona bila".

ETgohomeETgohomeETgohomeETgohomeETgohome...i kao da je razaznao brojanje 2,3,5,7,11....gledajućizabezeknuto pomislio je "ah,još nam samo ale fale..."

trener92

11(...eT*flash)


.hoću kući, ma gde ona bila".

ETgohomeETgohomeETgohomeETgohomeETgohome... 2,3,5,7,11, .."

**KOčiiiii!!!!zaurlao je njegov otac ,glasom , koji nije ostavljao mesta za sumnju da se tako nešto uradi. Zakočio je naglo ,začula se užasna škripa kočnica na uzanom prašnjavom putu, tako da su sva trojica udarili glavom u šoferšajbnu.

-Btw, ovaj dan je izgleda totalni promašaj, stotinu mu ljutih papričica iz Alkazarovog je..nog šteka...Jalapeños mierda!

Gospodja Klara

Pogled mu je privukao izbledeli plakat na kojem je pisalo:

STEPENICAMA DO NEBA!

sledeće sadržine:

„Za samo 70$ možete obezbediti sebi:
- ulogu u 2976. nastavku serijala RAULDINJO
- ljubavnu pesmu za sledeću grešku
- ispravljanje grešaka na rasklapanje
- ljubičastu majicu sa printom ДОЛАЗАК СПАСИОЦА
- hrenovke u somunu
- upaljač na struju i
- ispravan raspored brojeva u GALIMATIJASU – trenutnoj hit igri među dokonim ljubiteljima španskih niskobuџetnih filmova.

Požurite: broj mesta je ograničen, numerisana su, a za samo 20$ doplate možete obezbediti da pored vas sedi onaj kome se u IGRI dopadnete, lično!”

mirelarado

omega68

-Šteta što niste doktorka za glavu , procedio je i ustao

Из измаглице гађења, кајања и бунила пред очима му се указало шпицасто, изборано лице др Рихарда Бетовена (чуј, Бетовен!), његовог психоаналитичара. Одједном је знао: тај подли старац исколачених, продорних очију, ушиљене брадице и уљуљкујућег, пријатног гласа, сигурно је сав овај кошмар и замесио. Он га је убедио да су му све оне сеансе хипнозе неопходне како би се ослободио страхова и снова што га прогоне. А прави циљ му је био да овлада његовим умом, да га запоседне и домогне се неке тајне.

Раул је нагонски слутио да у лавиринту његових ганглија негде постоји нешто што би га могло избавити. (Кад би само знао шта је то!) Сирота душа, није могао знати да је др Бетовен један од једанаесторице вођа тајног друштва Астрални нумеролози васкрслог Феникса и да му је Раул неопходан за нови, најтајнији обред...

Sirita duša, Raul, osmehnuo se sa trunkom ponosa u sebi- prisećajući se kako je elegantno pobedio dr Betovena kad je izgledalo da je bar jedna od njegovih tajni mogla biti otkrivena, naoko bezazlena tajna ženskih gaća koje je imao na sebi prilikom jedne od seansi. Setio se kako je dr. , matori jarac , iznebuha , čkiljeći na jedno oko i bez prethodne najave rekao- "Smem da se kladim šta imaš ispod pantalona". Bio je to mali delić izmedju sna i jave pri jednoj od seansi i Raul je sa užasom shvatio da je to jutro obukao i to naopako, kako ga je baba naučila kad treba da se brani od uroka, duboke zimske gaće svoje verenice Marie koje je krišom maznuo tog proleća znajući da joj do sledeće zome neće doći pod ruku. Gaće su na zadnjem delu imale izvezen broj 69 ( što je njegov matematički mozak jos i mogao da razume) a na prednjem broj 11. Pitanje broja 11 na tom mesti mu je, izvesno, bila tajna.
Kao što je tajna moralo ostati i to zašto na sebi ima taj opskurni odevni predmet.
"Da vidimo jesam li pogodio" , začikivao ga je Betoven.
"Nešto sa crvenim vezom što liči na ...broj 11".
Sićušna kap znoja kliznula je prestravljenom Raulu iza levog uha, lepo je znao da će kad kapne, pred očima doktora kome se dobrovoljno (o kako je bio naivan jadni Raul) predao, to biti zvuk lavine kojom će se doktorov smeh slavodobitno kotrljati .
Spasonosna misao došla mu je pre nego što je kap znoja bubnula o levo rame, nasmejao se dovoljno glasno da zagluši zvuk kapanja - "Zaista dragi doktore , imaš retku moć, imam na sebi gaće sa brojem 11 , popodne igramo odlučujući meč druge lige u malagi pa sam se već preobukao da ne gubim vreme a ove moje mi i inače donose sreću, penale sa njima ne mašim i tako..."

Znao je Raul da je vez crvene boje ali se ponadao da će doktor, ako već krene provera, poverovati kako se zbunio dok je skidao gaće sa štrika i pomešao ih sa sličnim Marijinim. Raul, naime, nije najbolje video po mraku i to nije bila nikakva tajna
Tajna je za Raula bila kako je doktor uopšte znao išta o broju 11 ali nije imao vremena da se njome bavi srećan što se doktor nakleberio, potvrdjujući da ga je u po seanse i po hipnoye pitao sa koje daljine se pucaju penali i da je eto znao da se sprema za fudbal te da je to bila tek mala provera kako napreduju u terapiji .

Siroti, siroti Raul , da je samo mogao pretpostaviti ko je njegovoj verenici poklonio paketić prethodne zime. Pri jednoj od seansi hipnoze za koje nije ni znao da ih i ona pohadja...
A kako bi i mogao znati - jedanaesti vodja imao je još samo nekoliko koraka pre nego što preuzme i znanje i moć u svoje ruke - sila njih 11 bila je isuviše velika čak i ako je sa druge strane bio neko ko ume 3 dana zaredom da nastavlja najsumanutiji matematički niz. Još im je samo Raul nedostajao za ono što je bio pakleni plan.
Misliću o tome sutra , o tom broju 11, pomislio je Raul, izlazeći iz ordinacije . Nije ni slutio da je sutra za njega počelo već tog jutra

zgrada se ljuljala od priče, nabrekle do pucanja. Tresak ulaznih vrata je sa nje depilirao poslednje ostatke onoga što se komplimentom zvalo fasada. U zgradu je ropćući ubauljala tetka Savka sa trećeg sprata. Za sobom je vukla džak crvenih šilja koje su vrhovima štrčale iz mrežastog džaka, kojim će koliko sutra biti oriban tepih u dnevnoj sobi.
Tetka Savka je pritisla dugme lifta, oprljeno cigaretom i svoje biber oči stisla u procepe kapaka, sumnjičavo nakrivivši glavu. Sa gornjih spratova se čuo tresak i galama.
"Sve go manijak", prošištala je tetka Savka, "otkako je ona sisata podvalila na glasanju Kućnog saveta, u ovu zgradi se navuklo čudo...Podoseljavalo se pitaj boga odakle, ne mož' im ime ni zapamtiti, a kamoli izgovoriti, noću ripaju, danju besne, lifta nema ni za seme, to se vozi gore dole ko da mu je od dede ostalo, a paprika će da mi cikne očas posla. Lepo ja kažem dripcu, al seljak je to, prevari da ni ne trepne, daj da preberem. Jok, neda, on će. Trojica u ruke da mu gledaju, džaba. Uvali ti trulež očas posla...I otkud ovolike pčele?"

Raul se prvi setio: 'Dobro jutro,' nasmešio se i počešao po glavi.

-Dobro jutro - odgovori mu pčelica zalepljena za musavo staklo otvorenog prozora.

Tetka Savka je već podložila "smederevac" i ljuti dim stade da se skuplja u Raulovim očima. Pčela se tiho otkači sa stakla i pade u nesvest, direktno pod njegovu papuču. Raul je mahinalno pritisnu nogom uživajući u pucketanju njenih krilaca.

Kakav je ovo svet - pitao se dok je zatvarao prozore - nema se obzira prema stanarima, svako loži vatru gde mu se hoće, bacaju đubre u hodnik i cureće džakove trulih paprika vuku liftom gde ostaje smrad biljnih leševa, dok se mesecima miris dima i paljevine meša sa ukusom prve jutarnje kafe, kolača ili peciva. Kakav je to svet? I gde će im duša što živom stvoru ne daju da diše?
Sa gađenjem odgurnu telo mrtve pčele i ode u kupatilo.
Tamo je sa čuđenjem posmataro odraz uogledalu - to nije bio njegov lik !
Ko je to ako nije on, pitao se u panici.

Tamo je sa čuđenjem posmataro odraz uogledalu - to nije bio njegov lik !
Ko je to ako nije on, pitao se u panici.

Spustio je pogled i ugledao pirsing koji definitivno nije bio tu prethodnog dana. Ni telo nije bilo njegovo. "Da li će ovo da zarđa ako se skvasi?" proletelo mu je kroz glavu.

Kakav je ovo svet - pitao se dok je zatvarao prozore

Mislio je da će zatvarajući prozore sprečiti da sunce i dalje ulazi u sobu. Srce mu je bilo pretužno.
Prišao je tiho plejeru....

Tamo je sa čuđenjem posmataro odraz uogledalu - to nije bio njegov lik !
Ko je to ako nije on, pitao se u panici.

...ne osvrćući se više na ogledalo, suncem okupanu sobu, pritisnuvši dugmence kratko i oprezno kao da je bilo užareno.
Sobom se razlegala setna melodija. Samo što nije zaplakao.

уааа макса

...orilo se hodnikom. tetka savka sa trećeg sprata je ponovo izletela napolje, masnih ruku i brade od nedeljne piletine na krompiru.
"Pa zar u ovoj zgradi ne može ni nedeljom da se ruča na miru?!!!!!!", toliko je bila besna da su joj oči blago pobelgle svako na svoju stranu.

BebaOdLonchara

уааа макса

...orilo se hodnikom. tetka savka sa trećeg sprata je ponovo izletela napolje, masnih ruku i brade od nedeljne piletine na krompiru.
"Pa zar u ovoj zgradi ne može ni nedeljom da se ruča na miru?!!!!!!", toliko je bila besna da su joj oči blago pobelgle svako na svoju stranu.

''Opet vi Manccinijevi!'' vikala je u neodredjenom pravcu glave podignute prema gornjim spratovima još uvek držeći jadac u jednoj ruci. ''Da znate da ću da vas sve tužim -'' poslednje reči su se stopile sa bučnim štucanjem.

не могу да верујем, људи, шта сте се ухватили теме,

стварно, каћетрол?

BebaOdLonchara

уааа макса

...orilo se hodnikom. tetka savka sa trećeg sprata je ponovo izletela napolje, masnih ruku i brade od nedeljne piletine na krompiru.
"Pa zar u ovoj zgradi ne može ni nedeljom da se ruča na miru?!!!!!!", toliko je bila besna da su joj oči blago pobelgle svako na svoju stranu.

Raul je čuo njen glas kroz muziku od koje se naježio i sažalio nad samim sobom, do suza.
Taj retki emotivni trenutak, koji je jedva iscedio iz skorele duše, nestade za tren.

Koji, bre, Maksa?
Ja sam Raul....a možda i nisam? Ionako ne poznaje čoveka u ogledalu!

Bio je zabrinut.
Među nogama je osećao težinu pirsinga za koji ne zna odakle mu....mada bi za onakvu ženu, samo da je usreći, i kilo gvožđa okačio....ONA ŽENA !

Možda ona zna neke odgovore, treba nju da pitam... ako je još u krevetu.... na nju je sasvim zaboravio...............i pohita u sobu.
A tamo.....

sedeo za stolom pokrivenim mušemom na suncokrete.
Tetka Savka je volela suncokrete više od sveg cveća, tvrdeći da je to zbog njihove tople boje sunca. Samo je njen pokojni muž Dragutin znao da je to preispoljna laž. Tetka Savka se suncem bavila samo stupajući u verbalni seksualni odnos sa istim, pri čemu je njegovu boju svodila na tepsijski kalaj. Prava istina je ležala zaboravljena u polju suncokreta u kome ju je Dragutin prevrnuo jedne noći, kada je bio trešten pijan, napravivši tako najskuplju grešku u svom životu. Koji je potrajao i predugo kada se uzmu u obzir rate koje je dnevno otplaćivao brakom sa prevrnutom.
Trol je ljuštio paprike i dresirano ih bacao u đevđir koji je po ivicama strpljivo glodala rđa. Sa suncokretastog stola su kapale lepljive kapi pečenog mirisa po dlakavim trolovim stopalima. U đevđiru je rasla gomila crvenih hermelinčića bez dlaka. Od njih će tetka Savka, samo ako trol požuri, koliko večeras napraviti bar jednu i po teglu ajvara. Taman, 100 kila paprike. Kada ih bude prženjem dovela u stadijum esencije, moći će prerušene u ajvar da dostignu cenu heroina na slobodnom tržištu.
Trol je mučenički treptao, najdužim noktom na kažiprstu čisteći semenke sa pečenih paprika.

''Opet vi Manccinijevi!'' vikala je u neodredjenom pravcu glave podignute prema gornjim spratovima još uvek držeći jadac u jednoj ruci. ''Da znate da ću da vas sve tužim -'' poslednje reči su se stopile sa bučnim štucanjem.

Utrčala je u stan i posle nekoliko trenutaka se ponovo pojavila i dalje ispuštajući kreštave zvuke štucanja. U ruci više nije imala jadac već grafitnu olovku kojoj je oblaporno polizala vrh. Prišla je staklenim vratima zgrade i pomalo mahnito odmerila reklamni poster koji je bio zalepljen za njih. Poster je prikazivao neko groteskno biće iz čijeg nosa su se otezale sline, a reklamirao je novi homeopatski preparat protiv prehlade. Počela je da piše na delu slobodnog papira sričući poluglasno, povremeno prekidana štucanjem koje se sada polako smirivalo.

Završivši, odmakla se i još jednom pročitala napisano:

''Da se zna da će se tužiti i iz zgrade isteravati svaki onj koj se dernja i neću da poštova Pravila; i ti što si zalepio ovog majamuna da sam sguliš i djavo da te nosi''

'Opet vi Manccinijevi!'' vikala je u neodredjenom pravcu glave podignute prema gornjim spratovima još uvek držeći jadac u jednoj ruci. ''Da znate da ću da vas sve tužim -'' poslednje reči su se stopile sa bučnim štucanjem.

- Бацити телевизор са четвртог спрата!, хеееј, са четвртог, па само за мало је промашио моје паприке? Цело лето заливања умало да пропадне!

У то је и Марко изашао на прозор.

- Хајде луда жено, завежи, ено ти Макса па се њему обрати, он је за све крив, испрепрограмирао ми телевизор, све канале подесио на порнографију. Е у мојој кући то не може да се гледа!

Trol je mučenički treptao, najdužim noktom na kažiprstu čisteći semenke sa pečenih paprika.

- Da je Savka pametna kao što nije, mogla je prvo da očisti semenke pa onda da peče papriku...gunđao je trol sebi u bradu.

-Da si ti pametan kao što nisi trolovao bi pa ne bi sada čistio papriku - odbrusi mu Savka - ajde to malo brže i ne slini nad mojom mukom da ne dobiješ varjačom po dlakavim leđima.

Trol pokorno saže glavu i prestade da se pravi pametan.

Onda se seti mučenika Raula pa da udovolji Savki poče zlobno da se kikoće :

- Jesi li videla komšiju Raula danas?- upita trol i poče da se trese od prigušenog smeha.

- Jesi li videla komšiju Raula danas?- upita trol i poče da se trese od prigušenog smeha.

-Evo me, stižem reče Raul koji je čuo poslednju rečenicu razgovora.Silazeći niz stepenice on se osmehivao krajičkom usana.
-Nosite se u tri lepe, viknu kad je stao ispred njih, izvadi revolver , stavi ga u usta i opali.

У то је и Марко изашао на прозор.

- Хајде луда жено, завежи, ено ти Макса па се њему обрати, он је за све крив, испрепрограмирао ми телевизор, све канале подесио на порнографију. Е у мојој кући то не може да се гледа!

Jedna od više vrata dugog hodnika se otvoriše i pojavi se Llambross u bahama-košuljici i kratkim pantalonicama.

- Ko to pominje pornografiju. Taj sam. Neki moji drugari gube vremena sa nadobudnim curama, koje uvek mnogo traže. To su oni jadni dečaci koji ne umeju da load-uju PC i da brzo svrše...

- Komišiju Raula?! Kako da nisam, tvoj rod rođeni, samo njemu dlakavi dlanovi, a tebi stopala. Da mi je samo znati kako li ga dovatiš nogama...I miči tu repinu s puta, vidiš da nosim šerpu!
Trol je pokorno maknuo rep, sinhronizovano lansiravši semenku paprike u crno belo oko pokojnog Dragutina, koji se zavodnički smeškao na komodi, desno od prašnjave slavske sveće.