из дрангуларијумами присета
кажу ,ми смо у фамилији сви лепи, мање више. мене западе она прва алтернатива , док друга, наглашено,западе сестрими од стрица , Софији. зло од лепоте,што бабе говориле, недај Боже бити леп, јер кад прође , ето муке, довека.
Елем, менеје опет тела коса. што сам имо лепу,све се диванило поселу, па ме и урекли, ваљда. Тренутно , бос по глави ,ал' немарим, јер и шишање је ставка код овдашњих бербера либијских.
е тога једа немам.
Е Софија, не само штоје лепа била, малко нагарављена изнад усана , грудаста ,те ногу рутави, ал' смером ,штоје кадгод на цени било у нашем селу , нег' и бећараста у дружењу с' мушкима, што је здраво једило стрику ми Ниџу , оца јој, па је умо' сву камџију оњу да покида у бесу ,немоћном .Матера Јеленајој пребацивала:
- син те материн, на кога си се изметла , брезобразнаједна.
А Софији све то на једно уво унутар, на друго вани, дању још покући и нешто опаје, углавном уз шпиглу седећи ,
а чим замрачи ,ето ње на капију , ред чека , па усело , ујарцање.Полуди једне недеље стрицми, наракијан, па је закључа у качару ,а кључ заука удунава , накрај друге му авлије,збаира. Ова удреку из качаре, чују комшије, па син њиов, који се малко ко' гледо са Секоми, пребаци стрики, јел луд ,што то ради, а овај њему, три главе вишљем , ћишку залепи. Е то није могло некажњено проћи, па млади комша добро избубеца Николу , а овај још бешњи, оде и запали камару у другом дворишту.
Своју.
Пре тог, ветрића и није нешто било, ал кад оће, а тело , пирне од Бегеча прекодунава , нека ладовина , па разбукти камару , привати се ватрице и кров свињца нуз качару , те да сад не детаљишем . . . изгоре стрики ми кућа.
До подрума.
Соса , сестрица ми, наравно благовремано шмугнула напоље кроз прозорче, у двориште комшијско.
Више се није ни враћала ,нег' је то вече одбегла за једног што је имо' рингишпила у свињском Срему ,прекошуме, лепог ко она.
А Никола, кад се истрезнијо и дошо ксеби, узо штрика с' кола ,те очо увиноград и самоубијосе обрескву.
Свешањем.
Растури се кућа због лепоте, диванилосе по селу . . .
А имао је поменути Никола обичај, сећамсе, једаред годишње ,да упрегне вранца Дечка укаруце, па да са Софијом, тада још девојчурком, ал с' очима наврглаве, одвезе се до Фабрике, да му докторка Швабица види дете на ренгел изнутра, јел све пасира .Ееее, бриго родитељска, још кадбије деца разумела . аинеморају . сведно.