присетоми листајући . . .
а чак и да смисао не постоји,
љубав би га већ измислила,
под условом да је,
наравно било.
- - - - - - - - - - (за Н.)
Она, која
еноe у севера скрајнутости,
бере и маринира печурке,
чита "Фауста",
сређује школску библиотеку,
упркос свему
живот тихује свакодневно,
из часа у час.
јер
тамо где ја уочих мало прашине
и сунчевог сјаја,
она је видела
чистокрвну метафизику,
тамо где ми промаче цвет,
њој се причини
инкарнат божанског,
а чак и да смисао не постоји,
љубав би га већ измислила,
под условом да је,
наравно било.
присећам се, јесте да je година подоста отада прозвиждало, теме међу нама су вазда биле књиге,те дивне мале људске победе над смртношћу ,
- писање је освета смртне руке ,
цитирала је шимборску пленећи ме својом начитаношћу, Она,тада апсолвент књижевности, а моја неостварена нада да ћу је ,кад тад, оборити налеђа.
данима, распредали смо о аутобиографијама дали их има смисла писати јер се углавном своде на улепшавање истине.помињала је и филозофа шифер фредерика, који је казивао да је ствар таштине писати о себи, али је немогуће писати о нечем другом , јер то једноставно превлада код сваког иоле озбиљног ствараоца, кад тад,а ја се шалио како ћу своје писаније ,док не осмислим лонгселер-а ,обзиром да бестселер буде па прође, отпочети управо аутобиографијом . . .и ту се . .некако разиђосмо како у гледиштима . . . .тако и у животу.
после сам сазнао да се удала за норвежанина . . .па јој оне стихове спочетка , додуше окаснеле, посветих . . .