Kad čovek voli ženu...

Ti ćeš men' da pričaš šta je ljubav?! Ti ćeš sa svoje pileće godine men' da pričaš kol'ko jaka ljubav mož' da biva?!

Oj, šta ja dočeka u ove moje godine...

Sedi tu da ti pričam...

Kad čovek voli ženu, onda je i lud i ma'nit i žedan pored vode..

Znaš ti, ćeri, koji čovek voli svoju ženu? Adam.. Toj ću da ti pričam, kako Adam voli Nadu... Ajd da kažem, al ne znam što, pa i ovi su na sokoćalo već uvatili ko je ko u moju familiju.. Adam je sin mojega brata Svetozara. Moj se Svele oženio s Vidom pedes'devete, s jeseni, a odma sledeće leto je moja Vida rodila Adama. I to je bila malo bruka po selu, kako je rodila na osam i po mjeseci posle venčanja, ali koga briga za seoske alapače, rodila je Adama, lepo dete, jes malko ranije rođen pa bio sitan, al je Vida imala mleka za pola sela da narani, pa je mali brzo ojačo.. I moja ga mati lepo pazila, to joj bilo prvo unuče da joj se u kuću rodilo. A moja je jadna mati tolko svoje djece sa'ranila, da je svako djete pazila ko svoje, a tek unuče..

Vida je lepo odležala svoje babinje, a moja se mati načisto podmladila za ti' 6 nedelja, ništa joj nije bilo teško, samo da djete i Vida budu dobro.. Posle je Vida rodila odma i Anu a Davor joj se omako, ko i mojoj majci Svele, omako joj se Davor posle petnajst godina.. I neka i čuju i čitaju, ja to ne krijem šta mislim i sto puta sam rekla, sva su djeca, Vidina, lepa i visoka, ama, Davor joj je ispo najlepši! Lepši Davor od sve dece i moje i Vidine.. I moja su djeca lepa, jesu, visoka i lepa i pametna, al je Davor vrgo na ujaka, Vidinog brata. Visok, pa crn, oči ko ugarci a tanak.. I upiso školu za mornare, pa kad obuče oni uniformu, belu, pa bela šapka i bele cipele, sija se ko u gori sunce.. Kad dođe kod mene ja sam mnogo volila da ga vodim da ide sa mnom kad pođem u radnju. Posle me po mesec dana zivkaju komšike da pitaju koje je to momče, jel ženjeno i da provodadžišu za svoje ćerke i unuke...

De sam stala? Jes, Adam.. Ajme, to se sitno rodilo, a posle, ko od brega odvaljen. I nekako se to bre, matoro rodilo.. Adam je sa desetinu godina vozio traktor i bio domaćin čovek. Ne znam otkud to tako, tako se valjda rodi.. starmalo.

A kad je imao 15 pošao u Svilajnac u školu. Imo je dobre ocene, a i Svele imo para, mogo je da bira školu, jok, on je 'teo poljoprivrednu. Kaže, ja sam seljak, ja oću da znam seoske stvari, mene treba poljoprivredna škola. A tam u Svilajnac, upozna Nadu. Odma, čim je došo kući na prvo slobodno, kazo ocu, našo sam sebi ženu da je volim ko ti moju majku. Mi se svi slatko smejali, oćeš ti u petnajst godina da znaš šta je ljubav, al ja ga malo bolje poglednem pa me malo ozeblo oko srca, iskočila mu žila posred čela, namrčio se, mnim se, ovaj će rusvaj da napravi.. Još ga ovi ukućani dirali, ej, što si se usrećio, dve godine starija od tebe, sirotinja.. A on se okrene, pa drčne, a vidim, i ti si, oco, moju majku iz palate doveo.. Pa zvizne vratima i ode a mi se zaledismo... Jeste, istina je, moj je Svele bio bogat momak i uzo je Vidu sirotu i iz siromašne kuće, volio je i mi u familiju to nikad nismo gledali ko ima i nema, nego kaki je čovek, tako nas otac i mati vaspitali, da pare i sreća ne idu zajedno...

Vidili mi da smo preterali, da je ljut, pa smo ga svi da dvatri dana milili i dragali, samo da se ne mrči.. Toj bila jesen sedamdes'pete, a kad je došo na raspust na kraj školske godine, sedamdes'šeste zove mene Vida sva prepanuta, ajde dođi Evdo, sestro slatka, dolazi ovamo.. Ja na prvi voz, leto, vrućina, juni mjesec, udri na put, praznih ruku i bez darova, kupila djeci po čokoladu i ajde.. Volila sam Vidu ko da mi nije snaja nego sesra rođena, da je rekla, daj Evdo oko iz glave, dala bi, pa tako potrčim..

Svele sedi u kujni, drži se za glavu, Vidi oči crvene, plakala je, a preko stola od Sveleta sedi Adam, stiso usta i namrčio se.. Sednem, i imam šta i da čujem. Nada Adamova devojka trudna. Trudna i maloletna, tek u julu puni osamnajst, roditelji je zatvorili u kuću i ne daju joj izaći, prete da će da je ubiju što ih obrukala, Adam se boji da Nada ne pobaci od muke, Svele ne zna ni gde udara ni šta da kaže.. Vida plače, Adam ima šesnajst godina, kako crno u te godine venčanje i brak... A Vida se tek pre dva mjeseca porodila, rodila najmlađeg, Davora, a sad ovo...

Ajde, malo se primirismo, ja uvatim neko dete ispred kapije da trkne u poštu i šalje telegram mom Mitru da dođe odma, oće Adam da se ženi..

Mi tu nešto silno dumasmo, al, dok se okretosmo, nema Adama niđe... Mi u kuću, oko kuće, jok, nema ga ni od korova.. Lupne se Svele po čelu, utrči u Adamovu sobu i prevrne fijoke, pa kaže, ajme meni, odnio je i pare! Znam da je imo ođe, što je skupljo još otkad, imo je punu kesicu para, neko će zlo da napravi, crni moj sinko...

Posle smo sve saznali, al kako nam je bilo tih mjesec dana dok nije došo, ne pitaj.. Ko bre da zove policiju, jesi normalna, to bilo Tiletovo vreme, i ako nije kriv, dok si ga prijavio ima da odleži bajbokanu mjesec-dva, onako, reda radi...

Adam je uzo svoje pare što je imao i skupljo da kupi auto kad napuni osamnajst. Seo na voz i otišo u Svilajnac. Pokupio svoje drugare, njih desetinu, trojica bili na odsustvo iz vojske, neki njegovi iz škole, pokupio ih i pravo na vrata Nadinima. Dobro veče, davajte devojku milom ili silom, ako ne date milom, sve će vas pobijem po kuće!!

Nada strpala u torbicu malo gaća i presvlaku i bjež napolje sa njim.. Drugare ostavio da paze na njene još koji minut dok oni ne zamaknu.. I momci malo pripretili Nadinima, ako pisnu il pozovu policiju, živi neće jutro dočekati...

A Adam uzeo Nadu za ruku i pravo na more. Imali su, tako je izračunao, taman tolko para da se neđe skriju mjesec dana dok Nada ne napuni osamnajst, pa onda kad uzne ličnu kartu, mogu svi da im pljunu pod prozor. A najlakše im se bilo skriti ako krenu da ih traže, tamo de je gužva i mnogo ljudi. A de ćeš u junu veću gužvu nego u Budvi?

I tako su ćutali mjesec dana, javili se samo jednom da su živi i zdravi da niko ne treba da brine. Došo i juli i evo i nji dvoje na vratima. Nada tek treći mjesec, ništa se nevidi još, Adam nju za ruku i kod oca. Evo nas, sad je punoletna, ja nisam pa još ne mož se venčamo, al ako nas primate oboje, tu smo. Ako ne, odosmo. Al ja Nadu ne dam.

Adam je imo šesnajst i po kad se rodilo djete. A Nada je, jadna, mlada i neiskusna, jedva izdržala trudnoću, najviše je oko nje igrala Ana, Adamova sestra. Ana joj sve prinosila u krevet, sjedila sa njom kad joj nije dobro, jer se Adam vratio u školu i dolazio samo vikendom. Pa je Nada, kad je rodila žensko, tražila da se zove Ana, i kazala, baš me briga šta je red i nije, da meni nije bilo Ane ne bi bilo ni mene ni djeteta.. I tako nam se rodila mala Ana. A Vidi je najmlađi sin, Davor, imo tek godinu dana... Tako se mojoj Vidi podesilo, da je rodila svoje najmlađe i za godinu dobila i unuče.

E, tako ti je kad čovek voli svoju ženu.... Digo bi taj i anđele i vragove da je dobije i sačuva. Mladi su bili, mnogo mladi kad se uzeli. I tolke godine u braku, i nikad ni jednu rječ preku ili jaču da čuješ od nji. I Vida mi stoput kazala, da se nji dvoje miluju ko nigda niko, to ja u svoj vjek nisam vidila. Da su dvoje tolko vezani i tolko se vole. Imaju oni i dandanas, veliku spavaću sobu, bračni krevet i orman i u jedan ćošak im stoje dve kao male fotelje i stoče. I svako jutro, oni se dignu u svitanje, skuvaju kavu i nešto ćućore dok ne bude vreme da se ustaje i dok ne izađu iz sobe. Sve se dogovaraju, ko će gde da ide, šta se kuva za ručak, to vreme, sat, dva, tri, bolje im u sobu ne ulazi, stisnu se jedno uz drugo, piju kafe i pričaju.. I maze se i svakičas se nešto grle i diraju, ne bi Adam prošo pored Nade u avliji da je ne poljubi il makar pipne, a ni ona pored njega. Ja se nekad smejem, kažem, crna Nado, šta njega briga šta ćeš ti da kuvaš ili koje ćeš gaće da kupiš?! A ona se smeje i kaže, neka, baba Seko, mi tako volimo, sve zajedno radimo, baš sve.. I stvarno, dal Nada kupuje gaće sebi ili kupuju kauč ili kilo jagoda, gde gođ idu iz avlije i dalje od imanja idu zajedno i sve zajedno gledaju, biraju i kupuju... Tolko se vole.

A sve su probali da ih rastave. Mislim, Nadini, njena familija. Dolazili, zvali, pretili, nudili joj da ostavi djete i vrati se kući ko djevojka, nije Nada mogla da živi od nji.. I više sa njima nikad nije pričala, kad je Adam 'teo da ih zove na krštenje, Nada rekla, ako oni u kuću uđu ja izlazim, i ne vraćam se. Rastala se od roditelja ko od kolere, da ne pogleda preko ramena. I samo je sa sestrom ostala dobra, ima mlađu sesstru koju mnogo voli. A oca i majku nije vidila ima trijes i kusur godina, kako ih je jednom srela a oni je pljunuli, ona se okrenula i ne pita ni dal su živi. Kad su taki skotovi, i treba im tako.

A Anu jednu jedinu imaju. Nije posle mogla Nada više da ima dece, neki joj se kanali zapušili, al, grešna mi duša, njima i da nisu imali decu ništa ne bi smetalo, oni su sami sebi dovoljni...

A ta nam je mala Ana ispala čudo od žene. Vidili smo svi da je to djete mimo sve djece što su se rodila u familiju. Imala je manje od tri godine kad je sama, iz "Politike", naučila slova i počela da piše. Išla okolo i pripitkivala kako se koje slovo zove, i naučila.. Kad je krenila u školu, učitelji je gurali i vukli, sve je znala tri godine unapred od generacije..

Srednju je završila vanredno, pa upisala oni englesku školu, dalo joj stipendiju, imala je sedamnjast kad je sama otišla u Endlesku na fakultet... Posle je svašta nešto učila, svude po svetu, neke silne diplome skupila, moš da ih nalepi po sobi ko tapete.. A meni kad dođe i ja je pitam za šta uči, ona kaže, baba, ja jesam doktor ali nisam lekar.... i smije se...

Silne neke škole završila i vratila se ovde, u Srbiju, eno je, udala se i ima svoj poso i svoje radnike.. Ako sam dobro čula, ima dvajestinu radnika i lepo radi i ide joj.. A ja kad je pitam, jel kod nje kriza za poso, ona se samo smije i kaže, baba Seko, što veća kriza ja imam više posla.. a kad kriza popusti, ja opet imam još i više posla.. Al nemam ti ja pojma šta ti ona radi, ne razumem se nikako u sokoćala.. a ona na sokoćalima radi svoj pos'o...

Surčin, leto 2010.