Malo sam nervozan. Nije to ono stanje tri koraka napred, nagli okret tri koraka nazad, gnječenje cigarete u ruci ili ustima, lomljenje prstiju, tapkanje nogom, škrgutanje zubima....Nije čak ni ono da mi smeta okolina, silni automobili, vika i galama, evo, iz susednog kafića slušam mnotoni, ali jak, ritam tup-tup, tup-tup...komšija ispod nešto buši po čitav dan, pa kucka, kao da sam u zubarskoj ordinaciji...Ne smeta mi ni strčavanaje niz stepenice, iznenadna zvonjava telefona, nagla promena vremena, dobro to malo udari po nervima, ali kako došlo tako i otišlo.
Smiren sam ja. Koji će mi bensedin!? Ako ne mogu sam da kontrolišem ovo neko skučeno stanje, ne svesti, ona je OK, već kože, ovog oblika kojem su se nekad divile, umirale od želje da ga dotaknu, nežne ruke, vrele usne i pomamne noge. I svest nije baš OK, svela se na automatizam - vidim što vidim, čujem što čujem, nikako preko toga. Kako sam i mogao sa dvadesetak godina i da zamislim da će mišići atrofirati, vijuge se ispravlajti, ej, 50 kila mogao sam da digne k’o ništa i tačno sam osećao kako se vijuge krive, ma kosa se kovrdžala, krastavci se u bašti uvijali i ispravljali...
Malo sam nervozan. Ma, briga me što Mađarska nema more, nema ni Srbija.. .obe imaju Dunav koji kroz njih pronosi priču cele Evrope. Šta imam od toga što se Zemlja okreće u isto smeru, da li ću da se sekiram ako joj promene putanju, ni najmanje , nisu nam rekli ni za sve dosadašnje promene u nama, sem onoga preležali ste ovo, postoji mogućnost onoga, morate da izbegavate... morate pod obavezno da uzimate...ne izlažite se…pod hitno se podvrgnite...Krajnje je vreme da čovek uzme sve u svoje ruke. Uostalom zašto ih imamo!? Moramo malo da porazgovaramo sa sobom – nećeš više, nešeć manje, nećeš dalje, nećeš dublje..umereno, kao na početku demokratije koja se možda drugačije zvala, onoliko koliko ti treba, o onome preko toga ne smeš ni da pomisliš…nije u redu, nehumano je.
Ne dam se ja isprovocirati. Svi čekaju da planem, da kažem ono što se od mene ne očekuje, ono što oni ne smeju ni da pomisle, pa da posle upiru prstom on je to rekao, onda da me vodaju po raznim ustanovama, proglase knjiškim primerom i kad god im ponestane primera oni otvore knjigu i zalupe koricama da čovek ne može doći sebi, bude primoran da jede slova, a glasa ne može da pusti.
Stari prijatelj me je ubeđivao kako sam mogao da imam devojku koju god sam hteo, a ja sam se brinuo o onima koje niko nije pogledao. Što mi ne reče to onda!? Nije istina, sve devojke su iste, samo kod nekih nešto pronađeš odmah, a kod nekih za tim nečim tragaš doveka. Isto je i kod ostalih ljudi. Kad neko počne u razgovoru da se cereka, ili zauzme ozbiljno-uman stav, ili se upakuje u odelo (lep k’o slika), gleda negde na stranu i prosipa nabiflane rečenice, odmah prekidam razgovor. Tako je i sa devojkama, mogla je imati božansko telo, ali ako nisam osetio da nešto unutra ima, badava.- objašnjavam starom prijatelju. Malo sam bio zapenio, al’ se brzo stišalo.
Kažu, pecanje je lek za nepoznate unutrašnje progonitelje. Onda se još više unervozim, šta ti meni prepisuješ lek, kao da sam bolestan, vidim kako kod tebe deluje, … drmni jednu-dve i mirna Bačka, ravan Srem, preoručuju drugi. Pa, ljudi, vi bi trebalo da otvorite ordinacije i apoteke, a ne da rmbačite po suncu i snegu. Znam ja vaše recepte, Piksija je žena izubijala, jer nije donosio kući ribu već parfem u kosi i ruž na košulji, a Medo je završio u Vršcu. Nisam ja ustao na levu, niti sam udaren mokrom krpom, ne fali mi daska u glavi, ne zidam kuću, mada stalno nešto renoviram, nisam ja kuče od juče, prekaljen sam stotinu puta…Idi, šetaj malo. E, vidiš, ta ti je pametna. Odoh u njive, prema Belom kanalu, ukoliko se ne uzjogune kukuruzi, ne udruže svi mogući komarci, žabe ne počnu da prejako krekeću, vredni paor se ne pobuni što mu gazim detelinu…šta, ako me lovci upucaju!? Nisam nervozan, samo mi se ne ide u suton u prirodu.
Prošetaj ti, prijatelju, ja odoh da slušam dečji san.
Blogovi autora
- Golub i golupčići (8)
- DUH (10)
- Strasne stvari (20)
- Put u Stari Slankamen (39)
- Lastavice i vrapci (24)
- Duda (20)
- Damsko ogledalo (10)
- O sopstvu (15)
- Svemirske koordinate ljubavi (22)
- Jutro sa unukom (22)
- Nežno raskrčivanje (11)
- Radim sve što se vama ne mili… (33)
- Ponoćna klupa (18)
- Devojčice u belim haljinama (18)
- Bol (16)
- Vetar, kerovi, džordževi...u sumračje i svitanje (16)
- JOVANA (63)
- Štrafta (17)
- Nikad više neću pisati Predsedniku ! (14)
- C- vitamin i žulj (28)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org